Planeta Srbija

Nestašica developera, nova marketinška taktika, pljuvanje pa lizanje ili šta već, u svakom slučaju, izvorni kod .NET-a će postati dostupan javnosti. Nadam se na nema onih koji su pomislili da ovaj framework postaje slobodni softver, a ukoliko vam je kroz glavu prošlo “opensource” opet ste se prevarili. Kod će biti dostupan pod Ms-RL-om (Microsoft Reference License), što znači možete da gledate, ali bez pipanja.

Prema tome, korisnici koji prihvate licencu dobijaju uvid u izvorni kod, ali ne i mogućnost da nešto urade sa njim. Uočene bube mogu se kulturno i legalno prijaviti Microsoftu, koji dalje odlučuje o sudbini ispravke. Drugim rečima, more eyes less bugs, under control.

Pravne implikacije ovakvog pristupa se odnose na neke copyright zakone koji dostupnost originala uzimaju kao veoma bitan argument za pri eventualnim sporovima. Microsoft stoga preporučuje kompanijama koje ne žele da njihovi zaposleni vide kod .NET-a jednostavno odbijanje pomenute licence.

Nadam se da developeri neće nasesti na ovaj pokušaj i postati besplatna podrška Microsoftu bez ikakvih prava na svoj doprinos. Takođe je jasno da MS ne želi da se bilo ko sem onih koji bi trebalo da posalju bugfix bavi kodom, što je uspešno po njih rešeno licencom pod kojom će se .NET objavljivati.

Pre par nedelja sam zahvaljujući prijatelju iz Indije, Fredu Noronhi, došao u kontakt sa urednikom Linux Worlda koji se zainteresovao za slučaj OOXML i dešavanja koja su prethodila glasovima iz regiona.

Razmišljajući o konceptu priče došao sam na ideju da obradim dve relativno slične države, koje su nekako, bez namere da omalovažim ostale, ogledalo ex YU regiona. Da ne dužim dalje o razlozima svog izbora, odluka je pala na Srbiju i Hrvatsku. Dodatni razlog za to su i informacije koje sam uspeo da prikupim, pri čemu bih skrenuo pažnju na HULK-ovog blogera pod aliasom Fuzzy koji mi je bio odličan izvor i koji je generalno sjajno ispratio tamošnja događanja vezana za CSI.

Siguran sam da su slučajevi poput srpskog i hrvatskog samo deo lakih glasova koje je MS prikupio širom sveta među sličnim državama. Iako sam siguran da “worldwide shame” koji će članak delom izazvati neće imati lokalnog uticaja, dobro je evidentirati i globalnoj javnosti što bolje prezentovati pritajene procese i fantome u tehničkim odborima, ukoliko uopšte postoje.

Članak je ovde, i još uvek na prvoj strani, a možda i više nije. Ah da, “Linux users” je delo urednika.

Ne znam da li sam pominjao, a koliko vidim da nisam jer pretraga po “pc petak” ne daje ništa, da već izvesno vreme gostujem kod Relje Jovića u emisiji PC Petak, gde primernim uživaocima binarnih droga sa “druge strane stakla” govorim o svemu po meni bitnom u svetu koji ih kad tad očekuje :D. Poslednji put sam kao teme imao MS i dva veoma aktuelna događaja vezana za ovog monopolistu, ali me je Relja tokom priče o Media Playeru upitao zašto je Microsoft ustvari kriv. Njegovo pitanje me je nagnalo na ideju da uradim ovo što sada radim, odnosno pojasnim u čemu je zapravo problem, obzirom da sam nailazio na puno komentara ljudi koji misle da su shvatili o čemu se radi, odnosno gde je EU pogrešila.

Crno na belo:http://curia.europa.eu/en/actu/communiques/cp07/aff/cp070063en.pdfhttp://curia.europa.eu/jurisp/cgi-bin/form.pl?lang=EN&Submit=rechercher& amp;numaff=T-201/04

U “stampi”:http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/6998272.stmhttp://www.nytimes.com/2007/09/17/technology/17cnd-subsoft.html?pagewanted=1&_r=1&ref=business

FSFE:http://mail.fsfeurope.org/pipermail/press-release/2007q3/000186.html

Iako će M$ biti lakši za skoro sedamsto miliona dolara, etiketa koju je zvanično dobio vredi mnogo više. Monetarni sistem sa platežnom jedinicom u vidu Microsoftove licence u Evropi neće funkcionisati legalno. Obavili smo sjajan posao i ponosan sam što smo deo svega ovoga.

Ova presuda je stigla u pravo vreme obzirom da predstavlja veoma snažan argument protiv u nastavku priče sa fake standardom nazvanim Office Open XML. Generalno, ovo je istorijski važan argument protiv bilo kakvog delanja sa Microsoftom.

Voleo bih da vidim i nekakav press release lokalne kancelarije monopoista, ako ništa ono bar prevod diktata iz Redmonda. Ukoliko niste upućeni, javite se, rado ću vam objasniti o čemu se radi. Za početak, da, izgubili ste…

E da, potrudiću se da iscimam Carla Pianu da malo “zvanično” porazgovaramo o ovome za GNUzillu. Uživajte u pobedi!

Još uvek. Iako sam vec danas nešto posle podneva saznao dobre vesti, zvanična odluka ISO-a je nešto drugačija. Iako je MS OOXML dobio 53% pozitivnih glasova (neophodno je minimum 66,66%) i 26% negativnih (a ne bi trebalo preko 25%), što znači da nije postao ISO standard, ova organizacija je odlučila da u februaru sledeće godine održi ballot resolution meeting (BRM). Sažvakano na konkreniji rečnik, sastanak bi trebalo da pokuša približavanje suprotnih strana tako što bi nacionalna tela za standardizaciju razmotrila novu reviziju formata prema priloženim komentarima, kojih ima preko 10 hiljada. Tada bi trebalo da bude stavljena tačka na čitavu priču oko OOXML-a kao ISO standarda. Iako je teško verovati u to da će Microsoft učiniti ono što se traži (namerno naravno), stvar ne bi trebalo smatrati završenom. Slavićemo u martu…

Za danas završavam izvodom glasova zemalja iz regiona: Bosnia and Herzegovina Approval Bulgaria O Member Approval with comments Croatia O Member Approval Romania O Member Approval Serbia O Member Approval Slovenia P Member Abstention

Kako NoOOXML saznaje iz svojih neimenovanih izvora u ISO-u, Microsoft OOXML neće postati ISO standard. Zvanični rezultati bi trebalo da budu objavljeni sutra. Još uvek nema vesti o glasu Srbije, iako smo na sve načine pokušali da dođemo do nadležnih u ISS-u ne bismo li uspeli da utičemo na, kako smo obavešteni, pozitivni glas koji dolazi od našeg standardizacionog tela.

Kako je dotični Bill Hilf, inače neki mucky muck at Microsoft izjavio na ovogodišnjem OSCON-u, kompanija za koju radi će podneti svoje Shared Source licence na odobrenje OSI-ju.

Dovoljno intrigantno za početak zar ne? Elem, malo razgledanja po sajtu me je dovelo do nekoliko informacija. Prva je da su neke od ovih licenci zaista “permissive” pa ne bi trebalo da čudi ukoliko se dogodi da neka i prođe. Microsoft takođe navodi da je pod ovim licencama objavio oko 150 paketa u proteklih 5 godina, a pogled na adekvatno mesto otkriva da je među tim projektima i sam Windows. E sad, Windows naravno nije pod ikakvom dopustljivom licencom, što je iluzorno očekivati. Ono što je bitnije jeste činjenica da će eventualno odobrenje poslužiti za nova smaranja, sa mnogo opensourcea u rečniku, ali malo slobode. E, a nekada smo bili “cancer that attaches itself in an intellectual property sense to everything it touches”…

Појавом модернијих телефонских уређаја, а посебно рачунара, у свакодневну употребу се тихо увукао необичан знак #. Свакако ће они музички образовани примјетити да подсјећа на повисилицу, па га Грци, Французи, Румуни и Бугари зову тако, понекад и Американци (sharp), мада ови посљедњи много чешће користе ријечи pound и hash. Арапи и Данци га зову квадратом, Мађари двоструким крстом, Руси, Чеси и Словаци мрежицом, а Италијани капијицом и коначно Срби обично тарабом.

Очигледно, појаву овога знака у широј употреби није пратила и нека стандардизација, па отуд оволико шаренило назива. Тек касније, у Јуникод стандарду договорено је да званично име за знак # буде Number sign, што подсјећа на једну од употреба овога знака умјесто скраћенице No. при нумерисању. Овај знак није исто што и знак за музичку повисилицу и имају посебне стандардне ознаке и називе.

Мање познато име овога знака је октоторп (оctothorpe) или октатерп (octatherp) и сковано је у Беловим лабораторијама (Bell Labs) шездесетих година двадесетог вијека, када су стручњаци ове компаније радили на развоју тонског начина бирања за телефоне. Наиме, тада се указала потреба за увођењем два додатна тастера, звјездице * и тарабе #. Оба знака су и данас присутна на тастатурама телефона. Док за звјездицу није било пуно недоумица како је назвати (иако су изабрали ријеч star, а не asterisk), за именовање знака # су морали да укључе машту. Окто, први дио ријечи је позајмљен из грчког назива за број осам (као октопод, што ме подсјети на мени драг стари словенски назив за ову животињу - осминог, који и даље користе народи који више пазе на свој језик од нас), јер знак има осам кракова. За други дио ријечи не постоји сигуран извор о томе шта је. Свеједно, ово име, иако се сачувало, није никада ушло у ширу употребу.

Занимљива је била и расправа око назива овога знака у вријеме појаве новог Мајкрософтвог језика C#. Наиме, Мајкрософт је језик назвао Си-Шарп, као “повишени Ц”, али будући да на тастатурама не постоји знак за повисилицу, за ознаку језика су искористили сличан знак #, стварајући забуну да ли се језик зове Си-Шарп или Си-Хеш. Језик је стекао популарност и данас нема недоумица око његовог назива, али језичких недоумица са знаком # ће засигурно бити и даље. Само код програмера нема недоумица, погрешна употреба овога знака у већини програмских језика резултираће грешком :) А за шта се све користи овај знак погледајте на Википедији.

history, language, microsoft, programming

Ukoliko se nekada bude desilo da nemam vremena ili iz bilo kog drugog razloga ne mogu napisati bar pregled nečeg zanimljivog, ostavljam link(ove). U to ime i nova kategorija.

iTWire: Vista: They took five years for this?

I was at Agenda 2000 and uh, one of the people who was there was Craig Mundie, who is some kind of high mucky muck at Microsoft, I think uh, vice-president of consumer products or something like that. And uh, I hadn’t actually met him I, I, I, uh, bumped in to him in an, in an elevator… in an elevator. And uh, I looked at his badge and said: “Oh, I see you work for Microsoft”. And he looked back to me and said: “Oh, yeah and what do you do?” And I thought he seemed just a sort of a tad dismissive I mean, here’s the archetypal, you know, guy in a suit looking at a scruffy hacker. And so I gave him the thousand yard stare and said, “I’m your worst nightmare”.

Za one koji ne znaju (sram vas bilo ;)), ovo je citat sa početka filma Revolution OS, u kome (everybody loves) Eric S. Raymond nailazi na koga već i šarmira sve koji gledaju film. Međutim, ESR je u međuvremenu seo u upravni odbor Freespirea, komjuniti projekta mnogo poznatijeg Linspirea (ex Lindowsa). Ono što mnogi ne znaju i što je veoma sveža vest jeste da je Linspire sklopio ugovor sa Microsoftom, kako je juče objavljeno. Da, ponovo…

Da li ste nekada otišli u Add/Remove Programs, obeležili IE za uklanjanje i uklonili ga, ali se on ipak ponovo pojavio odnekud? Dobro poznata Microsoftova prica se naravno nastavlja i sa Vistiom, s tim što je sveži Windows ovoga puta stao na žulj Googleu i njegovom Desktopu.

Verovatno se svi sećaju filma Minority Report i Tom Cruisa kako se igra sa svojim vertikalnim ekranom. E pa 5 godina posle, Microsoft nam najavljuje radjanje svog novog futurističkog projekta pod imenom Microsoft Surface.

Radi se o interaktivnom stolu od 30 inča koji možete staviti u svoju dnevnu sobu, kuhinju ili gde god. Isti postaje centralna stvar oko koje će se vrteti cela digitalna pričau vašem domu. Slušanje muzike i njeno prebacivanje na IPod recimo, album digitalnih fotografija kao i lakoća sa kojom ih prebacujete na neki drugi hardware, lakoća u sihronizaciji vaših mobilnih uređaja (mobilni, kamera; foto aparat), on-line kupovina bez dosadnog ukucavanja broja kartice itd… Zaista sam impresioniran svim mogućnostima…

Najbolje bi bilo da pogledate video sa demonstracijom Surface-a i zamislite kako ćete za nekih 5-10 godina čitati ovaj blog ;))

I pored svog oduševljenja, mislim da Surface iza sebe pokreće i lavinu ozbiljnih pitanja. Jedno od bitnijih koje mi na prvu pada na pamet je kompatibilnost Surface-a i ostalog hardware koji želimo da sihronizujemo?

Komercijalizacija Surface je predviđena u novembru ove godine sa cenom između 5 i 10K$. Interesantno da će se otprilikie u isto u Evropi pojaviti i IPhone ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Office Open XML. Mislim da je Microsoft smorio i najstrpljivije višegodišnjim pričama o XML integraciji i novim koracima koje je svaka nova verzija njihovog Officea činila ka tome. Dok je OpenOffice zipovao XML, Microsoft se svojski potrudio da napravi istu stvar, na prepoznatljiv način naravno.

Da, da, kao što je svako sa IQ-om većim od broja obuće mogao da shvati. Linus Torvalds se oglasio na ovu temu, konstatujući zajedno sa Ebenom Moglenom da su sve Microsoftove tvrdnje ustvari FUD. Šta drugo i očekivati…

Dodajte šta vam je volja, onomatopeju, fiziološku potrebu, glagol po izboru. Priča oko patenata se ponovo aktuelizuje, pa Microsoft izlazi sa novim podacima i tome kako koristimo cirka 235 njihovih patenata…

На више блогова и Блумберг (Bloomberg) телевизији данас је појавила вијест о једној огромној трансакцији у онлајн свијету у којој би Мајкрософт (Microsoft) постао власник компаније Јаху (Yahoo) за невјероватних 50 милијарди долара. Уколико се то покаже као истина, таква нова компанија би била озбиљан конкурент Гуглу (Google), мада у почетку не би угрозила његову водећу позицију на пољу претраживања и интернет реклама. Њујоршка берза је већ реаговала на ове шпекулације.

business, google, internet, microsoft

Izvršni fajlovi kompajlirani GNU GCC-om prilikom izvršavanja na Windows Visti dobijaju svega 32MB memorije. Ista aplikacija na starijim Windowsima i DOS-u bez problema alocira dovoljno memorije, a kako stvari stoje, problem se javlja sa programima koji ne eksploatišu Win32 API.

Čovek koji je ovo provalio se zove Thomas R. Nicely i obrazloženje problema je objavio na mreži, pa za detalje pohitajte ovde. Da stvar bude još interesantnija, Nicely je 10. aprila dobio mail od, kako bi trebalo da bude, zaposlenog u Microsoftu koji najavljuje ispravku problema za Vista SP1. Deo “ADDITIONAL NOTES” na strani koju sam linkovao sadrži tekst maila i dosta zanimljivih informacija, pa se ne sme obići.

Prema istraživanju tržišta koje je sproveo Millward Brown zajedno sa Financial Times Google je trenutno najjači svetski brend. Već drugu godinu za redom prvo mesto osvajaju tech firme - prošle godine je to bio Microsoft.

Deset najjačih svetskih brendova prema istraživanju su:

1. Google - $66.4bn 2. General Electric - $61.9bn 3. Microsoft - $55bn 4. Coca-Cola - $44.1bn 5. China Mobile - $41.2bn 6. Marlboro - $39.2bn 7. Wall-Mart - $36.9bn 8. Cyti - $33.7bn 9. IBM - $33.6bn 10. Toyota - $33.4bn

Iako bih sledećih 20 kilobajta teksta mogao da potrošim na priču “zašto je legalni softver bolji od ilegalnog”, neću - po meni, za ozbiljnu firmu (gde “firma” ne predstavlja broj no stav - to može biti i Vaša firma od jednog zaposlenog) gubitak podataka nastalih korišćenjem nelegalnih kopija operativnih sistema i paketa je sasvim, sasvim dovoljan razlog za original.

Sad zamislite:

Da ste mala do srednja firma (5 - 10 zaposlenih) Da već imate legalne Windows operativne sisteme na računarima Da želite da koristite legalne Microsoft Office programe i Windows servere za vaš posao Da niste baš upućeni u licenciranje i nabavku softvera

Ima tu malih prepreka u realizaciji vaših želja: šta kupiti, na koji način, gde kupiti i koliko to zaista košta?

Šta?

Uobičajene potrebe za svakodnevno poslovanje nikako ne mogu zaobići dve oblasti: Office programe (Word / Excel / PowerPoint) kao i email (Outlook).

Na koji način (licenca)?

Prvo, licenciranje: načina za licenciranje MS softvera ima mali milion: OEM, Volume, OVS itd, itd. Dodajte na to opcije za osvežavanje (upgrade) softvera novim verzijama, pa će papazjanija porasti i biranje prave kombinacije još komplikovanije.

Microsoft Srbija je zato izašao sa tri poslovna paketa u okviru OVS licenciranja (a? sve jasno? ) Open Value Subscription je plaćanje paketa programa u 3 godišnje rate; u tom periodu dobijate sve nove verzije programa koje izađu u međuvremenu. Na kraju tog perioda možete trajno otkupiti programe (obično po ceni poslednje rate) ili obnoviti OVS licencu.

Sva tri poslovna paketa su izgrađena oko MS Office Small Business 2007 paketa - verzije Office 2007 posebno prilagođene za rad sa korisnicima usluga/proizvoda vašeg preduzeća, najviše kroz rad sa Outlook 2007 sa Business Contact Managerom. Ostali programi su: Excel 2007, PowerPoint 2007, Publisher 2007, Word 2007.

Paketi su:

Microsoft Standard Poslovni Paket

Početni paket. Uključuje:

5 MS Office Small Business licenci za upotrebu na radnom mestu 5 MS Office Small Business licenci za kućnu upotrebu zaposlenih Office e-learning - elektronski kursevi za zaposlene Poklon: laserski štampač

i pokriva sve Office potrebe do 5 zaposlenih, kako na poslu tako i kod kuće; doduše, bez servera i bez centralizovanog email rešenja.

Sad, onaj teži deo: cena.

Godišnja rata je 688 US$ + PDV = 812 US$ ~ 597€

Praktično, u te tri godine, cena ovog paketa za vašu firmu je 120€ godišnje po zaposlenom ili 10€ mesečno po zaposlenom.

MS Pro Poslovni Paket

Ozbiljan igrač. Uključuje:

10 MS Office Small Business licenci za upotrebu na radnom mestu 10 MS Office Small Business licenci za kućnu upotrebu zaposlenih Windows Small Business Server 2003 R2 Standard 10 pristupnih licenci za radne stanice (CAL) za pristup gornjem serveru Office e-learning - elektronski kursevi za zaposlene Poklon: računar

Cena:

Godišnja rata je 2006 US$ + PDV = 2367 US$ ~ 1742€ - tokom tri godine otplate, cena ovog paketa za vašu firmu je 174€ godišnje po zaposlenom ili 15€ mesečno po zaposlenom.

Funkcionalnost ovog paketa je na daleko većem od početnog i to naravno zbog Win 2003 SBS R2 Standard operativnog sistema; sam Windows 2003 je IMHO najpouzdaniji i najbolji MS server - kao file, web, ili sql server. Dodajte na to Sharepoint Services za lako deljenje dokumenata i kreiranje sajtova, zatim vrlo moćno komunikaciono okruženje za kontakte, prijem pošte, Exchange Server 2003 i na kraju pravi sistem za čuvanje i obradu podataka - Microsoft SQL Server 2005 Workgroup Edition - i dobijate Small Business Server R2 Standard koji pokriva Office/komunikacione potrebe i većih firmi (od 10 zaposlenih).

Ovo je vrlo lepo izbalansiran paket.

MS Super Pro Poslovni Paket 10 Windows Vista Business Upgrade licenci za poslovnu upotrebu 10 MS Office Professional Plus licenci za upotrebu na radnom mestu 10 MS Office Professional Plus licenci za kućnu upotrebu zaposlenih Microsoft Windows Server 2003 R2 Standard Exchange Server 2007 Standard 10 pristupnih licenci za radne stanice koje pristupaju serveru (CALs) Office e-learning - elektronski kursevi za zaposlene Poklon: vaučer za nadogradnju računara na Vista Capable nivo

Cena:

Godišnja rata je 3789 US$ + PDV = 4471 US$ ~ 3291€ - tokom tri godine otplate, cena ovog paketa za vašu firmu je 329€ godišnje po zaposlenom ili 27€ mesečno po zaposlenom.

Microsoft Office Professional Plus paket se od Microsoft Office Small Business 2007 razlikuje po dodatnim programima: Access 2007 i InfoPath 2007

Iako je ovo jači paket od Pro paketa, sa odvojenim Windows 2003 i Exchange serverom, sa Office Professional Plus umesto Small Business, nisam baš siguran za koga je namenjen - ako imate veće potrebe od Pro paketa, onda je možda projektovanje specifične ponude za vaše preduzeće bolji izbor od standardizovanog Super Pro paketa.

Gde?

Uz ove sve pakete je moguće dokupiti dodatne usluge/programe - raspitajte se kod prodavca / Microsoft partnera prilikom naručivanja šta sve to uključuje (recimo Windows Vista Upgrade, MS Access, ISA Server Standard itd).

E da, da ne zaboravim:

Ograda 1: ne radim za Microsoft i ovo nije plaćen oglas.

Ograda 2 / molba: molim zagrižene pripadnike Linux/Open Source zajednice da ovo ne shvate kao napad na njihovu ličnost/izbor. Dobro sam upoznat sa mogućnostima Linuxa, Open Office paketa (čak ga i koristim / instaliram ) kao i sa gomilom drugih non-MS programa. Ovaj post je informacija za one kojima takva informacija treba.

Sećate se događaja koji je gospodin iz Microsofta najavio, a i podelio ulaznice za njega, kada smo delili kanabe u jutarnjem programu B92? Narano nisam bio niti sam imao nameru da idem, a danas sam video post Dejana Bizingera na blogu B92 koji je preneo svoje utiske sa manifestacije.

Ubuntu je definitivno bio bolji poklon

Adobe је најавио прву онлајн верију свог Фотошопа (Photoshop), моћног алата за обраду слика. Планирано је да се софтвер појави у наредних шест мјесеци, у облику хостованог решења. Највероватније ће то бити огољени Фотошоп, али зато бесплатан:

We recognize there is a customer there–we recognize they are not going to pay us, necessarily, directly. But we could use ad revenue as a model. Google has demonstrated that it works pretty well for certain types of applications.

Не знам колико ће корисници Фотошопа бити заинтересовани за кликтање на рекламе и како на основу слике испоручити релевантне огласе, али најава је веома занимљива као показатељ будућег тренда, заједно са сличним рјешењима из Мајкрософта и Гугла. (via TechCrunch)

foto, google, internet, microsoft, office, web2.0

Vista je konačno svima dostupna; izašla je iz ilegale i nije privilegija samo poslovnih korisnika - možete je dobiti uz Vaš novi kompjuter, kupiti kao unapređenje (upgrade) legalnog XP sistema ili pak kao samostalan paket za instalaciju (kada je, od svih ovih pobrojanih opcija, i najskuplja).

Ono što je sigurno, Vista nikoga ne ostavlja ravnodušnim: od pozitivnih do negativnih ili drastičnih komentara svi su nekako “pogođeni” novom zvezdom na nebu Windows desktop operativnih sistema.

Sa razlogom: novi igrač jeste u gradu … pitanje je samo kada će stići do vas

Kako sam dosta detalja pokrio u tekstu o RC1 verziji, ovde ću se potruditi da vam iznesem iskustva u svakodnevnom radu, kao i razlike (koje sam primetio) u odnosu na RC1.

Highlights

Po meni, posle više od mesec dana dnevnog korišćenja, četiri bitne stvari koje Vistu izdvajaju u odnosu na XP su:

Sigurnost Pretraga Tastatura Windows Media Center

Primetite da nema čuvenog Aero interfejsa u spisku - iako odlično izgleda, to nije nešto što će rad sa računarom unaprediti do neslućenih razmera; lepše da, najvažnije ne.

Sigurnost

Sigurnost je definitivno nešto što stručna osoba primećuje kao drastičan napredak u odnosu na XP. Sve je posvećeno sigurnosti:

UAC (ma koliko dosadan, sprečava loše ili zlonamerne programe da izvrše akcije pod administratorskim pravima) Internet Explorer 7: kada ga koristite u Visti, automatski prelazi u zaštićen (protected) mod, što praktično znači da kroz njega zlonamerni sajtovi/dodaci nemaju prava pisanja po sistemskim direktorijumima. Ovo ne važi ako IE7 koristite na XP-u Windows Firewall je dvosmerni firewall, za razliku od onog ugrađenog u XP SP2; no, opet, ne pokriva izlazne konekcije do kraja. Windows Defender jako lepo odrađuje posao za ad-aware/spyware i slične napasti, i uopšte se ne vidi dok problem ne iskoči Za administratore je NAP (Network Access Protection) kao stvoren - mogu da kompjuteru koji nije zakrpljen kako treba ili nema firewall / antivirus prosto zabrane kačenje na mrežu i time propisno obezbede sve ostale iz te mreže

Tu je BitLocker zaštita: način da šifrujete SVE na računaru/laptopu (i sam operativni sistem) a da ključ držite na Flash disku. Ovo je itekako važno ako su ti podaci osetljive poslovne prirode ili ne želite da izgubite posao ako izgubite laptop Doduše, sada morate da čuvate DVE stvari (Flash + Laptop) umesto jedne (Laptop) ali vam niko ne može provaliti u laptop; ovo nisam probao (nisam imao vremena).

Ma koliko sve pobrojano zvuči impresivno, daleko od toga da su sigurnost/zaštita u Visti savršeni - pa prva sigurnosna zakrpa za Vistu je izašla još pre godinu dana i redovno izlaze i dalje. No, to nije dokaz da je Vista nesigurna, već da su sigurnost i zaštita procesi a ne stanje.

Pretraga + Korišćenje tastature

Vista je prvi od Windows operativnih sistema koji pokušava da pomiri dve odvojene grupe korisnika: GUI (miš korisnici ) i korisnike koji više koriste tastaturu. Iako je Aero WOW velika pažnja je većoj posvećena produktivnosti uz tastaturu:

QuickLaunch:

Kombinacija Win taster + 1 do 0 lansira prvih 10 aplikacija iz Quick Launch dela; tako sa Win + 1, 2, 3 podignem Outlook, Total Commander, Firefox i okruženje je spremno za rad. Kako Flip 3D (Win + Tab) i Show Desktop (Win + D) već imaju svoje skraćenice, gurnite ih na kraj reda, tako da ne zauzimaju prvih 10 mesta.

Iako je novi Start meni po mnogima konfuzan i klaustrofobičan (ako meni to može ikako da bude ), ima jednu neverovatnu prednost: korišćenje tastature.

Primer najbolje govori za sebe: želite da startujete Remote Desktop aplikaciju:

Stari način: klik na Start dugme, klik na All Programs, klik na Accessories, klik na Remote Desktop ikonu - 4 klika do rezultata Novi način: Win taster, otkucate rem i stisnete enter:

Za nekog ko koristi Total Commander kao svoj osnovni alat, ovo je enorman napredak - bez podizanja ruku sa tastature, bez upotrebe miša.

Sada je Search polje ušuškano u sam Windows Explorer, gore desno:

(kliknite za veću sliku)

i za razliku od starog Indexing Servisa na XP-u, vrlo dobro obavlja svoj posao; pogotovo ako ostavite kompjuter preko noći i on indeksiranje obavi dok ne radi ništa. Pored pretrage po imenu datoteke, možete tražiti i po sadržaju datoteke; po subjektivnom utisku, još će morati da peglaju ovu funkciju, da bi dostigli Google Desktop.

Windows Media Center

Ako instalirate Home Premium (pandan Window XP Professional verziji) ili Ultimate ediciju Viste, dobićete nešto što se ranije prodavalo kao poseban operativni sistem:

Windows Media Center

(kliknite za veću sliku)

Vrlo, vrlo lepo urađeno i sve što vam je potrebno za pravi multimedijalni kućni centar. Ako imate TV karticu i odgovarajući daljinski, sve možete da radite iz fotelje - biranje programa, snimanje TV programa, puštanje muzike…

Odličan interfejs, dobro smišljen način rada - jednostavno, ako vam je kompjuter centar multimedije, onda svakako razmotrite jednu od ove dve edicije - ugradnja Windows Media Centra u Vistu je jedan od najjačih razloga zašto bi prosečni korisnik prešao na Vistu.

Ok, ovo su udarne novosti. Sada idemo na poboljšanja (starih znananca kao i novih, ali ne tako važnih novina):

Veća … Upravljanje informacijama

Iako je većina ugrađenih programa samo usavršena verzija XP pandana, neke vredi posebno pomenuti:

Windows Calendar / Mail / Contacts:

(kliknite za veću sliku)

su sasvim pristojna baterija programa i besplatna zamena za Outlook - daleko bolje rešenje od starog Outlook Express programa.

Shrink disk

Sada prava poslastica za administratore - Shrink disk:

Po prvi put je moguće promeniti veličinu particija u sistemu bez dodatnih alata i bez restartovanja, nego iz samog sistema i to uključujući i sistemsku particiju.

… i manja poboljšanja Snipping Alat

Simpatični Snipping Alat (za hvatanje delova ekrana) je jednostavna i upotrebljiva alatka:

Moguće je hvatanje proizvoljnog dela ekrana, pravougaonog dela ekrana, hvatanje prozora određene aplikacije kao i celog ekrana.

Windows Explorer

Windows Explorer je dobio mogućnost pregleda dokumenata - (Organize > Layout > Preview Pane) što vam omogućava da vrlo brzo proverite da li se radi o pravom dokumentu.

Takođe, ako držite Shift pritisnut pre poziva kontekst menija (desno dugme na direktorijum / datoteku), dodate su vrlo korisne opcije:

Copy as Path radi i za više izabranih (selektovanih) datoteka; još jedan dodatni program manje.

Auto-play

Sada je moguće iz kontrolnog panela podesiti Auto-play ponašanje sistema do najsitnijih detalja:

(kliknite za veću sliku)

Ready Boost

Ready Boost je način da iskoristite USB Flash disk kao “dodatak” vašoj radnoj memorij ili mnogo tačnije, dodatak delu koji se brine za keširanje (brži pristup) podataka. Iako ovo zvuči više kao reklama, nego korisna opcija, moram da priznam da na sistemima sa malo memorije (512 Mb) razlika je više nego uočljiva.

Doduše, nije baš sve tako jednostavno: da bi se Flash disk koristio kao Ready Boost uređaje, mora da zadovolji posebne kriterijume za brzinu slučajnog/rednog pisanja kao i da ima barem 256 Mb slobodno; u praksi, od 4 USB 2.0 uređaja koje sam probao, samo jedan no-name nije zadovoljio ove zahteve.

Task manager

je sve upotrebljiviji. Recimo, ako u prikazu procesa dodate nove kolone (Image Path Name, Command Line, Description):

(kliknite za veću sliku)

dobićete informacije za koje ste ranije morali da potežete programe iz SysInternals skupa aplikacija.

Satovi

Znam, znam, ovakoj opciji nije mesto u ozbiljnom tekstu, ali je to meni jedna od najkorisnijih opcija - mogućnost da definišete do dva dodatna sata i da prostim prelazom miša preko sata saznate vreme i dan na te dve druge lokacije ili da klikom dobijete sve satove odjednom

(kliknite za veću sliku)

Konačno su odvojene funkcije prikazivanja vremena i datuma od promene istih - to je ranije znalo da napravi ozbiljne probleme.

I to je sve?

Daleko od toga; najveći deo promena je ispod haube, i nisu tako vidljive:

potpuno promenjen driver model: većina drajvera sada radi u User a ne u Kernel prostoru (zato verovatno i kasne toliko drajveri za uređaje) SuperFetch kao način da se drastično ubrza učitavanje najkorišćenijih programa mrežni sloj je drastično unapređen (TCP/IP stack, podrška za IPv6) - iz iste veze izvuče više prenetih paketa jedna od stvari koja je napisana od početka je novi Audio sloj + prepoznavanje govora ugrađeni Backup (propisni :-), Photo Gallery, Movie Maker …

no, o svemu ovome detaljnije u nekom drugom članku.

Fazoni i fore

Ako koristite Vesic.Org tastature za XP, prvi pokušaj instalacije neće uspeti, zbog svih pomenutih sigurnosnih mehanizama. Na sreću, problem se lako rešava: startujte CMD prozor kao administrator (desno dugme / Run As Administrator) i iz ovog prozora startujte instalaciju; instalacija će uspeti i bez problema ćete moći da koristite tastature na koje ste navikli.

A problemi?

Najveći problem je i dalje užasno traljava podrška ili nepostojanje drajvera za hardverske uređaje. Koliko god su za promociju XP-a drajveri bili unapred napisani, toliko za Vistu nisu.

Iako je (pogledaj Zabludu 1) Vista nešto najbolje što se skorije desilo proizvođačima hardvera, prosto je neverovatno koliko je zanemaruju kada su drajveri u pitanju. Čak i veliki igrači (HP) obećavaju razne bete tek krajem februara / početkom marta. Od mojih uređaja, eksterni IrDa uređaj, kao i HP ScanJet 3770 ne rade jer nema drajvera.

SQL Express 2005 SP1 je pravio probleme pod Vistom; na svu sreću, izašao je SQL Express SP2. Za Visual Studio 2005 još uvek nije izašao kompletan Service Pack 1 za rad pod Vistom - zato, ili dual boot ili Virtual PC sa Vašim razvojnim okruženjem (ovo uopšte nije loša ideja, jer možete da selite okruženje sa mašine na mašinu u tren oka).

Zablude i bajke

Od samog početka razvoja, Vistu prati gomila zabluda - te treba najjača mašina na svetu, te ubiće vam kompjuter, te samo Ultimate koristi više jezgara … Da rekapituliram na jednom mestu:

Zabluda 1: treba vam najnovija i najskuplja mašina da bi koristili Vistu

Ovaj mit verovatno proturaju proizvođači hardvera jer je Vista nešto najbolje što im se desilo u poslednje vreme (mada su i dalje lenji da naprave drajvere :-|, pogledaj deo za HP skener).

Ako imate pristojnu mašinu koja uspešno “vozi” XP, onda je skoro sigurno da možete koristiti i Vistu - potrudite se samo da imate barem 1Gb radne memorije; naravno, ovo ne garantuje da ćete moći da koristite Aero Glass interfejs, ali ostatak stvari koje donosi novi operativni sistem biće Vam na raspolaganju. Za Aero Glass vam treba dobra video karta i tu nema pomoći.

Zabluda 2: treba vam Vista Ultimate da bi iskoristili oba jezgra na procesoru

Izrazi “jezgro” (core) i “procesor” (processor) se vrlo često mešaju; tako se na gomili mesta tvrdi da Vista neće koristiti oba jezgra u dual-core procesoru.

Na sreću, Microsoft i dalje radi licenciranje po PROCESORU a ne po jezgru. Praktično sve verzije Viste koriste oba jezgra na procesoru; za iskorišćenje više PROCESORA treba vam Business, Enterprise, ili Ultimate edicija Viste.

Zabluda 3: samo programi pisani specijalno za Vistu će raditi na Visti

Ništa nije dalje od istine. Svoje kompletno radno okruženje sam “preselio” na Vistu (većina programa iz ove sekcije) i zaista nije bilo nikakvih problema. Samo najstariji programi, koji nisu pisani “po propisu” i koji pokušavaju da pišu po oblastima koje su sada zabranjene neće raditi. Pa čak i tada, ako vam je taj program jako, jako bitan, možete ga koristiti u “Compatibility” načinu - recimo, Free Download Manager je na pokušaj instalacije odgovorio greškom; umesto da preduzmem nešto, ja sam po programerskom običaju pokušao ponovo Na moje iznenađenje, Vista je odgovorila sa “prvi pokušaj nije uspeo, prebacujem program u XP Compatibility mod” i instalacija je prošla bez problema - nije magija, ali prija.

Da li unaprediti “staru” mašinu?

Ovo je vrlo teško, lično pitanje - zavisi od toga kakva vam je mašina (1Gb RAM-a i 2000+ Mhz procesor su obavezni; za Aero, video karta koja u potpunosti podržava DirectX 9 i ima 256 Mb RAM-a), da li ste spremni da odvojite novac za Vistu i na kraju, za šta je koristite.

Ako vam je to glavna razvojna mašina, ili ako ta mašina ima veliku važnost u vašem poslu, ili dosta starog hardvera, odgovor je prost: sačekajte. Možda ne 10 - 11 meseci (Microsoft najavljuje tada Service Pack 1 za Vistu) ali barem 2 - 3 meseca pre nego što svi proizvođači hardvera i softvera shvate da je Vista zaista tu, i da moraju debelo da se potrude da uskoče na taj voz.

Ako vam je to kućna mašina, namenjena prvenstveno zabavi, multimedijalnim sadržajima (muzika, slike, video) ili kupujete novu mašinu - zašto da ne?. Dobićete novi, napredniji sistem (kome će trebati malo vremena da ga ispeglaju, ali zar nismo na to navikli? ) uz koji ćete sve nabrojane zadatke obavljati lakše i jednostavnije.

Naravno, u svim pobrojanim slučajevima ostaje sigurna opcija (koju koristi yours truly) - instalacija na posebnu disk particiju - tako možete iz prve ruke da proverite da li je sav vaš harver podržan, da li vaše omiljene aplikacije rade kako treba, i da pri tom ne narušite vaše sigurno i provereno XP okruženje.

Instalacija novog operativnog sistema nije česta, nije trivijalna operacija i ne treba je uzeti olako; na kraju krajeva, odluka je, kao i uvek, na vama. Ja sam već na Visti.

U svakom slučaju, ako možete da dođete do instalacije Viste, uvek je možete instalirati BEZ serijskog broja i time dobiti probnu verziju koja će raditi 30 dana; još bolje, postoji sasvim regularan način da se ovaj period produži do na ukupno 120 dana što je sasvim, sasvim dovoljno da se poigrate, ozbiljno pozabavite i na kraju odlučite da li je Vista za Vas.

Za ukradene ekrane (screenshots) je odgovorni su Snipping Tool (gorepomenuti) i besplatni program Window Clippings 1.5, koji vam omogućava da uhvatite ekran, uz sve efekte koje Aero podržava.

Marko je malopre preneo informaciju gde se može pronaći video zapis na YouTube-u sa današnjim nastupom Ivana Jelića na TV B92. Mislim da je Ivan imao mnogo dobre stavove i odmerene rečenice, jednostavno su argumenti bili dooobro na njegovoj strani ;) Evo i ta dva video zapisa sa jutrošnje emisije na B92. Prvi video je od 6min43″, a drugi 5min50″

Video 1

Video 2

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Dobro nije baš, ali blizu je. Juče sam dobio poziv da se pojavim u jutarnjem programu televizije B92 kao saradnik Tehnopolisa kako bih malo popričao sa voditeljima na temu onoga čime se ja tamo bavim. Da stvar bude još interesantnija, sa mnom na kanabetu bi trebalo da sedi neko iz Microsofta kako bi javnosti rekao šta o Visti (iako ga smoriše više, kampanje za Windowse počinju da liče na predizborne kampanje), dok ću ja, kako sam ukapirao, predstavtiti drugu stranu, odnosno zajednicu slobodnog softvera. Biće jako zanimljivo, a nadam se da će se neko iz Microsofta odazvati pozivu. Kako sam obavešten, trebalo bi da nastupim u ponedeljak (prekosutra) oko 9:15, ali savetujem obožavaocima da se u emisiju za svaki slučaj uključe već u 9 :):):) Šalu na stranu, biće simpa, a ovo je odlična prilika da se poruka pošalje na što više TV prijemnika.

Da, ovo se definitivno dešava kada uradite upgrade na Vistu. Pored toga što XP nestaje sa lica hard diska, korisnik slobodno može da baci disk sa ovom verzijom Windowsa u kantu ili ga okači na zid za uspomenu. Evo i zašto:

13. UPGRADES. To use upgrade software, you must first be licensed for the software that is eligiblefor the upgrade. Upon upgrade, this agreement takes the place of the agreement for the software you upgraded from. After you upgrade, you may no longer use the software you upgraded from.

Ovo je deo Vistine EULA-e koju mozete videti na ovom linku u PDF formatu. Autentičnost licence nisam proverio (nemam nameru da kupujem Vistu, a ne znam da li je negde ima zvanično na webu i da li MS uopšte stavlja takve stvari na mrežu), pa ukoliko je sve ovo dezinformacija posaljite komentar… Takođe se ne sećam da je ovakvo pravilo važilo za XP.