Planeta Srbija

Google Buzz - došao je tiho i ušao u legendu kako naš narod voli da kaže. I zaista, gotovo ništa nisam čuo o ovom proizvodu do pre par dana kada je neko twitnuo kako Google planira FB, twitter killer danas poznat kao Buzz.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ozbiljno ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu - Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Twitter, twitter, twitter, mikrobloging, mikrobloging, mikrobloging, kopija, kopija kopije, kopija kopijine kopije. Nije li twitter kao najpopularniji predstavnik mikrobloging servisa postao najizvikaniji servis današnjice. O njemu previše priča, a najbolji pokazatelj za to je i anketa na Mashable-u po kojoj trenutno 57% redovnih čitalaca ovog bloga, koji pokriva tebe o social webu, misli da se twitteru daje previše mesta u medijima. Ovaj fenomen nije zaobišao ni naš region.

Pre par sedmica sam pisao o ShoutEmu i njihovoj investiciji od 350K eur u dalji razvoj servisa. Po mojim nekim saznanjima jedna od inkarnacija ShoutEm-a Zrikka predstavlja prvi microblogging servis u Hrvatskoj. Obzirom da ista ekipa radi i Pticicu i Trosjed, publika navučena na slične sajtove prešla je i na Zrikku tako da smo dobili solidno posećeni servis, obzirom da je koncept dosta nov za ovo tržište. Konkurentske prednosti Zrikke u odnosu na druga dva predstavnika koja ću spomenuti su mogućnost prilagođavanja svojih profila ali i promocija putem widgeta, koju nisam video na druga dva servisa, a koja je jako bitna za blogere i ljude koji imaju svoje sajtove i predstavlja jedan od najboljih besplatnih vidova promocije. Ovo itekako ima smisla u slučaju postojanja mreže sličnih sajtova (blog servisi recimo) gde korisnici uz par klikova dodaju widget na svoju stranu i time promovišući svoje aktivnosti, promovišu i Vašu stranu.

Ubrzo po saznanju o postojanju Zrikke, dobijam vest da je moja, sada već bivša firma, In!Media, vođena ekipom sa Tulumarke, odlučila pokrenuti svoj mikrobloging servis PratiMe. Opet je u pitanju sličan scenario, obzirom na postojanje platforme sa sličnim profilom korisnika sa Tulumarke, napravljen je servis koji će statuse sa iste, integrisati u okviru nove mikrobloging mreže. Koncept je malo drugačiju u odnosu na klasičnu Twitter priču, koju prati i Zrikka, te PratiMe donosi neki vid mashupa FriendFeeda i Twittera, svaki status je moguće komentarisati i na taj način pratiti konverzaciju. Pored standarnih mogućnosti prilagođavanja profila, ovde srećemo i mogućnost ostavljanja poruka putem IM klijenata, ili putem mobilnih telefona (deo investicije za ShoutEm biće iskorišćen za prilagođavanje aplikacije mobilnim tehnologijama). Tu je i podrška za foto i video priloge, koji se mogu prikačiti uz sam post, što svakako daje ovom servisu dodatnu vrednost.

Poslednji predstavnik nam dolazi iz Slovenije, i što se tehničke realizacije tiče verovatno je najviše odmakao kada su u pitanju učesnici ovog posta. U pitanju je Koornk, servis ekipe kojoj smo zahvalni za Blogorolu, namenjen za evropsko tržište. Ovde možemo videti neke dosta napredne funkcije, kao što su cross-publishing (istovremeno objavljivanje na više platformi) statusa sa nekim od popularnih društvenih servisa (Ping.fm, Twitter) ili direktno menja vaš status na gTalku. Uz to pohvalno je korišćenje i OpenID tehnologije, kao i lokalizacija na jezike zemalja iz regiona (postoji i srpski) , ali se ne može ne zameriti činjenica da nije moguće prilagođavanje profila prema korisnikovim potrebama (pre svega vizuelno). No verujem da je i to u planu.

Ovde možemo napraviti i zanimljivo poređenje naših tržišta. Slovenci već uveliko svojim servisima pokušavaju da uđu na globalno (ili evropsko) tržište za razliku od naših koji se u najboljem slučaju fokusiraju na region. O Zemanti i Noovo-u sam pisao tokom OpenWebAwardsa, a treći slovenački predstavnik je bio niko drugi do Koornk. O Koornku je pisao i TechCrunch (doduše u negativnom kontekstu, evo i demanta), što nije nešto što se tako lako dešava u ostatku komšiluka. Slovenci su se ozbiljno posvetili webu, i ako ni po čemu drugom u ovim “sitnicama” se vidi razlika između nas i naših komšija.

Mikrobloging u Srbiji

Raspitivao sam se na twitteru o srpskoj verziji i potrebi za istom i uglavnom su bili negativni komentari, u smislu, zašta će nam to pored twittera, što i jeste donekle tačno, ali onda verovatno ne bi bilo ni razloga da postoji bilo koja društvena mreža pored Facebooka. Vrlo lako je moglo da se desi da dobijemo nekog od ova tri predstavnika u Srbiji, ali obzirom da sam fokusiran na neke druge stvari trenutno to neće biti plod moje inicijative. Za sada najbliži je Koornk svojom lokalizacijom, mada uvek postoji skepsa prema lokalizovanim servisima, no ostaje da vidimo kako će se sve to razvijati. Ono što mene više brine u celoj priči jeste nepostojanje bilo kakvog biznis modela za ovakav servis (ovo se ne odnosi na ShoutEm, već na pojedinačne microblogging servise), i olako trošenje resursa za pokretanje ovakvog servisa u nadi da će doći bogati vlastodržac i učiniti nas bogatim. Monetizacija social weba generalno ostaje tema broj 1 i u 2009. godini tako da ne sumnjam da ćemo doživeti kojekakva iznenađenja od vlasnika istih. Ko preživi pričaće.

Za kraj, ima me na sva tri servisa (čudno :P) pa ako ste zainteresovani da ih isprobate dodajte me u prijatelje. Eniac@Zrikka, Eniac@Pratime, Eniac@Koornk, a naravno tu je i Twitter.

Napomena: postoji još jedan nešto drugačiji microblogging izdanak nastao u Hrvatskoj, u pitanju je Speeka, ali kako nije zaživeo nisam mu posvetio previše pažnje.