Planeta Srbija

„Dopade mu se tad jedna lepa i pametna devojka, i on se uskoro oženi njome, maštajući da će ženidbom odagnati svoju usamljeničku tugu i da će se, stupivši na nov put i vršeći revnosno svoju dužnost prema ženi i deci, sasvim osloboditi starih uspomena. Još prvog meseca braka poče ga uznemiravati neprekidna misao: „Eto, žena me voli, a šta bi bilo kad bi doznala?“ Kad je ostala trudna sa prvim detetom i kazala mu to, on se najednom zbuni: „Ja dajem život, a ovamo sam oduzeo život.“ Naiđoše deca: „Kako ja smem voleti, učiti i vaspitavati, kako ću im govoriti o vrlini kad sam krv prolio!“ Deca rastu divna, hteo bi da ih miluje: „A ja ne mogu da gledam njihova nevina, vedra lica, nisam dostojan toga.“ Naposletku poče grozno i gorko da mu se priviđa krv ubijene žrtve, pogubljen njen mladi život-krv koja vapije za osvetom. On poče sanjati strašne snove. Ali kako je bio krepka srca, dugo je podnosio to mučenje. „Sve ću ja to iskupiti svojim tajnim mučenjem.“ Ali i ta nada bi uzaludna: što dalje, patnja je postajala sve jača. U društvu počeše ga uvažavati zbog dobrotvorne naravi; a njemu, što su ga više poštovali bivalo je sve nepodnošljivije.“ 

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, „Braća Karamazovi“

Slični postovi:Neke traže davola, pa pišu romane. Avaj! Ljubav žena! Poznato je da je divna ali i ...Ljubav bez nade "Kceri moja, ima jedna ljubav koja se nikako ne poverava ...Život, mladi čoveče, to je žena "Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi ...Znam ja to… "Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...Lepota je strašna, jeziva stvar! Lepota je strašna, jeziva stvar! Strašna je jer je niko ...Znam ja to… Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...Šta je bilo prvo, muzika ili patnja? Šta je bilo prvo, muzika ili patnja? Jesam li slušao ...Život je pitanje nerava Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, ...Koliko puta u zivotu jedemo tudje piskote… Jedna devojka čekala je let na aerodromu. Kako se čekanje ...Život ratnika nikako ne može biti hladan ‚‚Život ratnika nikako ne može biti hladan, usamljenicki i lišen ...

Da, neki put se najdrskija misao, misao na prvi pogled nemogućna, toliko jako učvrsti u glavi da je čovek najzad smatra kao nešto ostvarljivo. I ne samo to: ako je ta ideja u vezi s nekom jakom, strasnom željom, onda je čovek, bogami, smatra, na kraju krajeva, kao nešto fatalno, neizbežno, unapred odredjeno, kao nešto što nikako ne može da ne bude, što se mora dogoditi. Može biti da je u vezi sa tim jos nešto, nekakva kombinacija predosećanja, neko neobično naprezanje volje, samootrovanje svojom sopstvenom maštom; ili možda još nešto drugo, ne znam.

Dostojevski – Kockar

Slični postovi:Najdrskija misao Da, neki put se najdrskija misao, misao na prvi pogled ...Sačuvaj nas, Bože, od ostvarenja snova. Takav je život da čovek često mora da se stidi ...Ova što me pokrenula, vratila me sebi. A onda mi je došlo do svijesti da je opasno ...Lako je reći „volim te“ "Lako je reći "volim te", ništa posebno, i manje-više svaki ...Prva ljubav Poemu Prva ljubav napisao kad sam bio prvi put u ...Znam ja to… "Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...Znam ja to… Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...Ceo život provedemo želeći da nešto dostignemo Ceo život provedemo želeći da nešto dostignemo, sledeći snove, verujući ...U muškarcima ima nešto ljudoždersko Pravo da vam kažem, ja muškarce prezirem! Meni svaki muškarac ...Usamljenost Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekome prijatelju, zato ...

Nikad nema onih koje trazis. Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je , da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mjesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, ni cistog zivota. Dave se i osporavaju, neprestano. Gde ce se zatvoriti taj krug u kom se strast hrani a ne trosi? ‘Oborio sam pogled, nikad covjek ne smije misliti da je siguran ni da je umrlo ono sto je proslo. Ali zasto se budi kad mu je najmanje potrebno. Covjek treba da se odrice svega sto bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razocarenje neizbjezni. Moramo se odreci ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo unistiti svoju ljubav, da je ne uniste drugi. Moramo se odreci svakog vezivanja, zbog moguceg zaljenja. Misao je surovo beznadna. Ne mozemo unistiti sve sto volimo, uvijek ce ostati mogucnost da nam to uniste drugi. Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi?

Derviš i smrt

Slični postovi:Prostranstvo poseduje nas. "Zar nije naivno misljenje da je covek ugodno smjesten na ...Misao je surovo beznadna. Otvorio sam knjigu nasumice i naišao na pricu o Aleksandru ...Ova što me pokrenula, vratila me sebi. A onda mi je došlo do svijesti da je opasno ...Prozori ono sto nam je potrebno Prozori ono sto nam je potrebno, rekao mi je onomad, ...Govorio sam Govorio sam, tjeseci: Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za ...Govorio sam Govorio sam, tjeseci: Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za ...Govorio sam Govorio sam, tjeseci: Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za sto ...Kad bi leci bilo isto sto i zaspati Ah, kad bi leci bilo isto sto i zaspati, zivot ...Sta smo to onda mi? - Sta smo to onda mi? Lude? Nesrecnici? - Najzamrseniji ...Zar sreca moze biti srecom samo ako traje vecno Zasto nam se, kad gledamo unatrag,cini da je ono sto ...

Bio sam zbunjen; nisam znao šta da radim. Najzad dođoh na jednu misao; i rekoh u sebi, idem da napišem to pismo – i onda ću videti da li ću moći da se pomolim bogu. I da vidite čudo, odmah sam se osetio lako kao pero, i moja zabuna je bila prošla. Uzeh list hartije i olovku, zadovoljan i uzbudjen, i sedoh i napisah:

Gospodjice Votson, vaš odbegli crnac Džim nalazi se ovde, dve milje naniže od Pajskvila, a uhvatio ga je g. Felps, i on će vam ga predati ako pošaljete nagaradu. Hak Fin

Laknulo mi je i prvi put u životu osetio sam se potpuno očišćen od greha, i sad sam znao da ću moći da se molim bogu. Ali to nisam učinio odmah, nego sam spustio hartiju na zemlju i zamislio se – mislio sam kako je dobro što se sve tako desilo, i kako je malo trebalo da se izgubim i odem u pakao. I nastavio sam da mislim. Mislio sam o našem putovanju niz reku; i za sve vreme bio mi je Džim pred očima, na danu i noći, nekad na mesečini, nekad u buri, a mi plovimo, i razgovaramo, i pevamo, i smejemo se. Ali nekako nisam mogao da se setim ničega što bih mogao da mu zamerim, nego sasvim obratno. Gledao sam ga kako drži moju smenu posle svoje, umesto da me zove, kako bih ja mogao duže da spavam; gledao sam ga kako se raduje kad sam se ja ono vratio iz magle; i kad sam ga ponovo našao u ritu, tamo gde je bila krvna osveta; i u mnogim sličnim prilikama; i kako mi je uvek govorio dijete, i ugadjao mi, i kako je za mene činio sve čega bi se setio, i kako je uvek bio dobar; i nazad se setih kako mi je bio zahvalan kad sam ga spasao rekavši onim ljudima da na splavu vladaju velike boginje; i kako je rekao da sam ja največi prijatelj koga je stari Džim ikad imao na svetu, i jedini koga sada ima; a onda se slučajno obazrem oko sebe i spazim onu hartiju.

Našao sam se između dve vatre. Podignem hartiju, i zadržim je u ruci. Počeh da drhćem, jer je trebalo da se odlučim, zauvek, između dve stvari, i ja sam bio svestan toga. Pomislim jedan minut, koliko da dahnem, i onda rekoh u sebi: - Dobro, onda idem u pakao – i pocepam hartiju.

Bile su to strašne misli, i strašne reči, ali je bilo rečeno. I ja ostadoh pri tome što sam rekao; i više nikada nisam pomislio da to poreknem. Izbio sam celu tu stvar sebi iz glave; i rekao da ću uzeti na dušu i ovaj greh, pošto sam tako vaspitan, a drugi nisu. I prvo što ću da uradim, to je da Džima ponovo oslobodim ropstva; a ako setim nečega goreg, učiniću i to; jer kad sam već zapao u grehove, onda mogu ići u tom do kraja.

Mark Tven, Haklberi Fin

Slični postovi:Gledao sam Gledao sam kako ide do toaletnog stocica. Gledao sam joj ...Da vam kažem nešto o psima Da vam kažem nešto o psima. Bilo je to jednog ...Lari Tompson – tragedija jedne mladosti Kad sam malopre pomenuo, dragi gledaoci, da sam osedeo u ...Nisam mogao… “Nesto je trebalo da se desi, ali sam bio isuvise ...Ja sam bio bolji od tog covjeka Pocinjem pothvat kome nikada nije bilo primjera i u kojem ...Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. Sasvim ...Uvela ruza Eto, tako je to bilo! Znao sam ja da necu ...I ja sam zedan… Bilo je to osmog dana posle kvara koji mi se ...Legenda o ukletom cirkularu ...Kada je Mića video tako lep cirkular pomislio je: “Moj ...Zašto moramo da slušamo svoje srce? Zašto moramo da slušamo svoje srce? - upita mladić u ...

Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom? Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.

Tvrđava, Meša Selimović

Related posts:

Krivica je u namaJos malo o nama… i njima…Mi smo ničiji.