Planeta Srbija

Neki mali doprinos što je kampovanje pred policijskim stanicama uzburkalo javnost i sama sam dala. Naime, šetajući u predveče s psom svoju redovnu rutu, uočila sam kada su počeli da se stvaraju prvi noćni redovi za lične karte i odmah obavestila zamenika glodura lista Dnevnik, koji je odmah poslao dežurnu noćnu ekipu. Tako to krene. Neću da se hvalim, nego.

Međutim.

Kakva su naša građanska i ljudska prava kada dođe do ovakvog flagrantnog kršenja istih? Kada nas država onemogućava da dobijemo (menjamo, produžimo…) ličnu kartu na koju smo po zakonu obavezni, a putem koje ostvarujemo još čitav niz ljudskih prava, da ne nabrajam? Kada nas država stavlja u poziciju, pri tome u višegodišnjem kontinuitetu, da se ponižavamo za svaki dokument koji nam je potreban: pasoš, zamena zdravstvenih knjižica, saobraćajne i vozačke dozvole?…

Kada nam iznova i iznova, u XXI veku traži da za svaki novi dokument vadimo izvode iz matične knjige rođenih i potvrde ove i one? Šta je sa informatičkim sistemom u ovoj državi?

Da li mi, građani, možemo da tužimo svoju državu zbog kršenja ljudskih prava i ugrožavanja ljudskog dostojanstva?

Molim? Ne čujem dobro, ali volim i ja vas.

Dalje.

Da nije možda policija u nekakvom belom štrajku pa sprovodi samo minimum rada (nije im to valjda prirodno)? Na primer, država plaća, čula sam čavrljajući sa mučenicima na kampovanju, 45 minuta za obradu svakog zahteva za novu ličnu kartu, po jednom službeniku, iako je za to potrebno svega 10-tak minuta. Država, verovatno, tako propisuje ili toliko plaća službenika. To otkriva zašto se u policijskoj stanici u Miše Dimitrijevića obradi samo 7 zahteva dnevno, a u centralnoj zgradi svega 30, imaju čak četiri službenika za to, je l’? Sa pauzama za doručak. Neko je izračunao da će 200.000 punoletnih građana Novog Sada, koji treba da zamene stare lične karte za nove, po ovom ritmu to obaviti za 15 godina, pod uslovom da se “radi” i subotom i nedeljom. Pa ko živ, a kome treba izvod iz matične knjige umrlih.

Da li ste znali da trudnice nemaju prvenstvo u SUP-u i da je to jedina javna institucija gde žene sa stomacima teraju da stoje u redu koliki god da je? Aman, zaman, gde je sad pronatalitetna politika vlade? Ostala valjda izvan zidova zgrade SUP-a.

Može li neko da mi kaže, gde i na koji način bismo mogli da štitimo svoja prava, ako nam ih sopstvena država krši?

Ili da krenemo s oglasima, koji bi za nekoga mogli da postanu unosan biznis:

Potrebna veza za SUP, donosiocu gotovog dokumenta plaćam odlično, u deviznoj gotovini.

Izvesni “umetnik” Guillermo Vargas Habacuc, je uzeo psa sa ulice, vezao ga kanapom za zid galerije, i izgladnjivao do smrti.

Čak nekoliko dana, “umetnik” i posetioci izložbe su posmatrali, ovo bezdušno i sramno “remek-delo”, čija cela suština je bazirana na vizuelizaciji agonije ovog nesrećnog psa sve do njegove smrti.

Da to ne bi bilo sve, selektori maloletnog Vizuelno-umetničkog Bijenala Centralne Amerike (Visual Arts Biennial of the Central American) je odlučilo da ovaj “performans” bude ponovljen u selekciji njihovog likovnog bijenala u ovoj godini.

Bilo bi previše mučno, skoro kao ponovno ubijanje, kad bih stavila fotografije ili linkove sa youtubea na ovaj necivilizovani čin, ali je za one s jačim stomakom sve se može naći pretraživanjem po imenu ovog dželata.

Pa, jebote, čak je i u ovoj qrčevoj državi jedan (ne)čovek osuđen na tri godine (ili kolk’ko) zatvora zbog zlostavljanja i ubistva svog psa, a ova država deluje kao mesto gde zaista ne postoji vladavina prava. Pa, kako je onda ovo moguće u tzv. civilizaciji?

Da me neko pita, al’ ne pita, na stranu Habacuc, ja bih okrivila i posmatrače koji su gledali i nisu učinili ništa da spasu jedno biće. Gledaš? Marš u zatvor! Ili u ludačku košulju.

Peticija protiv ponavljanja ovog čina na nekoj drugoj “izložbi” može se potpisati ovde.

Tek kasno juče je identifikovan mladić koji je izgoreo u zgradi američke ambasade. Konačno je utvrđeno da ga je neko tražio i da je neko prijavio njegov nestanak, iako se do tada spekulisalo samo podacima da nije radnik Ambasade, da je starosti između 17 i 20 godina, muškog pola, prilikom čije smrti sa njim nije bilo kontakta od strane obezbeđenja ambasade.

On je Novosađanin.

Iako ne znam kako se zove, znam ko je on. On je žrtva ove Vlasti.

(more…)