Скуп блогова на српском језику
Igra sabljama (The Sabre Dance ili Սուսերով Պար na jermenskom) jedno je od najpopularnijih dela jermenskog kompozitora Arama Hačaturjana. Koristeći motive iz jermenskog folklora, Hačaturjan je želeo da dočara ritualni ratni ples u kome igrači pokazuju svoje umeće igranja uz korišćenje sablji.
Ovo delo napisano je za poslednji stav baleta „Gajana“ (završen 1942. godine), u kome se opisuje slavlje povodom izgradnje novog skladišta pamuka i trostrukog venčanja.
Click here to view the embedded video.
Zahvaljujući ‘zaraznoj’ melodiji, Igra sabljama obrađivana je na najrazličitije moguće načine, a vrlo često je korišćena i u TV emisijama, serijama, filmovima, pa čak i u video igrama .
Evo jedne verzije koja se meni posebno dopada, a izvodi je čuveni pijanista Liberači
Prva komercijalna obuka koju sam držao iz oblasti Interneta desila se 1998. g. na temu korišćenja Interneta od strane umetnika (u režiji Žane Poliakov). U prvoj dekadi 21. v. dršao sam nekoliko puta obuke sa tematikom promocije neprofitnih i slabo-profitnih projekata i organizacija.
U sklopu ovakvih predavanja uvek su se provlačile sledeće činjenice:
Internet je idealno mesto za promociju potpuno različitih i usko segmentiranih tipova umetnosti, i kao za slučaj bilo kojeg tipa poslovanja – potrebno je poznavati načine kako se radi ta promocija. Internet je uspeo da naglasi najveći problem sadašnjih umetničkih tendencija (ništa novo) – u enormnoj količini osrednjosti (mediokriteta) ima realno mali broj interesantnih i/ili kvalitetnih umetničkih aktivnosti/dela/kreativnosti… Nema više mogućnosti (izgovora) da neko kaže kako je “neshvaćen” – svakako se može pronaći neko od milijarde “stanovnika” Weba koji može da razume “nerazumljivog”. Drugim rečima, “neshvaćeni umetnici” danas jesu u 99.9999% slučajeva nekvalitetni umetnici! “Kružoci” mediokriteta koji se međusobno “uzdižu” ili podržavaju nekog sa strane više ne mogu da prolaze kao pojava “potvrde prave umetnosti”, jer umreženo okruženje veoma brzo prepoznaje tzv. “fejkere” (ovo je naročito zastupljeno stanje u domaćoj likovnoj umetnosti, a često i u “pravoj” književnosti/poeziji).“Fama srpske muzičke scene”!
Koliko poznajete domaćih bendova (muzika zasnovana na R’n'R-u, bez “otomanskih” i sl. dodataka) koji su uspeli da se približe kvalitetu i slavi muzičkih grupa kao što su npr. E Katarina Velika, Oktobar 1864., itd.?
Srpska muzička scena “boluje” od konstantnih prozivki klasičnih medija kako ne ustupaju dovoljno mesta drugačijim muzikama od one koja donosi najviše para…
Objektivno posmatrano, situacija uopšte nije tako crna, puno raznorodnih “muzičkih radnika” u enormnoj količini muzičkih pod-pravaca imaju svoj uspeh, ali pred tom segmentiranom publikom (i na Webu, i van Weba). Naravno, nema toliko para kao kod “onih drugih”, ali iskreno – nema dovoljno ni kreativnosti (za main-stream)!
Lady Jelena YouTube hit
Kao što se to ranije moglo lepo videti na primeru sada pre-čuvenog Ekrema, YouTube popularnost može da uradi svašta, čak i u ovim krajevima. Naravno, i taj primer je bio u funkciji “onih drugih”, i takve stvari se mogu opravdavati kao izgovori, ali se dešavaju “proboji” i u drugim vrstama muzike.
Primer pesme “Nikola” autorke Jelene Petošević (Lady Jelena).
Bez obzira da li vam se dopada ovakav tip muzike (teksta) ili ne, činjenica je da je se ova pesma pojavila na zvaničnoj top listi radio emisije B92 “Pop Mašina” kao “YouTube hit”. Bez neke protekcije, interesa nekih “strana” i sl. ipak je u Srbiji moguće doći na zvanične top liste klasičnih medija, ili možda i dalje – a da si prethodno bio/bila potpuno nepoznat.
Jedino što je za to potrebno jeste – biti interesantan i/ili kreativan, a opstaješ ako si pride i kvalitetan!
Na istom “tom Internetu” može se videti da pomenuta Jelena verovatno neće biti “One Hit Wonder“:
Po mom mišljenju, primer Jelene Petošević (sa trenutno preko 188.000 pregleda njenog muzičkog hita) samo potvrđuje činjenicu da je u bilo kojoj vrsti muzike (ali i drugih tipova umetnosti) važna kreativnost, a današnje vreme omogućuje da kreativnost/interesantnost svakako dođe na kraju do izražaja u široj javnosti, bez obzira na “okoštali establišment” ovdašnje scene praktično svih vrsta umetnosti.
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Ako do sada niste verovali u to da matematika i muzika imaju puno toga zajedničkog, evo pravog videa za vas
Američki muzičar Majkl Džon Blejk (Michael John Blake) dosetio se kako da matematičku konstantu Pi pretvori u muziku. Počeo je od toga da brojevima dodeli tonove C-dur lestvice, pa je tako broju 1 dodelio notu C, broju 2 notu D i tako sve do broja 7, koji predstavlja notu H.
Broj 8 je takođe C, ali za oktavu više (u intervalima – oktava od osnovnog tona, tj. broja 1), broj 9 je nota D (za nonu udaljena od osnovnog tona), a nulu predstavlja broj 10, pa je dobila ton E, koji je za decimu udaljen od osnovnog (početnog) tona.
Kada je svaki broj dobio svoju notu, onda je Majkl svakoj noti dodelio i trozvuk (kvintakord) čiji je osnovni ton upravo ta nota: za broj 1 – C-dur kvintakord (C-E-G); za broj 2 – d-moll kvintakord (D-F-A); broj 3 – e-moll kvintakord (E-G-H); broj 4 – F-dur kvintakord (F-A-C); …
No, da vas ne zamaram više teorijom, evo kako to zvuči u praksi – jedna lepa fuga
Davne 1747. godine Prusijom je vladao Fridrih II, poznatiji i kao Fridrih Veliki. Ovaj pruski kralj bio je veliki ljubitelj umetnosti i filozofije. Kažu da je vežbao flautu čak 4 puta dnevno (dok god je imao zube ).
Na njegovom dvoru radio je Bahov sin Filip Emanuel, kao dvorski muzičar. Pošto je Filip Emanuel toliko pričao Fridrihu o svom ocu, kralj je rešio da pozove starog Baha na dvor, kako bi ga upoznao i svirao malo sa njim.
Poziv je poslat u Lajpcig i 7. maja 1747. godine Johan Sebastijan Bah pojavio se na kraljevom dvoru u Potsdamu. Iako je stigao baš u vreme dok je Fridrih II držao solo koncert na flauti, kada su ga najavili, kralj je prekinuo koncert i poželeo dobrodošlicu velikom kompozitoru.
Onda mu je ponosno pokazao svoju zbirku instrumenata s dirkama, među kojima su bili i najnoviji klaviri Gotfrida Silbermana (Silberman je 1732. nadogradio Kristoforijev model klavira, dodavši mu desni pedal, koji pomaže u sviranju legata, tj. u povezivanju tonova).
Pošto je u to vreme Bah bio poznat kao jedan od najboljih majstora improvizacije, kralj mu je zadao jednu veoma dugu temu i izazvao ga da na tu temu improvizuje troglasnu fugu (fuga – polifoni oblik, čija je suština sistematsko imitaciono sprovođenje jedne teme (ređe 2 ili 3 teme) po izvesnom tonalnom planu; pisana je najčešće za 3 ili 4 glasa*). Bah je prihvatio izazov i počeo je na licu mesta da improvizuje. Svi su bili zadivljeni, a posebno kralj, koji je tada naredio da se njegovom gostu ukaže poštovanje dostojno samog kneza.
Izgleda da je Filip II želeo još malo da testira Bahovo umeće, pa mu je postavio još jedan izazov: da na istu onu temu improvizuje fugu koja bi imala 6 glasova! Pošto do tada niko još nikada nije napisao šestoglasnu fugu, svi su mislili da se kralj samo poigrava sa velikim kompozitorom. Međutim, Bah je ponovo prihvatio izazov, ali je zamolio kralja da mu da malo više vremena.
Vratio se u Lajpcig, a dva meseca kasnije od te jedne teme nastala je zbirka kompozicija poznatija danas kao „Muzička Žrtva“ (Das Musikalische Opfer).
Bah je delo posvetio pruskom kralju, a posveta je glasila „Regis Iussu Cantio Et Reliqua Canonica Arte Resoluta“ (ovo bi trebalo da znači ‘tema koju je zadao kralj, rešena u kanonskom stilu‘). Zanimljivo je da prva slova ovih reči daju reč RICERCAR (Ričerkar), što je bio naziv za tadašnju fugu.
Inače, osim ove neverovatne šestoglasne fuge, koja je poznata i kao ‘Pruska fuga‘, „Muzička žrtva“ sadrži još jednu troglasnu fugu, 10 kanona i trio sonatu za violinu, flautu i basso continuo.
Kod kanona je zanimljivo da neki od njih sadrže i zagonetke. Naime, Bah je napisao samo jedan glas i na latinskom upisao zagonetku. Rešenje te zagonetke predstavlja način na koji bi izvođači trebalo da sviraju ostale glasove. Na primer, negde piše ‘u augmentaciji’ (augmentacija – dvostruko produžavanje notnih vrednosti), što znači da bi tu melodiju trebalo izvoditi tako da su note dvostruko duže od onog što je napisano. Pored ove zagonetke stoji i napomena „Notulis crescentibus crescat Fortuna Regis“, što znači ‘Neka se kraljeva sreća uvećava kako se note produžuju’.
Postoji i modulirajući kanon (modulacija – prelazak iz jednog tonaliteta u drugi), koji počinje u jednom tonalitetu, a završava se u tonalitetu koji je za stepen viši od početnog. Ovde stoji napomena „Ascendenteque Modulationis ascendat Gloria Regis“, tj. ‘kako raste modulacija, tako neka raste i kraljeva slava’.
Osim sonate, za koju jasno stoji kojim instrumentima je namenjena, za ostala dela ne stoji takva napomena. Fuge i kanoni se uglavnom izvode na instrumentima s dirkama (klavir, orgulje) ili u verziji za kamerni ansambl. Šestoglasnu fugu Anton Vebern je 1935. aranžirao za mali orkestar i to u stilu ‘Klangfarbenmelodie’ (tehnika kojom se jedna tema podeli na više instrumenata, kako bi se dobila lepša boja i tekstura same melodije). Evo i slike:
Tema u originalu:
Vebernova verzija:
Ako vas je sve ovo zainteresovalo da poslušate kako zvuči ta famozna fuga u 6 glasova, evo nekoliko izvođenja:
na klaviruClick here to view the embedded video.
na čembalu, uz notni tekst, tako da možete da pratite šta se sve ovde dešavaClick here to view the embedded video.
i verzija za kamerni ansambl u stilu ‘Klangfarbenmelodie’Click here to view the embedded video.
*definicija: Dušan Skovran i Vlastimir Peričić – „Nauka o muzičkim oblicima“ [nazad na tekst]
„U okviru velikog internacionalnog tango festivala Belgrade Tango Encuentro 2011., koji će se održati u Beogradu od 6-11. aprila, nastupiće i elektro tango atrakcija Otros Aires.
Na početku inspirisan takozvanim “mestizahe stilom” (estylo mestizaje), Otros Aires se kao audio vizuelni elektro tango projekat razvija kombinujuci argentinske muzičke korene, tango, “zvuk iz starog kraja”, muziku Gardela, milonge kao vrstu tanga i bogatstvo raznih elektronskih ritmova. Otros Aires je bend koji je u tango svetu jednako poznat kao i Gotan Project, a ubzano osvaja i ljubitelje dobre muzike širom sveta. U svakom slučaju, ako volite Gotan Project, volećete i Otros Aires!
Zanimljivo je da je ovaj bend svoje velike uspehe postigao kombinujući visoku umetničku profesionalnost i kvalitet , sa jedne, i potpuno negiranje savremenog markentiškog nastupanja, sa druge strane. Naime, Otros Aires je, kako i sami ponosno ističu, bend bez menadžera i bez promotivne strategije. Zanimljivi ritmovi, neponovljiv zvuk električnog bandoneona, hipnotički glas Miguela Di Đenove, zaokruženi stripovskim video projekcijama izgleda da su sasvim dovoljni. Svet osvajaju čistim kvalitetom.
Click here to view the embedded video.
Ovogodišnja evropska turneja, koja će trajati od aprila do juna, pokriće dvadesetak evropskih gradova među kojima i Beograd. Kada je u pitanju Beograd, Otros Aires će nastupiti 10. i 11. aprila u Studentskom Kulturnom Centru ( SKC ), s tim što će prvi događaj biti rezervisan isključivo za domaće i strane plesače. Koncert otvoren za javnost će se održati u ponedeljak, 11. aprila u SKC-u, sa početkom u 20 časova. Ovo je prvi put da ovaj bend, sastavljen od argentinskih muzičara koji žive i stvaraju u Barseloni, nastupa u Beogradu. Dinamična, ali ponekad i sentimentalna muzika, koja je već uveliko osvojila Evropu i Južnu Ameriku, garantuje adrenalinsku žurku ovog aprila u Beogradu.
Organizator koncerta, Instituto Tango Natural, kao i glavni sponzor događaja kompanija Holcim, omogućili su da prvi susret beogradske publike sa ovim bendom bude veoma pristupačan kada su cene karata u pitanju – karte za događaj će koštati svega 1000 dinara i moći će da se kupe na biletarnici Studentskog Kulturnog Centra.“
Zahvaljujem se Darku Doziću na ovom tekstu i na skretanju pažnje na ove odlične muzičare!
Планета Србија
је скуп одабраних блогова на српском језику.
Ако желите и да се ваш блог нађе на Планети Србија
све потребне
информације за пријаву вашег блога можете наћи овде.
Планета Србија извори:
RDF/RSS 1.0
RSS 0.92
RSS 2.0
ATOM
FeedBurner
OPML
|
