Sada kada je i MySpace predstavio svoju platformu za online oglašavanje HyperTargeting, posle Facebookovog SocialAdsa, ali i nešto nam bližeg Derneka (vrlo uskoro i Furka) slobodno možemo da kažemo da je 1 on 1 oglašavanje na tik od nas, nikada bliže i da se našim budžetima loše piše.
Prvo bih malo bliže pojasnio 1 on 1, ili bihevijoralni marketing ili kako god da se zove, termini se razlikuju, na kraju krajeva samo ime i nije bitno već funkcija. Iako do skora ovaj termin je predstavljao ništa drugo do utopiju, popularizacija Interneta i merljivost ogromne količine parametara koji se pojavljuju prilikom naše aktivnosti na Internetu omogućili su da ovaj koncept i ne bude tako daleko od realizacije. Suština je da se sva naša aktivnost na Internetu, ili makar ograničenom delu Interneta kao što su društvene mreže, prati i na osnovu njih, tj na osnovu našeg ponašanja (eng. behave), generišu i kampanje, koje samim tim što znaju naša interesovanja imaju mnogo veću efikasnost. Čudite se što po nekad što Vam recimo Amazon preporučuje knjigu koju ste baš hteli pre par dana da kupite? To je upravo to, praćena je Vaša aktivnost, pisci koje volite da čitate ili žanr koji ste naviše kupovali, te je na osnovu iste i generisana preporuka. I, da li je zaista 3x veća mogućnost, kao što se navodi u tekstu o HyperTargetingu, da kupite ovu knjigu nego li recimo neki trash roman o ljubavi u Parizu? Naravno da jeste, i ovaj primer je verovatno jedan od banalnijih primera praćenja Vaše aktivnosti i generisanja preporuke na osnovu istih. Društvene mreže su sve ovo digle na n;ovi mnoogo ozbiljniji nivo, i verovatno je to odgovor na pitanje zašto Facebook vredi toliko koliko vredi. Informacije o tolikoj količini ljudi i mogućnost da Vaše kampanje segmentirate po godinama, polu, grupama kojima pripadaju, proizvodima koje vole pa čak i o političkom uverenju govore ništa drugo do da smo mi samo žrtve marketinga (Marketing will eat us all ), i da ćemo u budućnosti još više od ovoga patiti.
Ali treba to gledati i sa druge strane. Jako se puno citira izreka da je 50% novca uloženo na marketing bačeno, samo nismo sigurni koja je to polovina. Ova brojka se targetiranjem smanjuje. Mogućnost da targetirate reklamu na usko ciljanu skupinu, kao npr sladolede na decu od 7-12 godina koja recimo najviše jede sladolede, ili Jeep automobile na one koji su stavili da imaju godišnja primanja iznad 100.000$, čine kao što sam rekao kampanje mnogo efikasnijim, CTR značajno raste kada su u pitanju online-based kampanje, a samim tim i broj leadova je znatno viši. 1 on 1 marketing ide i dalje od ovakve vrste targetiranja, ideja je da se ne ide čak ni na ciljne grupe nego da se svaka kampanja radi zasebno za svakog korisnika. Kao što sam rekao, i ako je ovo do skora bilo utopija, verujem da se ide u dobrom pravcu ka tome, ovo će omogućiti manje reklama (recimo samo 1 baner na sajtu) time i bolji ugodjaj korišćenja samog sajta, a opet sa druge strane i biti dovoljno komercijalno da se isplati prodavcima oglasnog prostora. I kada možete sve ovo da uradite, postavlja se pitanje, kome još trebaju bilbordi na cool lokacijama, u mestima gde je penteracija Interneta na visokom nivou.
Videćemo koliko će vremena trebati da se ovo ozbiljnije primeni i u Srbiji, mislim da će Furka biti prvi sajt koji nudi tako nešto na ovim prostorima, nešto manje kompleksnije targetiranje imali su MyCity i Burek u vidu sponzorisanih tema, za ostale nemam podatke, pa eto ako znate još neki primer podelite sa ostatkom ekipe
