Planeta Srbija

Prosto me čudi koliko ljudi uopšte nije čulo za CERN i njihov Large Hadron Collider (dalje: LHC), odnosno veliki “ubrzivač” (nekako mi je prirodnije da kažem “akcelerator”) čestica, koji bi trebalo 10. septembra (da, ove godine, odnosno za desetak dana) da simulira veliki prasak.

LHC je kružnog oblika (prsten), dugačak 27 km i lociran 100 m ispod površine zemlje, a delom se nalazi u Švajcarskoj, dok je drugi deo u Francuskoj, i predstavlja neverovatno inženjersko i tehnološko dostignuće, a napravljen je zahvaljujući finansijkoj podršci i naučnoj kolaboraciji desetine zemalja, i u tom smislu, LHC je istinski planetarni projekat, koji za cilj ima da dve subatomske čestice jako ubrza (brzina bliska brzini svetlosti) i onda ih sudari, praveći tako kopiju velikog praska kada je, po pretpostavci, sve što vidimo (i sve što ne vidimo) nastalo, a onda gomilom raznih uređaja “pohvataju” šta se sve dešava u trenutku i posle sudara i tako otkriju tajnu nastanka svega, kao i odgovor na to šta je to što česticama daje masu?

Logično, neko vreme pre ovog projekta (počev od pre nekoliko meseci, a i dan danas) u javnosti se pojavljuju spekulacije šta će se desiti kada do sudara te dve čestice. Većina ljudi (a i ja među njima) nestrpljivo čeka rezultate eksperimenta, dok ima i onih koji kažu da sudar može izazvati stvaranje crne rupe i samim tim - uništenje sveta. U svakom slučaju - štagod da se desi, ništa više neće biti isto posle 10. septembra.

Grupa ljudi pokušala je na zanimljiv način da objasni ono što LHC u stvari radi, pa - pogledajte:

Za kraj, vama ostavljam da mislite o ovome (i slobodno svoje mišljenje objavite kao komentar na ovaj blog unos), a ja se iskreno nadam da ćete čitati moj blog i posle 10. septembra

III Zakoni održanja energije i mase

Ova dva zakona su veoma povezana i znače da, pod normalnim uslovima, ukupna energija zatvorenog sistema i ukupna masa zatvorenog sistema ostaju konstantne. Takođe kažu da ni masa niti energija ne mogu biti stvorene ili uništene, već samo mogu menjati formu (npr. energija - električna se menja u toplotnu, ili masa - tečnost prelazi u gas). Tek nedavno, iako pod laboratorijskim uslovima, naučnici su zapravo primetili malo nestajanje ukupne mase u zatvorenom sistemu, a ovo je pripisano činjenici da je masa zapravo prešla u energiju. Ovo je dovelo do promene zakona, koji su uključili činjenicu da masa i energija mogu prelaziti iz jednog u drugo stanje.

II  Njutnovi zakoni kretanja:

1. Telo koje miruje ostaje da miruje, a telo koje se kreće nastavlja da se kreće, osim ako nije primorano da promeni svoje stanje. Dokaz koji podržava prvi deo rečenice se lako može videti. Svi znamo da se točak neće početi pokretati sam. Međutim, u našem svetu ne vidimo dokaz drugog dela rečenice. To je zato što postoji večna inhibirajući sila poznata kao trenje, koja sprečava beskonačnu kretnju.

2. Drugi zakon je formula A=F/m. Ubrzanje tela zavisi i od mase tog tela (ne njegove težine) i ukupne sile koja pokreće kretnju (ukupna sila  smeru kretanja minus sila koja se opire kretanju). U ovoj formuli, sila koja se opire bi bila napisana negativno da bi se dobilo negativno ubrzanje, što znači da telo usporava.

3. Za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija. Ovo znači da ako vas ja gurnem, sam ću biti malo gurnut unazad. Ovaj princip je na delu iza mehanizma kretanja aviona i raketa. Izduvni gasovi izlaze u suprotnom smeru. 

I  Energija će odlaziti sa površine veće energije na drugu sa nižom energijom bez dodavanja dodatne energije.

Ovaj zakon upravlja svim tokovima energije, posebno je lako uočljiv u slučajevima tokova toplotne ili električne energije. Toplota odlazi iz vrelog čaja u relativno hladnu šolju i okružujući vazduh. Elektroni imaju osobinu da se raspodele do trenutka kada je naelektrisanje celog sistema izjednačeno. Ovo se takođe može direktno posmatrati uz pomoć kapi boje koja je ubačena u čašu vode. Boja će se rasipati sve dok ceo rastvor ne bude jednake boje.

Dr Albert Hoffmann preminuo je juče u svom domu u Švajcarskoj od posledica srčanog udara u svojoj 102. godini života.

Dr. Albert Hofmann (rođen 11. januara 1906.) je cenjeni švajcarski naučnik koji je postao svetski poznat kao otac LSD-a. Rođen je u Badenu, Švajcarska i studirao je hemiju na Ciriškom univerzitetu. Njegov glavni interes je hemija biljaka i životinja i na tome je i doktorirao. Zaposlio se na farmaceutsko-hemijskom odeljenju Sandoza (danas Novartis), koji se nalazi u Bazelu, izučavajući lekovite biljke i gljive ergot kao deo programa za izdvajanje aktivne supstance radi korišćenja u medicinske svrhe.

Njegova istraživanja lisergične kiseline dovela su do izdvajanja LSD-25 još u 1938. godini, ali pošto se eksperimentisalo na životinjama, psihoaktivni efekti supstance nisu utvrđeni, utvrđeno je samo “neobuzdano” ponašanje životinja zamoraca. Pet godina kasnije, 16. aprila 1943. godine, ponavljajući opite sa ovom skoro zaboravljenom supstancom, dr. Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se uobičajenim laboratorijskim eksperimentima, otkrivši njene psihodelične efekte sasvim slučajno, apsorbujući je preko vrhova prstiju. Posumnjao je da to osećanje ima veze sa novim hemijskim spojem na kojem je tada radio i koji se zvao dietilamid tartrat lizergijske kiseline. Tri dana kasnije, 19. aprila, Hofman je delovanje nove supstance odlučio prvo isprobati na sebi. Za početak eksperimenta uneo je u sebe gotovo neopisivo malu količinu, u kakvoj ni jedna do tada poznata supstanca nije bila aktivna u ljudskom organizmu. Svega 0.25 miligrama, odnosno četvrtinu hiljaditog dela grama. Gledano današnjim merilima, švajcarski naučnik je uzeo barem dva do tri čitava LSD-a, količinu koja je mnoge druge poslala na višednevno psihijatrijsko lečenje. No, doktor se nije predavao već je seo na bicikl i uputio se kući u pratnji svog saradnika sa zastrašujućim haosom u glavi, uveren da je u potpunosti i nepovratno poludeo. U tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da će njegovo iskustvo, kao prvo psihodelično esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljujući nadljudskom postignuću vožnje bicikla na 250 µg LSD-a, događaj će postati poznat kao “Dan bicikla”.

Nakon toga sledi serija eksperimenata na sebi, koje su preduzeli dr. Hofman i njegovi saradnici. Tako je nastao jedan od najviše uzdizanih i najstrastvenije osuđivanih hemijskih spojeva u dvadesetom veku. Svoj uspeh u izolovanju aktivne materije “čarobnih gljiva”, čime su se do tada bezuspešno bavili američki naučnici, Hofman objašnjava baš tom činjenicom da dok su drugi uzorke testirali na životinjama, on se nije ustručavao isprobati ih na sebi.

Eksperiment počinje sa kavezom u kome se nalazi pet majmuna. Unutar kaveza okačite bananu i postavite niz stepenica do nje. Uskoro, majmun će stati na stepenice i početi da se penje prema banani. Čim dodirne stepenice, svi ostali majmuni automatski budu isprskani hladnom vodom. Posle nekog vremena, sledeći majmun pokušava, ali sa istim rezultatom - svi ostali majmuni bivaju poliveni hladnom vodom. Uskoro će majmuni pokušavati da spreče svako penjanje.

Sada ugasite hladnu vodu. Uklonite jednog majmuna iz kaveza i stavite drugog koji nije bio tu. Novi majmun ugleda bananu i poželi da se popne uz stepenice. Na njegovo iznenađenje i užas, svi ostali majmuni ga napadaju. Posle još jednog pokušaja i napada, zna da će biti napadnut ukoliko pokuša da se popne uz stepenice.

Dalje, uklonite još jednog od originalnih pet majmuna i zamenite ga novim. Pridošlica kreće put stepenica i biva napadnut. Prethodno dodati majmun učestvuje u kažnjavanju sa entuzijazmom! Slično, zamenite trećeg originalnog majmuna sa novim, pa onda četvrtog, onda petog.

Svaki put kada najnoviji majmun krene put stepenice, biva napadnut. Većina majmuna koji ga mlate nema predstavu zašto im je zabranjeno da se penju uz stepenice niti zašto učestvuju u mlaćenju najnovijeg majmuna. Nakon što su svi originalni majmuni zamenjeni, nijedan od preostalih majmuna nije bio poliven hladnom vodom. Bez obzira na to, nijedan majmun se više ne približava stepenicama u lovu na bananu.

Zašto ne? Zato, što se njih tiče, tako je oduvek bilo tako.

izvor

Prvi put smo u stanju da vidimo elektron. Jedan elektron.

Snimak, kojeg možete pogledati ovde, predstavlja jedan elektron koji se nalazi na svetlosnom talasu upravo nakon što je izvučen iz atoma.

Pre je bilo nemoguće snimiti elektron usled njihove veoma velike brzine, što je davalo zamućene slike. No, tim naučnika iz švedskog Lund Univerziteta je uspela da napravi neverovatno kratke bliceve svetlosti iz intenzivnog lasera, dajući nam prvi put sliku elektrona.

"Elektronu je potrebno oko 150 atosekundi da napravi krug oko jezgra atoma. Atosekunda traje je 10-18 sekundi, ili, ako se predstavi na drugi način, odnos između jedne atosekunde i jedne sekunde je isti kao i starost celog univerzuma naspram jedne sekunde", kaže Johan Mauritson, profesor atomske fizike sa Lund Univerziteta. A ja se nadam da ste uspeli da shvatite koliko je ovo kratak vremenski period.

Malo više detalja, i informacije potrebne da biste našli još mnogo više detalja, možete naći ovde i ovde.

Danbarov broj, koji iznosi 150, predstavlja teoretski maksimum pojedinaca sa kojima grupa ljudi može održavati prisne kontakte, tj. vrstu odnosa koja podrazumeva poznavanje šta je svaka osoba i kako se odnosi prema svakoj drugoj.

Grupe veće od ovoga obično zahtevaju striktnija pravila i zakone - potrebna je određena vrsta regulacije da bi se održala stabilna kohezija.

Robin Danbar, britanski antropolog, smatra da je ova granica u direktnom odnosu sa relativnom veličinom neokorteksa. Što je vrlo interesantno.

No, Danbar je izričit:

It's perfectly possible that the technology will increase your memory capacity.

Još informacija ovde.

Danas je objavljeno da je otkrivena najbolje očuvana mumija dinosaurusa do sada. Pored fosilizovanih kostiju mumija sadrži i kožno tkivo, a moguće je i neke od mišić i organa.

Na slici se vide sačuvani delovi kože.

Članak o ovome se može pročitati na:

http://news.nationalgeographic.com/news/2007/12/071203-dino-mummy.html

Prošlog vikenda, skup Društva za antičke studije: petak, Sremski Karlovci, subota, Sremska Mitrovica, nedelja, Beograd. Sve više učesnika, sve više stranaca, sve šire teme. Prošlogodišnji zbornik: 600 grama, 400 strana. Još uvek izgleda da se sve održava na ogromnom ličnom angažmanu, pre svega profesorke Ksenije Maricki-Gađanski, ali ima i razloga za optimizam kada je u pitanju budućnost skupa i antičkih studija uopšte. Sve više mladih i mlađih istraživača.

Moj ovogodišnji prilog podstakao je izvesnu pažnju, ali to je pre zbog teme, nego zbog doprinosa temi. Podnaslov saopštenja: “Protagora i Sokrat o Bolonjskoj deklaraciji”. Paralela sa antičkim sposom o obrazovanju: aristokratska, sofistička i sokratovska paideia - analogno tome humboltovski i bolonjski koncept univerziteta. Nedostaje treći član, filozofska paideia 21. veka. Otprilike tako.

July - September 2007 By registering for this free trial, you will gain access to the sociology journals listed below: Acta Sociologica American Behavioral Scientist Body & Society Childhood Clothing & Textiles Research Journal Cross-Cultural Research Cultural Sociology Current Sociology European Journal of Social Theory Gender & Society History of Human Sciences International Journal of Comparative Sociology International Sociology Journal of Black Studies Journal of Classical Sociology Journal of Contemporary Ethnography Journal of Sociology Journal of Sport & Social Issues Labor Studies Journal Men & Masculinities Organization & Environment Rationality & Society Social Compass Social Science Information Sociological Methods & Research Sociology Space & Culture Theory Culture & Society Thesis Eleven Time & Society Work & Occupations Work,Employment and Society Young Youth & Society

Juče je u svim medijima plasirana vest da je Ministarstvo kulture raspisalo novi konkurs za otkup knjiga objavljenih u 2006.godini. Za ovu namenu predviđeno je 90 miliona dinara, već je formirana stručna komisija koja će probrati knjige koje izdavači budu prijavili na ponovljeni konkurs, i najavljuje se da u obzir za otkup dolaze samo publikacije “od izuzetnog značaja za kulturu, umetnost i opšte obrazovanje”. U pojedinim medijima je dodatno objašnjavano da će se oktup knjiga po ovom konkursu odvijati po “novom” modelu dvostepene selekcije: državna komisija za otkup (u sastavu: Ivana Dimić, Aljoša Mimica, Borislav Radović, Donka Špiček, Milan Vlajčić, Milan Vukomanović i Radiša Sekulović) će formirati listu preporučenih naslova, a potom će biblioteke same birati potrebne knjige sa ove liste.

Odluku Ministarstva da ipak obezbedi otkup knjiga treba pozdraviti, ali ipak treba i ponešto prokomentarisati.

Prvo, obim sredstava namenjenih otkupu nije u skladu sa potrebama javnih biblioteka (kojih u Srbiji ima 175). Ovo komentariše i tekst “Predlog unapređenog modela otkupa knjiga” objavljen na sajtu Ministarstva kulture, u kome se republičkih 90 miliona za 175 biblioteka upoređuje sa 40 miliona koliko je za potrebe otkupa za 17 gradskih biblioteka izdvojio Grad Beograd. Država je ipak trebalo da šire razreši kesu.

Drugo, sredstva za otkup neće biti obezbeđena iz redovnog budžeta, već iz Nacionalnog investicionog plana. Iako je blizu pameti argumentacija o ulaganju u knjigu kao dugoročnoj investiciji u obrazovanje, iako je dobro poznato da je Srbija u mnogim sektorima izgubila prvo polugodište 2007. zbog stranačkih igara, ipak bi bilo bolje da je izdvajanjem redovnih budžetskih sredstava Ministarstvo dalo signal o redovnosti (i implicitno, važnosti) konkursa i samog otkupa.

Treće, imenovana komisija na prvi i drugi pogled ostavlja povoljan utisak, u njoj su ozbiljni profesionalci, mada je ipak i komisija mogla biti oformljena posle nekog javnog konkursa.

Četvrto, tobože “novi” model otkupa ipak nije nov. U pitanju je, u stvari, postupak koji je prvi put primenjen u otkupu 2003. Tekst predloga Ministarstva je zapravo unekoliko dopunjen i redigovan tekst koji je, pod istim naslovom, tada zaista kao novost u proceduri otkupa knjiga za potrebe javnih biblioteka, objavljen 2003. Ko ne veruje, može da uporedi oba teksta - onaj sa sajta Ministarstva kulture, i ovaj sa sajta Narodne biblioteke Srbije, u odeljku “Info za izdavače”.

Peto, i poslednje, prepustiti bibliotekama odluku o konačnom izboru konkretnih naslova je dobra odluka, jer bibliotekari najbolje znaju šta im je u fondovima potrebno. Ipak, ne bi trebalo ni preterivati u decentralizaciji: jer u pojedinim bibliotekama bi moglo da se dogodi (a znam pouzdana da se događalo) da od ponuđenih naslova ne budu izabrana dela koja su “od izuzetnog značaja za kulturu, umetnost i opšte obrazovanje”, ili da njih bude neuporedivo manje od naslova koji su stvar sezonskog interesovanja čitalaca, hitovi, reklamirani naslovi, laka književnost. To jeste ono što čitaoci najviše traže - ali smisao otkupa knjiga nije da se kupuju knjige koje bi se ionako kupovale, nego da se u bibliotekama nađe i ponešto od naučne knjige, ponešto od domaće književnosti što ne dospeva na top liste najprodavanijih knjiga, a što će imati dugoročniju vrednost. Ponešto od prevoda koji doprinose temeljnijem poznavanju drugih kultura.

Znam bibliotekare koji će se potruditi da knjige sa top lista nabave iz raznih drugih izvora. A poznajem i one koji će za to iskoristiti instituciju otkupa. Ali to je ipak neka druga tema, za drugu priliku.

Rešio sam da napravim kratak pregled sajtova sa kojih se napajam novim znanjem (knjigama) u elektronskom formatu. Literatura koju na njima možete pronaći je uglavnom iz oblasti IT-ja, ali na nekim sajtovima postoje kategorisane i knjige iz drugih oblasti. Pa da krenemo:

http://cris.byethost15.com/books.php

Za mene izuzetan poslovni model - prilikom registracije morate da ostavite svoj link na jedan fajl u nekom od standardnih formata za knjige, a koji mora da se nalazi na jednom od poznatih svetskih servisa za hostovanje fajlova (rapidshare.com, megaupload.com, fixdown.com,…). (more…)

Rešio sam da napravim kratak pregled sajtova sa kojih se napajam novim znanjem (knjigama) u elektronskom formatu. Literatura koju na njima možete pronaći je uglavnom iz oblasti IT-ja, ali na nekim sajtovima postoje kategorisane i knjige iz drugih oblasti. Pa da krenemo:

http://cris.byethost15.com/books.php

Za mene izuzetan poslovni model - prilikom registracije morate da ostavite svoj link na jedan fajl u nekom od standardnih formata za knjige, a koji mora da se nalazi na jednom od poznatih svetskih servisa za hostovanje fajlova (rapidshare.com, megaupload.com, fixdown.com,…). (more…)

Jutros sam u svoj blogroll dodao blog Online Papers in Philosophy, koji održava jedan američki doktorant. Stvar je jednostavno zamišljena: prate se stranice na kojima filozofi objavljuju svoje preprint radove ili održavaju lične arhive, prikupljaju se informacije o novim člancima i periodično se objavljuje njihov spisak. Teško je ne primetiti da je veliki broj autora koji na svojim internet stranicama nude neku vrstu arhive radova. Čak i kada su u pitanju rane ili radne verzije, možemo pretpostaviti da autori koji svoje tekstove na ovaj način nude zainteresovanoj javnosti, očekuju da će biti čitaniji, možda citiraniji, u najmanju ruku da će nekoga podstaći na diskusiju.

Mene je to podstaklo da se zapitam kakvo je stanje sa samoarhiviranjem na ovim geografskim širinama. Ne mislim na časopisne arhive sa javnim ili ograničenim pristupom, kao što su Hrčak ili Sociofakt. Mislim na arhive radova koje sami autori održavaju na svojim službenim ili ličnim stranicama. Ukratko, tog stanja gotovo da i nema.

Pregledao sam sajtove filozofskih fakulteta sa zajedničkog jezičkog područja koje se proteže u četiri nezavisne države (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora) i ograničio se samo na katedre i odseke za filozofiji. Jedini (ponavljam: jedini) filozof sa ovog područjakoji na svojim službenim stranama održava ozbiljnu arhivu radova je prof. dr Borislav Mikulić sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta. Sa njegovog sajta mogu se preuzeti ne samo pojedinačni članci, već i cele knjige, što je posebno redak slučaj (verovatno zbog ideja o autorskim pravima koje uglavnom imaju autori i izdavači).

Nepoznavanje medija i alatki sigurno je faktor koji ograničava samoarhiviranje članaka, kako filozofskih, tako i u drugim akademskim disciplinama. Ali uvek se može angažovati neko za koga to nije novost. Ili naučiti? Čovek uči dok je živ. Nešto drugo će biti u pitanju. Zašto i kako - filozofi se ne pitaju mnogo o onom “kako”; njihovo je “zašto”.

Vidljivost, čitanost, citiranost, kontakti i diskusije… Ovim pragmatičkim razlozima moglo bi se dodati i nešto što spada u red filozofskih argumenata. Zato, dakle, što se time naglašava sloboda i čuvaju prava mišljenja. Zato što dijalog, u kome je oduvek oličena filozofija, traži svoje nove forme. Zato što samoarhiviranje na internetu zadržava kvalitet otvorenosti, koji se neminovno gubi u konačnosti štampane knjige/časopisa. Zato, što će do teksta doći neko kome su važne ideje (ključne reči). Zato, što…

Ukoliko bude prihvaćen predlog novog pravilnika o vrednovanju naučnog učinka, i objavljeni prevodi će se bodovati kao naučni doprinos. Već i letimičan pogled na predlog pravilnika pokazuje da će biti data i nova kategorizacija časopisa. Institute i fakultete, naravno i pojedince, očekuje preračunavanje R-učinka. Takođe je u predlogu vidan napor da se ispravi ranije nepravedan način vrednovanja radova u humanistici (pre svega saopštenja i zbornici radova).

U novom broju “Zlatne grede” prikaz moje knjige o Steriji. Mislim, četvrti ili peti po redu, prvi je bio u NINu, ubrzo pošto je knjiga izašla. Novi prikaz, koji potpisuje poslovično lakoglagoljivi Draško Ređep, nastoji da problematiku knjige (i Sterijinog pesništva, koje je njen “predmet”) smesti u šire kontekste, šire intertekstualne i duhovne veze - od Jakova Ignjatovića do Krleže, od Isidore do Glavurtića… Sigurno je da većinu tih veza nisam imao u vidu, ali mi je sa druge strane teško da poreknem da neka srodnost, neki zajednički afinitet, možda nešto što pripada manje podneblju, dobu i rodu, a više moralnoj osetljivosti, stoji u pozadini uočenih veza. Mogućih, ne sigurnih veza. Neke pasuse knjige pisao sam, i to je u prikazu dotaknuto, referišući koliko na Sterijino vreme, toliko i na vreme u kome živimo. Problemi kojima se Sterija okretao u pesmama “Davorja” nisu razrešeni; oni spadaju u konstante istorijskog života, ali i antropološke situacije. Mislim da rečenica o mogućnosti “vertikalne generacije” koja se uzgredno pojavljuje u prikazu, nepotrebno zamagljuje te odnose i svodi ih na gotovo privatnu stvar, sklonost ili lični stav. Bilo kako, neka se Steriji vraćamo i mimo jubilarnih skupova i prigodnih govora.

Dugo očekivani pregled impakt faktora domaćih naučnih časopisa za 2005. odnedavno je dostupan, ali samo registrovanim korisnicima KoBSONovih servisa. Aplikacija je sada optimizovana i za Firefox. Navedena je citiranost za period 2002-2005. (za svaku godinu pojedinačno), kao i  impakt faktor za poslednje dve i pet godina. Iz tabele je moguće “skočiti” na podatke o časopisima i sadržaje svezaka uključene u Repozitorijum NBS (za koji treba odati svako priznanje!).

Palo mi je u oči da je filozofija obuhvaćena unutar društvenih nauka (a ne humanistike), zajedno sa sociologijom i političkom teorijom. Ipak je Srbija zemlja sa marksističkim nasleđem.

2. aprila 2007. francuski TGV voz je postavio novi svetski rekord. Na deonici Pariz-Strazbur dostigao je brzinu od 574.8km/h.

Na šinama je od njega do sada bio brži samo japanski voz, koji ne ide po šinama. Taj je dostigao brzinu od 581km/h 2003. godine.

No, da se vratimo Francuzu:Kad bi mu neko iz zajebancije zaokrenuo šine na gore, pri toj brzini bi voz dostigao visinu od skoro 1190 metara (3 Empire State Building-a) i trebalo bi mu više od pola minuta da padne nazad na zemlju.Iz Subotice bi stigao do Vranja za 55 minuta, a iz Jesenice do Bitolja za 2 sata.Koliku energiju poseduje jedan ovakav voz pri maksimalnoj brzini? Samo hiljaditi deo bombe bačene na Hirošimu, mada je i to dovoljno da skuvate 100,000 nes-kafa.Mogu sličnu računicu da napravim i za voz Beograd-Bar preko Prijepolja, al' me nešto mrzi... :)

Evo nekoliko online rečnika sa finansijskim pojmovima.

http://www.specialinvestor.com/dictionary/http://www.americanbanker.com/glossary.htmlhttp://www.cba.ca/en/ViewDocument.asp?fl=3&sl=68&tl=&docid=273http://www.banking.com/terminology.asphttp://www.frbsf.org/tools/glossary/glossReg.htmlhttp://www.belex.co.yu/

Uskoro će biti objavljeno istraživanje Univerziteta Albany prema kome ljudski mozak dramatično raste na nižim temperaturama. U istraživanju je proučeno 109 fosila ljudskih lobanja sa različitih geografskih širina i došlo se do zaključka da globalna temperatura može da utiče na promenu veličine mozga čak i do 50 procenata. Istanovljeno je da se sa povećanjem udaljenosti od ekvatora povećava i veličina mozga. Istraživanje će biti objavljeno u prolaćnom izdanju časopisa Human Nature.

Dakle, ako planeta nastavi da se zagreva ovim tempom da li će to dodatno uticati na smanjenje kapaciteta čovekovog mozga? Da li je to uopšte moguće?

Najbolji odgovor na ovo kratko pitanje bio bi takođe kratak: sve. Ali ono što sam zapravo hteo da pitam ne odnosi se na katastarske knjige, tonske i video zapise narodnih običaja niti na kolekcije pečata, grbova i diploma, nego na digitalizaciju časopisa. Šta digitalizovati - nova izdanja ili i nova i stara godišta, određene oblasti, aktivne časopise ili i one koji su prestali da izlaze? I na ovako prošireno pitanje možemo da odgovorimo kratko: sve, ali otvaraju se i dodatna pitanja. Kojim redom digitalizovati - šta je preča potreba, a šta može da čeka, na koji način digitalizovati (npr. da li samo kao sliku odštampane strane ili kao tekst), kako obrađivati digitalne zapise, najzad, ili na prvom mestu, zašto digitalizovati?

Nesporno je da postojanje digitalnih časopisnih arhiva unapređuje profesionalni (pa time i lični) život svakog ko se bavi određenom naukom ili oblašću ljudskog znanja. Iz sopstvenog iskustva mogu da posvedočim koliko mnogo je značilo kada su postali dostupni prvi od servisa koji su danas u standardnoj ponudi KoBSONa: prve svih EBSCO, kome smo isprva pristupali zaobilazno, pa onda prodisali punim plućima zahvaljujući jednom pilot projektu Istraživačke stanice Petnica, pa preko jedinstvenog eIFL/Serbia naloga, sve do današnje situacije, kada u finansiranju servisa KoBSONa učestvuje Ministarstvo nauke.

Časopisi u EBSCO bazama digitalizovani su od određenog godišta nadalje, a izdavači najčešće postavljaju tzv. embargo-period, koji iznosi tri, šest ili dvanaest meseci, koliko treba da prođe od pojavljivanja štampanog izdanja pre nego što postanu dostupni u digitalnom obliku. Naravno, ima i časopisa bez embargo perioda. Takav model je veoma pogodan za baze komercijalnih izdavača. Razlozi zbog koji su časopisne baze u Srbiji (a ima smisla govoriti o dve takve baze - o Komunikaciji, koja u poslednje vreme stagnira u razvoju, i o CEONovom SocioFaktu) limitirane na novija godišta, međutim, nisu u prvom redu ekonomske, već organizacione prirode. Izdavači srpskih naučnih časopisa na njima ne ostvaruju profit, i stoga se taj faktor ne pojavljuje kao ograničavajući. Digitalizacija starijih godišta zahteva određene resurse (opremu, ljude, vreme); pitanje je u kojoj meri bi ishodi (digitalizovana godišta časopisa, da se ograničimo samo na humanistiku i društvene nauke) opravdali ulaganja tih resursa.

Jer, prvo, rezultati zastarevaju, pojavljuju se novi problemi, nova istraživanja, nove teorije ili nove interpretacije. Drugo, ovdašnja humanistička i društvena nauka je bila (i u izvesnoj meri i danas jeste) obeležena ideološkim interesima, i dobar deo članaka iz časopisa u ovim oblastima do neupotrebljivosti je garniran ideologijom. Treće, čak i ako prva dva razloga uzmemo kao očekivana i nezalečiva ograničenja, ostaje pitanje: a kome to zaista treba, odnosno da li je onom malom broju istraživača koji bi bili zainteresovani za časopisnu produkciju pre, recimo, 1990, možda jednostavnije (a naučnoj zajednici manje skupo) da je koriste u tradicionalnoj, papirnoj formi.

Doduše, neka istraživanja bi se mnogo lakše obavila kada bi postojale digitalne arhive. Na primer, književna i umetnička kritika i istorija, pa i filozofija i društvena teorija, mogla bi da bude obogaćena radovima koji bi se bavili analizom razvoja dominantnih koncepata, i koji bi se u tehničkom pogledu oslonili na digitalizovane tekstove iz kojih bi izvlačili podatke o frekventnosti termina, citiranim delima ili autorima. Jedan od petnaest tematskih okvira koje u okviru osnovnih istraživanja u naukama o jeziku i književnosti podržava Ministarstvo nauke, naslovljen je kao “Smenjivanje poetičkih modela u razvoju srpske književnosti”. Radovi o smenjivanju terminoloških dominanti sasvim dobro bi se uklopili u taj okvir. Ali kako? Za jednog istraživača, čak i za manju grupu istraživača, najveći problem bio bi da dođu do digitalizovane građe koju će potom analizirati. Možda jednog dana.

Šta, dakle, digitalizovati? Pa, sve; ali uz jasno određenje prioriteta i tehničkog i organizacionog modela. Biblioteke? Da, možda najpre kao dugoročni projekat biblioteka, uz pomoć, kao što je danas, projekata vladinih i nevladinih centara i organizacija.

Magazin za popularizaciju nauke New Scientist objavio je 20. februara odgovore na pitanja čitalaca upućena osnivaču Vikipedije Džimiju Velsu. Članak sa pitanjima i odgovorima usledio je posle objavljivanja intervjua sa Velsom. Intervju je manje-više ostao na nivou već poznatih stvari i očigledno je bio namenjen (i) onom delu publike koji je u manjoj meri upoznat sa Vikipedijom, ali zato u novom članku možemo da pročitamo neke (zanimljivije) Velsove stavove o o daljem razvoju wiki-projekta, i o komunikološkim i tehničkim pitanjima koje taj projekat pokreće.

Juče je objavljeno da je dobitnik nagrade Drugog programa Radio Beograda za najbolju teorijsku knjigu Slobodan Grubačić za delo “Aleksandrijski svetionik”. Knjiga se bavi istorijom tumačenja književnosti i pisana je kao problemska istorija. Visoka erudicija i sjajan stil, prisno poznavanje problema. Knjiga bi predstavljala događaj i u kulturama većim i bogatijim (ne mislim na materijalno bogatstvo) nego što je naša.

Knjigu sam čitao letos, i uživao u njoj, iako sam povremeno osećao kao nedostatak odsustvo obimnije prateće naučne aparature. Ne pristupa svaki čitalac sa podjednako velikim rezervoarom prethodnih znanja. Toga sam se setio sinoć, čitajući knjigu Žana Grondena “Einführung in die philosophische Hermeneutik”, čiji tematski okvir je manje-više srodan okviru Grubačićeve knjige. Delo našeg autora je neuporedivo bolje napisano, ali kod Grondena sam već posle pedesete strane našao nekoliko napomena, ukazivanja (i, konačno, fusnota), koje mogu da posluže - koje će mi najverovatnije poslužiti - kao putokaz. To samo pokazuje da dela jedne vrste, ma kako bila monumentalna (u tom pogledu sam saglasan sa ocenom izdavača “Aleksandrijskog svetionika”, Zorana Stojanovića, zaslužnog za tolike dragocene knjige), ne mogu bez dela druge vrste. Erudicija ima najmanje dva lika. Jedan se ispoljava u širokim zahvatima i praćenju transformacija problema, drugi u prepuštanju detalju i, ponekad i sitničavoj, preciznosti.

Na blogu KoBSONa objavljena je informacija o nedavno završenoj konferenciji o naučnom blogovanju. Jedan od učesnika konferencije je naše gore list. Na listi učesnika nalaze se i veze prema blogovima koje neki od njih održavaju.