Planeta Srbija

Ne mogu da ih izbacim iz glave

(Please open the article to see the flash file or player.)

Ovo je najnovija, a tu je i verzija iz 2008. godine(...)

Pročitajte nastavak The World is Just Awesome (19 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 4 komentara | Add to del.icio.us

U utorak, 26. januara, svečano je otvorena Laboratorija Hemijsko-ekološkog centra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.

Hemijsko-ekološki centar grada Niša osnovan je juna 2009. godine pri Prirodno-matematičkom fakultetu. Projekat razvoja Hemijsko-ekološkog centara se realizuje u okviru Programa za obrazovanje i razvoj zajednice (PECD) koji sprovodi Organizacija „1000 mladih lidera“, zahvaljujući donaciji DIN „Fabrike duvana“ a.d. Niš (u sastavu Filip Moris International). Tim centra čine šestoro studenata Univerziteta u Nišu i to Miloš Novićević sa Elektronskog fakulteta, Miljana Radović, Ivana Kostić, Jelena Mitrović i Danijela Dimitrijević sa Prirodno-matematičkog fakulteta i Igor Stojanović sa Medicinskog fakultetat. Mentor projekta je dr Tatjana Anđelković sa Prirodno-matematičkog fakulteta.

Osnovna ideja centra je praćenje kvaliteta vode, vazduha, zemljišta i namirnica sa područja grada Niša. Rad centra je omogućen zahvaljujući donaciji profesora dr Žan-Klod Tabea, sa Nacionalnog centra za naučna istraživanja (Univerzitet „Pjer i Marija Kiri“) iz Pariza i Prirodno-matematičkom fakultetu. Donacija u vrednosti od 28000 evra sastoji se od dva polovna aparata i to masenog spektrometra i tečnog hromatografa.(...)

Pročitajte nastavak U Nišu je otvoren hemijsko-ekološki centar (160 words)

© Ivana Kostić for Svet nauke, 2010. | Permalink | 1 komentar | Add to del.icio.us

U utorak, 26. januara, svečano je otvorena Laboratorija Hemijsko-ekološkog centra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.

Hemijsko-ekološki centar grada Niša osnovan je juna 2009. godine pri Prirodno-matematičkom fakultetu. Projekat razvoja Hemijsko-ekološkog centara se realizuje u okviru Programa za obrazovanje i razvoj zajednice (PECD) koji sprovodi Organizacija „1000 mladih lidera“, zahvaljujući donaciji DIN „Fabrike duvana“ a.d. Niš (u sastavu Filip Moris International). Tim centra čine šestoro studenata Univerziteta u Nišu i to Miloš Novićević sa Elektronskog fakulteta, Miljana Radović, Ivana Kostić, Jelena Mitrović i Danijela Dimitrijević sa Prirodno-matematičkog fakulteta i Igor Stojanović sa Medicinskog fakultetat. Mentor projekta je dr Tatjana Anđelković sa Prirodno-matematičkog fakulteta.

Osnovna ideja centra je praćenje kvaliteta vode, vazduha, zemljišta i namirnica sa područja grada Niša. Rad centra je omogućen zahvaljujući donaciji profesora dr Žan-Klod Tabea, sa Nacionalnog centra za naučna istraživanja (Univerzitet „Pjer i Marija Kiri“) iz Pariza i Prirodno-matematičkom fakultetu. Donacija u vrednosti od 28000 evra sastoji se od dva polovna aparata i to masenog spektrometra i tečnog hromatografa.(...)

Pročitajte nastavak U Nišu je otvoren hemijsko-ekološki centar (160 words)

© Ivana Kostić for Svet nauke, 2010. | Permalink | 1 komentar | Add to del.icio.us

Istorija kalendara, reforma i sve prateće teme su dosta široka oblast i obuhvata teme iz isroije, astronomije, religije. Gotovo je nemoguće prikupiti sve relevantne izvore i složiti u nekoliko tekstova razumljivih i prihvatljivih široj javnosti.

Tokom prethodnih par godina pokušao sam da napišem par tekstova koji su se odnosili na istoriju julijanskog i Milankovićevog kalendara. U tim tekstovima navedene su neke najbitnije istorijske činjenice. Svaka dalja priča zahtevala bi mnogo dublju (stručnu) analizu a takvim analizama siguno nije mesto u online krugovima.

Za sve one koje tema interesuje navodim spisak korišćene i preporučene literature. Nadam se da će navedena literatura da posluži kao osnova za početak istraživanja istorije kalendara. (...)

Pročitajte nastavak Reforma kalendara – Literatura (287 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Istorija kalendara, reforma i sve prateće teme su dosta široka oblast i obuhvata teme iz isroije, astronomije, religije. Gotovo je nemoguće prikupiti sve relevantne izvore i složiti u nekoliko tekstova razumljivih i prihvatljivih široj javnosti.

Tokom prethodnih par godina pokušao sam da napišem par tekstova koji su se odnosili na istoriju julijanskog i Milankovićevog kalendara. U tim tekstovima navedene su neke najbitnije istorijske činjenice. Svaka dalja priča zahtevala bi mnogo dublju (stručnu) analizu a takvim analizama siguno nije mesto u online krugovima.

Za sve one koje tema interesuje navodim spisak korišćene i preporučene literature. Nadam se da će navedena literatura da posluži kao osnova za početak istraživanja istorije kalendara. (...)

Pročitajte nastavak Reforma kalendara – Literatura (287 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Ponovo 13. januar i ponovo taj fenomen od, nazovi, Srprske nove godine. Pitam se svake godine šta je to srpsko i pravoslavno  u toj novoj godini i uspevam da nađem samo  – inat, nepoštovanje onoga što je stvarno srpsko i kontriranje celom svetu. Ove godine neću ponovo da pišem o istoriji kalendara i novih godina, podsetiću samo na neke najvažnije činjenice i ranije tekstove.

Dok se spremate za proslavu ove “naše” pravoslavne nove godine setite se da je taj kalendar, koji je “obeležje srpske istorije i pravoslavnog sveta” stvori Gaj Julije Cezar, rimski imperator i to 45. godina pre naše ere. Za neupućene to znači 45. godina pre Hrista, ikakvog traga o ideji Hrišćanstva i mnogo vekova pre naznake podele na pravoslavne i katoličke hrišćane.

Kao što mnogi verovatno znaju Gaj Julije Cezar bio je Rimljanin, verovao je u mnogo bogova, a mnogi njegovi naslednici bili su vekovni neprijatelji hrišćanstva, koje je tad tek nastajalo.(...)

Pročitajte nastavak Cezare, srećna ti Srpska nova godina! (340 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 35 komentara | Add to del.icio.us

Ponovo 13. januar i ponovo taj fenomen od, nazovi, Srprske nove godine. Pitam se svake godine šta je to srpsko i pravoslavno  u toj novoj godini i uspevam da nađem samo  – inat, nepoštovanje onoga što je stvarno srpsko i kontriranje celom svetu. Ove godine neću ponovo da pišem o istoriji kalendara i novih godina, podsetiću samo na neke najvažnije činjenice i ranije tekstove.

Dok se spremate za proslavu ove “naše” pravoslavne nove godine setite se da je taj kalendar, koji je “obeležje srpske istorije i pravoslavnog sveta” stvori Gaj Julije Cezar, rimski imperator i to 45. godina pre naše ere. Za neupućene to znači 45. godina pre Hrista, ikakvog traga o ideji Hrišćanstva i mnogo vekova pre naznake podele na pravoslavne i katoličke hrišćane.

Kao što mnogi verovatno znaju Gaj Julije Cezar bio je Rimljanin, verovao je u mnogo bogova, a mnogi njegovi naslednici bili su vekovni neprijatelji hrišćanstva, koje je tad tek nastajalo.(...)

Pročitajte nastavak Cezare, srećna ti Srpska nova godina! (340 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 35 komentara | Add to del.icio.us

Molim vas, pre ispraćanja prve decenije XXI veka povratak u I razred osnovne škole i obnavljanje brojeva prve desetice.

Pročitajte nastavak Učimo da brojimo & računamo vreme (209 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 11 komentara | Add to del.icio.us

Molim vas, pre ispraćanja prve decenije XXI veka povratak u I razred osnovne škole i obnavljanje brojeva prve desetice.

Pročitajte nastavak Učimo da brojimo & računamo vreme (209 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2010. | Permalink | 11 komentara | Add to del.icio.us

Ako niste bili danas na Festivalu nauke u Beogradu, imate prilike da u subotu i nedelju obiđete raznovrsne i zanimljive postavke. Festival se održava na dve lokacije – u SKCu i nekadašnjoj robnoj kući Kluz (preko puta SKCa).

Astronomske postavke su u Kluzu. U suterenu je izložba astronomskih slika povodom Međunarodne godine astronomije. Postavku u prizemlju morate da se potrudite da pronađete (skroz levo pored stepenica postoji uzani prolaz koji vodi do nas). Ali trud će se isplatiti. Pored teleskopa, maketa i postera napravljen je i “tunel Velikog praska”. A definitivno najveći hit ovogodišnjeg festivala je mobilni planetarijum!

Evo prve slike unutrašnjosti planetarijuma i još par sličica sa festivala.

Ne zaboravite predavanja koja će se održati u okviru Festivala…

Vidimo se u Kluzu!

Ako niste bili danas na Festivalu nauke u Beogradu, imate prilike da u subotu i nedelju obiđete raznovrsne i zanimljive postavke. Festival se održava na dve lokacije – u SKCu i nekadašnjoj robnoj kući Kluz (preko puta SKCa).

Astronomske postavke su u Kluzu. U suterenu je izložba astronomskih slika povodom Međunarodne godine astronomije. Postavku u prizemlju morate da se potrudite da pronađete (skroz levo pored stepenica postoji uzani prolaz koji vodi do nas). Ali trud će se isplatiti. Pored teleskopa, maketa i postera napravljen je i “tunel Velikog praska”. A definitivno najveći hit ovogodišnjeg festivala je mobilni planetarijum!

Evo prve slike unutrašnjosti planetarijuma i još par sličica sa festivala.(...)

Pročitajte nastavak Festival nauke u par slika i reči (16 words)

© Ana Zlatanović for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

The most striking feature of the H1N1 flu vaccine manufacturing process is the 1,200,000,000 chicken eggs required to make the 3 billion doses of vaccine that may be required worldwide.

U suštini jaja se koriste kao inkubatori za virus, koji se kasnije (iako neaktivan) zajedno sa antigenima ubrizgava u čoveka.

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 2 komentara | Add to del.icio.us

U prethodnom tekstu postavio sam jedan “mali” matematičko-logički problem. Navedeni problem u literaturi je poznat kao Nemoguća slagalica, zbog prvidnog nedostatka informacija koje omogućavaju nalaženje jedinstvenog rešenja. Problem je poznat i pod imemom Problem sume i proizvoda. Problem je prvu put objavljen 1969. godine a kasnije je objavljeno dosta popularnih tekstova i radova sa objašnjenjem i rešenjem. Može se naći u nekoliko različitih jezičkih verzija i na različitim intervalima brojeva. Često se susreću i verzije koje, zbog jezičke nepreciznosti, nemaju rešenje. Problem nije lak, ali je moguće doći do rešenja, krenimo redom – rečenicu po rečenicu.

P: Nemam ideju koji bi to bili brojevi

Ova prva, naizgled beznačajna rečenica, na pomaže da eliminišemo piše od polovine mogućih suma. Činjenica da P ne zna brojeve x i y govori nam da ti brojevi nisu istovremeno prosti. Ako bi brojevi bili prost P bi samo iz proizvoda mogao jednoznačno da odredi te brojeve jer postoji samo jedan način za faktorizaciju proizvoda.Na primer ako bi traženi brojevi bili 5 i 7, tada je njihov proizvod 35, ili brojevi . Jedini način da broj 35 ili 91 napišete kao proizvod je upravo preko navedenih parova brojeva. Kako P tvrdi da ne može da odredi brojeve ovo očigledno nije slučaj.(...)

Pročitajte nastavak Rešenje “nemoguće slagalice” (678 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 2 komentara | Add to del.icio.us

Dva prijatelja S i P poznaju sumu i proizvod dva broja, ali tako da S zna samo sumu (S = x + y) a P samo proizvod (P = x * y). Niko od njih dvojice ne zna koji su to brojevi, ali znaju da su celi, svako je veći od 1 i njihov zbir je manji od 100.

Kada su se sreli razgovor je tekao ovako:

P: Nemam ideju koji bi to bili brojevi

S: Znao sam da ti to ne možeš da znaš

P: Sada znam koji su to brojevi

S: Sada i ja znam koji su to brojevi

Znate li vi koji su to brojevi? Rešenje je jedinstveno.

Uskoro objavljujem rešenje, ali probajte. Uz brojeve šaljite i objašnjenje Ne budite kao ja, ne koristite Google.

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 12 komentara | Add to del.icio.us

Često se govori o tome kako je akcelerator LHC preskop, kako je bačeno previše para, kako to ničemu ne služi, kako ima mnogo boljih načina za trošenje novca itd. Mnogi od onih koji najviše kritikuju ulaganje novca u istraživanje  sedi uz TV gledajući neke “zanimljive” utakmice ili sluša izveštaje o različitim ratnim sukobima širom sveta.

Napraviću kratko poređenje ulaganja u CERN, tačnije LHC, kao jedan od najskupljin naučnih projekata koji se trenutno realizuje, i ulaganja u neke druge stvari (i pojedince).

U periodu pripreme i izgradnje LHC-a uloženo je (tj. tokom proteklih desetak godina) uloženo je između 5 i 10 milijardi evra. Nisam uspeo da nađem tačne sumirane podatke za sve države ali samo institut CERN je potrošio 4.6 milijardi CHF na samu mašinu, 1 milijardu CHF na detektore (to je samo deo ulaganja, bez ostalih izvora), i po 0.16-0.17 milijardi CHF na IT infrastrukturu i nadogradnju akceleratorskog sistema koji prethodi LHC-u. Navedeni troškovi uključuju opremu i ljude.(...)

Pročitajte nastavak Hleba i igara sa prilozima (521 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 4 komentara | Add to del.icio.us

Галилео Галилеј је 1609. године први пут уперио телескоп ка ноћном небу и дошао до невероватних открића која су заувек променила човеково схватање света: открио је планине и кратере на Месецу, четири Јупитерова сателита (Ио, Европу, Ганимед и Калисто), као и то да је трака Млечног пута састављена од огромног броја звезда (које не видимо голим оком као појединачне звезде већ као магличаст светлећи траг, Млечни Пут). У историји астрономије 1609. година узима се као почетак модерног доба у астрономији, тј. почетак телескопске ере.

Међународна астрономска унија прогласила је 2009. годину за међународну годину астрономије 27. октобра 2006. године у Минхену, док су Уједиљене нације у четвртак, 20. децембра 2007. године, у 9h.30 на 62. Генералној скупштини донеле Резолуцију о проглашењу 2009. године за МЕЂУНАРОДНУ ГОДИНУ АСТРОНОМИЈЕ. (...)

Pročitajte nastavak Галилејеве ноћи (360 words)

© Zoran Tomić for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Šta sve sadrži šolja kafe. Iznenađenje: kafa je dobar antioksidans (sprečava razvijanje karcinoma) i čuva zube od bakterija koje uzrokuju karijes. Glu, glu, glu…

Visoki napon ubija zar ne? Pogrešno. Nije sam napon opasan već električna struja, a struju stvara razlika napona (potencijala). Zbog toga se insistira na dobroj izolaciji da bi se izbeglo nesmotreno zatvaranje električnog kola.

Ako ste dobro izolovani, dodir voda pod naponom vas neće povrediti, jer zbog izolacije ne može da se zatvori strujno kolo i struja neće poteći, a ako nema struje nema ni opasnosti. Upravo to je i razlog zašto, iako smo svakodnevno okruženi naponom opasnom po život (a sve iznad 60V je opasno po život) nema mnogo slučajeva povređivanja ili smrti - propisi nalažu da sve električne instalacije i uređaji moraju biti izolovani i zaštićeni na odgovarajući način.

Ptice koje vidite na dalekovodima itekako dodiruju vodove visokog napona, često…

Fizičar Majkl Faradej je dokazao da se električna struja kreće po površini provodnika, a ne u njegovoj unutrašnjosti. Tako elektricitet ne može prodreti spolja u kavez sačinjen od provodnog materijala. Ovakva pojava Faradejev kavez čini dobrom zaštitom od spoljnih uticaja elektromagnetnih talasa (i obrnuto: od curenja elektromagnetnih talasa iz kaveza napolje) ali i od udara groma.

Teorija kaže da je automobil Faradejev kavez. Po istoj teoriji, udar groma u automobil ne bi izazvao povrede osoba koje se u njemu nalaze. Verujete li teoriji? Da li biste voleli da doživite tako nešto u praksi? Ne verujem, ali svakako bi vas interesovalo da vidite praktičnu demonstraciju. Onaj ludak Ričard Hamond (Richard Hammond) jedan od voditelja popularne BiBiSijeve emisije Top Gir (Top Gear) upravo…

Obraćate li pažnju koliko pravilno koristite jezik? Pravite li greške? Imate li nekih zabluda ili nedoumica u vezi pravopisa, gramatike, značenja reči, stila ili nečeg drugog?

Već nekoliko godina na Intenretu postoji forum čija je namena upravo srpski jezik. Forum je napravljen u okviru projekta Vokabular na adresi http://www.vokabular.org/forum/. Na njemu postoji jaka zajednica ljudi koji se bave našim jezikom bilo profesionalno, bilo iz hira ili prosto iz potrebe.

Ako nekada naiđete na kakav jezički problem, na forumu Vokabulara ćete sigurno pronaći odgovor.

Forum se razlikuje od onoga što je često mnogima socijacija za svaki sajt koji se bavi srpskim temama. On je posvećen je pre svega nauci o jeziku i nema nikave sličnosti sa sajtovima koji se predstavljaju kao nacionalni ili patriotski. Forum…

Već više meseci na adresi scindeks.nb.rs može da se pronađe vrlo funkcionalan Srpski citatni indeks, koji referiše naučne časopise koji se objavljuju u Srbiji. Ovaj projekat neprocenjive vrednosti, vodi Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON) u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije.

Šta je moguće uraditi pomoću Scindeksa?

Prvo, može se pratiti naučna produkcija i pretraživati časopisi po različitim kriterijumima (autori, ključne reči, citirane reference, pa čak i pun tekst, u slučaju onih časopisa koji su sa Repozitorijumom Narodne biblioteke sklopili ugovor o otvorenom pristupu.

Drugo, može se dobiti bibliometrijski podatak o uticajnosti i kvalitetu pojedinih časopisa.

Treće, za sve članke može se dobiti podatak o rezimeu, ključnim rečima i citiranim referencama, a za određeni broj članaka i puni tekst.

Četvrto, citirane reference su povezane interno, i sa KoBSONovom bazom.

Peto, upiti, rezultati pretraga i slično mogu se peronalizovati i može se zahtevati periodični automatski izveštaj.

Šesto, sedmo itd. dopišite sami. U pitanju je veliki, zahtevan i odgovoran posao, urađen na najbolji način. Da se vidi da i nacionalni okviri naučnog rada mogu biti dovedeni na svetski nivo, bar u nekim aspektima.

Vedra letnja noć u planini ne može a da vam ne izmami pogled uvis, među zvezde, očaravajući vas mnoštvom sjajnih objekata koji izgledaju tako blizu, a znate da su u stvari veoma daleko.

Mene taj prizor svaki put iznova oduševljava, a hvala bogu, živim u takvom predelu gde se čoveku često desi da se zadesi u dubokoj vedroj planinskoj noći.

Verujem da svako ume da na nebu pronađe Severnjaču, velika i mala kola (ili medveda, kako ko više voli), Mlećni put i još poneki lako prepoznatljiv nebeski oblik, ali da biste se snašli u tolikom mnoštvu zvezda potrebno je imati kakav pogodan priručnik.

Astronomski časopis Sky&Telescope je mislio na vas i objavio je besplatan priručnik za početnike i amatere koji sadrži početna uputstva za…