I ako sam prilično svestan da moji postovi o sportu nisu najpopularniji, dozvoliću sebi luksuz da ispratim svoju višednevnu (ili pak godišnju) frustraciju poznatiju ka NBA. Sezona je konačno gotova, do oktobra nema više ostajanja do 7 ujutru, preslišavanja statistika, grickanja noktiju, psovanja po Twitteru, živote evE me nazad!
I ako sam, patriotski naravno zbog Vlade Radmanovića, navijao za Lejkerse, oni nisu uspeli da osvoje ovogodišnju titulu predvođeni, navodno, najboljim igračem planete Kobijem Brajantom, već je titula otišla u ruke svete trojke od Bostona, Pirs-Alen-Garnet, tria koji će se verujem još dugo pamtiti u ovoj igri. Ova trojka međutim nije bio jedini spit in a face Lejkersima, mislim da je Dok Rivers, trener Bostona objasnio neke stvari još jednom, navodno najboljem, treneru Fil Džeksonu, vlasniku 9 prstenova, porazivši ga u 6 utakmica, i ako je uz samo malo sreće mogao da bude i sweep od 4-0, ali i ovako pobediti jedne Lejkerse sa preko 40 razlike u finalu NBA lige, prestavlja stvar koju će mnogi fanovi Seltiksa dugo prepričavati.
Kao što rekoh i ako sam fan Lejkersa, prilično je bilo sigurno da će Boston osvojiti titulu, ono što su pokazali u toku sezone, dobar napad i neverovatna odbrana, i 3 pojedinca koji u svakom trenutku mogu da reše utakmicu govorila su samo jedno, da će titula završiti posle 21 godine kod zelenih, što se i ostvarilo. MVP ovog finala je Pol Pirs, osoba koja je celog života igrala za Seltikse, koja je poslala svakog člana Lejkersa i po burek i po jogurt u ovom finalu po jedno 10 puta (našeg Radmanovića i po bananice), za koju Jezeraši jednostavno nisu imali leka. Pored njega u poslednjoj utakmici videli smo Rej Alena onakvim kakvo ćemo ga celog života pamtiti, ubitačnog! Klasičan egzekutor, osoba čiji je skok poput Mona Lize, predstavlja kanonsku lepotu, i nešto na osnovu čega svi valjda trebamo da se ravnjamo. Taj skok šut produkovao je 7 trojki u poslednjem meču i stavio tačku na i za ovu sezonu. Da ne idem sada pojedinačno u sve igrače, Garnet koji na slici je osoba za koju ne treba trošiti reči, bog za kompjutere i elektrotehniku kako bi moje društvo volelo da kaže, ali i ostali tim, gde je bukvalno svaki igrač dao svoj doprinos ovoj tituli.
Sami Lejkersi su se raspadali tokom finala, Brajant se baš i nije proslavljao, šutirao je gomilu nerezonskih šuteva izmedju 5 igrača, pritom prigovarao celom timu za zalaganje, a u letargiju Lejkersa utopile su se i ostale tzv. zvezde. Naš Radmanović, po meni nije odigrao toliko loše utakmicu, obzirom na način na koji je ulazio u igru, i na način na koji veliki Džekson vodi tim. Jeste ga Pirs bacao po terenu, ali bacao je i Kobija koji je član All Defensive tima za ovu sezonu, a drugo Radmanović i nije poznat kao preterano dobar defanzivni igrač. Kako god uspeo je da upiše 1 dabl dabl, i još po 10ak poena na 2 utakmice, dok je u ostale četiri, da li zbog minutaže, problema sa faulovima, ili čega već uglavnom bio na proseku od oko 6 poena.
Ono što mi se pelo na nešto tokom ovog finala jeste voditeljski par sa OBN-a, koji je bosanskog porekla, koji sam u najmanju ruku glorifikovao do pre ovog finala, toliko informacija o NBA-u na jednom mestu je retkost čuti, i zaista su dobro radili svoj posao tokom sezone, ali u finalu su toliko prozivali Radmanovića da sam svašta pomišljao, pa možda i posumnjao da nas Srbe ne vole “svi” toliko, kako je u mojoj izolovanoj kutiji prikazano. Radmanović je indisponiran, Radmanović je ovo, Radmanović je ono, ništa nije uradio, gubi se po terenu, od njega je previše i ovo što je uradio itd itd. Slažem se da Radmanović nije najbistrija osoba koja se pojavila na kugli zemaljskoj, čuveni eksces sa snoubordom je najbolji primer za to, ali se dečko svojski trudio da pomogne Lejkersima, često bio prva opcija u skoku, pored malodušnog Gasola koji na prve 4 utakmice nije postojao, i znao je da dodje u finalu do tih nekih 10ak poena, što je za način igre (forsiranje Kobija) dosta solidan učinak. Ali kapiram, da neke dobre stvari nisu toliko bitne, kada postoje i toliko loše koje mogu izlečiti nečije komplekse. Baš sam grrr bio zbog toga… Sve mi diraj ali ne i naše košarkaše!
Da ne dužim prevše, ovo je bila odlična sezona, za razliku od prošle, i ako bih možda mogao da vam ispičam o određenim teorijama zavere vezanim za NBA koje zaista imaju osnova ali da ne idem predaleko, pitanje je koliko će vas stići i do ovde. Košarka ostaje u srcu, i negde duboko u meni tinja nada da ću zaigrati nekad negde, i ako znam da to nije moguće. Do tad…
