Planeta Srbija

stvorina: i kako je kad si veren? stvorina: jel slichno kao kad si veran? masha: jeste, imash medijsku kucu masha: aha haha ha stvorina: hahah masha: pa da slicno je kao kad si veran stvorina: moje chestitke... inache: Nouvelle Vague sviraju u Beogradu u Domu Omladine 14.04. kao promo koncert ovogodisnjeg Refract festivala

Svaka podrška za ovu regionalnu Web 2.0 akciju...Citat:Stvar se pomalo kreće. Na 5,6 blogova/siteova se komentira. Pridružile se komšije. Sada već govorimo o regionalnoj viziji 2.0 i stvaranju svojevrsne regionalne WEB 2.0 radne skupine...Dodatni izvor

Dva linka tematski vezana za Web produkciju. Prvi je tekst i prikaz koji je sačainio Alessandro Fulciniti, gde čitaoce upućuje na kreiranje CSS Web "košuljica" korišćenjem tehnike negativnih margina. Alesandro je priredio 40 različitih CSS dizajn predložaka koji imaju potpuno isti markup, a pri tome validni CSS i HTML. Drugi link, gde Aleksandadar Kirk predstavlja 10 realističnih načina na putu do bržeg web sajta.

konacno i ja da se uhvatim takvog fensi planinarenja. Žigi je bio rodj, pa smo resili da taj dan proslavimo na vodi. i red bi bio, s obzirom kolko smo polirali i glancali PIDU II. Vetar je bio kolko sam uspela iz svog ne-iskustva da zakljucim odlican, sunce nas je malo oprzilo... ponovo me uhvatila manija za cvorove, gledavsi onoliko kanapa... hehe... ma da ne sernjam vise... evo neke slikice... hvala mom dragom da me iscimaoda idemo...

Da bi ste saznali konacnu istinu neophodno je da dodjete do mejla koji kruzi internetom. Poruka je slicna ovoj:Subject line: Slobodan Milosevic was killedAttached file: picture.scrMessage body:The real evidence in attached photo.--------------------------Scanned by Kaspercky AntivirusStatus: clean U otkrivanju istine ce vam pomoci mali program po imenu Troj/Dropper-FB . Prava poslastica za ljubitelje zavjere.

Videlo se odmah ujutro da će dan biti težak, pun nepredvidljivih otežavajućih okolnosti...     Stvari su u više navrata polazile nizbrdo, pa ustranu, i mimo pravila, čak i tamo gde je to bilo nemoguće očekivati...     čak ni teoretski...     Morala sam da pribegavam lukavstvima i koristim sve svoje veštine da bih se uklopila u čudne okolnosti,            ponekad, doduše, u tome uspevajući tek posle više pokušaja... U nekoliko navrata sam se prosto ...

Country Reports on Human Rights Practices - 2005 Released by the Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor March 8, 2006 O raju na zemlji :)

Abdul Rahman (41), podanik islamske republike Afganistan odlučio se pre 16 godina da pređe iz Islama u Hrišćanstvo dok je u Pakistanu, kao medicinski radnik, pomagao izbeglicama iz svoje zemlje u okviru jedne od brojnih hrišćanskih organizacija. Prošlog meseca porodica, koja ga se odrekla i sa kojom je u sukobu oko starateljstva nad svoje dvoje dece, ga je prijavila vlastim u Kabulu kao konvertita. Abdul Rahman je uhapšen i izveden pred sud. Priznao je svoje "nedelo" i odbio "velikodušnu" ponudu tužioca Abdula Wasi-a da se u zamenu za izbegavanje smrtne kazne "povrati" na Islam. Sudija u procesu, a ne zaboravite da se radi o islamskoj republici u kojoj pravdu dele verski zvaničnici, "nedelo" Abdul Rahman-a opisao je kao napad na Islam. Konačna presuda još nije doneta ali u skladu sa konzervativnim tumačenjem šerijatskog prava, na komepočiva Ustav Afganistana, izgledno je da neće biti povoljna po okrivljenog.Nakon "gužve" oko objavljivanja karikatura Proroka Muhameda, sveprisutnog poziva na versku toleranciju i uzajamno uvažavanje svačijih verskih sloboda i prava čini se da poruka ovog slučaja iz Afganistana ne ide u prilog "odbrani" Islama. Ako, s' pravom (mada ne i opravdano), tumači Kurana mogu tražiti da se "kazne" oni koji "ismevaju" Proroka i da se zaštite verska ubeđenja "milijardu" Muslimana, šta im onda daje za pravo da oduzmu život nekome ko se dobrovoljno odrekao Islama. Kako sada braniti stav da je Islam "religija mira i ljubavi" ako je ista ta religija prihvata kao normu ubistvo onih koji ne žele da je prihvate iz ovih ili onih razloga, ako se javno prihvata da je pitanje islamske vere stvar ucene oko toga hoćete li nekome "dosuditi" život ili smrt?

… али ми се до сада никако није дало да одем на извор. Међутим, јуче сам и то урадио. Сунцем обасјан дан просто је мамио на дужи излет. Нисам се много двоумио. Од момента одлуке до поласка воза за Донауешинген [Donaueschingen] прошло је тек нешто више од сат времена.

Од Цириха до Донауешингена може да се стигне за око сат ипо времена преко Шафхаузена [Schaffhausen], са једним преседањем у Зингену [Singen] и чекањем од 10-15 минута.

Излазак из воза и поглед на железничку станицу учинио је да се осетим као усамљени револвераш на Дивљем западу у врело летње поподне. Сунчано је било, снега свуда около и много више него у Цириху… Не питајте ме да објасним зашто, али осетио сам се управо тако… На станици је изашло пар путника који су муњевито нестали у згради, док сам се ја збуњено окретао по перону. Признајем да сам очекивао нешто лепше - место у коме извире Дунав ипак би, по моме мишљењу, требало лепше да изгледа!

Све туристичке знаменитости лепо су сумиране путоказима испред железничке станице - извор овамо, замак онамо, градска кућа на трећу страну… До мени најважније знаменитости, извора Дунава, стигао сам за неких 10 минута лаганог хода.

Извор Дунава налази се између католичке цркве и дворца. Кружног је облика, оивичен лепом гвозденом оградом. Вода се скупља у базену из кога даље отиче кроз тунел преграђен решетком. Дно базена покривено је новчићима који се и овде, као и скоро свугде у свету, бацају зарад будуће среће. Тој гомили придружио се и мој франак…

На црквеном “бедему” постављене су камене плоче са пригодним текстовима из скоро свих земаља кроз које Дунав протиче или којима је река природна граница. Занимљиво је да нема плоча из Аустрије (!) и Украјине. Испрва ме је обузела лака зебња да се нисмо и на оваквом месту осрамотили, али… Убрзо сам открио да нема разлога за страх - Друштво српско-немачког пријатељства се побринуло да не морамо да се стидимо. Замерио бих само квалитету плоче која је од прилично грубо клесаног камена, јер текст за неких 10 година више уопште неће бити читљив…

Наравно, као и код сваке знаменитости сликао сам туристичку сабраћу као што су и они сликали мене. Веза ка сликама је дата, па ко воли, нек’ изволи …

Problem kod tzv. proseka je u tome što on, strogo gledano - ne postoji. Vrlo malo ljudi je baš – prosečno. Dakle, ako je prosečna inteligencija 100 (mislim da bi to danas trebalo malo dići, za 5-10 jedinica), onda ima vrlo malo ljudi kojima je IQ baš – 100,00. I u drugim oblastima je slično. To vam je ono – ja jedem meso, ti kupus, a u proseku jedemo sarmu... Tako se prosek čini pomalo neuhvatljivim. U daljem tekstu ću, stoga, pod prosekom podrazumevati i one malo iznad njega, kao i one malo ispod.   Normalan čovek je prosečan čovek, i ...

Najlepša strana Srbije

Dragan Varagić je nedavno najavio skup predavanja pod nazivom (Zlo)upotreba PRofesije. Generalna tema je bila Internet meže u PR svrhe. Spojili su tri interesantne teme: marketing , PR i Internet. Zainteresovale su me ove teme pa sam se 18-og našao na ovom skupu. Odziv posetilaca na ovom skupu nije bio zadovoljavajući. Ali to [...]

Danas sam napkon odradio upgrade lokalne PHP instalacije. Sada je pod haubom PHP 5.1.2 (do sad je bio PHP 5.0.4). Primetio sam jednu stvar: po defaultu je short_open_tag setovan na Off.

Znam da je short_open_tag označen kao zastareo već duže vreme, ali je dolazio setovan na On pa me nije baš preterano zanimalo zašto i kako. Međutim, sad me baš zanima jer skraćene tagove jako mnogo koristim. Recite mi bar jedno mesto gde ova odluka ima smisla? A onda mi recite zašto bi se PHP ovako ponašao po defaultu jer se ja do sada nisam sreo ni sa jednim slučajem gde ovo može da predstavlja problem (daleko od toga da je opšti problem!).

Dodatak: naleteh na slučaj gde su skraćeni tagovi problematični. U pitanju je prolog XML dokumenata (<?xml ?>). Opet daleko od dovoljnog da opravda Off po mom mišljenju jer prost eho rešava problem:

<?= '<?xml ?>' ?>

Jirí Menzel / Ten Minutes Older: The Cello / link water, wind, piano, unforgettable past, undiscovered moments, remember the past, beautiful life, scent of the body, miracle of youth and cruelty of death, memories, tree, dreaming and crying. Just watched the film. It’s unexplainably good.

Idem juče hodnikom i nosim plastičnu kesu. Kad vidi crvenu plastičnu kesu, moj osećaj za ekologiju kaže a-a; osećaj za estetiku upuca prvo osećaj za praktično, pa onda sebe. Previše informacija. Dakle, kesa. Na faksu su me naučili kako nastaju kese. Naime, nauka kaže da kese dolaze iz zemlje kesa sa planete. Planete kesa, majku mu. Pomenuta ambiciozna državica će nam inače svima –biiiip- sem ako

Na Nisomniji Jovan je pominjao novi album, a tada su svirali neke od pesama koje bi trebalo da se pojave na njemu, ako se dobro sećam Svakog dana reci hvala, Dobra vest i Jači kada hodaš.Pesme su baš onakve kakav je oduvek Delarno – jednostavne, iskrene, optimistične. Odlične za letnju žurku sa dobrim društvom. Odlične ako ste loše volje, ili iznervirani. Momentalno popravlja raspoloženje. Čarobno. Divno.

Naopak je svemir je ovih dana. Sinoć sam poleteo iz sistema 29. i sticajem neobičnih oklonosti (zapravo, planirao sam) stigao na naučnu stanicu Stoody. Put je odista bio jeben. Posvuda neke wormholes i kojekakve svemirske neprilike. Anyway. Nakon uspešnog prizemljenja na Stoody, potražio sam teleporeter kako bih ushićeno rekao energize, ali nisam imao sreće. Takva sranja ne postoje.Pjehe koracima hitrim nastavio sam ka sektoru 2-g. Do tada nisam sreo mnogo ljudi. Ulaz u sektor bio je izuzetno obezbeđen. Nekoliko pripadnika Snaga Reda i brkata tetka sa višefaznim komunikatorom na konstantnom oprezu. Milsim, tetka na oprezu, a komunikator može da služi i kao sredstvo prinude. Gomila trgovaca, drolja i vucibatina je čekala da bude puštena u sektor. Probih se preko reda na skeniranje. Bioskener nije našao viruse, ali mi je očitao povišen nivo zračenja. Brkata je, vitlajući komunikatorom, viknula: 2h, prolazi. Kakvo jebitačno zračenje, 314 mikrozraka, mogu da pokrenem manji rekator. Svašta mi je prolazilo kroz glavu dok se pomešanih misli koračao ka hangaru 540. Vazduh je smrdeo na amonijak, što izgleda nikome nije smetalo; svi su gledali svoja posla. Već sam bio blizu: na kraju uskog puta je hangar 540, stalna rezidencija Velike sveštenice Kulta Znanosti.Otvorila mi je lično Velika sveštenica, sa prijatnim ali vrlo sračunatim osmehom na licu. Rekoh je poslednje vesti: izbio je rat u gama kvadrantu. Rogati protiv Klempavih. Vrlo krvožedne rase s moćnim letelicama na splajs pogon. Nije je to zanimalo. Pripremila mi je topao crn napitak na bazi kofeina. Nekako je već znala da sam ozračen, pa je unapred nagovestila da ne mogu dugo ostati. To je nije ni ticalo mnogo. Zapravo nisam ni znao zašto je me pozvala u rezidenciju. Valjda je imala pauzu u molitvama, pa joj bilo dosadno. Ja sam ipak imao cilj: hteo sam nešto da saznam. Sveštenica se dojmila preofesionalno opuštena. Situaciju je držala blago prijatnom, i ništa više ili manje od toga. Primetih da ima sjajno dupe, ali nisam smeo da joj kažem. Osetljiva je na te stvari, valjda. Vremenom je postajala blago nervozna. Nije joj prijalo što pravim dim u hangaru. Tokom prošlog napada Rogatih na sektor 2-g uništen je sistem za bioregeneraciju vazduha. Objasnila mi je suštinu njene mudrosti, a onda je bilo vreme da odem. Ipak, predložila je da krenemo zajedno, valjda je imala još nešto da kaže, a meni je odgovaralo. Nisam još saznao, a čini mi se da to više i nije bio cilj. Seli smo za sto u nekom obližnjem objektu za druženje. Bila je gužva. Govorila mi je nešto o evoluciji makromolekula, to je njen eksperiment na koji je vrlo ponosna. Gledao sam je u oči ali je vešto sakrivala suštinu od mog pogleda. Počeo sam da je nerviram. Rekla mi je da odem i da ne želi više da me vidi. Krenuo sam ka spejsliftu, potišten. Nisam bio u stanju da letim, pa sam iznajmio pilota. Bio je mlad i glup, želeo je da ratuje i brani Cocon sistem od zlikovaca. Na kraju je ućutao. Rekoh mu da leti u krug dok zvezda ne počne da sija iskrenije.

Google je proširio svoju ponudi mapa, sada možete da istražujete i van naše planete. Ponuđene su mape planete Mars i zemljinog satelita Meseca. Danas sam isprobao ove servise i mogu reći da su na nivou na koji smo navikli kada je Google u pitanju. Za ovaj užitak potreban vam je samo internet browser i dobra [...]

Nije još puno ostalo, odprilike jedno deset dana i bebac stiže. Danas smo bili kod doktora beba je super, najveći šok za mene bio je taj što je možda, nije možda izgleda da jeste dečak, do danas smo mislili da je devojčica. Nisam bio za to da saznam šta je ali u sedmom mesecu sam slučajno saznao, a i [...]

posle skoro nedelju dana, sloba je van fokusa, što se mene tiče. da, ipak je dobačen u bgd (pročitao sam na nekom sajtu da su pre njega iz aviona izašla dečija kolica, i još neki teret), izgleda da će sutra biti saranjen u požarevcu, i to ispod lipe pod kojom se zaljubio u svoju ženu. protekla sedmica je bila dosta interesantna sa stanovišta analize deformisanosti našeg društva (mislim na čitavu

Да је имам, ставио бих овај чланак у категорију “Веровали или не”…

Сцена се одиграла малочас, актери смо један мој колега и ја.

Повод је подешавање јачине тона којим се објављује долазна СМС порука на мом мобилном телефону. Дотични колега се понудио да подеси тон, јербо ето, “он то боље зна”. Немајући ништа против, дадох му свој мобилни телефон.

Колега: “Подесио сам, неће се више тако јако оглашавати” Ја: “Одлично, хајде да тестирамо!” Колега: “Не могу” Ја: “Што?!?!?” Колега: “Не троши ми се 20 рапа за пробну поруку са мог мобилног” (рап је стоти део швајцарског франка) Ја (остао забезекнут, без текста) … Ја: “Нисам ти тражио крв из вене, него само пробну поруку”.

Ако је и од Швајцарца - много је!

Технорати етикете: мобилни телефон порука

1. deo   Ovo su prikazi nekih od pitanja kojima su me u toku minulog vremena maltretirali stranci, kao i prikaz mojih odgovora, kojima sam zauzvrat ja njih maltretirao, ali u najboljoj nameri koja je, ja se budala nadam, bar kod nekih od tih radoznalaca upalila malu skrivenu lampicu u njihovim glavama...   * Da li vi u Srbiji imate struje?   Ne, ali nam i nije potrebna, jer su ovde svi sjajni, do te mere da čak i noću nosimo naočare za sunce, a volja i bes su nam tako jaki, da je dovoljno samo da pogledamo veš mašinu i ona već počne da pere, ili ...

I stvarno sam se zaprepastila sinoć kada sam shvatila da skoro dva meseca nisam ništa pisala. Onda sam krenula da prebiram po glavi šta se to dešavalo i kako sam upala u tako neku crnu rupu. Da se razumemo, ne smatram svoj blog nekim spektakularnim štivom, niti sentimentalnim dnevnikom svoje mladosti, ali povremeno piskaranje me nekako drži zdravom u glavi, šta god da napišem nije bitno, bitno je da se zabeležim. I svaki sledeći put kada nešto objavim bacim pogled na prethodni datum. Osim toga, drugi znaju da sam tu, kad god imam novi sadržaj na blogu oni se jave, mailom, IM porukom, i nešto dobace. Tako nas blog drži. I kad nismo u kontaktu bacimo pogled na blogove i znamo da je sve ok.Pre nekoliko nedelja sam prvi put iščitala svoj blog od prvog do poslednjeg teksta. Nikada ranije ni jedan unos nisam ni pogledala nakon klika na publish. Stekla sam utisak da sam dosta puta spomenula klabing, žurke, izlaske. I sve to čitam u trenutku kada najmanje izlazim i imam utisak da sam se "smirila". A onda odjednom se javlja prijatelj koji je doputovao u Beograd posle pola godine i naravno da očekuje neke dobre provode. I tako kreće repriza svega na šta me je blog podsetio, a što sam donekle i zaboravila. I tako, Tramvaj, Mamolo, Brod, čak i Plastic za koji svaki put kažem da više neću da posećujem, i svaki put iznova otkrijem zašto mi je tako odvratan. Doduše poslednji put sam upoznala tamo novu drugaricu, srela puno drugara, između ostalih i ribu sa treninga koja je rekla da joj nedostajem i da nema sa kim da sparinguje :). Obećala sam joj da ću se pojaviti čim se malo sredim sama sa sobom. U svakom slučaju ponovo dižem ruke od Plastica. Zašla sam i u NS pre neke dve-tri nedelje. Bio je gospodin Jefferson u Paradizu, mada ja u NS uvek rado idem. Tj uvek rado idem bilo gde van BG :). NS je kul, puno simpatičnih njuškica, i ljubaznih. Iako mi je bilo fino da odem van Beograda, čim sam ušla u Dizo naletela sam na beogradske drugare, a posle toga i drugaricu sa VETŠ i poznanika iz Sombora... Sve u svemu razne neočekivane ljude dok sam se tražila po klubu sa poznanikom iz NS sa kojim se na kraju nisam ni susrela :). Osim što sam iz Beograda krenula u vreme kada je trebalo da stignem u NS (voz kasnio u poslasku sat i pol), i što smo se u povratku vraćali oračkim hrkovozom bilo je dosta dobro. E tako sam propustila Fest, htela sam da gledam neki japansko-koreanski film koji se davao baš kad sam bila u NS. Zato sam posle overila u Kinoteci neke češke stare filmove. Kad već pišem o kulturi setih se i predstave koju sam nedavno gledala u Bitefu. Fake Porno, u režiji Jelene Bogavac. Ne bih da pljujem ni po čijem radu i stvaranju, ali par dana posle toga sam se pitala gde su nestali talenti. Tamo negde za vreme bombardovanja sam počela da posećujem jednu glumačku radionicu i narednih nekoliko godina sam se družila sa ljudima koji su imali nameru da se bave pozorištem. Bilo je tu interesantnih faca, talentovanih, ambicioznih, maštovitih, energičnih, punih svakakvih spektakularnih ideja, očekivala sam mnogo više od domaće mlade pozorišne scene i pitam se gde su svi ti ljudi i energija i sve ono što sam od te generacije sa pravom očekivala.

Sve se raspada a ja stojim i gledam i to kao tele (što bi rekli u šarena vrata) i ne vidim rešenje... Sve je tako konfuzno. Živeo sam za nju! Ne vidim smisao... Još uvek lažem sebe. Samo ne znam dokle! Sorry ako se ponavljam, već sam rek'o da sam konfuzan. Ja sam ono što sam zahvaljujući Njoj. Svakim danom sam se trudio da budem bolji ne bi li je bio dostojan a sad... Možda ipak.. I tako od početka. Školica ne pomaže. Sport - ni to. Alkohol - c! Nema mi spasa. Učim da bi kasnije imao više vremena za Nju. Trčim ne bi li bio MALO manja svinja (o5 Ona). Alkohol - to je već izgubilo smisao. Probao sam Kosinu terapiju: da se zatvorim slušam i gledam neke ljubavne ljigavštine (na koje se uzgred enormno palim u poslednje vreme i uopšte nisam ponosan na to :( ) dok ga ne ubedarim maximalno pa onda izađem napolje a ono uveliko proleće i tako.... ali NE! Ne pomaže. Možda ipak imam šanse kod Nje?! I o5 infinite loopback. I tako. Ay... Pa kako bude