Planeta Srbija

Jedna od češćih pitanja vezanih za podešavanje Mikrotika se odnose na kontrolu protoka. Mikrotik važi za jedno od najjeftinijih rešenja za kvalitetnu kontrolu protoka ali nije baš jednostavan za podešavanje.

U najjednostavnijem slučaju upotrebićete Simple Queues i najčešće je to sasvim dovoljno. Kako se koristi Simple Queues možete pročitati u uputstvu http://wireless.uzice.net/uputstva/mikrotik-osnovno-podesavanje-deljenje-internet-konekcije/

Međutim, ako vam jepotrebno iole komplikovanija kontrola protoka, davanje prioriteta određenim vrstama knekcija, a ograničavanje drugih, tu već ima mnogo više posla i potrebno je Mikrotik poznavati mnogo ozbiljnije.

Na nedavno održanom MUM, Janis Megis (Janis Megis) iz Mikrotika je održao predavanje baš na ovu temu kojim je pokrio u osnovnim crtama uglavnom sve što je potrebno znati. Predavanje je snimljeno tako da ga možete pogledati.

Ako se iole bavite računarskim mrežama zasigurno redovno koristite dva alata: ping i tracert (traceroute). Bez njih je teško proveriti ijednu mrežu i neizostavni su deo svakog operativnog sistema koji podržava rad u mreži. Međuti, oni nisu dovoljni.

Kod naprednog podešavanja mrežnog rutiranja, ako postoje pravila po kojima se saobraćaj preusmerava po različitim rutama, ping i tracert ne mogu uvek da pomognu.

Recimo, imate ruter sa dva WAN interfejsa povezana na dva internet provajdera. Koristite ih da povećate kvalitet veze za neke servise koje držite usvojoj mreži i to ste napravili tako što ste rasporedili internet protok obe veze po bitnim servisima: pretpostavimo da  jedan internet link koristite za sav saobraćaj, dok je drugi rezervisan samo za imejl, VoIP, i daljinski pristup…

Pacific Wireless je ponudio zanimljivo rešenje kućišta za pakovanje bežičnih uređaja - u istu kutiju u koju se ugrađuje uređaj su smestili i antenu i tako dobili kompaktnu celinu vrlo jednostavnu za montažu. Ova kućišta se prodaju pod zajedničkim nazivom RooTena i postoje u više varijanti. RooTena je najpre namenjena za postavljanje kod klijenta, ali se vrlo dobro može upotrebiti i za spajanje dve tačke i pa i za poneku pristupnu tačku.

Za potrebe jednog linka nabavio sam R2T2458W kućište. Ono je specifično po tome što ugrađena antena radi i na 2.4 GHz i na 5 Ghz. Meni je upravo to trebalo jer nisam još uvek imao precizirano da li će se link raditi na jednom ili drugom opsegu. Da bih…

Dešava se da između dve tačke imate razvučen jedan UTP kabal, a potrebne su vam dve mrežne konekcije. U takvim slučajevima se obično na kraj kabla stavi svič (switch) pa onda poveže sve što treba na njega. Ipak, nekada to nije prihvatljivo rešenje (nemate svič, ili nemate mogućnost priključenja napajanja i slično).

U takvim situacijama možete da pribegnete triku - da kroz jedan UTP kabal propustite dve mrežne konekcije. Ovo će da radi bez problema na svakom CAT5a kablu.

Povezivanje se realizuje na sličan način, kako je rešeno i napajanje uređaja kroz UTP kabal (PoE). CAT5a kabl ima četiri parice, ali se za umrežavanje koriste dve. Preostale dve slobodne možemo upotrebiti da kroz isti kabal propustimo još jednu mrežnu konekciju.

Potrebno je napraviti…

Serge Saati se zanimao kako da obezbedi bežični link između dva računara sa malo elektronike i oslanjajući se na standardne mrežne kartice koje ti računari već imaju ugrađene. Odlučio se za infracrvene diode za bežični prenos.

Napravio je dva jednostavna sklopa čija je namena da modulišu infracrvenu svetlost dioda signalima iz mrežnih karti i svaki posjio na mrežnu kartu standardnim UTP priključkom. Da bi imao dvosmernu vezu, moduli su napravljeni da rade na različitim frekvencijama, jedan na 200 a drugi na 400 MHz.

Autor nije naveo kolika je maksimalna brzina protoka koju je moguće ostvariti, ali ovo je svakako zanimljivo pre svega kao ideja. Naime, korišćenje svetlosti za prenos podataka nije nova stvar, i u nekim slučajevima je veoma zanimljivo rešenje. Čak…

Formiranje lokalne nekomercijalne mrežne zajednice nije lak posao. Treba na neki način animirati ljude da pronađu sebe u svemu tome. Jedan od dobrih načina je ponuditi jeftini internet pristup. Međutim, to je mač sa dve oštrice jer privlači ljude koje samo taj jeftini internet pristup i interesuje, a to ne čini zajednicu. U mrežnoj zajednici ljidi treba da komuniciraju između sebe.

Na našoj užičkoj bežičnoj mreži susreli smo se upravo sa ovim problemom. U mreži je ponuđen Internet i to besplatno. Naravno to nije ista ponuda kao kod komercijalnih provajdera, ali za mnoge potrebe je sasvim dovoljno - članovima mreže, koji su do tada svi listom imali samo modemski pristup, to je bio važan preokret. Brzina protoka tada nije bitna, već samo…

Od kako je naša mreža počela da radi i kako smo se pojavili na Internetu sa raznim uputstvima i forumom, pojavljuju se likovi koji žele da napreva neke mreže, uglavnom za po kući ili kancelariji a koji ne poznaju ni najosnovnije pojmove iz ove oblasti.

U takvim uslviam vrlo je teško dati razumljivo objašnjenje. Ista pitanja koja se ponavljaju počinju da bivaju dosadna a da ne bih sebe doveo u situaciju da nekome odbrusim zbog toga, odvojio sam vreme da dam neka najosnovnija objašnjenja šta je šta umrežavanju.

Pojmovi koji su objašnjeni su: mrežni protokoli, TCP/IPP, IP adresa, mrežna maska, IP opseg, gateway i default gateway, broadcast, subnetting, rutiranje, poprečni link, ruta, javna i privatna IP adresa, metrika, fiksna i dinamička IP adresa, NAT ruter, PAT ruter, DMZ, DHCP, DNS…

Članak možete pročitati na http://wireless.uzice.net/uputstva/umrezavanje-osnovni-pojmovi/

Zašto li nisam uveren da ovim neće prestati da se ponavljaju banalna pitanja?

Od kako su ADSL i kablovski internet postali pristupačniji po cenama, jedan broj korisnika wireless.uzice.net je pored toga što su povezani na našu mrežu, uzeo i direktne internet linkove. Posledica je bio problem podešavanja računara tako da bez problema koriste obe mreže istovremeno.

Zbog toga sam napravio uputstvo koje, mada je namenjeno pre svega korisnicima naše mreže, može da upotrebi svako ko svoj računar povezuje na dve ili više mreža istovremeno.

Rešenje problema je u korektnom podešavanju rutiranja (svaki Vindouz računar sadrži i ruter) i metrike.

Uputstvo možete pogledati na sajtu užičke bežične mreže.

Kada pravite mrežu, neophodno je da odredite IP adrese koje će se u njoj korisiti.

Na sajtu užičke bežične mreže objavio sam kratko uputstvo koje objašnjava šta j eIP adresa, adresni opseg, mrežna maska, i slične pojmove, kao i na koj način se izabira IP opseg i kako se vrši podela mreže na podmreže (subnetting).

Pročitajte uputstvo o dodeljivanju IP opsega u mreži