Planeta Srbija

I just read a very interesting presentation done by Aaron Bannert for ApacheCon 2005. Presentation is on “Building Scalable Web Architectures” and it is a very good reading for anyone interested in high scale web environments. Here is the link to the presentation.

Red Union - The Partisan

It may be old news, but I have just found out (late as always :P). This blog was added to Planet SysAdmin list of blogs. Woohoo! ;) Seems that someone is reading this after all. :)

U poslednjih par meseci sam imao veci broj projekata u kojima mi se trazilo da dizajniram iskljucivo interfejs i css, bez radjenja daljeg sajta. Da li to znaci da radim lose sajtove (?!) ili sam bolji UI dizajner (yeah right)?

Vec sam pisao o tome da ja i Andrej otvaramo novu firmu, GotSolution koja ce se baviti internet biznisom, ukratko. Start-up kompanija ce raditi web servise i web proizvode za rumunsko i svetsko trziste. Dosta sam razmisljao na temu online aplikacija i cinjenica je da je to buducnost. Cini mi se da Adobe pokusava da pomiri offline i online aplikacije preko AIR-a ali do neke vece standardizacije kao sto je to za Flash, treba da prodje neko vreme. Elem, u planu nam je veci broj aplikacija koje cemo razviti, kao i najmanje jedan web servis.

Dok traje podizanje kompanije i regrutacija ljudi, neke od aplikacija koje smo radili, bice predstavljene na Rainfall sajtu. Neke od njih smo kompletno razvili dok smo nekima razvili UI.

Sve u svemu, voleo bih da cujem mozda vase komentare vezane za projekte koje smo uradili i o web aplikacijama uopste. U nekom od daljih tekstova cu detaljnije pisati o aplikacijama i njihovim prednostima.

U poslednjih par meseci sam imao veci broj projekata u kojima mi se trazilo da dizajniram iskljucivo interfejs i css, bez radjenja daljeg sajta. Da li to znaci da radim lose sajtove (?!) ili sam bolji UI dizajner (yeah right)?

Vec sam pisao o tome da ja i Andrej otvaramo novu firmu, GotSolution koja ce se baviti internet biznisom, ukratko. Start-up kompanija ce raditi web servise i web proizvode za rumunsko i svetsko trziste. Dosta sam razmisljao na temu online aplikacija i cinjenica je da je to buducnost. Cini mi se da Adobe pokusava da pomiri offline i online aplikacije preko AIR-a ali do neke vece standardizacije kao sto je to za Flash, treba da prodje neko vreme. Elem, u planu nam je veci broj aplikacija koje cemo razviti, kao i najmanje jedan web servis.

Dok traje podizanje kompanije i regrutacija ljudi, neke od aplikacija koje smo radili, bice predstavljene na Rainfall sajtu. Neke od njih smo kompletno razvili dok smo nekima razvili UI.

Sve u svemu, voleo bih da cujem mozda vase komentare vezane za projekte koje smo uradili i o web aplikacijama uopste. U nekom od daljih tekstova cu detaljnije pisati o aplikacijama i njihovim prednostima.

It’s been a while since I posted my last music recommendation so I think it is time for a refreshment. Something light for these hot summer days. :)

Debeli Precjednik - Ready to Fight

Enjoy. :)

Like I previously announced, IBM AIX 6 Beta will be openly available for free download and testing. This time has come and you can start downloading it right now from this page. More info here.

AIX 6 should bring a lot of new stuff especially when it comes to virtualization and high-availability issues. Some new features are ported directly from fault-tolerant systems which should provide even more stable and reliable systems. There will be no official support for Beta testing, but you can ask for help on one of the IBM forums.

Openness of IBM is a pretty new thing. This change in IBM policy is probably influenced by SUN’s opening of Solaris to the community. But even though some changes started, IBM is still far away from OpenSource and from opening code of it’s product to the OpenSource community. And that is a pity because I would really like to see the same usability features on some other UNIX operating systems. Sadly, even Linux is far behind AIX when it comes to usability.

Yesterday Buenos Aires received first snowfall in 89 years! As I don’t watch TV or any other form of news, I would probably never hear about this if Tatiana didn’t surprise me this morning with information about the snow. The news is even more surprising since I was visiting her two years ago at approximately same time of year and the weather was everything but cold. We wore shorts and t-shirts all the time, even in the evening, and we used to sunbath under the Obelisco.

This seems to be one of the coldest winters in South America in a long, long time. Global worming works in strange ways, indeed. While you think about it enjoy in the pictures of beautiful Buenos Aires covered in snow.

Photos are courtesy of Jeff.

Naravno da je vecina vas pomislila da je idCons umro… nakon moje najave da zelim da dam podrsku blogovima sa exYU prostora time sto cu krenuti da pisem o brandingu i interaktivnim komunikacijama na srpskom jeziku, desilo se da sam jednostavno prestao da pisem.. I kako se to redovno desava ovdasnjim blogerima, zbog prirode mog posla sam jednostavno prestao da imam vremena..

Medjutim, posle avanture zvane Selion, koja je moja druga kompanija u redu i koja mi je jedno vreme zauzela KOMPLETNE zivotne resurse, vracamo se u formu i nastavljamo zdravim tempom.

Jos jedna od lepih stvari koja mi se desila u zivotu je Tamara, divno stvorenje koje me je naucilo da volim…i koje me je naucilo kako je ljubav lepa.. dala mi podrsku da idem dalje i da budem bolji… hvala ti ljubavi, mislim na tebe ;)

Novosti? Kroz Rainfall trenutno razvijam UI za par zanimljivih projekata o kojima cu uskoro pisati, zajedno sa Andrejem spremam novi start-up o kojem cu takodje pisati i za koje spremam neke zaista intresantne projekte, Selion je postao profiotabilan posle samo 4 meseca posla (ekonomisti ce znati da prepoznaju uspeh) itd.

U planu je serija textova o UI-ju i brandingu, a do tada, potrudicu se da vas ispostujem ;)

Prethodnih par nedelja su bili dosta burni za IBM - izbacena je nova serija Power procesora a u isto vreme najavljen je i slobodan download nove verzije AIX-a. Novi p6* procesor je, kako tvrdi press release, najbrzi procesor trenutno dostupan. S’ obzirom da je u pitanju dual core procesor brzine 4.7GHz i kesom od 8MB nesto mi govori da je vest tacna. :) Ono sto je vrlo interesantno je da iako su performanse novog procesora skoro duplo bolje od njegovog prethodnika elektricna potrosnja je ostala na nivou “starog” p5* procesora. Ne znam kako su to uspeli ali svaka cast. :)

Novi AIX (6.1) se trudi da iskoristi sve mogucnosti novog procesora. Tako, na primer, uvodi novu tehnologiju zvanu WPAR (Workload Partitions) koja omogucuje da se aplikacije, pa i citav operativni sistem, prebaci sa jednog servera na drugi - bez restarta sistema tj. aplikacije. Ovo ce IBM-u doneti veliku prednost na High Availability trzistu. Vecina HA klastera su uglavnom zamisljeni kao fail over klasteri - u slucaju gubitka servera kriticna aplikacije se prebacuje na novi server i nastavlja sa radom. Medjutim, cak i sa najbolje odradjenim scenarijom postoji odredjeni downtime koji se ne moze izbeci - vreme dok se ne uoci gubitak servera i vreme koje je potrebno da se aplikacija startuje na novom serveru. U idealnoj situaciji ovo vreme bi bilo oko minut-dva sto je opet u odredjenim situacijama previse. WPAR (virtuelna verzija LPAR-a :)) tu dolazi kao ispomoc HACMP-u i skracuje taj neizbezni downtime na najmanji moguci minimum - detekciju propustenih heartbeat-ova. BTW, za par mesceci se ocekuje i nova verzija HACMP-a koja bi trebala da podrzi ove nove funkcionalnosti.

Inace, kao sto rekoh, beta verzije AIX-a namenjene za testiranje, ce po prvi put biti javno dostupne za skidanje, pa ko voli nek izvoli. :) Vise informacija mozete ocekivati uskoro na adresi http://www-03.ibm.com/servers/aix/.

* p ne stoji za pentium vec za power. :)

Ja sam jedan od onih ljudi koji su jako posveceni svom poslu, sto je, uglavnom, jako pozitivna strana. Medjutim, to ponekad dovodi do toga da mu posvetim sve svoje vreme. Tako da se ponekad desava da na poslu ostanem i po 10-12 sati i da uopste me primetim koliko je vremena proslo. I kao da to nije dovoljno, cak i kada dodjem kuci posle jednog takvog dana, moj mozak kao da ostane u kancelariji i idalje analizira i pokusava da resi probleme na koje je naisao, ili razmislja o obavezama koje ga cekaju sutra. Naravno, ovakvo ponasanje povremeno dovodi do kratkog spoja koje se ogleda u nemogucnosti koncentrisanja na bilo koju aktivnost slozeniju od brojenja mrtvih piksela i fleka na monitoru (a i tu se zagubim negde posle 15 :)). Otkrio sam da su video igrice savrsen lek za tu otupelost. :) Ali ne bilo koje igrice. To moraju biti neke sa dovoljno dobrom pricom da drzi paznju ali sa druge strane sa dovoljno nasilja da se izbace sve frustracije. Naravno, takva igrica ne sme sadrzati neke mozgalice ili glavolomke (osim ako se ne misli bukvalno :o)) jer moj premoreni mozak to ne moze da svari.

Kao savrsen primer jedne takve igrice je recimo ‘Godfather.’ Radjena po istoimenom filmu, igrica nas vodi kroz svet podzemlja i uspon mladog gangstera - od obicnog ulicnog huligana do sefa njujorskog podzemlja. Usput, mozete da bijete prolaznike na ulici (ima jedan koji se stalno pojavljuje a neverovanto lici na jednog kolegu sa posla koji me uzasno nervira - sto njega voooolim… :)), pljackate banke, gazite policajce kolima i sve ostale sto vas cini srecnim. :) Nakon par sati izivljavanja nad pripadnicima suprotnih “porodica” i slucajnim-i-nicim-izazvanim prolaznicima mozak pocne ponovo da funkcionise. I onda sve opet u krug…

Jos jedna stvar koja me jako opusta i pomaze u koncentraciji je muzika. O tome sam vec pisao pa da ne smaram opet. Samo da napomenem da sam naisao na jos jednog favorita. Ignite, sa svojim novim albumom (novim za mene jer sam tek pre par nedelja naleteo na njega, inace izasao pre godinu dana) je ponovo pomerio granice. Iako vidno komercijalniji nego ranije, znatno su brzi i ubitacno dobri. Pevac Zoli (inace madjar :)) koji je nekada gajio heavy metal glas, sada ipak vise lici na “pravi” melodicni punk/hardcore vokal a i muzika nije vise onako tvrda. Njihov raniji zvuk (pesma, tekst) mi je nekako drazi, ali i ovaj “novi” (pesma, tekst) je takodje za svaku preporuku. :)

Proslog vikenda sam imao virgin iskustvo patch-ovanja HP-UX klastera. Ono sto je ceo proces ucnilo dodatno zanimljivim je i to sto su to bili serveri jedne velike svetske banke, tako da bi svaki downtime bio vrlo vrlo skup. :) Moram priznati da su mi se dlanovi znojili kada sam pritisnuo enter za reboot prvog noda. Nodovi u klasteru (njih 5) su inace zadnji put bili resetovani pre vise od godinu dana i mogucnost da se neki od nodova ne podigne su bili dosta visoki. Srecom HP pravi jako kvalitetan hardware pa osim manjih problema sa (do)konfiguracijom klastera nisam imao znacajnih poteskoca. I nek mi posle neko kaze da je IT dosadan - taj dan sam bio puniji andrenalinom nego kad sam se peo na Rilu! :)

Zamenio sam deo sajta pod nazivom ‘Tips & tricks‘ MediaWiki-jem. Homemade CMS koji sam do sada koristio se nije pokazao kao dovoljno fleksibilno resenje pa je otisao bogu na istinu. Zamenio ga je odlican wiki (koji se inace ovde ne koristi kao wiki vec kao CMS :)) i vec ima dosta tekstova, pa ko voli nek izvoli. :)

Eto i mene u krugu ljudi sa po 10.000 pesama u profilu na last.fm-u. :) I to za manje od dva meseca. Sta da kazem sem da bez muzike ne mogu da se probudim, da radim i da mislim. :) Zivela muzika! :)

Tiho, nečujno preći ću na drugu stranu da pogledam kako noć ispraća dan po prvi put neću te pustiti samu Ptice zaćutale su okovane cekaju reči dve

NEĆU DA NEMA TE PORED TEBE SVE JE LAKŠE KUĆE NEMAJU OGRADE I CELE ZIME SIJA SUNCE KAO PALME, KAO PEŠČANE OBALE OTPRILIKE, TI SI SVE

A kod mene u zagradi vremena sakrivena deo nje i njenog dečijeg osmeha i znam ceo svet je gledao kada nema je kako sam je mrzeo

Lude Krawe - Otprilike

Prodje i ta gungula od nove godine. Necu smarati sa novogodisnjim rezolucijama i retrospektivama, samo cu reci da cu proslu godinu pamtiti po dosta krpnim promenama u mom zivotu. Kako rece Mark Tven, u zivotu mnogo vise zalimo za stvarima koje nismo uradili, nego za onima koje jesmo. Tako sam i ja, vodeci se tom mislju, pokusao da iskoristim svaku priliku koja mi se ukazala. Barem se kasnije necu pitati sta bi bilo kad bi bilo. :)

Eto, rekoh da necu smarati pa sam se zamalo zaneo. :) Inace, kad smo vec kod Nove Godine, ovi cesi su bas neki cudan narod. Jos negde oko polovine novembra ceo grad je bio ukrasen, jelka od 10 metara okicena, u centru pravi mini vasar. Za Bozic u gradu prava festa - kuvano vino, rakija, koncerti. Potpuno suprotno obicajima kod nas gde je Bozic praznik koji se provodi u krugu uze porodice. Medjutim, nije to najgore. Odmah posle Bozica sve to je sklonjeno!!! Bine sklonjene, koiibe rasklopljene, jelka k’o da je u zemlju propala. Jedino si tu i tamo mogao nabasati na neku drvenu skulpturu malog Isusa. Mom cudu nikad kraja. Jedino po cemu ste mogli da razlikujete novogodisnju noc od bilo koje druge je bio vatromet u ponoc. 8-o

Bili smo u Pragu za Bozic. Marica je vec pisala o tome, ali moram i ja nesto da dodam. Grad je stvarno prelep, ali ja mislim da bih poludeo kad bih ziveo tamo. Stvarno se divim Prazanima kako izdrazavaju onoliku navalu turista. Ono bre nisu obicni turisti nego horda pobesnelih ovaca. Svi negde jure za svojim vodicima koji masu zastavicama da se ovce ne bi izgubile u masi. Neki vodici su i opremljeni super hi-tech opremom pa ne moraju da trose glasne zice vicuci da bi ih ovce cule u guzvi nego lepo pricaju u mikrofon a ovce slusaju. Pitate se zasto ih zovem ovce? Pa ne znam koji drugi izraz da upotrebim za ljude koji sa paznjom slusaju vodice kako se manjaju pare u menjacnici (a da ti ljudi nisu Japanci, oni slusaju sa paznjom sve sto im pricas :))!! Mozda se ja ne bih toliko iznervirao da mi ovce nisu upadale u kadar cim se namestim da slikam nesto. I to kao po pravilu, stanu tacno izmedju mene i objekta koji sam zeleo da slikam i tu ostanu taman toliko dugo da meni pocne para da izlazi na usi kao u crtanom filmu. Mozda sam i ja postao matori skot, kako je to bluesman lepo opisao, a mozda su turisti-ovce nova napast u 21. veku. :)

Kad vec ovako razbacano pisem da dodam nesto za kraj sto nema nikakve veze sa bilo cim do sad napisanim u ovom postu. Dobio sam ovu ‘malu’ igracku na par nedelja da se zanimam. :) U pitanju je HP 9000/A180, sa PA-RISC procesorom na 180MHz, 128MB rama i 2 SCSI diska od po 8GB. :) Na njemu se naravno vrti HP-UX verzija B.11.11. Konfiguracija je sasvim dovoljna za sve sto vam moze pasti na pamet da testirate jedino mu je potrebno maaalo vise vremena da se podigne. A i uzasno je bucan. :) Al’ sta cu mu kad je neodoljiv. :)

Danas je administracija :) konacno odgovorila na vapaje tehnike pa je danas u server dodato jos 512MB rama. Sada imamo citavih 1GB. :) Elem, ovo bi trebalo da znaci kraj problema sa dostupnoscu i sporim odzivom servera. Yoohoo! =|:)

Kako uvek imam problem da smislim naslov za novi post odlucio sam da ga koristim kao podsetnik za razne ceske reci i izraze. Citaocima dobro dodje za ucenje novih reci a meni za podsecanje kada zaboravim (znaci stalno :)). Dakle, danas imamo jednu veoma bitnu rec koju je jako korisno znati:

zdarma - besplatno, gratis

Primer: Uvek je lep osecaj osujetiti prodavce u pokusaju da vam ne daju nesto sto vam sleduje ‘zdarma’, zar ne? :)

Danas sam razmisljao sta je to u Srbiji sto mi najvise nedostaje. Naravno, na prvom mestu su pas, porodica i prijatelji, o tome ne vredi ni raspravljati. Ali nikad necete pogoditi sta je to na drugom mestu. Ne, nije srpski jezik. I ne, nije jogurt (ovde imaju lepsi :) mada ukusi se razlikuju :)). Nije ni burek. (mmm, burek :)) Dakle, ono sto mi nedostaje vise od svega toga je SBB-ov DC hub. Prosto sam zanemeo kada su se moji najcrnji strahovi obistinili, kada sam dosao ovde i video da ne mogu da se konektujem. Do djavola sa vama, bezdusni administratori SBB-a!! (svi osim Dzonija :)) (dramska pauza) Logicno je da ne dopustaju da ga koriste korisnici ostalih provajdera, ali majku mu, mogli bi da naprave ustupak za nas pecalbare kojima matica toliko nedostaje. :) Sta cu sad bez svog glavnog izvora muzike i filmova jos uvek nisam smislio ali bice tesko naci zamenu. shmrc shmrc

E da, nismo se pohvalili. Marica je dobila ponudu za posao od Honeywell-a. Sta konkretno moci cete vise da procitate na njenom blogu jer meni, nazalost, masinstvo nije jaca strana, tako da nisam nista razumeo :)

Sto se mojih novosti tice, pre par nedelja sam konacno poceo sa konkretnim radom, prosao sam kroz H5875S kurs za HP-UX, poceo sam da ucim C. I tako, nista posebno novo. :) Za novu godinu definitivno necemo za Prag. Ne zato sto hocemo da stedimo (boze sacuvaj :)), nego zato sto smo zakljucili da ce biti prevelika guzva. Tako da cemo najverovatnije sledeci (bozicni) vikend provesti tamo. No, otom potom. :)

I za kraj ovog posta, da ne kvarimo multimedijalnu tradiciju bloga, evo jedna lepe pesme (skinute naravno sa SBB hub-a shmrc :’( ) Pero Defformero - Srca Tvoga Plam.

Eto, prodje i prva nedelja na poslu. Nakon uvodnih predavanja i upoznavanja kroz “Welcome days-e” otisli smo na kurs “Customer Satisfaction and Problem Determination”. :) Da, znam, i meni je zvucalo smor. :) Ali se kurs pokazao kao vrlo interesantan i koristan. Naucili smo razne tehnike komuniciranja sa razlicitim vrstama klijenata kao i znacaj saradnje izmedju timova u firmi, i sl. Kurs bi bio jako dosadan da nismo imalu odlicnog predavaca koji je sve pokazivao kroz praksu, tj. kroz svakakve drustvene igre. Na primer, timski rad smo ucili praveci kulu od papira, podeljeni u dva tima. Bilo je simpaticno kako su timovi radili na potpuno razlicite nacine. Prvi tim je prvo seo, razmislio, pa tek onda u miru i redu poceo da pravi kulu. I to uglavom tako sto je jedan radio a ostala trojica gledali. Dok je tim u kome sam ja bio odmah poceo da pravi kulu menjajuci i izmisljajuci resenja u hodu. I to uz jasnu podelu zaduzenja i uz konstantnu galamu i sale. Naravno, nasa kula je bila mnogo lepsa. :)))) Predavac je sve to snimao tako da smo na kraju mogli da pogledamo metode oba tima. Odmah je bilo jasno da je najbitnija stvar bila podela uloga u timu. I naravno zabava tokom posla. :)

Neko je prokomentarisao “Ne mogu da verujem da nas IBM placa za ovo!” Medjutim, ja mislim da je kurs bio jako poucan i zabavan ako nista drugo. :)

Nakon ovog uvoda ocekuju me dosta ozbiljniji kursevi. Sledeci bi trebalo da bude SA-202 “Advanced System Administration for the Solaris 10 Operating System” i AU16G “AIX 5L System Administration II: Problem Determination”. A za nesto kasnije je zakazan kurs o AIX HACMP (AIX klasteru) koji zeljno iscekujem. :)

Internet kuci jos uvek nemamo. Bili su juce da nas prikace ali izgleda da nesto nisu dobro uradili jer kablovski modem nece da se konektuje. (BTW, koriste iste modeme kao i SBB. :) Sad moramo da cekamo utorak da posalju nekog da vidi u cemu je problem. Ovde imaju neke cudne polise koje se ticu brzine. Recimo, najmanji paket je 1Mbps download i 100kbps upload. Ali to samo vazi dok ne probijes 2GB, bilo download-a bilo upload-a. Nakon toga te spustaju na 256kbps/64kbps. Lepa strana je cena, jer takav paket kosta samo 600 dinara mesec dana. A to je oko tri puta manje od SBB-ovog paketa od 256kbps-a. A uz to ne moras da placas kablovsku televiziju ako neces, mozes da uzmes samo internet.

Jutros nas je probudio sneg. Wow. Ne pamtim kada je u Srbiji ovako rano padao sneg. Nadam se samo da se ovo nece pretvoriti u “Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi”.

Weather at post time:

Da ne bi bili lenji danas smo otišli do tehničkog parka gde se nalazi IBM GSDC, kako bi videli gde cu početi da radim sledeceg petka. Posle duge šetnje po gradu naše umorne oči su jedva dočekale zelenilo koje je pruža deo grada gde se nalazi tehnički univerzitet u Brnu, u okviru koga se nalaze i IBM zgrade. Kompleks se sastoji od 5 novih hi-tech zgrada sa po 3 sprata iznad zemlje (ne znam koliko ih ima ispod zemlje :)). Evo jedne fotke da vam zagolica malo maštu. Videcemo da li ce mi dozvoliti da slikam i kako izgleda i iznutra. Znam da vas živo interesuje kako im izgledaju server sale. :)

Da ne bi bili lenji danas smo otišli do tehničkog parka gde se nalazi IBM GSDC, kako bi videli gde cu početi da radim sledeceg petka. Posle duge šetnje po gradu naše umorne oči su jedva dočekale zelenilo koje je pruža deo grada gde se nalazi tehnički univerzitet u Brnu, u okviru koga se nalaze i IBM zgrade. Kompleks se sastoji od 5 novih hi-tech zgrada sa po 3 sprata iznad zemlje (ne znam koliko ih ima ispod zemlje :)). Evo jedne fotke da vam zagolica malo maštu. Videcemo da li ce mi dozvoliti da slikam i kako izgleda i iznutra. Znam da vas živo interesuje kako im izgledaju server sale. :)

Brno. Nakon gomile peripetija i izgubljenih živaca oko vize, eto nas konačno ovde. Jako je teško opisati prvi utisak. Čini mi se kao da gledam film o Srbiji kakva bi mogla da bude da nije bilo onih mučnih 90ih. Sve je nekako isto samo mnogo naprednije. Stariji tramvaji izgledaju isto. Ali smo na prvi pogled i dok se ne udje unutra. A onda čujete kako neka prijatna teta iz zvučnika govori na kojoj se stanici trenutno nalazite i koja je sledeca, ljubazno vas upozorivši da izlazite iz prve tarifne zone. Psima je dozvoljen prevoz u gradskom saobracaju ali placaju kartu po ceni kao za decu (mrzite me koliko god hocete, ali su psi meni uvek bili potpuno isti kao mala deca). Grad je bolesno uredan, vozači staju ako vide pešaka na 50 metara. I tako dalje i tako bliže.

Grad Brno je po veličini drugi najveci grad u Češkoj. Ako za Prag pričaju da je jedan od najlepših gradova na svetu onda mogu samo da zamislim kakav je, jer je Brno jedna od najlepših u kome sam ja bio (recimo da je možda samo Buenos Aires lepši, mada mislim da su to dve različite kategorije). Za sada imamo samo par slika, tako da necu mnogo da pišem dok ne islikamo sve. Ali evo vam mali preview da se uverite da ne lažem.

Pored sve te lepote toga, prvo što smo primetili je veliki broj kockarnica, pivara, vinoteka, i erotskih šopova. Na prvi pogled ovo možda izgleda čudno, ali ako malo bolje razmislite to možda objašnjava zašto je broj čehinja u filmskoj industriji za odrasle tako veliki. Evo moje verzije. Mlade čehinje izadju u grad. Naravno, studentkinje, nezaposlene, znači nemaju mnogo para. Šta ce, kako ce, odu prvo do kockarnica da uvecaju svoj mali džeparac. Nakon toga odu u provod (čitaj, u neku pivaru ili vinoteku). Kada se dovoljno napiju da im je sve jedno i kad im ponestane para, svrate do nekon erotskog šopa, odigraju malo, snime koji film, pokupe pare i vrate se u nocni život. Ne znam za vas ali meni se ovo čini kao vrlo moguc scenario. :) Šalim se naravno, ali je broj gore navedenih ustanova zaista začudjujuce ogroman.

Weather at post time:

Brno. Nakon gomile peripetija i izgubljenih živaca oko vize, eto nas konačno ovde. Jako je teško opisati prvi utisak. Čini mi se kao da gledam film o Srbiji kakva bi mogla da bude da nije bilo onih mučnih 90ih. Sve je nekako isto samo mnogo naprednije. Stariji tramvaji izgledaju isto. Ali smo na prvi pogled i dok se ne udje unutra. A onda čujete kako neka prijatna teta iz zvučnika govori na kojoj se stanici trenutno nalazite i koja je sledeca, ljubazno vas upozorivši da izlazite iz prve tarifne zone. Psima je dozvoljen prevoz u gradskom saobracaju ali placaju kartu po ceni kao za decu (mrzite me koliko god hocete, ali su psi meni uvek bili potpuno isti kao mala deca). Grad je bolesno uredan, vozači staju ako vide pešaka na 50 metara. I tako dalje i tako bliže.

Grad Brno je po veličini drugi najveci grad u Češkoj. Ako za Prag pričaju da je jedan od najlepših gradova na svetu onda mogu samo da zamislim kakav je, jer je Brno jedna od najlepših u kome sam ja bio (recimo da je možda samo Buenos Aires lepši, mada mislim da su to dve različite kategorije). Za sada imamo samo par slika, tako da necu mnogo da pišem dok ne islikamo sve. Ali evo vam mali preview da se uverite da ne lažem.

Pored sve te lepote toga, prvo što smo primetili je veliki broj kockarnica, pivara, vinoteka, i erotskih šopova. Na prvi pogled ovo možda izgleda čudno, ali ako malo bolje razmislite to možda objašnjava zašto je broj čehinja u filmskoj industriji za odrasle tako veliki. Evo moje verzije. Mlade čehinje izadju u grad. Naravno, studentkinje, nezaposlene, znači nemaju mnogo para. Šta ce, kako ce, odu prvo do kockarnica da uvecaju svoj mali džeparac. Nakon toga odu u provod (čitaj, u neku pivaru ili vinoteku). Kada se dovoljno napiju da im je sve jedno i kad im ponestane para, svrate do nekon erotskog šopa, odigraju malo, snime koji film, pokupe pare i vrate se u nocni život. Ne znam za vas ali meni se ovo čini kao vrlo moguc scenario. :) Šalim se naravno, ali je broj gore navedenih ustanova zaista začudjujuce ogroman.

Weather at post time: