фебруар 5, 2008
Србија се поклони пред одром лажног бога, и доби заслужену награду. Давно беху ове речи написане, али их се не сетисмо, недостојни: Једном свиња из пуна коритапред вратима имућнога дома,ка умије, по свињски локаше.Орај гордо на крутој литицивеличава крила одмарашеи оштраше смртоносне канџебацајући пламене погледена све стране у прољетње јутро,к побједи се новој готовећи.Него свиња, како се налока,поиздиже турин обрљании угледа на литицу орла.Грокну крупно, па говори орлу:"Шта ту чучиш на голој литици,несретниче и гладни ајдуче,изгнаниче под општим проклетством?Што је твоја жалосна судбина?Празна слава и грабеж крвави,па и с крвљу ручак без вечере.Помири се и предај људима,виђи ка се живи обилато:мени на дан три корита дају,све пуније једно од другога;па цио дан у глиб до ушију,превраћам се, на свијет уживам;ни што мислим, ни главу разбијам,но иза сна на пуно корито."Орај тресну, па прикупи крила,с презренијем одговара свињи:"Мож се хвалит ка поштено живишпред свињама, али не пред нама,јербо наше племе поноситотаквога се гнушава живота.Него ти се чудити и није:свињски мислиш, а свињски говориш.То ти сада дају и госте те,ал' не зато рашта ти помишљаш,но док мало накупиш сланине,па ће одмах маљугом по цику.То погађаш, ми смо грабитељи,под вселенским живимо процесомопасности и крвопролића;то су наше игре и пирови.Но ликови наши поноситијесу символ земног величаства,на крунама царскијем блистају;јошт се круне диче и поносешто су лика нашега достојне."То изрече, па хитро полети,ка крилата из лука стријела,у својему над облаком царству.Оста свиња у гадном брлогучекајући у чело сјекиру.- Петар II Петровић Његош
