Planeta Srbija

22/07/2007 Canuck:  u prvobitnoj upotrebi uvredljiv izraz za francuskog, a kasnije bilo kog Kanađanina, koji Amerikanci danas koriste sa podsmehom a Kanađani sa izvesnim ponosom. Danas branilac titule  igra sa kanadskom svetlom nadom : Nole (3) protiv Frenkija Dančevića (82), centralni stadion, 7:30 pm. Kiša je odložila prepodnevne mečeve, ali je srećom ipak stala do uveče. Tribine [...]

21/07/2008 Koji pank! Putokazi na putu do Rexall centra su sačuvaj-me-bože, srećno onom ko reši da ih prati. Ako sa Finch ulice skreneš tamo gde te znak vodi, završićeš na parkingu javno dotiranog stambenog objekta (čiji su stanovnici naoružani svi do jednog, Harlem-style, i redovno se pojavljuju na jutarnjim vestima, što ranjeni, što počivši, što u ‘apsu). Kad [...]

Rogers Cup je juče ( 19/07/2008 ) otpočeo kvalifikacionim mečevima, a vi imate mnogo sreće što znate mene, i što ja živim u Torontu, i što imam karte za turnir, i što sam uvek na pravom mestu u pravo vreme… inače ništa ne biste čuli iz prve ruke! Znači, krenuli mi do York Univerziteta onako,  bez [...]

Evo još malo poezije, kad sam već krenuo sa onom Kosovskom večerom. Ovaj put pesma za Novaka Đokovića, što je pokupih sa DPT-a:

Mili Bože, čuda velikoga, kad ce šćaše u Melburnu gradu, na Zemljinoj južnoj polulopti, kad se šćaše Zemlja da okrene, da se vrti od sad naopako! Sve zbog jedne žute lopte male što se tuče lopatom po polju, od sportista - svetskih velikana!

Nameri se junak na junaka, Deli-Rože od Švajcarske strane na našega Tipsarević Janka. Goniše se letnji dan do podne usred zime 2008. po teniskom polju velikome. Goniše se pet setova celih, u svakome po dvanajest gejma, u petome još i više beše.

Loptu tuče Rože Federeru, gde udara tu trava ne raste! Vraća Janko kolko ima snage, neku vrati a neku batali! Loptu tuče Tipsarević Janko, gde udara ni sudija ne zna a kamoli jadni Federeru! Trče oba po celom megdanu kano da će jedva ostanuti, svojoj deci obraz sačuvati.

Goniše se letnji dan do podne da ni jedan pobedio nije!

Dojadilo vili Primorkinji te namignu dvaput Federeru, ne bili se megdan okončao!

Aoj vilo, nigde te ne bilo! Što preveri srpsku veru tvrdu, katoličku zagrize jabuku, katoličku jali protestantsku!? Da Bog da ti u grlu zapalo!

Nego Rože junak od megdana, i sam reče Tipsarević Janku da je šteta što nijesu oba na tron slave jednako popeti – jer je tako ustrojeno bilo. Osta megdan da se ovaj pamti, Od sad, zasad, sutra i doveka!

Nego vila Federera klela, zaklinjala Svetim Antonijem, i šiptarskom materom Terezom: „Sa Srbima ne zameći kavge, jer ti više pomoći ne mogu. Srbi su ti loptice junaci kakvih nigde u Jevropi nije A kamoli u zemlji kengura!“.

To Rožeu vrlo žao bilo, ne mogaše srcu odoleti, niti srcu niti dolarima, te na megdan opet izilazi, nikom drugom nego Đokoviću, mlađanome srpskome junaku, koj’ od sebe gradi komendiju ne bi li se zabavila raja koja gleda kako se on sprda sa Nadalom ili Šarapovom.

Kako Rože na megdan izađe Novače mu poteže reketa, rasturi ga u tri seta ravno. Nije vila ni makla se bila A Federer propanuo slavno.

To se proču kroz sva četir’ carstva da Novaku više premca nema. Zakukaše svetske glavešine, od biznisa veliki mudraci. Eto njima jada iznenada, de Novaku protivnika nema.

No im vila opet dobra bila! Pokaza im crnog Arapina, Iz Le Mana francuskoga grada. Silan junak na ovome svetu, Vilfrid Conga od oca iz Konga! Razbio je Edija Mareja i velikog Nadal Rafaela, koji prste u dupe zavuče pre nego će lopticu da tuče.

Lukavi ga Sarkozi poslao, ne bil’ Srbu mog’o nauditi!

Megdan biju Conga i Novače u nedelju kad im vreme nije, u nedelju na Svetoga Savu, u Melburnu na sred stadiona, gde se sjati sto hiljada duša, mnogi Srbi i mnogi Francuzi. Svi u dreku, svaki za svojega!

Zalud vika povelika beše, ne mogaše Conga odoleti Đokoviću - planinskom sokolu! Oznoji se crni Arapine, udarajuć’ i zdesna i sleva i svakakvu loptu više glave. Al’ Đoković na sve odgovara, kad u ćoše a kada u mrežu!

Vreme malo zatim potrajalo, boriše se tri, četiri sata, Osta Novak junak od megdana!

Stade cika širom stadiona. Raduje se i staro i mlado Što je Srbin najbolji na svetu. Još se više po Srbiji slavi! Svetog Savu Srblji proslavljaju, i uz njega Đoković Novaka!

Mislim da bi ovo definitivno trebalo uvesti u škole, da deca uče ovo umesto nekih nezanimljivih pesama

... 27. januar 2008.godine, Dan Svetog Save, školska slava, Novak Đoković je osvojio Australian Open, a Srbija dobila prvu Grand Slam titulu u muškom singlu, konačno smo raskitili jelku, a Mia Đorđević je napunila sedam meseci :) Kako god - DANAS SE SLAVILO, i bilo je super super.

Ako je neko juče slučajno gledao sunovrat čuvenog Rafaela Nadala u četvrtfinalu Mutua Madrilena Mastersa, sigurno je osim očajne igre broja 2 primetio i tragikomičnu instalaciju ( ili je to trebao da bude performans?) Bossovih manekenki sa šljaštećim Boss “tetovažama” na bujnim grudima, dugim pletenicama, čudnim crnim senkama na butinama i listovima, nakrivljenim kačketićima od kojih nisu videle ni prst pred nosom a kamoli loptu za kojom zbog uskih, drečavih pink mini haljinica ionako nisu mogle da potrče, i tako dalje, i tako dalje, jednom rečju - katastrofa!

Ovo nije prvi put da “ballgirls” ( skupljačice, ne perja već loptica) budu obučene u brendiranu uniformu ali u Madridu je to zaista poprimilo odlike neukusa: u sportu u kom i šetanje publike po tribinama remeti koncentraciju igrača, jedna manekenka diskutabilne motorike, u drečavom miniću, sa svim adutima maksimalno otkrivenim i bling-blingom na (D!!!) grudima zbog kojih bi i slepac progledao na silu - zaista je poslednja osoba na svetu kojoj je trebao biti poveren zadatak hvatanja zalutalih lopti. A kamoli dvadesetak takvih manekenki koje po terenu trče kud-koja u svim mogućim pravcima, i to jedva (”glaaadna sam”), sve u sitnim (”piiiiški mi se”) koracima, posrćući ( “slomila sam nokaaat”) kao da imaju dve leve noge, povremeno se sudarajući jedna sa drugom, pa sudija mora da ih podseća, kažiprstom, odakle su krenule i kuda su pošle, usred igre. Nije ni čudo. Imale su dvonedeljni trening pre turnira da nauče da hodaju u ravnim cipelama, ali ih niko nije naučio kako da za manje od 15 minuta izvade lopticu koja se zapetljala u (nekvalitetnu!) mrežu posle snažne ali neuspešne serve. Kad vidiš koliko je mukotrpan i strog selekcioni proces i trening volontera za druge turnire širom sveta, prosto moraš da pomisliš da je Špancima kvalitet (i nivo) meča poslednja rupa na svirali.

Mislim, sve je to super, lepe su manekenke, tetovažice, minići, ali brate ne na teniskom meču, ‘alo! Šta je sledeće, striptizete između setova? Čirlidersice? Nauljene promoterke kupaćih kostima koje kruže oko mreže, kao u bokserskom ringu, posle svakog gema ?

Opšti utisak blogosfere, ali i pravih medija, je da je Madrid jedini turnir gde su teniski asovi neskriveno sekundarni (a možda ni to). Isto se desilo i 2004. i 2005. godine, kada su se protiv manekenki na terenu bunili i španski zvaničnici (zbog seksizma) i mnogi gledaoci (zbog neukusa) i Agasi ( zbog ometanja koncentracije), ali ne vredi, modna pista je montirana posred terena i, ako išta, Španci su je ove godine podigli na još vidljiviji nivo. Ne bi čudilo da sledeće godine obuku modele u crveni bebi-dol i puste krdo bikova na teren da ih razjure. Tennis players need not apply.

Federer iznervirano vrti glavom dok mu, tokom meča sa Lopezom, izuzetno obdarena manekenka dotrčavajući dodaje peškir. Prilično sam sigurna da će imati šta da kaže na tu temu posle turnira.

Da li je trivijalizacija tenisa neophodna za njegovu popularizaciju? Da li je ovo simptom postupne degradacije belog sporta na nivo šou-biznisa? Ako jeste, cenim da pravi poštovaoci tenisa ipak ne bi imali ništa protiv da njihov sport ostane marginalan u odnosu na NBA utakmice i WWE mečeve, a da menekenke ostanu tamo gde deluju kao da znaju šta rade - u časopisima i na modnim revijama. Osim toga, mnogi slavni teniseri počeli su kao “ballkids” - i taj sportski duh i praksa motivisanja najmlađih tenisera ne sme da nestane pred modnim trendovima i marketinškim trikovima. Daj klincu koji trenira tenis da hvata loptice svojih idola i sutra ćeš možda imati još jednog teniskog asa na terenu. Ne znam šta sutra možeš imati ako taj isti posao poveriš manekenkama. Iznervirane igrače? Povišen nivo testosterona u publici? Nepregledne redove devojčica pred vratima modnih agencija? Povećanu stopu suicida među nesrećnicama koje nisu dovoljno “savršene”?

I za kraj, digresija (!). Za slučaj da niste ovo videli, evo kako je prošla jedna, doduše jednostavnije obučena i baš simpatična manekenka koju je Nole sasvim slučajno u Madridu pre par dana ostavio bez daha. Isplatilo joj se, dobila je aplauz i zagrljaj. Priznaćete, nije malo

Ovih dana Srbija opet uživa veliku popularnost u zapadnim medijima. Naravno, zahvaljujući sportistima. Bilo bi lepo da i drugi, koji su u poziciji, dovedu svet u Srbiju, i povedu Srbiju u svet. Na pravi način.

Dičeva trodnevna “extravaganza” : Humanitarna akcija, ulični basket, koncerti , “fundraising party” na Belom Dvoru, aukcija, karneval, izložba…Chris Webber, Saša Vujačić (Lakers), Scott Pollard (Boston Celtics), Predrag Stojaković, Bobby Jackson (New Orleans Hornets), Toni Kukoč, Glen Rice, Sarunas Marciulionis , Panayotis Fasulas, Coach Gregg Popovich (San Antonio Spurs), Dino Radja….

Konferencija za štampu

Kris Veber ( Detroit Pistons) pozdravlja Beogradjane na Divčevoj oproštajnoj žurci 22. septembra

 

Dejvis Cup plejof: jedna zemlja protiv čitavog kontinenta

 

Promotivni poster za Dejvis kup

 

Doubles

Šef

Dragi Nole,

Videla sam da ti je nedavno pisao bslp, pa sam poželela i ja da ti kažem koju reč. Nadam se da te ovo pismo zatiče u dobrom raspoloženju i zdravlju.

Juga i ja smo danas gledali tvoj meč sa Fererom, i u početku smo se strašno sekirali. Činilo nam se da ti ništa ne ide od ruke. Onda je Juga u četvrtom gemu predložio da spustimo noge sa kauča na kom smo se zgrčili od treme, i da se nagnemo ka ekranu pa da se udruženim snagama fokusiramo na tvoju pobedu. Kada si rezultat okrenuo u svoju korist uplašili smo se da ćemo izbaksuzirati nešto ako se pomerimo, pa smo u tom položaju presedeli ceo meč. Jedino smo povremeno skakali na noge od radosti i oduševljenja. Ustvari, u nekoliko navrata smo čestitali jedno drugom na dobro obavljenom poslu, i ja sam jednom ustala da uzmem koka-kolu, ali osim toga nismo se pomerali. Ležerno si odigrao sjajan meč, nisi se premorio - čega smo se najviše bojali ako se razvuče na pet setova, i nisi dobio toplotni udar iako je u trećem setu delovalo kao da ćeš prodisati na škrge. Bilo je zanimljivo gledati Ferera kako kaplje po terenu kao pre neki dan Nadal. Uzgred, mislim da se Nadal sada još više ždere. Hajde što ga je pobedio njegov drugar Španac, njemu je i oprostio, ali što si onda ti pobedio drugara nakon što je Nadal velikodušno izjavio da nisu bila u pitanju kolena već da je drugar jednostavno igrao bolje - e to mislim da će dugo da ga muči, baš kao i onaj poraz u Montrealu. Ubeđena sam da je Nadal verovao da ćeš danas izgubiti, Ferer je protiv njega zaista odigrao impresivan meč. Ali dosta više o Nadalu, on je ionako jedan običan dupeglavac.

Šta god da se desi sutra, ti si već danas naš šampion. Zato što zbog tebe svi odjednom umeju da izgovore slovo Đ. Zato što se ovih dana svi Kanađani koje poznajem iskreno interesuju za Srbiju. Zato što se u poslednje vreme, u sportskim i informativnim programima, o Srbiji i Srbima voditelji i gosti izražavaju sa divljenjem i hvalom. Zato što odjednom mnogi žele da posete zemlju u kojoj žive ljudi sa tako prijatnom ličnošću i tako dobrim smislom za humor. Zato što predstavljaš našu zemlju na najlepši mogući način, sa toliko stila i ukusa da prosto porastemo 10 centimetara svaki put kada nas neko priupita za tebe. Zato što si za naš imidž učinio više od bilo koga ko je plaćen da o tom imidžu razmišlja. Iskreno govoreći, ja mislim da bi ovi iz parlamenta trebali da te stave na platni spisak i da ti mesečno isplaćuju bar dve poslaničke plate. Znam ja da tebi ne trebaju njihove pare, ali računam da si zaslužio- pametniji si, sposobniji, zreliji i kulturniji od bilo kog istinskog poslanika, i obavljaš njihov posao neuporedivo bolje iako to nije u opisu tvog radnog mesta. To je valjda zato što te niko nije birao.

Dragi Nole, ja sad idem da se odmorim za sutrašnji meč (malo me bole leđa), a nadam se da i ti radiš to isto. Budi uveren da ćemo nastaviti da te volimo bez obzira na rezultat, ali ćemo navijati kao da je pitanje života i smrti. Vidimo se sledeće godine na Rodžers kupu u Torontu!

Uz dubok naklon,

Saša