Planeta Srbija

Količina apsurdnih vesti koje stižu poslednje vreme zaista postaje zabrinjavajuća! Malo pre mi mailom stiže link do onlajn peticije koju su pokrenuli učenici Zmaj Jovine gimnazije u Novom Sadu protiv promene imena ove škole u “Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu”, što je predlog Saveta za kulturu Skupštine Novog Sada. [...]

ako od početka oktobra postoji bolje vreme za depresiju, pod hitno ga treba promovisati na našem tržištu. uz uobičajene razloge, još me i beotel.net cima sa svojim takozvanim internet uslugama. već 11 dana mi ne radi adsl moj nasušni, no ne želim to da koristim kao izgovor za retke zapise na ovom mestu. zapravo, čak bih i imao o čemu da pišem, kada bih našao motivaciju. u međuvremenu kradem noći

Dakle, da izvršimo kratku rekapitulaciju znanja koja smo stekli povodom najavljenog skupa neonacista u Novom Sadu za 7. oktobar 2007. kao i povodom, istog datuma i u istom gradu održanog, antifašističkog skupa građana “Stop fašizmu”.

1. Dok Čanak u svom radikalnom maniru nije pozvao građane Novog Sada da se sa neonacistima obračunaju letvama kad se već svi odgovorni prave grbavi i ćute - priča se svodila isključivo na trtljanje o neonacistima, nagađanja o definiciji slobode govora, dileme o demokratiji, zagovaranje ignorisanja najopasnijih društvenih anomalija i tako dalje, i tako dalje, whatever.

Oprostićete, o Čanku se može misliti šta se hoće, ali iz ovoga sledi logičan zaključak da nam je Čanak preko potreban jer tek njegovo aludiranje na fizički obračun, a ne neonacističko aludiranje kako bi bilo razumno, mobiliše policiju, institucije i političare.

2. Posle dužeg premišljanja policija ipak brani skup neonacista u Novom Sadu.

Ovo govori da, iako poslovično tromi, ograničeni i nezainteresovani, pripadnici MUP-a Srbije (doduše nesposobni da momentalno i samoinicijativno, te u skladu sa opisom svog radnog mesta i Ustavom, reaguju na neonacistička okupljanja ili najave istih) ipak poseduju (neoprostivo visok) donji prag razdražljivosti, ili - sposobnost da poskoče kad ih neko podbode iglom u dupe. Ovo je veoma pozitivan znak. Imaju puls. Još uvek dišu. Za instituciju koju spopadne katatoni stupor kad god treba da odradi ono za šta je plaćena, i to je nešto.

3. Policija izjavljuje da pripadnicima klerofašističke organizacije Obraz nije neophodna dozvola za “šetnju” najavljenu, opet, za isti dan, u istom gradu, u isto vreme.

‘Ajde? Znači, sledeći put kad neonacisti budu rešili da normalan svet zaspu kamenjem, nesmetano će to uraditi tokom šetnje, umesto tokom skupa?

4. Pogranična policija vraća sa granice grupu neonacista iz Slovenije i Poljske, koja se uputila na neonacistički miting u Novom Sadu.

Neverovatno, ali istinito! Pogranična policija ima oko i za nešto drugo osim, kako smo do juče verovali, uboge švercere kobasica i “sumnjive” iseljenike (okej, okej - strane plaćenike) u poseti rodnoj grudi. Ovom prilikom čestitala bih pograničnoj policiji na makar i polovično obavljenom poslu. Jeste da su na skup u Novom Sadu nekim čudom dospeli neonacisti iz Slovačke, ali i hapšenje Slovenaca i Poljaka je velika stvar. Uz malo sreće, jednog dana moći ćemo bez blama da tvrdimo da je IQ u srpskoj policiji ipak na donjoj granici proseka, a ne ispod nje. Momci, iz ovoga i vi morate izvući pouku. Sada kad znamo da ste u stanju da sprovodite evropske i šengenske standarde, znaćemo i da prosto niste voljni da ih sprovodite u svakoj sledećoj situaciji u kojoj podbacite.

5. Najavu neonacističkog skupa osuđuju LDP,LSV, G17+, romske stranke i DS, veliki broj vanstranačkih organizacija i pojedinaca, uključujući i Maju Gojković (SRS), gradonačelnicu Novog Sada.

Opa bato! Nije za čuđenje što SRS i DSS izostaju, jer dok je neonacista u Srbiji, nacionalistička ideologija ovih stranaka deluje ublaženo. Činjenica da je Maja Gojković osudila istu stvar kao i njoj omražene, ideološki sasvim daleke stranke, a uprkos ćutanju sopstvene centrale - treba da oglasi signal za uzbunu. Ovo govori da Maja silno želi novi mandat i da je spremna na svaku (ideološku) žrtvu ne bi li ga dobila, te da je mnogo veći strateg nego što to možda deluje na prvi pogled. Maja je, naime, opasnija od Šešelja, jer je spremna da pojede sopstveno govno da bi vladala. Građani Novog Sada, ne dajte se zavarati. Strategija je jedno. Ideologija je drugo. Dokazana korupcija je treće. A naša stvarnost sasvim četvrto.

6. Antifašističkom skupu prisustvuju lideri svih političkih stranaka, osim SRS,DSS i - DS!

Sasvim dovoljno rečeno. Pojedinačne pristalice DS-a da, vrh stranke - ne. Iz ovoga sledi da je vrh DS-a za salonsku verziju borbe za slobodu naroda, suviše fina za ulična okupljanja i slične građanske nebuloze. Takođe sledi da je DS izgubio vezu sa građanstvom, kičmu i političku hrabrost. S kim si - onakav si, kaže narod, i ne greši. Ako već govorimo o političkim strankama, jednu opciju u podjednakoj meri ideološki definiše to s kim je izašla na ulicu, kao i to s kim je ostala kod kuće.

7. Policijski kordoni blokirali su prilaz Dunavskom parku gde su neonacisti planirali svoj skup. Pojačano prisustvo policije vidljivo je u celom gradu.

Svaka čast! Iste pohvale kao i za pograničnu policiju. Jeste da ste upalili na gurku, ali bolje ikad nego nikad. Jednaku lekciju izvucite iz ovog - svaki sledeći put kada podbacite znaćemo da je to zato što ste tako hteli a ne zato što niste umeli bolje. Odgovornost, o ta omražena reč! Vreme je da se vrati u opis radnog mesta srpskog policajca.

8. Do suočavanja i sukoba dve grupe je ipak došlo, uprkos obećanjima ministra i nekih marginalnih Deda Mrazovih pomoćnika u smešnoj uniformi, da će policija sukob sprečiti.

Naravoučenije: od policije ne očekuj da deluje preventivno, očekuj da se samo ponaša kao da joj je to cilj. Ne zovi 92 u pomoć pre nego što ti odista bude razbijena glava, ili tome slično. Policija na pretnje nasiljem ne naseda. Pravo na zaštitu imaš tek nakon što si linčovan. A i tada samo pod određenim uslovima.

9. Portparol novosadske policije Stevan Krstić povodom incidenta izjavio je “da je policije bilo u dovoljnom broju i da je ona mogla da interveniše tek kada su se stekli zakonski uslovi za to”, odnosno tek kada je počela obostrana provokacija i fizički obračun dve grupe kod ograde Doma vojske.

Dokaz lekcije pod tačkom 7. Dok te napadaju- ništa. Ali drzneš li se da uzvratiš, možda i bude nešto. Pazi samo da se to “nešto” na kraju ne desi tebi. Budi nežan. Ko tebe kamenom, ti njega hlebom. Sve po bontonu.

10. Kamenicom je pogođen i šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji, koji je prevezen u bolnicu.

Sreća u nesreći, nažalost. Ili kako već to da kažem a da ne zgrešim? Helsinški odbor, međunarodna institucija. Kako se srpske institucije pokreću na akciju tek kada ih neko spolja stisne tako da samo što ne procure kao rovito jaje, ovo možda znači da ćemo uskoro MORATI, hteli mi to ili ne, odgovaralo to nekom ili ne, da konačno zakonom regulišemo pitanje slobodnog govora, kao i pitanje postojanja neonacističkih organizacija, a sve u cilju dodvoravanja Evropi i svetu, nikako u cilju regulisanja javnog reda i mira te zaštite sopstvenih građana. Ili se ja to samo nadam? To be continued…

11. Postoje navodi da su policijski kordoni u trenutku suočavanja dve grupe licem bili okrenuti učesnicima antifašističkog skupa a ne učesnicima neonacističkog skupa kod Beogradskog keja.

???? Ako je ovo istina, povlačim reč, pandurijo. Nema nikakve nade za vas. Glupi ste kao tocilo, i jednako neodgovorni, još uvek.

12. Kako Beta javlja:”Po završetku skupa građani su krenuli ka Dunavskom keju, kada ih je verbalno i kamenicama napala grupa od tridesetak pripadnika Nacionalnog stroja koji su se nalazili u Dvorištu Doma vojske na Beogradskom keju.”

Kako drugi izvori javljaju, radi se o Pivnici “Dedinje” u Domu vojske. Da li je Dom vojske još uvek zvanično Dom vojske? Ako jeste, neko treba da se zapita nad pivnicom i okupljanjem neonacista na posedu Doma vojske. U tom slučaju, neko treba i da odgovara.

13. Krajem 2006. godine G. Davidović osuđen je na godinu dana zatvora zbog upada na antifašističku tribinu u Novom Sadu 9. novembra 2005. godine, maltretiranja prisutnih te izazivanja verske i rasne mržnje i fizičkog napada na učesnike tribine. Kako čitamo ovih dana u novinama, Davidović je još uvek na slobodi do “pravosnažnosti presude”.

A, koliko godina treba da protekne u Srbiji da bi presuda postala pravosnažna te da bi smo konačno čuli odluku Vrhovnog suda na žalbu okrivljenog i poslali nekog u zatvor? Da je čovek o kom se radi danas bio u zatvoru sigurno ne bi bio na Beogradskom keju. Pri izricanju presude 2006. godine, sudija Bjelobaba izjavila je:”Neka ova presuda bude učitelj svima za buduće dane i da se ovako nešto više nikada ne desi.” O, da. Tako su dobro savladali “lekciju” da su rešili da utvrde gradivo. Sedmooktobarska lekcija za srpsko pravosuđe glasi: Shit, or get off the fucking pot you morons!!!

14. Pomoćnik načelnika Uprave policije Željko Nikač poručio je građanima da mogu biti mirni, jer će policija nadgledati okupljanja u Novom Sadu. Ničić je takođe rekao da se ove retrogradne grupe prate. Ministar Jočić uveravao je narod da do sukoba neće doći jer će ga milicija sprečiti. Neonacisti su se ipak okupili ( doduše na drugoj lokaciji), u zasedi čekali da građanski protest prođe Beogradskim kejom (čitaj, da im zeka dođe na zicer), i uspeli da fizički povrede učesnike antifašističkog skupa pre nego što ih je policija pohapsila.

Mislim da bi bilo korektno da svi koji su davali lažna obećanja i uveravali narod da može biti spokojan i da mu nikakva opasnost ne preti - daju neopozivu ostavku. Odmah. I da MUP prestane da laže kako se izvesne grupe prate, jer ako je MUP zaista “pratio” ovu grupu, znao je i gde se ona okupila 7. oktobra u Novom Sadu, iz čega proizilazi da milicija namerno ništa nije učinila da taj skup (ne znam kako se inače zove okupljanje 50+ ljudi istim povodom, na istom mestu, verovatno su se kao i na novosadskoj tribini 2005. “slučajno i pojedinačno zatekli tamo”) rasturi. Kako god okreneš, neko svoj posao nije obavio kako treba i red je da za to odgovara. Lekcija srpskom narodu : jednom pandur, uvek lažov.

15. Strašno je. Svako ko nije iskusio strah povodom ovih događaja - ili je glup ili je lud, ili je s “njima”. Ali, setite se, ko ono reče ( Pavić?) : “Jedan od sigurnih puteva u pravu budućnost (jer ima i lažne budućnosti) je ići u pravcu u kome raste tvoj strah.” Nama druge budućnosti nema. Ne budemo li išli prema svom strahu, budućnost neće biti dostojna življenja.

Svim učesnicima antifašističkog skupa želim da iskažem svoje divljenje i svoju zahvalnost, na hrabrosti koju su pokazali pojavljivanjem u Novom Sadu, u svrhu odbrane osnovnih vrednosti civilizovanog društva. Svim povređenim ljudima želim brz oporavak i dobro zdravlje. Svim političkim partijama koje nisu osudile najavu neonacističkog skupa i koje nisu podržale antifašističko okupljanje želim da što pre dospeju na margine srpske političke scene, i provedu ostatak karijere tamo gde im je i mesto., u društvu ostalog šljama. Svim ljudima direktno odgovornim za incident želim što srećniji put u kolektivni zaborav. Da vas ne vidimo opet, srbomrsci. Nikad više.

U subotu, upravo završenog vikenda, u Pozorištu mladih održana je premijera predstave “Backstage” rađene prema romanu Kšištofa Varge ”Tekila” (izdanje za Srbiju: Vega media). Svirka, žurke, alkohol, mamurluk i nezadovoljstvo životom dovode glavnog junaka Džonija na sahranu svog najboljeg drugara. Dok nosi njegov kovčeg seća se svog života i svega što su on i njegov pokojni [...]

Kafana „Crni bik“ kao da ne odoleva promenama vremene, što se neumitno događa izvan nje. Ista je kao prvog dana kada smo bili tamo, sem što na njenim zidovima nalepljeni plakati menjaju nazive bendova i datume održavanja koncerata. Doduše, zidovi postaju za nijansu tamniji, a i drvenarija takođe dobija svoje ožiljke.  I dalje je to [...]

Dok Toronto tek u julu uživa u proleću koje nas je u aprilu mimoišlo, Evropa preživljava još jedan toplotni talas. Od 2003, čini se da to više nije izuzetak, već pravilo. Afrička klima u Evropi, stvar za duboko razmišljanje.

Dok su u Banjaluci na 62C na suncu pržili jaje, u Beogradu su to isto radili na 50C a u Novom Sadu na 40,5. U Rumuniji , Grčkoj, Mađarskoj, mahom svim zahvaćenim zemljama, uveden je vanredni režim rada, snabdevanja vodom i rashlađivanja. Državne zgrade koje se rashlađuju, otvorile su svoja vrata stanovnicima koji nisu te sreće da u kući imaju klima uređaj. Radno vreme je skraćeno ili se radi dvokratno, u Turskoj su državni službenici dobili slobodan dan kada je temperatura prešla 40C. Neke zemlje su objavile potpunu obustavu rada. U kriznim situacijama, država je ta koja reaguje i pritiče u pomoć. Postoje zakoni. Postoji protokol. Postoji plan aktivnosti. Vanredne mere u Torontu, kada toplotni talas potraje, uključuju otvaranje rashladnih centara - zgrada u vlasništvu grada koje imaju jake klima uređaje. Radno vreme radnika koji posao obavljaju napolju se skraćuje.Izvoze se cisterne na ulicu. Na televizijskom programu i radiju apeluje se na stare, majke sa decom i astmatičare da ne izlaze iz kuće. Daju se obrazovni programi koji govore o toplotnom stresu i udaru, kako ih sprečiti i kako uopšte prepoznati kad si u nevolji. Ministarstvo za Socijalni Rad države Srbije, međutim, dočekalo je da vrućina bude u punom jeku da bi konačno reagovalo preporukom poslodavcima da poštuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Što znači da je država obznanila fakat da je mnogo toplo i da nesrećnici koji rade po krovovima i livnicama verovatno imaju problema sa disanjem i radom srca, ali je ostavila savesnim i zabrinutim poslodavcima da akomodaciju planiraju po sopstvenom nahođenju. Ništa zabrana, ništa naređenje. Dobro, bar su se gradovi malo organizovali. Malo, nedovoljno, ali ipak. U Beogradu cisterne sa pijaćom vodom na 22 mesta u gradu osvežavaju građane koji moraju da idu na posao, jer produktivnost ni slučajno ne sme da opadne zbog vremenske nepogode. . JKP „Vodovod” u Leskovcu postavio je u centru grada cisternu sa pijaćom vodom, a „Komunalac” pojačano, u više smena, zaliva zelenilo u gradskom parku i rashlađuje centralne gradske zone. Zavod za javno zdravlje uveo je celodnevno dežurstvo kako bi se građanima u slučaju potrebe pružila prva medicinska pomoć i apelovao pre svega na hronične bolesnike da se bez preke potrebe ne izlažu suncu u vremenu od 10 do 17 sati. Kragujevac, Niš, svako se snalazi kako ume, neko bolje, neko lošije. O svim ovim aktivnostima čitala sam u dnevnim novinama.

Lepo, lepo. A, Novi Sad?

Novi Sad je, pod gvozdenom pesnicom i zbog isprazne glave Njihove Maje, spao na infrastrukturu i zapao u nebrigu kakva se viđala samo u planinskim selendrama do kojih struja i voda ne stižu. Postali smo vukojebina, jedino što nas ima više nego u zapuštenom selu. Imamo samo jednu javnu česmu sa ispravnom pijaćom vodom i četiri cisternice oko kojih se Vodovod stisnuo kao da će da se porodi pre vremena ako ih izveze na ulicu. Kažu ” obezbeđujemo dovoljno pijaće vode”. Treba imati minimum zdravog razuma, ipak, da bi logičkom dedukcijom došao do zaključka da nemaju svi para da kupuju vodu u flašicama i da nemaju svi privilegiju da imaju klima uređaj u stanu a naročito da po vasceli dan sede u njemu, ne idući na posao i ne brinući o računima koji, izvesno, neće zakasniti samo zato što nas je zadesila surova klima. Treba imati malo liderskog rezona pa shvatiti da ponekad Grad ipak mora da brine o svojim građanima. Ali, nema stručnog kadra za zdravorazumsko razmišljanje u Majinoj vladi. Maja se, kada vremenski uslovi dozvoljavaju, napoleonski šeta ulicama grada pokazujući svoju novu garderobu i svog telohranitelja koji kaskajući za njom nosi kese iz Zare i Mexxa. Kada vremenski uslovi ne dozvoljavaju izlazak na popodnevni, ničim izazvani, kad svi drugi ljudi rade, korzo - Maja sedi u prijatnoj svežini svog doma, jer ne zna šta bi drugo. Ipak je ne plaćamo toliko da bi i na 40 stepeni šipčila pod punom ratnom opremom duž Zmaj Jovine. Što je mnogo- mnogo je. Osim toga, nikakva depeša iz Haga nije stigla, čist račun duga ljubav. Sad, po varoši se priča da je Maja na godišnjem odmoru, u egzotičnim krajevima gde rastu palme i pirka vetrić sa juga, te da se zato ne oglašava. Kako bilo, Novosađani su prepušteni sami sebi, na milost i nemilost uglavnom nemilosrdnog Sunca.

Mi smo čudan narod - sve znamo bolje od lekara, medicina je besmislica kojom se bakću oni što nemaju pametnijeg posla. Čudne glavobolje i druge bolove ne smatramo dovoljno zabrinjavajućim, otežano disanje nam je kao dobar dan. Znam, i sama sam bila spremna da monstruozne migrene trpim do nesvestice. Mislimo da nam ni Sunce ni mraz ne mogu ništa, i generalno - preventivu smatramo nebuloznom rabotom. Čitam u novinama o tome da treba nositi flašicu vode sa sobom, često se polivati po glavi, ne biti dugo na suncu, zatražiti pomoć lekara ako nam pozli. Onda se pitam - a kad prosečan čovek u našim krajevima zna da mu je pozlilo? Pa, uglavnom kad se probudi u nepoznatoj sobi, ne sećajući se kako je tamo stigao. Simptomčići koji tome prethode uglavnom se ne shvataju dovoljno ozbiljno. Brinem brigu za mog tatu koji i po ovim vrućinama istrajava u svojoj nameri da na placu sagradi ono što mu je bilo u planu. Najviše brinem jer znam sa kakvom nezainteresovanošću on odbija svaku insinuaciju da fizički rad na visokim temperaturama predstavlja veliki rizik bez obzira na subjektivno osećanje da ti je sasvim dobro budući da odlično podnosiš vrelinu. Brinem i za sve one ljude koji misle da su nedodirljivi i da im Sunce ništa ne može. Da na ulici umiru neki drugi. Neki svileni idioti koji padnu kad vetar dune jače. Nije tačno. Naš organizam ipak ima neka ograničenja, koliko god mi voleli da mislimo da smo posebni. Da nas malo više obrazuju o ovakvim temama, možda bi ozbiljnije shvatali stvari. Ali što ne znaš, ne može ni da te brine. Pa evo, da se zna.

Toplotni stres - kolebanja temperature toplotnog jezgra organizma usled nedovoljne rehidracije, preteranog gubitka tečnosti i dužeg boravka na visokim temperaturama . O ovoj temi više možete pročitati ovde, a ja vam dajem skraćenu verziju, zlu ne trebalo. Tek kada sam zbog posla bila primorana da uzmem kurs iz prve pomoći i veštačkog disanja, naučila sam da od prve pomoći nema ništa ako čovek ne zna 1. kada treba da je ukaže i 2. kako. I naučila sam koliki se broj besmislenih smrti koje je bilo moguće sprečiti, desi zbog čistog neznanja osobe koja je u nevolji ili onih oko nje.

Polazeći od najbezazlenijih posledica, toplotni stres može dovesti do:

Osipa kože ( najraniji simptom).

Toplotnog edema - oticanje ekstremiteta. ne zahteva lekarsku intervenciiju, prolazi u roku od 1-2 dana ako se boravi u rashlađenoj prostoriji.

Toplotne sinkope - gubitak svesti i smanjenje pulsa, do kojih može doći već nakon 2 sata fizičke aktivnosti na povišenoj ambijentalnoj temperaturi. Prva pomoć: premestiti osobu u hladniju prostoriju, postaviti u vodoravan položaj i ukoliko se svest povratila, davati male gutljaje hladne vode. Zahteva lekarsku intervenciju.

Toplotnih grčeva -nevoljni spazmi muskulature gornjih i donjih ekstremiteta, uglavnom tokom rada ali i 2-3 sata nakon fizičke aktivnosti. Mere pomoći : preći u hladniju prostorjiju i piti ohlađenu slanu vodu ili komercijalne napitke za rehidraciju.

Toplotnog iscrpljenja -preterano znojenje,vlažna i hladna koža, pad krvnog pritiska, usporen puls, poremećaj oštrine vida, mučnina, povraćanje. Prva pomoć: oslobađanje od odeće, rehidracija hladnom vodom, prelazak u hladniji prostor po mogućstvu sa strujanjem vazduha. Može da pređe u stanje toplotnog udara, zbog čega je neophodna lekarska pomoć (intravenska rehidracija).

Toplotnog udara - najteža komplikacija termičkog stresa, zahteva neodložnu lekarsku pomoć. Do ovog stanja dolazi na visokim ambijentalnim temperaturama uz visoku vlažnost vazduha. Kompenzacija poremećenog sistema regulacije (znojenjem) dovodi do potpunog kolapsa usled čega prestaje odavanje telesne temperature znojenjem, koža postaje suva i topla, telesna temperatura prelazi 40C i srčani rad se ubrzava. Uglavnom mu prethode drhtanje, iritabilnost, mentalna konfuzija,vrtoglavica, povraćanjei jaka glavobolja. Međutim, toplotni udar može da se javi i iznenada bez ikakvih simptoma, kada u samo 10 minuta telesna temperatura narasta do preko 40 C i organizam je praktično već počeo da otkazuje. Prva pomoć: skidanje odeće, vlaženje kože hladnom vodom ili potapanje u hladnu vodu. Zahteva hitnu lekarsku pomoć. Može da dovede do kolapsa kardiovaskularnog sistema, otkazivanja organa i smrti.

Još malo informacija koje nećete naći na gore navedenoj stranici:

Toplotni udar se javlja u dva oblika.

Izvršni - ćešće se javlja kod mlđjih osoba koje se izlažu teškim fizickim aktivnostima u dužem vremenskom periodu na visokoj spoljnoj temperaturi.

Klasični toplotni udar - češće se javlja kod starijih osoba, osoba koje boluju od hronicnih bolesti, pogotovo kardiovaskularnih i veoma mladih osoba. Obicno se javlja leti tokom toplotnih talasa, pogotovo kada oni nastupe iznenada, je je ljudima potrebno 7 do 10 dana da se aklimatizuju.

Sunčanica nije isto što i toplotni udar, mada mogu da se jave istovremeno i dele simptome kao što su povraćanje, vrtoglavica i jaka glavobolja. Toplotni udar dešava se usled boravka na povišenoj ambijentalnoj temperaturi - sa ili bez sunca, a sunčanica je posledica boravka na suncu. Simptomi sunčanice su još i crvenilo lica i zujanje u ušima. Prva pomoć za sunčanicu sastoji se u prelasku u rashlađenu prostoriju i rashlađivanju tela, naročito glave- polivanjem ili oblozima. Sunčanica nije ni malo naivna: usled zagrevanja glave, telo pokušava da rashladi mozak slanjem većih količina hladne krvi u glavu. Posledica je oticanje krvnih sudova u mozgu, mozak jednostavno natekne od relativno naglog povećanja volumena. Simptomi ovakve pojave su jako slični potresu mozga i nisu uopšte bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu se završiti i dugotrajnom nesvesticom, pa i komatoznim stanjem i smrću.

Prema tome, pamet u glavu. Ne dajte se zavarati, jer dok vi mislite da vam nije ništa i odmahujete rukom na vrtoglavicu i tahikardiju, vaš organizam radi prekovremeno, pokušavajući da vam pomogne da ne padnete u nesvest. Kada se umori od opterećenja, organizam počne da otkazuje, malo po malo. Prvo znojne žlezde, pa vid, pa sluh, pa mišići, pa svest, pa unutrašnji organi i na kraju - srce. Kada ta lavina konačno krene, ponekad je kasno za prvu, drugu ili treću pomoć. Spašavanje svog ili tuđeg života zavisi najviše od toga da li umete da prepoznate poslednju šansu za spašavanje.

PS - Nikada se nemojte rashlađivati ventilatorom u zatvorenoj, toploj prostoriji. Ovo može znatno ubrzati toplotno iscrpljenje. Ventilator treba da stoji što bliže prozoru, ukoliko je spoljašnja temperatura niža od unutrašnje. Ukoliko nije, bolje je ne koristiti ništa.

PPS - Interesantno je da Crkva koja toliko brine o blagostanju svojih podanika poslednjih godina, nije otvorila svoja vrata građanima koji nemaju gde da se rashlade. Mislim, spasenje i to. Imalo bi smisla. U nekom drugom gradu, u nekoj drugoj zemlji….

jutros (subota) sam svojevoljno bio u zatvoru na klisi. ne, nije pala celebrity mafija, nego smo za „divided god“ projekat snimali kapelu koju su zatvorenici napravili u pomenutoj korekcionoj ustanovi. koriste je pripadnici svih veroispovesti. u nevolji su svi braća. kad pomenuh projekat, u utorak kasno uveče krećemo za mostar, povratak 17. sinoć me je spopala informacija, a nedugo zatim i

Subota veče je bila prava prilika za sjajan provod u gradu! InterFest - vestival vina se smestio na Miletićev trg a sa bine je pevao Massimo. morao sam da ukradem fotku koju je napravila Elektrokuhinja jer sam ja to veče zaboravio da ponesem škljocalicu. Uz kupovinu čaše i konzumacije mogli ste da uživate u više od [...]

Ево једне новости у домаћој блогосфери за први дан љета. Сервис за наручивање хране путем интернета Donesi.com је организовао занимљиву промотивну активност фокусирану на ново тржиште града Новог сада гдје је недавно, посље Београда и Бањалуке, почео са радом.

Акција “Donesi.com части 10 новосадских блогера” је намијењена блогерима из Новог Сада који имају могућност да буду изабрани међу десет оних који ће моћи бесплатно пробати овај сервис и наравно неке од специјалитета ресторана из мреже укључених ресторана. Формулар за пријављивање и правила конкурса можете наћи на овој адреси.

Након што буду изабрани, све што блогери требају да ураде је да наруче храну и на Donesi.com оставе утисак о услузи и храни коју су добили. Не постоји обавеза писања блог поста о Donesi.com, мада је наравно добродошла :)

blog, donesi.com, food, marketing, novi sad, social, web2.0

u petak ispraktikovao revijalni izlazak (završio u „foxtrotu“!?). u subotu obavezni posjet u lt, posle dužeg vremena se vid’o sa drugarom đotom, a sreli smo i smilju i milicu (drugarice iz gimnazije), tako da nas četvoro (njih dve + damir i ja) zapravo nismo sedeli ispred „marte“, nego ispred „kruga“. nedelja me je čak videla na obali kameničkog parka sa lenom, nikom, retom i mošom. ni to nije

vest da će na holandskoj televiziji smrtno bolesna žena odlučiti kome će donirati svoj bubreg kada umre zapravo je bila lažna! odličan način da se privuče pažnja na problem (u holandiji se prosečno čeka više od 4 godine na presađivanje bubrega) koji evidentno postoji. baš sam pre desetak dana gledao film koji se vrti oko slične tematike, ilegalni emigranti u velikoj britaniji prodaju svoje

Претходних недјеља сам често био у Новом Саду, што је било право освјежење у односу на Београд. Разлог је наравно Донеси.ком и почетак рада сервиса у Новом Саду. И сад, коначно могу рећи да након Београда и Бањалуке почињемо са радом и у овоме граду.

Новосадски Донеси.ком је тренутно у бета верзији, док активирамо свих седам ресторана који су укључени у првоме кругу. Тренутно су на адреси www.donesi.com/novisad/ активна три ресторана (Чикен Тика, Централ Хаус и Марина), а у наредим данима ће бити постављена још четири ресторана (два кинеска и два италијанска), чиме ће почети званични рад. Сви постављени ресторани су активни и примају интернет наруџбине.

Сада Донеси.ком мрежа броји преко тридесет ресторана чланова који примају наруџбине путем интернета. У припреми су нове функционалности Донеси.ком-а и почетак рада партнерског програма за власнике посећених домаћих веб сајтова.

P.S. Једно велико име из индустрије пића се заинтересовало за Донеси.ком, можда ускоро буде неких лијепих новости :)

donesi.com, e commerce, food, novi sad, serbia, web2.0

Situacija Pozorištu mladih postaje zabrinjavajuća: Kako javlja Radio 021, glumci Pozorišta mladih koji su u štrajku skoro četiri meseca prebijeni su jutros oko dva sata dok su se spremali za spavanje u salonu Pozorišta. Policija se za sada ne oglašava. Gradonačelnica nema komentar na batinjanje građana Novog Sada, rečeno nam je u njenom kabinetu. Tomislav Knežević je iz [...]

Troipomesečni štrajk zaposlenih novosadskog Pozorišta mladih zbog sukoba sa direktorom Tomislavom Kneževićem u potpunosti je prekinuo izvođenje predstava za najmlađe u ovom pozorištu i kako stvari stoje sitacija se još dugo neće rešiti. Glumci, štrajkači, uz pomoć Radio café-a, ipak oraganizuju besplatne predstave vikendom a svi zainteresovani su zbog ograničenog broja mesta pozvani da na [...]

Донеси.ком ради скоро 100 дана! Дошло је и вријеме за освјежење што се самог сајта тиче. Постављена је нова верзија, која представља еволуцију почетног рјешења вођену корисничким идејама и многобројним разговорима. Главна новост су тагови (ознаке), који омогућавају брже налажење производа у сада већ 15 ресторана са око 1,000 производа. Најпопуларнија секција сајта, кориснички утисци, је сада доступнија. Изнутра, систем је на многим пољима оптимизован и убрзан, а убрзано се припрема и нови софтвер који користе ресторани у нашој мрежи.

Ови радови су мало успорили планирано проширење на Нови Сад, али то је један од сљедећих корака.

Оно што ме посебно радује је да овај сервис већ има приличан број сталних корисника, од великих међународних компанија, страних представништава, београдских штампаних медија, па до маљих фирми и наравно појединаца. Редовним корисницима ћемо се захвалити једним занимљивим поклоном - ексклузивном Донеси.ком шољом врло занимљивог Веб2.0 дизајна, коју ћемо им, како и приличи, испоручити на кућну адресу. Више података о томе биће током фебруара на Донеси.ком блогу

Наредних неколико мјесеци су и мени и екипи иза Донеси.ком-а веома битни. Има доста планова за побољшање постојеће услуге, али и за увођење неких потпуно нових услуга. Али отом-потом. Сад прво слиједи један краћи одмор Мој млађи брат се овог викенда жени у Атини, тако да сутра летимо за Грчку на 10-так дана. Баш да видимо да ли онај филм о грчкој свадби има везе са стварношћу

P.S. Ових дана ме баш обрадовало јављање Пеђе Марјановића, старог познаника са домаћег интернета из деведесетих година. Пеђа, као оснивач Балканмедије (и сајта и телевизије која је технички посебно занимљива) увијек има шта да каже, а о његовим новим плановима на домаћем интернету ће се тек чути у наредном периоду.

belgrade, donesi.com, food, novi sad, travel, web2.0

Прошло је седам бурних дана од почетка рада сајта Донеси.ком. Резултат - задовољан сам! Први корисници су почели да користе систем, имамо већ и неке редовне кориснике, први утисци о храни из понуђених ресторана су постављени, а драго ми је да се и рад на енглеској верзији сајта показао исправним - један од првих купаца је био странац у Београду који се додатно захвалио што мислимо и на њих

Ресторани су се углавном снашли са новим начином примања наруџбина, и што вријеме иде, све је мање питања и проблема. Припремамо и нову верзију софтвера за ресторане која ће бити још стабилнија и лакша за коришћење, а постављене су и нове опције на сам сајт као што је нпр. могућност постављања слике наручене хране уз утисак о ресторану.

Цијели пројекат је дообио веома позитивне реакције, а медијска ПР кампања тек слиједи. Двије ствари су ми посебно значајне. Прва је да се десило нешто што нисам ни помишљао, а то је да се јављају људи и из Србије и из иностранства који желе како да инвестирају у Донеси.ком, тако и да Донеси.ком имплементиирају на својим локалним тржиштима. То је веома добро!  Ускоро ћемо на сајту објавити позив за локалне партнере у другим градовима Србије.

Друга мени важна ствар је да ме је господин Варагић позвао да његовим студентима специјалистичких студија у Новом Саду демонстрирам студију случаја Донеси.ком у петак, 3. новембра.

Све заједно, првих седам дана Донеси.ком-а: доста рада, мало спавања, много контаката, укусна храна и идемо даље, још увијек смо на самом почетку!

belgrade, donesi.com, food, language, novi sad, serbia, web2.0