Planeta Srbija

Twitteraš … Tviteraši koji ne znaju ništa o novinarstvu i novinari koji ne znaju ništa o tviteru!!! -fenomenalno by @Pedya Ljubav, muzika i srpska sloga u svemu i svačemu!!!

Pre nekih mesec dana prvi put sam uočio Web sajt Trojka.rs i od onda planiram da napišem prikaz ovog, do sada po meni najinovativnijeg online medija u Srbiji. Radi se o ozbiljnom start-up projektu iz kojeg stoji veoma pristojan startni kapital, a jedan od vlasnika projekta je i Istok Pavlović.

Kada počnete da pregledate ovaj news sajt, možete videti da dosta toga još nije u funkciji – radi se o ranoj beti, ali je sajt pušten da “živi” i da dobija konstruktivne komentare za unapređenje, od samog početka. Bez obzira na veoma ranu verziju ovog sajta, i za sada manji broj vesti na dnevnom nivou, već sada se mogu primetiti neka rešenja koja su potpuno nova na ovim prostorima na online medijskim sajtovima.

Koliko je teško linkovati druge medije?

Sam uvod o ovom sajtu na prvoj stranici govori puno o ovom projektu: “Mi smo grupa mladih ljudi koja želi da Srbiji konačno podari savremen internet portal sa vestima iz zemlje i sveta, maksimalno povezan sa Fejsbukom, Tviterom, blogerima i svim ostalim društvenim medijima.”

Kada sam prvi put došao na ovaj news sajt, prva stvar koja mi je privukla pažnju jesu ovi box-ovi sa preporučenim tweet-ovima i blog postovima.

Da li uopšte možete da zamislite situaciju u kojoj neki od ovdašnjih nadmenih klasičnih medija (svi mediji) na svom Web sajtu odvoji i zrnce prostora da besplatno promoviše neki kvalitetan online sadržaj koji nije u vezi sa tim istim medijumom?

I onda pogledajte varijante komentara na neke od tekstova na Trojka.rs

Naravno, ovde mora da se nađu povratni linkovi do stranice sa medija odakle su isti komentari uzeti… Ali je ideja i realizacija bitna – imati objedinjene komentare sa raznorodnih mesta na istu temu (bez obzira koliko su isti komentari uopšte relevantni).

Sociometar, Ratkomerač i Reakcija na vest

Veoma simpatičan naziv formiranja liste najinteresantnijih članaka na ovom sajtu u odnosu na broj komentara, “lajkova” i “šerova” na Fejsbuku, me je u jednom momentu asocirao na neki servis koji tako nešto radi za ostale ovdašnje članke, ali na žalost to još nije slučaj (možda ovu ideju autori Trojka.rs prošire i na ostali Web u stilu Techmeme.com).

Aplikacija “Ratkomerač” u realnom vremenu prikazuje trošak ove države zbog ne-hapšenja Ratka Mladića. Istok je najavio da će uskoro ova aplikacija biti prilagođenja postavljanju na vaše blogove, ako želite da se pridružite akciji skretanja pažnje na posledice toga što već godinama ovdašnje obaveštajne službe eto nisu jače od jednog čoveka koga svaki put pominju u kontekstu priključenja ove države u EU.

Ova prilično inovativna alatka za prikaz reakcija čitalaca na vest, može se trenutno videti na poznatom news blogu The Huffington Post, i možda još samo na nekoliko mesta na Webu. Namera je da na Trojka.rs ova alatka služi i za kalkulaciju kvaliteta vesti.

Cilj: Trojka.rs – Srpski Huffington Post

Iako još mnoge predviđene opcije na Trojka.rs nisu još implementirane, već se mogu videti naznake veoma ozbiljne namere da se što je više moguće i inovativnije iskoriste društveni mediji za kreiranje ozbilnog savremenog online medija koji će se takmičiti sa ovdašnjim sajtovima klasičnih medija.

U tom kontekstu, zainteresovani se već sada mogu prijaviti ako žele da aktivnije doprinesu razvoju Trojka.rs sa aspekta kreiranja kvalitetnih tekstova kao novinari, a uskoro će biti objavljen i javni poziv blogerima za priključivanje na platformu Trojka.rs.

Ja bih svakako želeo da se obavezno ostvari cilj koji su ispred sebe postavili osnivači Trojka.rs: Ući u pravu “utakmicu” sa sajtovima klasičnih medija i postati nešto kao što je The Huffington Post u SAD. Obzirom na prethodne uspešne online projekte koji su u vezi sa aktivnostima Istoka Pavlovića, verujem da su velike šanse da se u narednih godinu ili dve taj cilj i ostvari!

Rating: 5.5/10 (2 glasova cast)

Pitanje iz naslova postavio je Miloje Sekulić na svom FB statusu, citirajući kraj blog posta Sanje Ratovac na temu utisaka sa londonske konferencije Social Media Forum.

Kako se kreiraju kvalitetni mediji?

Osnovu kreiranja medija predstavlja posao prikupljanja vesti koje urednici procene da su dovoljno interesante njihovim čitaocima, slučaocima, gledaocima.

Prikupljene vesti mogu se objaviti u formi u kojoj su i primljene iz nekog saopštenja, ili iz neke novinske agencije. U zavisnosti od broja novinara i njihove organizacije od strane uredništva, zavisi i koji će obim objavljenih vesti medijum sam kreirati na osnovu uzimanja izjava, istraživanja, komenatara, praćenja događaja, itd. I u jednom i u drugom slučaju (prenešene ili kreirane vesti) radi se tzv. obrada vesti, koja ima za cilj da se vesti predstavi što kvalitetnije u osnosu na uređivačke standarde medija.

Tiraž (gledanost, slušanost, čitanost) nekog medija praktično zavisi od toga koje se i kakve izabrane vesti ističu, tj. na koje je vesti uredništvo medija stavilo fokus. Uporedo sa isticanjem vesti, tiraž odlučuje i sam kvalitet “obrade” vesti, odnosno kako je vest pripremljena za javnost.

Rastom kvaliteta odabira i obrade vesti, i što su vesti pouzdanije i interesantnije, tima raste i uticaj medija u odnosu na ciljnu grupu kojoj se obraća.

Kolika je razlika između medija u Srbiji?

Kada se prethodno napisano primeni za slučaj stanja ovdašnjih medija, kao što sam u više navrata pominjao na ovom blogu, naši klasični mediji imaju nekoliko zajedničkih veoma loših karakteristika:

Između devedeset i devedeset pet odsto svih vesti koje objavljuju mediji u Srbiji za izvor se uzimaju iste novinske agencije (zato toliko liče praktično svi mediji koji objavljuju vesti), odabira se određeni veoma mali broj pristiglih saopštenja, gde na kraju ostaje 2-3 odsto prostora za vesti koje su samostalno kreirane od strane medija. Obrada vesti se praktično svodi na lektorisanje i stilsko pripremanje vesti, sa eventualnim uzimanjem izjava u vezi sa vešću za nešto važnije vesti. U delu preraspodele procentualnog udela objavljenih vesti u odnosu na njihovo poreklo, praktično svi mediji pokušavaju u što većem procentu da naplate objavu vesti iz različitih organizacija, pa tako mi već duže vreme imamo mogućnost da “pratimo” aktivnosti različitih organizacija putem medija zbog toga što su iste organizacije to platile. Ako novinari i pronađu neke informacije ili čitave vesti preko Interneta, skoro je pravilo da se ne navodi izvor odakle je preuzeta vest (što je inače praktično pravilo za većinu objavljenih vesti u medijima, jer bi se tada videlo da mediji praktično malo kreiraju sami sadržaje sopstvenog medija). Neke od primera krađe vesti (slika, tekstova) možete pratiti preko ovog sajta. U tom kontekstu je i samo pominjanje online izvora gde klasični mediji obavezno ne navedu kompletnu adresu sajta odakle je preuzeta vest – zbog toga da ne bi slučajno reklamirali isti sajt! Vlasnici medija u Srbiji, urednici i skoro svi novinari praktično uopšte ne shvataju kako bi trebalo iskoristiti mogućnosti sadašnjeg razvoja Interneta u cilju poboljšanja kvaliteta sopstvenog medijuma!

Odgovor na pitanje iz naslova

Najkvalitetniji mediji na svetu, ali i oni koji se u međuvremenu snađu u novom medijskom okruženju koje je aktuelno i kod nas, svakako će iskoristiti prednosti Interneta i radiće svoj posao na način kako to i treba da se radi, a to je i skupljanje interesantnih vesti i “pisanje” (kreiranje) vesti…

Oni koji ne znaju će samo skupljati vesti…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:

Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese. Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao! Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim  efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti! Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni. Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima. Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu. Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje  Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.

Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Dragan Radović je pokrenuo u komentaru na post Blogovskog interesantno pitanje na temu razlike između novinarskog i blog izveštavanja. Zatim je Deda proširio raspravu na pitanje razlika između blogera i novinara.

Na skupu BlogOpen 2007 u Novom Sadu bila je interesantna panel-diskusija na temu odnosa novinara i blogera, gde su osnovna pitanja bila:

Da li blogove treba posmatrati kao “istinske medije”? Da li se blogovima može verovati?

Klasični mediji Vs. blogovi

Kada se informisanje javnosti postavi kao cilj posmatranja načina pisanja novinara ili blogera, trebalo bi da postane jasnije da uopšte ne bi trebalo postavljati pitanje – novinari ili blogeri (ovde se posmatraju relevantni novinari/mediji i relevantni blogovi/blogeri – oni koji utiču na mišljenja javnosti kojima se obraćaju).

U osnovi blogeri mogu biti novinari, i obrnuto, a radi se o tome da načini pisanja mogu biti u slučaju blogera manje ili više subjektivni. Sa aspekta informisanja, i subjektivni utisak je značajan, naročito kada se uporedo posmatra i sa nekim manje subjektivnim prikazom iste tematike.

Višegodišnja istraživanja novinara u razvijenim zemljama i njihove percepcije blogova, pokazala je da se u ogromnom procentu sadržaji sa blogova koriste najviše kao IDEJA za neki tekst, a mnogo ređe će se neki novinar pozvati u svojim tvrdnjama na sadržaj sa nekog bloga. Sasvim je druga priča učestala krađa tekstova ovdašnjih klasičnih novinara sa blogova, što bi se moglo posmatrati (delovati) i sa aspekta krivičnog prava (povreda autorskih prava)

Najveći problem blogova sa aspekta posmatranja  klasičnih medija je nedostatak “trećeg mišljenja”, odnosno urednika koji može da “saseče” tekst novinaru. Što su blogovi relevantniji, u njima ima manje “paušalnih ocena”, odnosno tvrdnji u tekstu koje su utemeljene na RELEVANTNIM LINKOVIMA (Linking Journalism) koji potvrđuju izrečeno.

Veoma često sam imao prilike da čujem od strane relevantnih urednika i novinara kako postoji ogroman broj loših i besmislenih blogova, i da je to osnovni razlog zašto blogovi nisu interesantni novinarima… Na to obično postavim sledeće pitanje: “Koliko, po vašem mišljenju, ima kvalitetnih klasičnih medija (radio, TV, štampa…)?” odgovor ovakvih osoba se u našim uslovima obično kreće u domenu ispod 1 odsto. E, pa toliko je i kvalitetnih blogova! Ali obzirom da je broj blogova značajnije veći od broja klasičnih medija, onda su i cifre beznačajnih medija (klasičnih medija i blogova) drugačije.

Suština kvalitetnog korišćenja Interneta svodi se na pronalaženje i korišćenje relevantnih online lokacija, a ne “lamentiranje” nad lošim, besmislenim i sl. lokacijama na Webu.

Moja preporuka novinarima je da prouče Web sajt Organizacije studenata žurnalistike “Žurnalist“, da predstavnici online medija prouče pravila korišćenja sa pomenutog sajta, a blogeri da prouče Blog Disclaimer na ovom sajtu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Mozda ce se neko zacuditi ali moram priznati da sam jedva cekao da pocne skup u Subotici , cak razmisljao da idem ali opet opravdani razlozi..profesionalni naravno. Kakvih dodirnih tacaka imam ja sa tim skupom? Jednostavno: mnogo me interesuju sve stvari a pogotovo ljudi iz PR branse. Smatram da se ima sta nauciti i da to [...]

Poslednjih meseci vodila se polemika, da li su blogeri novinari? Jedni tvrde da nisu, drugi da jesu. Rekla bih da jesu novinari. Još pre nastanka blogera postojali su novinari poznati po svojim kolumnama, gde iznose svoje viđenje nekog događaja ili pojave. To isto rade i blogeri. Kolumnisti su poznati u štampanim, blogeri u internet medijima [...]

Danas je mesec dana kako je pušten u rad servis PRObjave.com za online distribuciju saopštenja (preporučujem da pogledate tekst povodom godišnjice jednog bloga na isti ovaj dan).

30 dana kasnije, i meni i korisnicima promenila se percepcija o tome šta je ovaj servis i na koji način treba da se koristi.

Iskreno, očekivao sam da će mnogo više organizacija koristiti ovaj servis, naročišto što je i dalje uglavnom besplatan za korišćenje. Ipak, imao sam prilike da vidim i da čujem lepe reakcije na servis, a naročito mi je drago što mogućnosti servisa polako rastu sa porastom interesovanja njegovih korisnika.

Nekoliko dana servis nije bio vidljiv svim korisnicima, jer smo imali problema sa DNS-ovima, i od kada je to ispravljeno servis radi normalno. Uskoro sledi premeštanje servisa na novi server.

Svakim danom raste broj online medija (sajtova) koji preuzimaju saopštenja, određeni broj saopštenja je prenet kao posebna vest od strane novinara i/ili blogera (npr. informacija o predavanju - programski jezik Skala), jer se ispostavilo da ovaj servis pruža mogućnost da se online pojave i neke informacije koje do sada nisu bile dovoljno vidljive…

Sa druge strane, na samom sajtu servisa možete lepo videti koliko su pojedini članci pregledani (tačno se vidi interesovanje korisnika), pa je tako npr. članak o jednom katalizatoru za Formulu 3 u roku od 2 dana dobio ne mali broj pregleda…

Najdraže mi je od svega što organizacije koje koriste servis doživljavaju isti veoma ozbiljno, saopštenja koja se prosleđuju potiču iz pouzdanih (i često veoma poznatih) izvora - desilo se da u prvih 30 dana imamo samo 3 saopštenja koja nismo mogli da objavimo jer su bila ili anonimna, ili je neko pokušao da “proturi ” čistu reklamu (tipa - cenovnik).

Leto će biti iskorišćeno za dodatna unapređenja servisa, njegovu veću vidljivost, ali i povećanje broja objava…