Planeta Srbija

Na ovom blogu postoji više desetina tekstova na temu medija i novinarstva, od kojih se većina bavi prikazom stanja savremenog novinarstva kroz teoriju i primere. U poslednjih 5 i više godina na sve strane se priča o krizi novinarstva i krizi medija zbog velikih promena koje su se na tom planu desile od pojave Interneta, a ova kriza je istovremeno zahvatila i sve oblasti poslovanja u vezi sa radom medija – kao što su oblasti odnosa s javnošću i marketinga.

Kompanija Oreilla nekoliko godina objavljuje “Digital Journalism Study“, koja ima određeni broj indikativnih rezultata za 2011. g.:

2011. g. samo 20 odsto novinara smatra da će njihov medijum imati pad prihoda, naspram 62 odsto novinara u 2010. g. ili 66 odsto novinara u 2009. g. Skoro 40 odsto ispitanih je izjavilo da se u poslednjih godinu dana prihod od oglašavanja povećao 10 i više odsto. Oko 70 odsto ispitanih je izjavilo da se u njihovim medijima povećala posećenost za deset i više procenata.

Na pitanje odakle se dolazi do vesti i radi njihova verifikacija – odgovori su sledeći:

Šta novinari prvo traže od resursa kada istražuju materijal za vest?

Na osnovu prethodno iznesenih podataka mogao bi se doneti zaključak da situacija sa (online) medijima više nije tako “crna” kao što je bila svih ovih prethodnih godina, naročito od momenta kada je došla ekonomska kriza. Sa jadne strane, došlo je do porasta prihoda od oglašavanja, sa druge strane, svih ovih godina nije postojao problem sa rastom posećenosti medijskih Web sajtova, već je bio problem u tome kako to naplatiti. I dalje postoji veliki problem definisanja kvalitetnih poslovnih modela za medije koji donose željene prihode, ali ovo istraživanje pokazuje prvi put neke pozitivne pomake u smeru koji bi i trebalo da se dešava – prihvatanje stvarnosti hiper konkurencije medija na Internetu, kao i velike promene shvatanja same novinarske profesije u budućnosti.

Kao što se sa grafika može videti, samo pronalaženje i verifikacija informacija koje mogu da prerastu u objavljenu vest i dalje prednjače klasični sistemi odnosa sa medijima – PR agencije i razgovori sa predstavnicima kompanija. Ipak, prvi sledeći način dolaženja, ali i verifikacije informacija jeste Twitter, a odmah nakon toga blogovi (poznati i nepoznati blogovi/blogeri), pa Facebook. Društvene mreže generalno imaju visok rejting kod novinara za pronalaženje, ali i verifikaciju vesti.

Interesantno je uporediti razliku između pitanja i odgovora o kvalitetnim PR materijalima (2009. i 2010. g.) i o sadržajima koji se prvo koriste pri istraživanju vesti od strane istog istraživanja. Kao PR media materijale i dalje su važna saopštenja koja se šalju putem e-mail-a, kao i slike i video materijali, a jedini tipovi PR materijala koji su imali rast do 2010. g. su segmenti Web sajta (Newsroom) i servisa za slanje saopštenja koji u sebi imaju komponente društvenih mreža.

Sa druge strane, indikativan je i podatak da kada novinari krenu u obradu informacija za potrebe kreiranja vesti (već su odabrali temu koju će obrađivati), da se korporativni blogovi i video materijali/servisi ne uzimaju često kao resurs za građenje vesti.

Online novinarstvo i mediji u Srbiji danas

Veoma je važno to što se u poslednjih 2-3 meseca sve veći broj klasičnih novinara polako pojavljuje na Tviteru (što je samo jedan od pokazatelja važnosti ove društvene mreže u odnosu na FB), ali smo i dalje u situaciji da (prema mom mišljenju) ispod pet klasičnih novinara realno zna da koristi društvene mreže na najbolji mogući način – ne samo kao mogući izvor za ideje o novim vestima, ili za praćenje nekih drugih vesti i informacija, već i za distribuciju/priređivanje vesti. Pomom mišljenju (koje sam više puta izrekao i pisao o tome) novinari u Srbiji koje bi trebalo pratiti online i učiti kako izgleda savremeno novinarstvo:

Denis Kolundžija Branislav Grković Angelina Radulović Dragan Radović

Sa druge strane, situacija sa (online) medijima i dalje “kuburi” zbog “plitkog” tržišta klasičnog i online oglašavanja, što će imati za posledicu da razvoj online medija mora da ide u pravcu alternativnih poslovnih modela koji se pominju (linkuju) u ovom tekstu. Takođe, biće važno pratiti neminovno povećanje plata novinara (u korist kvalitetnijih novinara), za koje bi bilo dobro da nakon više godina dovoede do porasta poverenja (u kvalitet) u novinarsku struku. O ovim važnim aspektima trendova savremenog novinarstva i poimanja medija u Srbiji biće još napisanog u narednom periodu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Juče (06.08.2011.) održan je Okrugli sto pod nazivom “Društvene mreže i mediji: Tviter na Kosovu” u organizaciji NUNS-a. Kako su o ovom događaju izvestile sve domaće novinske agencije, informacija o ovom događaju pojavljuje se velikom broju ovdašnjih klasičnih medija.

Mišljenja o ovom događaju su veoma različita, a ja se pridružujem onima koji tvrde da je veoma dobro što je počelo na ovakav način da se priča o upotrebi društvenih medija u novinarstvu.

Internet i novinarstvo 2011. godine

Jedna od teza koju sam pomenuo na ovom događaju – da novinari koriste Internet iz 2002. g., a mi smo sada u 2011. je privukla dosta pažnje, i u ovom tekstu su demonstrirane najbitnije karakteristike onoga što bi novinari morali da znaju sa aspekta aktuelnog iskorišćenja mogućnosti Interneta danas.

Diskusija na temu upotrebe Tvitera u novinarstvu preko # taga #MCTwitter je počela dan pre ovog događaja. Ta diskusija traje i danas, i neka od pitanja koja se postavljaju su sledeća:

Koliko je predstavnika medija (novinara, urednika i vlasnika medija) koji se interesuju za ovu tematiku saznalo za ovu diskusiju i pratilo je dan pre samog događaja? Koliko je predstavnika medija pročitalo članke koji su bili linkovani tokom ove diskusije na Tviteru da bi se pripremili za praćenje i eventualno učestvovanje u diskusiji? Koliko predstavnika medija je znalo da proceni ko su diskutanti na Tviteru, i čije tvitove su trebali da prate sa većom pažnjom od nekih drugih? Koliko predstavnika medija do ovog teksta nije znalo za ovu diskusiju?

U odgovorima na prethodna pitanja leže tri najbitnija aspekti savremenog novinarstva:

Na koji način se prati i na vreme uočava pojavljivanje određenih tema koje zaokupljaju pažnju značajnijeg broja online korisnika? Oblast koja se bavi ovom tematikom se naziva online medija monitoring. Na koji način se procenjuje adekvatnost online izvora – bio to pojedinac ili online medijum? Oblast koja pokriva ove probleme naziva se evaluacija online medija i aktivnosti pojedinaca na Webu. Na koji način se stupa u dijalog sa online korisnicima?

Informativno novinarstvo i priređivanje sadržaja

Jedna od veoma korisnih stvari koja se desila tokom diskusije na tviteru jeste postavljanje različitih korisnih i manje korisnih linkova do online sadržaja u vezi sa tematikom diskusije.

Veoma je korisno znati statističke podatke o upotrebi društvenih medija od strane novinara, pa je tako jedan od veoma korisnih linkova datih u diskusiji jeste istraživanje iz ove godine na temu kako novinari koriste Tviter i ostale društvene medije.

Dobro je znati šta je nedavno pisano na temu naglog interesovanja domaćih medija za izveštavanje putem Tvitera, pa tako možete pročitati tekst Zorana Stanojevića, Angeline Radulović i Branislava Grkovića na ovu temu (moj tekst).

Ako ste tek počeli da istražujete temu novinarstva i medija na Internetu dobro je znati za blogove Bedno piskaralo, Novinarska patka i Media Mix.

Dati su interesantni linkovi o građanskom novinarstvu, o odnosu novinara i blogera, kao i uputstvo šta je sve danas potrebno znati kao novinar.

U međuvremenu se pojavio i jedan blog-komentar na temu jučerašnjeg okruglog stola.

Jedan od velikih problema aktuelnog novinarstva jeste neshvatanje značaja priređivanja vesti iz drugih izvora (News Curation), što je trend koji će biti sve značajniji u narednim godinama. U primeru koji je dat iznad, postoji veći broj linkova koji upućuju na dalje istraživanje obrađene tematike od strane čitalaca koji su zainteresovani za to. Naravno, ne treba baš davati toliko linkova koliko ih imate ovde u tekstu (volim da dam veći broj linkova za one čitaoce mog bloga koje interesuje da saznaju što više o obrađivanoj tematici), ali se nadam da sam sa primerom obkjasnio ono što sam želeo da napomenem iz oblasti priređivanja online sadržaja.

Zaključak

Mislim da će trenutno veće interesovanje klasičnih medija za društvene medije (naročito Tviter) opstati duže vremena, i da ćemo svi od toga imati koristi…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Spontana novinarska edukacija od strane naših novinara-blogera – Angeline Radulović i Dragana Radovića samo potvrđuje očiglednu situaciju na tržištu ovdašnjih medija i ponude novinara – malo je onih novinara kojima će vlasnici medija ponuditi pristojne pare samo da bi za njih pisali. Nedavno sam imao priliku da saznam za način ostvarivanja plaćanja novinara u jednom [...]Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

2010. godina će definitivno ostati u istoriji razvoja Interneta u Srbiji kao godina u kojoj su klasični mediji konačno počeli redovno da koriste događaje i vesti iz online okruženja, i da se pozivaju na to da vest potiče sa Interneta (pre toga je bilo skoro isključivo copy-paste aktivnosti novinara na krađi online tekstova, bez navođenja navoda odakle je i od koga preuzet članak).

Ovaj trend obraćanja pažnje na online okruženje može se ispratiti i pojavom velikog publiciteta oko osoba koje su isključivo svojom online aktivnošću skrenuli pažnju velikog broja medija, kao što je primer Rastka Poceste iz proleća ove godine, ili nedavni primer Ivana Matejića iz Niša.

“Fejsbuk” – Aktuelan spektar interesovanja klasičnih medija na temu Interneta

Ispostavilo se da u poslednjih nekoliko meseci u ovdašnjim klasičnim medijima jedina tema koja ozbiljno privlači pažnju na Internetu jesu Fejsbuk (Facebook) događaji. I na sopstvenom primeru mogu da “osetim” interesovanje klasičnih medija na ovu temu, obzirom da sam u poslednja dva meseca više puta bio kontaktiram da prokomentarišem nešto u vezi sa “Fejsom” (RTS, Ekonomist, NIN – dva puta, Press…).

Ova priča sa fejsbukom je otišla dotle da u poslednjih nedelju dana veliki broj klasičnih medija u regionu, kao što su npr. Politika ili Jutarnji izveštavaju o “nepravdi” kako je pomenutom Ivanu Matejiću Facebook ukinuo fan stranicu (neki kažu da je to bio FB event) na temu slika crtaća na avatarima FB korisnika, pa su korisnici napravili posebnu grupu “Pravda za Ivana Matejića“. Problem u ovoj priči je što se radi o nečemu što rade stotine “klinaca” koji za nekoliko dana dođu do nekoliko stotina hiljada fanova, i ovakva vest u osnovi nije ništa posebno (simpatično, ali ne naročito bitno), ako poznajete kako funkcioniše FB.

Mislim da najbolji komentar na ovu “pojavu” možete pročitati na Index.hr sajtu koja govori o tom preterivanju koje se sada zadesilo sa aspekta praćenja FB događaja od strane klasičnih medija, gde se postavlja pitanje koliko se moglo objaviti značajnijih i pametnijih vesti od pomenute (ovu vest su preneli skoro svi srpski klasični mediji).

Dodatno interesantan primer “hvatanja” interesantnih Facebook vesti može se videti u slučaju lažne vesti o klinici za odvikavanje od “lajkova”, koju je prenelo nekoliko regionalnih medija jer novinari ne proveravaju puno kada neki klasični medijum objavi vest, a sa druge strane veoma je mali broj novinara koji uopšte poznaje kako funkcioniše aktuelni sistem komunikacije preko online medija. U pomenutom slučaju, novinar hrvatskog 24 sata nije znao da uoči da Vesti.rs samo agregiraju vesti (nisu izvor vesti), iako pored vesti veoma vidno piše da je izvor humoristički sajt Njuz.net.

Brže ili sporije, ali pratimo glavne svetske online trendove

Iako se već godinama pominje priča o potrebi ozbiljnije edukacije novinara (generalno i u vezi sa online okruženjem), kao i očekivanja nas “sa Interneta” da klasični mediji konačno počnu da prenose vesti sa Interneta – ovo drugo je počelo da se dešava, ali na neki svoj način.

Kao što se i moglo pretpostaviti, određeni značajni događaji za klasične medije u vezi sa online okruženjem opredeljuju kako će ti isti klasični mediji imati percepciju Interneta.

Primer aktuelnog parcijalnog posmatranja klasičnih medija o događajima sa  online medija (i društvenih mreža) može se videti u slučaju previda korišćenja Twittera na ovim prostorima, kao što se to moglo videti u slučajevima #BGPride i #Zemljotres.

Mislim da će se ovaj previd Twittera ispraviti prvom sledećom prilikom pri nekom značajnom događaju gde će ovdašnji tviteraši pokazati “svoju moć” u odnosu na izveštavanje klasičnih medija.

Sledeći korak je korišćenje ideja o sadržajima klasičnih medija preko ovdašnjih blogova (uz navođenje izvora, naravno), pa ćemo videti da li će se  i to “čudo” desiti naredne godine…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre nekih mesec dana prvi put sam uočio Web sajt Trojka.rs i od onda planiram da napišem prikaz ovog, do sada po meni najinovativnijeg online medija u Srbiji. Radi se o ozbiljnom start-up projektu iz kojeg stoji veoma pristojan startni kapital, a jedan od vlasnika projekta je i Istok Pavlović.

Kada počnete da pregledate ovaj news sajt, možete videti da dosta toga još nije u funkciji – radi se o ranoj beti, ali je sajt pušten da “živi” i da dobija konstruktivne komentare za unapređenje, od samog početka. Bez obzira na veoma ranu verziju ovog sajta, i za sada manji broj vesti na dnevnom nivou, već sada se mogu primetiti neka rešenja koja su potpuno nova na ovim prostorima na online medijskim sajtovima.

Koliko je teško linkovati druge medije?

Sam uvod o ovom sajtu na prvoj stranici govori puno o ovom projektu: “Mi smo grupa mladih ljudi koja želi da Srbiji konačno podari savremen internet portal sa vestima iz zemlje i sveta, maksimalno povezan sa Fejsbukom, Tviterom, blogerima i svim ostalim društvenim medijima.”

Kada sam prvi put došao na ovaj news sajt, prva stvar koja mi je privukla pažnju jesu ovi box-ovi sa preporučenim tweet-ovima i blog postovima.

Da li uopšte možete da zamislite situaciju u kojoj neki od ovdašnjih nadmenih klasičnih medija (svi mediji) na svom Web sajtu odvoji i zrnce prostora da besplatno promoviše neki kvalitetan online sadržaj koji nije u vezi sa tim istim medijumom?

I onda pogledajte varijante komentara na neke od tekstova na Trojka.rs

Naravno, ovde mora da se nađu povratni linkovi do stranice sa medija odakle su isti komentari uzeti… Ali je ideja i realizacija bitna – imati objedinjene komentare sa raznorodnih mesta na istu temu (bez obzira koliko su isti komentari uopšte relevantni).

Sociometar, Ratkomerač i Reakcija na vest

Veoma simpatičan naziv formiranja liste najinteresantnijih članaka na ovom sajtu u odnosu na broj komentara, “lajkova” i “šerova” na Fejsbuku, me je u jednom momentu asocirao na neki servis koji tako nešto radi za ostale ovdašnje članke, ali na žalost to još nije slučaj (možda ovu ideju autori Trojka.rs prošire i na ostali Web u stilu Techmeme.com).

Aplikacija “Ratkomerač” u realnom vremenu prikazuje trošak ove države zbog ne-hapšenja Ratka Mladića. Istok je najavio da će uskoro ova aplikacija biti prilagođenja postavljanju na vaše blogove, ako želite da se pridružite akciji skretanja pažnje na posledice toga što već godinama ovdašnje obaveštajne službe eto nisu jače od jednog čoveka koga svaki put pominju u kontekstu priključenja ove države u EU.

Ova prilično inovativna alatka za prikaz reakcija čitalaca na vest, može se trenutno videti na poznatom news blogu The Huffington Post, i možda još samo na nekoliko mesta na Webu. Namera je da na Trojka.rs ova alatka služi i za kalkulaciju kvaliteta vesti.

Cilj: Trojka.rs – Srpski Huffington Post

Iako još mnoge predviđene opcije na Trojka.rs nisu još implementirane, već se mogu videti naznake veoma ozbiljne namere da se što je više moguće i inovativnije iskoriste društveni mediji za kreiranje ozbilnog savremenog online medija koji će se takmičiti sa ovdašnjim sajtovima klasičnih medija.

U tom kontekstu, zainteresovani se već sada mogu prijaviti ako žele da aktivnije doprinesu razvoju Trojka.rs sa aspekta kreiranja kvalitetnih tekstova kao novinari, a uskoro će biti objavljen i javni poziv blogerima za priključivanje na platformu Trojka.rs.

Ja bih svakako želeo da se obavezno ostvari cilj koji su ispred sebe postavili osnivači Trojka.rs: Ući u pravu “utakmicu” sa sajtovima klasičnih medija i postati nešto kao što je The Huffington Post u SAD. Obzirom na prethodne uspešne online projekte koji su u vezi sa aktivnostima Istoka Pavlovića, verujem da su velike šanse da se u narednih godinu ili dve taj cilj i ostvari!

Rating: 5.5/10 (2 glasova cast)

Svaki dan smo svedoci da različi klasični i online mediji (naročito kod nas) kradu Web sadržaje i obljavljuju bez referenciranja na pravi izvor. Dovoljno je da ozbiljno proučite Web sajt Kradimamu.com.

Kako je urednica Judit Griggs razljutila Web i uništila svoj časopis za 24 sata?

Priča počinje 3. novembra (pre tri dana) kada je Monica Gaudio na svom blogu napisala tekst o povredi svojih autorskih prava nad tekstom koji je napisala pre pet godina.

Monica je saznala od prijatelja da joj je objavljen tekst (slika) u lokalnom časopisu sa receptima Cooks Source (država New England) koji ima tiraž oko 20.000 primeraka, besplatno se deli, a profit dolazi od oglašivača. Ispostavilo se da Monica nije bila obaveštena o preuzimanju članka, i zbog toga je poslala email urednici ovog časopisa Judith Griggs sa zahtevom za izvinjenje na Facebook-u, u štampanom magazinu i donaciju od 130 $US Kolumbijskoj školi novinarstva, zbog povrede njenih autorskih prava.

Judith Griggs joj je između ostalog doslovno odgovorila: “Ali iskreno Monica, Web se smatra javnim vlasništvom (en. public domain), i budite sretni što nisam pokupila (en. lift) ceo članak i potpisala ga sa drugim imenom!”.

Ovo potpuno nepoznavanje autorskih prava od strane osobe koja tvrdi da je u uređivačkom poslu preko 30 godina je toliko razljutilo raznorodne blogere i ostale online korisnike, koji jednostavno nisu mogli da “otrpe” njenu izjavu da je sve što se nađe na Webu besplatno dostupno na korišćenje, bez obzira na autorska prava.

Reakcije su počele da se nižu na FB stranici ovog magazina (za nekoliko sati od 100 fanova ova strana je imala preko 3.000 fanova, da bi zainteresovani mogli da ostave svoje komentare na njoj), Veoma brzo su nestale 2 FB stranice Judith Griggs zbog naleta gnevnih korisnika Interneta. Na istoj FB stranici magazina veoma brzo su se našli linkovi do dodatnih izvora koji su “pokupljeni” od strane ovog magazina.

Kako su ljudi krenuli masovno da twituju i bloguju o ovom “slučaju” u narednim satima, za isti su se zainteresovali i klasični mediji (npr. Washington Post, CNN, Time…) – Lista klasičnim medija o ovom događaju.

FB status example about Cooks Source advertising issue - Online Journalism Blog

Čim su počeli da se pojavljuju tekstovi o ovom događaju u klasičnim medijima počela su kontaktiranja i javljanja oglašivača ovog magazina, koji su potvrdili da se više neće oglašavati u ovom magazinu!

U međuvremenu je neko kupio domen JudithGriggs.com i preusmerio ga na vikipedijin članak na temu javnog vlasništva!

Ceo ovaj događaj je već dokumentovan na vikipediji!

Naravoučenije: Nadmene neznalice lako mogu da stradaju!

Ceo ovaj slučaj me je veoma podsetio na priču o vremešnoj PR-ovki Lois Whitman, koja je “nastradala” zbog svog nipodaštavanja blogera!

Nadam se da ćemo imati prilike da vidimo slične dogodovštine i u našim krajevima zbog krađe autorskih prava, a naročito bih voleo da vidim šta će se dešavati sa onima koji i dalje ne mogu da shvate kako funkcionišu Internet i blogovi, kao što je nedavni javni primer nadmenosti i površnosti Teofila Pančića.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Jedna persona, ima tome sedamosam godina (ne znam jel’ ono Điki još bio živ ili su ga ova gamad streljala) izjavi kako redovno ide u Košutnjak. Lepo. Odem i ja kad nađem vakta. Mada, radije punim baterije na mom Zlataru. Elem, dotična dalje reče kako u onoj oazi mira ne šeta, džogira ili okreće roštilj, već osmatra hoće li ugledati Mladića. Ratka, ne mladića. I to je lepo i ne bi bilo mnogo strašno da ova (neki kažu i koleginica) koja umesto vijuga ima pesak i umesto ispod stranačkog amblema svoje nebuloze izgovara u mikrofon, ne poentira kako Haškog optuženika ne traži da bi sa njim napravila intervju, već da bi ga prijavila.

Trostruko naivno. Em previđa činjenicu da tada nije bilo pitanje „kako“, već „hoće li“ da ga nađu; em bi mu ti kojima javi da ga je videla rekli da tu više ne džogira; em ni država, kao sad, nije bila odrešila kesu za nagradu.

Takođe, želeo sam tad, kao i sad, da ga vidim. I napravim intervju. Svima bi bilo lepo. Državi ostanu pare za infrastrukturu, penzose i (stranačku) kampanju, Mladić samo promeni mesto treninga, a meni karijera ode u pizdu materinu daleko. Em slava; em pare od prava na reprint, film, knjigu, video igricu; em pijetet poštovalaca Mladićevog lika i dela, što ga nisam odao.

Ne, otkud vam sad to. Ne mislim ja da Mladić ne treba da bude u Hagu. To šta ja mislim o tom sudu je jedno, ali je Pročitaj ceo tekst

U poslednjih nekoliko dana desila su se dva skupa u Beogradu u vezi budućnošću medija – “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji” i Panel o budućnosti onlajn medija i ulozi novinara. Zbog poslovnih obaveza nisam bio u situaciji da participiram na bilo koji način tokom ovih skupova, ali mislim da imam šta da kažem na temu pitanja svih pitanja na ovim skupovima – kako naplatiti posećenost sajtova online medija (bilo da se radi o sajtovima klasičnih medija, ili “čistih” online medija)?

Klasični mediji, novinarstvo, online mediji

Na ovom blogu ima preko 20 tekstova na temu krize medija i krize novinarstva (ovo jesu zavisni problemi, ali se radi o različitoj problematici), gde bih mogao da naglasim za ponovno čitanje tekst na temu krize štampanih medija, kao i tekst o novinarstvu 2.0.

Sa jedne strane, predstavnici medija (menadžment) muku muči sa problemom kako da na neki način naplati to što besplatno puštaju sadržaje iz klasičnih medija na svoje Web sajtove (konkurencija online medija je ogromna za razliku od broja klasičnih medija), dok sa druge strane novinari u ovim krajevima imaju status veoma jeftine radne snage, pa se postavlja pitanje kako biti kvalitetan novinar kada od toga teško može da se zaradi više.

Gde ima para odmah!?

Kako u ovim krajevima bolujemo o sindroma malog tržišta – ne može biti veliki broj online medija sa velikom posećenošću koja sama po sebi donosi bar pet prosečnih plata bruto (npr. 2.500 EUR/mes), za manje online medije (uključujući i blogove) jedino logično rešenje je uska specijalizacija! Ako potencijalni oglašivač može jednostavno i samostalno da zaključi da određeni online medijum posećuje ciljna grupa osoba koje njega/nju interesuju – eto brzog rešenja!

Najveći problem manjih online medija je prodaja! Nije jednostavno prodavati online oglašavanje, i iz tog razloga većina vlasnika manjih online medija beži u oglasne mreže kao rešenje svojih problema, ali oglasne mreže donose značajnija sredstva samo veoma posećenim medijima. Pravilno bi bilo da korišćenje oglasnih mreža kao izvor prihoda bude samo sporedna stvar, nikako glavna! Veće pare od online oglašavanja uzimaju brendirani (online) mediji sa jasno definisanim ciljnim grupama posetilaca! Pogledajte npr. gde se sve na Webu kod nas oglašavanja Nivea (van oglasnih mreža). Potrebno je vreme da manji online mediji dođu do značajnijeg brending statusa, jer je za to potrebno realno kvalitetno novinarstvo (kvalitetni sadržaji). Uzeti pare od online pretplate može se postići isključivo ako na Web sajtu medija postoje sadržaji koji su veoma kvalitetni/korisni i nisu dostupni na drugim mestima online! Opet, rešenje je u veoma kvalitetnom novinarstvu! Velika istina koja se vrti oko (klasičnih i online) medija jeste da oni koji prodaju reklamiranje jesu gotovani! “Napravio sam posećeni medijum, i sada čekam reklame”. Kao što je Miloje Sekulić naznačio na pomenutom Panelu, predstavnici (online) medija teško se odlučuju da prilagođavaju svoje sadržaje konkretnim potrebama konkretnih (potencijalnih) klijenata. Rešenje je u prilagođavanju konkretnih potreba klijenata sa aspekta kreiranja sadržaja na taj način da isti sadržaji imaju kao najbitniju karakteristiku kvalitet! Dovoljno umešni predstavnici medija mogu da kreiraju dodatne sadržaje (proizvode, usluge) koji direktno iskorišćavaju  posećenost svog sajta za generisanje prodaje ciljanih proizvoda/usluga (sopstvenih, ili proizvoda i usluga klijenata). Primer korišćenja mogućnosti komercijalnog angažmana posetilaca svog sajta može se videti u slučaju specijalizovane mreže KlubPutnika.com i njihovih aranžama za rafting Tarom (uskoro ću napisati poseban prikaz o ovom veoma zanimljivom projektu).

U kontekstu zarade putem online medija, savremeno novinarstvo uključuje u osnovi pored kreiranja sadržaja i njegovu distribuciju (prilagođenje sadržaja tipovima online distribucije) i dodatni angažman novinara u promociji sadržaja. Ova krakteristika savremenog novinarstva ne dovodi direktno do povećanja prodaje, ali značajno u širem smislu utiče na prodaju kroz poboljšanje kvaliteta sadržaja, povećanje posećenosti, unapređenje brendinga, ili generalno posmatrano stvaranje preduslova (”atmosfere”) za unapređenje prodaje usluga online medija (bilo koja od prethodno navedenih komponenti zarade online medija).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Internet omogućuje svakom pojedincu da iskaže svoje mišljenje, i to ostaje mišljenje pojedinca sve do momenta dok se online zajednica ne okupi oko nekog takvog mišljenja i tada je moguće menjati stvari (svet oko nas).

Jedan od najjednostavnijih, obično i najefikasnijih načina u borbi za “isterivanje pravde” protiv “velikih” organizacija jeste isticanje tzv. “crnih lista” organizacija koje su počinile nešto loše. Što se veći broj osoba okupi oko ovakvih lista, one postaju vidljivije, a što su vidljivije ove liste su opasnije za potencijalno urušavanje reputacije organizacije koja je “na tapetu”.

U ovom tekstu predstavljena su dva projekta ovog tipa – KradiMamu.com i NisamOvca.com. Oba projekta postoje već neko vreme, a ovom prilikom sam hteo da ukažem pozitivne i negativne aspekte upuštanja u online aktivnizam na primeru ovih projekata.

KradiMamu.com

Projekat KradiMamu.com je posvećen direktnom ukazivanju na krađe intelektuelne svojine, sa fokusom na novinare klasičnih medija koji upražnjavaju tzv. “copy-paste novinarstvo“.

Pretpostavka ovog projekta je da ako “kradljivac” vidi da je “uhvaćen na delu”, da će tada razmisliti kada će se sledeći put upustiti u krađu autorskih sadržaja.

Veoma dobra karakteristika ovog projekta jeste sama procedura prijavljivanje krađe intelektualne svojine:

onaj ko prijavljuje krađu mora poslati adresu Web stranice gde se nalazi ukradeni sadržaj. pored adrese gde se nalazi sporan sadržaj, u prijavi se nalazi i Web adresa originalnog sadržaja. Moderator servisa sam procenjuje da li je prijava takva da bi trebalo da se pojavi na servisu ili ne.

Ovim jednostavnim načinom prijave osigurava se sprečavanje velikog broja mogućih nedoumica, nedorečenosti, ili zloupotreba ovakve vrste servisa.

NisamOvca.com

Ovaj projekat je namenjen svima onima koji su osetili problem nedovoljne zaštite potrošača na ovim prostorima, i ovakvi projekti mogu postati veoma opasni za organizacije ako se kvalitetno (relevantno) vode i ako dobiju podršku šire online zajednice.

Za razliku od projekta “KradiMamu”, projekat “NisamOvca” nije koncipiran tako da se jednoznačno vidi problem koji se odnosi na nezadovoljstvo potrošača, odnosno radi se o subjektivnom mišljenju potrošača koje korisnici sajta mogu da pihvate ili ne. Iz tog razloga, najbitniji deo ovog sajta jeste njegov deo Uslovi korišćenja gde se na formalno-pravni način zaštićuju autori ovog Web sajta od strane eventualnih negativnih posledica od strane organizacija koje su predmet različitih primedbi korisnika.

Obzirom da je ovaj servis u osnovi namenjen poboljšanju komunikacije između organizacija i knjihovih korisnika, obezbeđno je posebno prijavljivanje organizacija (firmi) u sistem da bi mogle adekvatno da odreaguju na kritike.

Net aktivizam – blagoslov i pošast

Aktuelni razvoj Interneta ostvaruje mogućnost da bilo koji pojedinac glasnije iskaže svoj stav o nekoj pojavi (organizaciji, proizvodu, usluzi), koji se pojačava kada pripadnici online zajednice prihvate stav tog pojedinca. Ovo je blagoslov za sve one koji imaju stvarnu potrebu da iskažu svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo određenim pojavama…

Problem za organizacije nastaje onog momenta kada ovakvi glasovi dopru do uticajnijih medija nego što su sami online servisi odakle potiču pojedinačne inicijative, a kako vreme prolazi – ovaj prelazak nezadovoljstva pojedinaca u klasične mediji će biti sve češći i očigledniji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

I pored sapunice na rukama i kecelje za pasom, ponovo se pretvorio u profesora. Blagost zameni preciznost dikcije, gotovo skandiranje: - Zašto? Zato što se nisam služio nikakvim pomoćnim sredstvima da bih nešto saznao o vama. Jednostavno, zanimali ste me, a to je prvi uslov za dobar intervju. Opustio sam vas, najpre, otkočio, pripitomio … Jeli ste mi iz ruke. Uzgred, primetio sam da ste levakinja? I pre nego što ste ma šta doznali o meni (sem da umem sam da pripremim špagete), ja znam sve o vama! Dakle, da rezimiramo: Una, uvek sama. Dvadeset i četiri godine. Roditelji razvedeni. Traume iz detinjstva: osluškivanje noćnih ljubavnih šumova iz očeve spavaće sobe. Osetljiva na izdajstvo. Poseduje snažnu želju da se izvuče iz prosečnosti. Pokušava da se probije u novinarstvo. Neko joj je rekao da je najbolje početi u „Studentu“. Da. Umalo da ne zaboravim: i veoma lepa uz to! Na žalost, vaše vreme je isteklo! Profesora čekaju nove, istina, ne tako prijatne obaveze … Odvezao je kecelju i ispraznio pepeljaru. Oprao je mlazem i vratio na sto. - Kao što vidite, ja sam, u stvari, jedan dobro dresiran muškarac! Drago mi je što smo se upoznali … – reče, pokazujući joj rukom put iz kuhinje. Una je sakupljala svoje stvari. - A intervju? – promuca. - Pa, dobili ste ga! Dobili ste, naime, neku vrstu anti-intervjua. Ako ništa drugo, naučili ste kako se oni prave … Kada su prolazili kroz onu polutamnu sobu, dečak je i dalje imao stereo-slušalice na ušima. Nije ih ni pogledao. Ni oni njega. - Pustite sve to da prenoći – savetovao je profesor – a ono što se posle toga slegne, to je intervju! Sve sporedno biće zaboravljeno … Pridržao joj je kaput. Ona pokuša da ga spreci: - Ne treba, hvala! - Pripadam staroj, izumrloj školi. Učtivi dinosaurusi!

Una – M.Kapor

Slični postovi:Lako je reći „volim te“ "Lako je reći "volim te", ništa posebno, i manje-više svaki ...Suština se očima ne da sagledati ... Zatim dodade: Idi pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja ...Vi ste zivot, oblik koji poseduje moc da stvara Po sopstvenom izboru sada zivite u svetu koji ste stvorili. ...Cudne li planete! Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine planine ...Gledajte mene Da! Ja sam dobro razumeo vaš sistem! Dali ste im ...Jedan izgubljeni randevu Ne znam ko je rekao: “ Pogledaj kakva groblja ima ...Ustav i prava gradjana "Vaše čuveno poštenje, uvijek ste bili puni tih sranja o ...Primjecena je, a vi ste uhvaceni! - Vjerujem! - konacno je uskliknuo artist i ugasio svoj ...Putovanje nakraj noci O stvarima do kojih ste najvise drzali jednog lepog dana ...Tlo pod njenim nogama Gubitak Istoka znaci dezorijentisanost. Pitajte bilo koga moreplovca - na ...

Pitanje iz naslova postavio je Miloje Sekulić na svom FB statusu, citirajući kraj blog posta Sanje Ratovac na temu utisaka sa londonske konferencije Social Media Forum.

Kako se kreiraju kvalitetni mediji?

Osnovu kreiranja medija predstavlja posao prikupljanja vesti koje urednici procene da su dovoljno interesante njihovim čitaocima, slučaocima, gledaocima.

Prikupljene vesti mogu se objaviti u formi u kojoj su i primljene iz nekog saopštenja, ili iz neke novinske agencije. U zavisnosti od broja novinara i njihove organizacije od strane uredništva, zavisi i koji će obim objavljenih vesti medijum sam kreirati na osnovu uzimanja izjava, istraživanja, komenatara, praćenja događaja, itd. I u jednom i u drugom slučaju (prenešene ili kreirane vesti) radi se tzv. obrada vesti, koja ima za cilj da se vesti predstavi što kvalitetnije u osnosu na uređivačke standarde medija.

Tiraž (gledanost, slušanost, čitanost) nekog medija praktično zavisi od toga koje se i kakve izabrane vesti ističu, tj. na koje je vesti uredništvo medija stavilo fokus. Uporedo sa isticanjem vesti, tiraž odlučuje i sam kvalitet “obrade” vesti, odnosno kako je vest pripremljena za javnost.

Rastom kvaliteta odabira i obrade vesti, i što su vesti pouzdanije i interesantnije, tima raste i uticaj medija u odnosu na ciljnu grupu kojoj se obraća.

Kolika je razlika između medija u Srbiji?

Kada se prethodno napisano primeni za slučaj stanja ovdašnjih medija, kao što sam u više navrata pominjao na ovom blogu, naši klasični mediji imaju nekoliko zajedničkih veoma loših karakteristika:

Između devedeset i devedeset pet odsto svih vesti koje objavljuju mediji u Srbiji za izvor se uzimaju iste novinske agencije (zato toliko liče praktično svi mediji koji objavljuju vesti), odabira se određeni veoma mali broj pristiglih saopštenja, gde na kraju ostaje 2-3 odsto prostora za vesti koje su samostalno kreirane od strane medija. Obrada vesti se praktično svodi na lektorisanje i stilsko pripremanje vesti, sa eventualnim uzimanjem izjava u vezi sa vešću za nešto važnije vesti. U delu preraspodele procentualnog udela objavljenih vesti u odnosu na njihovo poreklo, praktično svi mediji pokušavaju u što većem procentu da naplate objavu vesti iz različitih organizacija, pa tako mi već duže vreme imamo mogućnost da “pratimo” aktivnosti različitih organizacija putem medija zbog toga što su iste organizacije to platile. Ako novinari i pronađu neke informacije ili čitave vesti preko Interneta, skoro je pravilo da se ne navodi izvor odakle je preuzeta vest (što je inače praktično pravilo za većinu objavljenih vesti u medijima, jer bi se tada videlo da mediji praktično malo kreiraju sami sadržaje sopstvenog medija). Neke od primera krađe vesti (slika, tekstova) možete pratiti preko ovog sajta. U tom kontekstu je i samo pominjanje online izvora gde klasični mediji obavezno ne navedu kompletnu adresu sajta odakle je preuzeta vest – zbog toga da ne bi slučajno reklamirali isti sajt! Vlasnici medija u Srbiji, urednici i skoro svi novinari praktično uopšte ne shvataju kako bi trebalo iskoristiti mogućnosti sadašnjeg razvoja Interneta u cilju poboljšanja kvaliteta sopstvenog medijuma!

Odgovor na pitanje iz naslova

Najkvalitetniji mediji na svetu, ali i oni koji se u međuvremenu snađu u novom medijskom okruženju koje je aktuelno i kod nas, svakako će iskoristiti prednosti Interneta i radiće svoj posao na način kako to i treba da se radi, a to je i skupljanje interesantnih vesti i “pisanje” (kreiranje) vesti…

Oni koji ne znaju će samo skupljati vesti…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Veoma interesantan članak o alatima za lakše praćenje i filtriranje vesti preko Twittera donosi i određeni broj online alata koji se mogu lepo prilagoditi ovdašnjoj statusferi, a generalno su veoma korisni za novinare.

Personalizovano filtriranje Twitter-a

Najviše od datih alata za personalizaciju praćenja vesti preko Twitter-a koristim TwitterTim.es. Primer mog naloga na ovom servisu možete videti ovde.

Sličan alat za personalizaciju vesti na osnovu aktivnosti osoba koje inače pratite je MicroPlaza.com. Za razliku od prethodnog alata, kod ovog servisa nemate fiksni url za vesti različitih korisnika i malo se duže čeka dok vam servis “ne pripremi” vaše vesti.

Simultano praćenje lokalizovanih Twitter vesti u radiusu od 100 km od odabranog mesta, uz upotrebu # tagova može se pratiti preko servisa Monitter.com.

Praćenje generalnih Twitter trendova

Na žalost, ostali interesantni servisi koji filtriraju informacije i izvlaše trendove nisu prilagođeni ovdašnjim uslovima, ali ako vas interesuju generalni trendovi (na engleskom jeziku) postoji veći broj interesantnih alata kao što je najšire korišćeni TweetMeme.com, ili ReTweet.com i Twitturly.com.

Servisi kao što je Muck Rack prikazuju najvažnije vesti novinara koje se prenose preko Twitter-a, a servis HourlyPress.com omogućuje da izaberete koje ćete novinare pratiti a bi ste došli do vama interesantnih vesti. Interesantan je primer upotrebe ovakvog filtriranja novinara preko tematike društveno novinarstvo (social journalism).

Prikazani servisi uz Tweeter aplikacije kao što je TweetDeck omogućuju mnogo lakše i brže shvatanje upotrebe Twitter-a, kao i njegovo efikasnije korišćenje kada ste već ovladali ovim servisom.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:

Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese. Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao! Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim  efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti! Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni. Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima. Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu. Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje  Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.

Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Dragan Radović je pokrenuo u komentaru na post Blogovskog interesantno pitanje na temu razlike između novinarskog i blog izveštavanja. Zatim je Deda proširio raspravu na pitanje razlika između blogera i novinara.

Na skupu BlogOpen 2007 u Novom Sadu bila je interesantna panel-diskusija na temu odnosa novinara i blogera, gde su osnovna pitanja bila:

Da li blogove treba posmatrati kao “istinske medije”? Da li se blogovima može verovati?

Klasični mediji Vs. blogovi

Kada se informisanje javnosti postavi kao cilj posmatranja načina pisanja novinara ili blogera, trebalo bi da postane jasnije da uopšte ne bi trebalo postavljati pitanje – novinari ili blogeri (ovde se posmatraju relevantni novinari/mediji i relevantni blogovi/blogeri – oni koji utiču na mišljenja javnosti kojima se obraćaju).

U osnovi blogeri mogu biti novinari, i obrnuto, a radi se o tome da načini pisanja mogu biti u slučaju blogera manje ili više subjektivni. Sa aspekta informisanja, i subjektivni utisak je značajan, naročito kada se uporedo posmatra i sa nekim manje subjektivnim prikazom iste tematike.

Višegodišnja istraživanja novinara u razvijenim zemljama i njihove percepcije blogova, pokazala je da se u ogromnom procentu sadržaji sa blogova koriste najviše kao IDEJA za neki tekst, a mnogo ređe će se neki novinar pozvati u svojim tvrdnjama na sadržaj sa nekog bloga. Sasvim je druga priča učestala krađa tekstova ovdašnjih klasičnih novinara sa blogova, što bi se moglo posmatrati (delovati) i sa aspekta krivičnog prava (povreda autorskih prava)

Najveći problem blogova sa aspekta posmatranja  klasičnih medija je nedostatak “trećeg mišljenja”, odnosno urednika koji može da “saseče” tekst novinaru. Što su blogovi relevantniji, u njima ima manje “paušalnih ocena”, odnosno tvrdnji u tekstu koje su utemeljene na RELEVANTNIM LINKOVIMA (Linking Journalism) koji potvrđuju izrečeno.

Veoma često sam imao prilike da čujem od strane relevantnih urednika i novinara kako postoji ogroman broj loših i besmislenih blogova, i da je to osnovni razlog zašto blogovi nisu interesantni novinarima… Na to obično postavim sledeće pitanje: “Koliko, po vašem mišljenju, ima kvalitetnih klasičnih medija (radio, TV, štampa…)?” odgovor ovakvih osoba se u našim uslovima obično kreće u domenu ispod 1 odsto. E, pa toliko je i kvalitetnih blogova! Ali obzirom da je broj blogova značajnije veći od broja klasičnih medija, onda su i cifre beznačajnih medija (klasičnih medija i blogova) drugačije.

Suština kvalitetnog korišćenja Interneta svodi se na pronalaženje i korišćenje relevantnih online lokacija, a ne “lamentiranje” nad lošim, besmislenim i sl. lokacijama na Webu.

Moja preporuka novinarima je da prouče Web sajt Organizacije studenata žurnalistike “Žurnalist“, da predstavnici online medija prouče pravila korišćenja sa pomenutog sajta, a blogeri da prouče Blog Disclaimer na ovom sajtu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre nekih mesec dana sam pisao o novinarstvu i novim (digitalnim) pravilima igre na tržištu. Tu sam pominjao i da mainstream mediji više nisu čuvari informacija. Nekako se, par nedelja posle toga, lepo nadovezao i tekst o tome kako danas funkcioniše novinarstvo.

U vreme kada se zahvaljujući Real Time Webu, vesti prenose na više kontinenta za par sekundi, mediji koji pokušavaju sakriti neku informaciju istog momenta “ispadaju iz igre”. Pored toga što ispadaju smešni i meta ismevanja, postaju i nekonkuretni jer korisnici na webu imaju veliki izbor!

Tokom vikenda, sasvim slučajno nailazim na smešan primer kada “veliki i uticajni” srpski medij pokušava manipulisati informacijom, koja inače sasvim redovno prolazi kroz druge informativne kanale na webu.

Nedeljno jutro 27.09, Blic.rs objavljuje informaciju sa naslovom “Seksualna orijentacija roditelja ne utiče na razvoj deteta“. Iz naslova možete odmah provaliti da se radi o tekstu koji može zasmetati pojedinim uticajnim religioznim i konzervativnim centrima moći u Srbiji.

Ovde se upravo to i desilo, nekih tri sata od objavljivanja teksta na web sajtu Blic.rs, informacija se briše i nestaje. Problem je to, što kada na webu uradite tako nešto, iza vas ostane dosta tragova. Posebno kada imate posećen sajt kao što je Blic.rs. Putem RSSa se vest povuče ili jednostavno prepiše i na druge sajtove i agregatore u kojima gotovo uvek ima i izvor odakle je ta vest došla.

Interesantno mi je i to da se u novinarskoj profesiji digla frka oko novog srpskog zakona o informisanju (što razumem), pozivajući se uglavnom na primere iz zemalja gde je demokratija mnogo razvijenija. U isto vreme, ovakva vest nije pojavila u ni jednom mainstream mediju. A što je najgore, tamo gde se pojavila je obrisana. O kakvoj vrsti novinarstva je tu reč?

Da li takvim načinom uredništva među mainstream medijima, isti imaju pravo da kukaju kako im je Interent kriv za loše rezultate? Da li srpski mediji misle da zaista mogu biti čuvari informacija?

Mislim da je Blic.rs imao defitivno šansu da postavljajući ovakvu vest kao udarnu (pa i nedeljom), napravi jedan odličan saobraćaj na sajtu (zar to nije cilj?). Ono što bi u ovom slučaju napravilo razliku od “veliki brat” ili “hronika” vesti je to što se ovde radi o naučnoj vesti. Kako god, vest o studiji na srpskom jeziku možete pročitati na sajtu G.S.A ili na samom web sajtu East Carolina Univerziteta [EN].

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Veoma je interesantno pogledati kakva je percepcija poslovne i medijske upotrebe društvenih medija kada se organizuje skup na ovu temu na Univerzitetu Oxford. Posebno bih izdvojio delove rasprave na blogovima koji se bave segmentom korišćenja društvenih medija od strane mainstream medija, kao i odnosa između novih uticajnih online (društvenih) medija i klasičnih medija na Internetu. Svakako, različiti [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Članak koji sam čitao 5 dana malo po malo, jer je prokleto dugačak, a moja pažnja drži celih tri i po minute. Ali je zaista dobar i preporučujem ga. U suštini, tipa pošalju da radi kao prodavac kola, dok je on u stvari novinar za Edmunds.com, kako bi razotkrio detalje ozloglašene profesije.

Oce me mediji, ovog puta intervju , ali izmisljen: Novinar: Deda, u zadnje vreme vas bas nema… sta radite? Deda: ne radim skoro nista, smaracim se po ceo bozji dan. A gde me to nema? Novinar: pa nema Vas na BO u Nisu, nema vas na blogu kod vas, nesto ste ustumeli sa pisanjem , nema Vas na [...]

Kako danas funkcioniše novinarstvo. Sedamnaest tačaka.

Grupa od 15tak nemačkih novinara i blogera aktivista (pogledati kraj blog posta) je 07/09 ove godine objavila Internet-Manifest na nemačkom jeziku. Radi se o budućnosti online novinarstva u 17 tačaka. U trenutku pisanja ovog blog posta, posle samo osam dana od objavljivanja, već je preveden na 15 jezika. Ovo je njegov prevod na srpsko-hrvatski jezik.

1. Internet je drugačiji.

Internet proizvodi različite javne sfere, različite uslove trgovine i prenosi veštine različitih kultura. Umesto što je ignorišu ili izazivaju, mediji moraju prilagoditi svoje radne metode današnjoj tehnološkoj stvarnosti. Njihova je dužnost da na temelju dostupne tehnologije razviju najbolji mogući oblik novinarstva. Ovo uključuje nove novinarske proizvode i metode.

2.Internet je džepno medijsko carstvo.

Web preuređuje postojeću medijsku strukturu nadilazeći njene bivše granice i oligopole. Objavljivanje i širenje medijskih sadržaja više nisu vezani za velike investicije. Novinarska samosvesnost se, na sreću, leči od svoje “zaštićenosti visokim zidom”. Sve što ostaje je kvalitet novinarstva po kome se novinarstvo razlikuje od obične objave.

Internet je naše društvo – naše društvo je Internet.

Web-bazirane platforme poput društvenih mreža, Wikipedije ili YouTube su postale deo svakodnevnog života za većinu ljudi u zapadnom svetu. Dostupni su kao telefon ili televizija. Ako medijske kuće žele da i dalje da postoje, moraju razumeti način života današnjih korisnika i prihvatiti njihove forme komunikacije. To uključuje i osnovne oblike društvene komunikacije: slušanje i odgovaranje, takođe poznate i kao dijalog.

4. Sloboda Interneta je nepovrediva.

Otvorena arhitektura interneta predstavlja osnovni IT zakon društva koje komunicira digitalno, i posledično, zakon novinarstva. Neće biti modifikovan radi zaštite posebnih komercijalnih ili političkih ciljeva, često skrivenih iza lažnih javnih interesa. Bez obzira kako se to radi, blokiranje pristupa internetu ugrožava slobodan protok informacija i kvari naše osnovno pravo da samostalno određujemo nivo informacija.

5. Internet je pobeda informacija.

Zbog neodgovarajuće tehnologije, medijske kuće, istraživački centri, javne ustanove i druge organizacije su sve do sada sastavljale i razvrstavale svetske informacije. Danas svaki građanin može postaviti svoj lični filter vesti dok pretraživači ulaze u ranije nepoznato, neverovatno bogatstvo informacija. Danas se pojedinci mogu informisati bolje nego ikada pre.

6. Internet menja poboljšava novinarstvo.

Putem Interneta, novinarstvo može ispuniti svoju društveno-obrazovnu ulogu na novi način. To uključuje predstavljanje informacija kao stalno promenljiv, neprekidan proces; gubitak nepromenljivosti štampanih medija je korist. Onima koji žele da opstanu u tom novom svetu informacija su potrebni novi idealizam, nove novinarske ideje i osjećaj zadovoljstva u iskorišćavanju ovih novih mogućnosti.

7. Net zahteva umrežavanje.

Linkovi su veze. Mi znamo jedni druge preko veza. Oni koji ih ne koriste isključuju sebe iz društvenog diskursa. To takođe važi i za web stranice tradicionalnih medijskih kuća.

8.Linkovi nagrađuju, citati ukrašavaju.

Pretraživači i agregatori unapređuju kvalitet novinarstva: oni podstiču mogućnost pronalaženja izuzetnih sadržaja na dugoročnoj osnovi te su tako sastavni deo nove, umrežene javne sfere. Reference kroz linkove i citate, posebno uključujući one koje su bez odobrenja ili čak naknade pokretača, čine samu kulturu umreženog društvenog diskursa. Oni svakako zaslužuju zaštitu.

9. Internet je novo mesto za politički diskurs.

Demokratija uspeva na učešću i slobodi informacija. Prenos političke rasprave iz tradicionalnih medija na Internet i širenje rasprave uključujući aktivno učešće javnosti jeste jedan od novih zadataka novinarstva.

10. Današnja sloboda štampe znači slobodu mišljenja.

Član 5. nemačkog Ustava ne obuhvata zaštitna prava za zanimanja ili tehnički tradicionalne poslovne modele. Internet nadjačava tehnološke granice između amatera i profesionalaca. To je razlog zašto privilegiju slobode štampe mora imati svako ko može pridoneti ispunjenju novinarskih dužnosti. Kvalitativno govoreći, ne bi trebalo praviti diferencijaciju između plaćenog i neplaćenog, nego između dobrog i lošeg novinarstvo.

11. Više je više – ne postoji stvar poput previše informacija.

Nekada davno, institucijama poput crkve je bila važnija vlast nago lična svest. Kada su izumljene štamparske mašine, te institucije su upozoravale na necenzurisanu poplavu informacija. S druge strane su bili pisci pamfleta, enciklopedisti i novinari koji su dokazali da više informacija dovodi do više slobode, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. Do današnjeg dana se u tom pogledu ništa nije promijenilo.

12. Tradicija nije poslovni model.

Sa novinarskim sadržajem se na Internetu može zaraditi novac. Već danas za to postoje mnogi primeri. Ipak, zbog toga što je Internet žestoko konkurentan, poslovni modeli moraju biti prilagođeni strukturi neta. Niko ne bi trebao da pokušava da se sakrije od ove osnovne adaptacije putem stvaranja uslova usmerenih na očuvanje statusa quo. Novinarstvu je potrebno otvoreno takmičenje za najbolje rešenje refinansiranja na internetu, uz hrabrost da investiraju u raznolike implementacije ovih rešenja.

13. Autorska prava postaju građanska dužnost na internetu.

Autorska prava su temelj organizacije informacija na Internetu. Prava stvaralaca da odlučuju o vrsti i opsegu širenja njihovog sadržaja, važe i na netu. U isto vreme, autorska prava ne smeju biti iskorištavana kao poluga radi osiguranja zastarelih zaliha mehanizama i ne smeju isključivati nove modele distribucije ili modele licenci. Vlasništvo podrazumeva obaveze.

14. Internet ima mnoge valute.

Novinarske on-line usluge finansiranja putem oglasa nude sadržaje u zamenu za pull-efekat. Vreme čitaoca, gledaoca ili slušaoca je dragoceno. U industriji novinarstva, ova korelacija je uvek bila jedno od osnovnih načela finansiranja. Treba napraviti i testirati druge oblike refinansiranja koji će biti novinarski opravdani.

15. Šta je na netu – ostaje na netu.

Internet podiže novinarstvo na novi kvalitativni nivo. Tekst, zvuk i slike koji su online, više ne moraju biti prolazni. Oni ostaju dostupni, tako gradeći arhivu savremene istorije. Novinarstvo mora uzeti u obzir razvoj informacija, njegovo značenje i greške, odnosno, mora priznati svoje greške i ispraviti ih na transparentan način.

16. Kvalitet ostaje najvažniji vrlina.

Internet razotkriva homogene gomile proizvoda. Samo će izvrsne, verodostojne i izuzetne stvari, moći da obezbede vernu klijentelu na duže staze. Zahtevi korisnika su se povećali. Te zahteve novinarstvo mora ispuniti i mora se pridržavati svojih vlastitih, redovno adaptiranih načela.

17. Svi za sve.

Web stvara infrastrukturu za društvenu razmenu koja je superiornija od masovnih medija 20. veka: kada se dvoumite, “generacija Wikipedije” je sposobna da proceni verodostojnost izvora, prateći vesti do njihovog originalnog izvora, istraživanjem, proverom i procenom – samostalno ili kao deo grupnog truda. Novinari koji se brecaju na ovo i nisu voljni da poštuju ove veštine se ne uzimaju za ozbiljno od strane korisnika Interneta. I to s pravom. Internet omogućava da se direktno komunicira sa onima koji su nekada bili poznati kao primaoci – čitaoci, slušaoci i gledaoci – i da se iskoristi njihovo znanje. Nisu nam potrebni novinari koji sve znaju, nego oni koji komuniciraju i istražuju.

Autori teksta: Markus Beckedahl, Mercedes Bunz, Julius Endert, Johnny Haeusler, Thomas Knüwer, Sascha Lobo, Robin Meyer-Lucht, Wolfgang Michal, Stefan Niggemeier, Kathrin Passig, Janko Röttgers, Peter Schink, Mario Sixtus, Peter Stawowy, Fiete Stegers.

Prevod teksta sa engleskog jezika je uradila Sanja Rastovac kojoj se i ovim putem zahvaljujem.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

The thing that reporters always miss is: bloggers are sources, not journalists. They’re allowed to be biased and stupid. You’re not.

Derek Powazek

Online magazin BrandRepublic je nedavno objavio vest prema kojoj više od 500 online izdanja štampanih novina u SAD počeće u jesen da koriste poslovni model naplate online sadržaja koji je osmišljen od strane servisa JournalismOnline. Nešto pre toga, Rupert Murdoch je izjavio da će u narednih godinu dana njegova medijska imperija News Corp. početi sa naplatom [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kada sam pre par sedmica bio u Pančevu, naletim na jednog novinara sa Radio Pančeva koji sa jedne, pomalo, arogantne pozicije počeo pričati kako oni rade po BBC procesima standardima, kako su oni ozbiljna kuća.. bla, bla, bla.. Slušam ge i ozbiljno pitam: “Jel ste i na Twitteru?” A ovaj me pogleda skroz bledo i kaže: “Ne, mi emitujemo na FM-u” ??!!. O tome da Radio Pančevo ni posle decenija postojanja, nema ni najosnovniju web stranicu, vidimo kakva je vizija menadžmenta i u kom se veku tu radi.

Photo by v i p e z

Pre par dana naletim na interesantan tekst moje “Twitter frendice” Angeline, koja je btw. takođe profesionalni novinar. Žali se o tugi i bedi (ne)poznavanja najosnovnijih web stvari kod profesionalnih novinara u Srbiji (Koliko znam, situacija je gotovo identična u celoj ex-Yu osim Slovenije). Da, kod onih “profesionalnih” novinara kojima je čak i bela-minimalistička Google strana potpuno strana, a Real Time Web da ni ne pominjem.

Photo by Philocrites

Tiraži polako padaju, a sa porastom internet korisnika i na ovim prostorima, old school novinarska ekipa polako ne kapira šta je snalazi – krivci se naravno opet traže tamo gde nisu. Doduše, “šaltanja” na web ima i kod nas, ali se to radi jako trapavo i bez ikakve vizije. Web (ne)pismen menadžment puca pare u neadekvatna i zastarela tehnička rešenja. Mada i sadržinski, sajtovi im sve više izgledaju na PR objave i čisto prenošenje agencijskih vesti. A kada baš treba biti kreativan, to se najlakše postiže krađom tekstova i slika od blogera, pa i kada se radi o “ozbiljnim” medijima.

Jeffrey Cole, profesor-istraživač na univerzitetu USC Annenberg, u svom godišnjem izveštaju za 2008u za USA, navodi da 80% korisnika interneta [66% - 2006. godine] starijih od 17 godina smatra da im je Internet najvažniji izvor informacije.

Mainstream mediji, prave jako veliku grešku smatrajući da im je net neprijatelj, moraće kad tad da shvate da oni jednostavno više nisu čuvari informacije. Gotovo, kraj!! Philipp Meyer u knjizi The Vanishing Newspaper, navodi da ako se ovaj trend nastavi, poslednji pisani magazin u USA ima da nestane 2040. Sa obzirom na očigledne menadžment (ne)sposobnosti kod većini naših press medija, kao i novčane zalihe koje (ne)imaju, mogu pretpostaviti da kod nas nećemo morati toliko da čekamo…

Interesantno mi je da su mainstream mediji koji se nalaze u totalnoj agoniji, pored toga što su totalno nesposobni da detektuju problem, počeli i da prose. I to od poreskih obveznika. Skoro čitam na b92 o pomoći mainstream medijima u uslovima ekonomske krize koju priprema Vlada Srbije. Ukratko, Srpska Vlada hoće da na repromaterijal za štampane medije ukine PDV i da se smanje doprinosi koje e-mediji plaćaju RATEL-u i RDA (Radio difuzna agencija). Ma kakva kreativnost…

Imam par pitanja koja su više retoričkog tipa:

Zašto davati novac od poreskih obveznika ljudima koji su totalno nekompetentni u svom poslu i koji ne znaju da se adaptiraju svome vremenu? Da li će im državni novac zaista pomoći ili samo produžiti agoniju u kojoj se štampani mediji nalaze? Zašto Vlada, kada već hoće da im pomogne, ne uradi to kroz neki paralelni proces edukacije i olakšica, sa obaveznim pokazivanjem rezultata?

A za uzvrat, šta se traži od medija? Verovali ili ne, ali baš ništa!!! Baš bih voleo da čujem neke estimacije koliko će novca iz državnog budžeta otići za stvari koje su unapred… osuđene na propast!

Način rada, publika, tehnologija… sva se menja. I u okviru toga je neophodno adaptirati se. Mainstream medijima (posebno press) na ovim prostorima niko neće pomoći osim ako oni sami ne zasednu i izanaliziraju malo šta znači biti novinar u 2009. godini. A možda da počnu sa time što će pitati ljude okolo? See what people are saying about… i to u Real Time Webu :)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Danas je mesec dana kako je pušten u rad servis PRObjave.com za online distribuciju saopštenja (preporučujem da pogledate tekst povodom godišnjice jednog bloga na isti ovaj dan).

30 dana kasnije, i meni i korisnicima promenila se percepcija o tome šta je ovaj servis i na koji način treba da se koristi.

Iskreno, očekivao sam da će mnogo više organizacija koristiti ovaj servis, naročišto što je i dalje uglavnom besplatan za korišćenje. Ipak, imao sam prilike da vidim i da čujem lepe reakcije na servis, a naročito mi je drago što mogućnosti servisa polako rastu sa porastom interesovanja njegovih korisnika.

Nekoliko dana servis nije bio vidljiv svim korisnicima, jer smo imali problema sa DNS-ovima, i od kada je to ispravljeno servis radi normalno. Uskoro sledi premeštanje servisa na novi server.

Svakim danom raste broj online medija (sajtova) koji preuzimaju saopštenja, određeni broj saopštenja je prenet kao posebna vest od strane novinara i/ili blogera (npr. informacija o predavanju - programski jezik Skala), jer se ispostavilo da ovaj servis pruža mogućnost da se online pojave i neke informacije koje do sada nisu bile dovoljno vidljive…

Sa druge strane, na samom sajtu servisa možete lepo videti koliko su pojedini članci pregledani (tačno se vidi interesovanje korisnika), pa je tako npr. članak o jednom katalizatoru za Formulu 3 u roku od 2 dana dobio ne mali broj pregleda…

Najdraže mi je od svega što organizacije koje koriste servis doživljavaju isti veoma ozbiljno, saopštenja koja se prosleđuju potiču iz pouzdanih (i često veoma poznatih) izvora - desilo se da u prvih 30 dana imamo samo 3 saopštenja koja nismo mogli da objavimo jer su bila ili anonimna, ili je neko pokušao da “proturi ” čistu reklamu (tipa - cenovnik).

Leto će biti iskorišćeno za dodatna unapređenja servisa, njegovu veću vidljivost, ali i povećanje broja objava…

Sajt NekretnineSrbije.com sam prvi put pomenuo na ovom blogu u kontekstu edukacije. U međuvremenu, ovaj portal za nekretnine je postao jedan od najposećenijih sajtova u svojoj privrednoj grani.

Kao i u slučaju projekta Positive.rs, u poslednje vreme se primenjuje strategija kreiranja sopstvenih medija (Kompanijski mediji, Custom media), koja za osnovni cilj imaju “relaksiranje” budžeta za oglašavanje. Tako ste nedavno mogli pročitati da je pušten online magazin NekretnineSrbije.biz. Pre tri meseca je pušten kompanijski blog - Blog.nekretninesrbije.com.

Zašto kompanijski mediji? - Vreme i novac

Postoje dva osnovna načina dolaska do posetilaca sajta - ili ćete se oglašavati na posećenim sajtovima/medijima, ili ćete kreirati sopstveni sadržaj koji će privući posetioce na vaš sajt. Jedna od aktuelnih strategija kreiranja sopstvenih sadržaja jeste kreiranje online medija.

Ideja je u osnovi jednostavna, mali troškovi kreiranja Web sajta online medija, angažovanje zaposlenih ili posebnih novinara za pisanje tekstova, i cilj je kreirati dovoljno posećeni medijum koji će donositi veoma ciljanu posetu domicilnom sajtu. U primerima Positive.rs i NekretnineSrbije.com sami zaposleni kreiraju članke, a u obe kompanije planiraju zapošljavanje dodatnih  novinara kada kompletna finansijska online konstrukcija to dozvoli.

Naravno, najveći problem u celoj ovoj priči jeste kako kreirati dovoljno kvalitetne sadržaje koji će privući korisnike da redovno koriste kompanijske  medije. Ne-manji problem ove strategije je da je za kreiranje bilo kojeg posećenog medija potrebno VREME, dok kod oglašavanja rezultati dolaze praktično trenutno. Izbor je vreme ili novac - više para donosi rezultate brzo, manje ulaganje sredstava (u kompanijske medije) traži vreme za efekte. To su i razlozi zašto nema dovoljno primera kompanijskih medija kod nas.

Moja je preporuka da koristite i novac i vreme (i oglašavanje i kreiranje sopstvenih medija) - na kraju se isplati (ali treba izržati).

Magazin i/ili blog?

U osnovi, online magazini i blogovi privlače različite vrste posetilaca (što ne znači da nema osoba koje ne posećuju oba medija jedne kompanije). Još važnija je činjenica da su sistemi (besplatne) promocije magazina i blogova na Internetu različiti. U oba slučaja, osnovu besplatne promocije čini RSS tehnologija.

Generalno posmatrano, blogovi su mnogo ličniji medijum, i daju mogućnost neposrednijeg kontakta sa korisnicima, kao i veoma korisnu mogućnost saznavanja pravih potreba vaših potencijalnih i ostvarenih klijenata. Naravno, dobri rezultati se ostvaruju kvalitetnom konverzacijom putem ovog medijuma.

Magazini su formalniji medijum što ima za posledicu da ostali mediji lakše prenose informacije iz online magazina, nego sa blogova (što ne znači da drugi blogeri ne prenose međusobno informacije). Ovo je naročito slučaj ako se online medijum “formalizuje”, kao što je slučaj sa online magazinom NekretnineSrbije.biz, koji je jedan od samo nekoliko domaćih online magazina koji imaju internacionalnu katalogizaciju periodike (tzv. ISSN broj - pogledati gornji desni ugao stranice).

Praksa je pokazala da za sada u Srbiji kvalitetni online magazini imaju uvek značajnije veću posećenost od kvalitetnih blogova, što u drugim državama ne mora da bude slučaj.

Preporuka je kreirati bar jednu od predstavljene dve vrste kompanijskih medija, a efekti ovakvih medija isključivo zavise od kvaliteta sadržaja, što za posledicu ima da će u narednom periodu kvalitetni novinari postati više traženi nego ranije.

Dragi moji blogeri !

Kada ste zadnji put kupili dnevne novine i koje?

Da li kupujete nedeljne novine i koje?

Sta je to sto ne mozete naci na netu pa imate razlog da kupite novinu?

Da li informacije sa blogova i neta dobijate brze nego iz ostalih medija: tv, radio, novine?

Koliko verujete novinarima a koliko blogerima?

Ovo su samo neka od pitanja sa kojima se povremeno susrecemo?

Vec nekoliko godina iskljucivo preko neta dobijam informacije koje me interesuju. I ne secam se kad sam zadnji put kupio neku novinu?… Svaka vest u novinama se svodi na senzacionalizam ili na zutu stampu jer jedino tako i mogu da privuku citaoce. Svojim naslovom privuku ali svojim sadrzajem , barem mene, odbijaju vec kroz prvih nekoliko redova …Sve  se svodi na jednu te istu semu koja se provlaci kroz sve novine, a zasigurno da takav nacin pisanja privlaci odredjeni broj ljudi kojima prija citanje takvih vesti ili zapazanja pojedinih novinara. Na zalost, zapazanja su sve redja, a licna misljenja novinara skoro i da ne postoje. U svakoj novini postoje  kolumne pojedinaca ali su i one sve krace i krace, i ne retko “navijacki” usmerene.

Izdvojio bih nekoliko tekstova sa neta .

“Novinarstvo ne postoji u medijima - katalozima”- pise gospodin Nebojsa Spaic kao bloger blog agregata B92. Deo teksta:

“Novinarstvo u klasičnom smislu, jednostavno, nije deo dominantnog informativnog sistema današnjice, uprkos hvale vrednim donkihotovskim naporima još uvek značajnog, ali sve manjeg broja redakcija i kod nas i u svetu koje romantičarski pokušavaju da se koliko god mogu odupru pritisku vrlog novog doba, mada su na neke osnovne kompromise već uveliko svi pristali - ko nije, taj više ne postoji ni u fizičkom smislu, jer je u potpunosti ostao bez publike.”

U komentarima na Nebojsin tekst spominju se i blogovi kao jeftinji a bolji od mnogih novina. Gospodina Nebojsa Spaic pise:

“Ovde cu jedino da reagujem, jer otvara dodatnu temu. Pa blog nije, nece nikad biti i ne treba da bude novinarstvo. Sto ne znaci da nije platforma za sirenja informacija, stavova i kojecega drugog.”

Ovde povlacim crtu i prelazim na pisanje Dragane Dzermanovic . Njen zadnji post : ” Uticaj blogova na novinare-Brodeur istrazivanje “

Izdvojicu samo jedan deo iz teksta:

“Druga stvar je da su blogovi medijum koji je korisnicima na raspolaganju 24 h te da se vesti i informacije na blogovima objavljuju 24 h na dan cele godine… ne postoji niti jedan toliko ažuran i tako dostupan klasični medij!  “

Dragan Varagic u tekstu “ Klasicni mediji ne shvataju da se moraju menjati” daje savet:

“Cela ova priča može se posmatrati i sa te strane da oni mediji (sa svojim uređivačkim politikama) koji shvate kako funkcioniše savremeno novinarstvo, mogu steći ozbiljnu konkurentnu prednost u odnosu na one medije koji i dalje misle da se ništa nije promenilo.”

Nisam novinar, nisam ni strucnjak ! Kao osoba koja “juri” informacije odlucio sam se za blogove i misljenja blogera, za informacije koje mogu dobiti na netu, kao i mogucnost da istu informaciju dobijem na razlicite nacine i sa razlicitim razmisljanjima na isto pitanje ili vest.

Poznajem puno novinara koji imaju svoj blog i moram priznati da mi je lepse 100 puta da njih procitam, nego da citam novinare koji ne priznaju nista do klasicnih medija. Volim da citam misljenja i stavove ali na blogovima gde autori nemaju urednika i direktora, gde nemaju uredjivacku politiku u skladu sa finansijerom …

Nadam se da ce i kod nas u Srbiji svakim danom sve veci broj novinara iz klasicnih medija da koristi blog platformu za licna razmisljanja. To ne znaci da ce blogovi da budu smetnja , naprotiv. Klasicni mediji samo mogu da dobiju na kvalitetu.

I da: mnogi blogeri kvalitetnije pisu od mnogih novinara !

Vladimir Stankovic aka Deda

Slicni postovi Brendiranje Srbije - uticaj blogova Deda i djozluci The T-Mobile dance Zimske carolije Nova WP tema TOYOTA RAV 4 a kar to make your own Razgovor dva prijatelja