Planeta Srbija

Сахрана је у четвртак 3. децембра у 12 часова на Новом гробљу у Београду

„У књижевност сам ушао сам, сам у њој живим, и сам ћу из ње изаћи кад дође час”, говорио је познати писац

Академик, књижевник Милорад Павић, професор Филозофског факултета у Београду, преминуо је јуче од последица инфаркта у 81. години. Павић је био један од најпревођенијих српских писаца, пре свега због „Хазарског речника”, који је доживео планетарну популарност.

САНУ је саопштила да ће сахрана бити одржана у четвртак 3. децембра у 12 часова на Новом гробљу у Београду.

x   x   x 

Милорад Павић (1929–2009), аутор култних романа: „Хазарски речник”, „Предео сликан чајем”, „Унутрашња страна ветра”, „Кутија за писање”, „Звездани плашт”, „Уникат”, „Прича која је убила Емилију Кнор”, „Вештачки младеж”, збирки прича: Гвоздена завеса”, „Коњи светог Марка”, „Руски хрт”, „Нове београдске приче”, „Душе се купају последњи пут”, и читавог низа других књига – у свом литерарном поступку правио је романе-лексиконе, укрштао речи, бацао тарот карте, откривао старинске кутије за писање, тумачио астролошке знаке, из живота прелазио у смрт, из будног стања у сан, из стварног у нестварно.

Онострано је оно што га је највише занимало. Онострано је, говорио је, део нашег живота, само смо ми то давно заборавили. Тога су свесни, можда, само уметници, жене и Црква.

Писао је песме, приче, романе, есеје, студије из историје књижевности, драме, преводио Пушкина и Бајрона. Редовни члан САНУ постао је 1991. године. Био је члан Европског друштва за културу и Српског ПЕН центра.

„Хазарски речник” је била прва књига која се могла читати на компјутеру, по реду, али и на прескоке. Читаоци су могли да бирају одреднице и пут којим ће стићи до краја романа. Павић је на време схватио да је дошао крај књижевности какву смо дуго познавали. Слика, звук, знак, конкуришу с успехом линеарности језика, која га чини споровозним. Зато је покушавао да створи нелинеарно писмо у својим књигама, писмо које је ближе „бокорењу мисли и снова човека”, а мање зависи од хронолошког уланчавања речи у реченице.

Отуд покушај да, уз ослањање на иницијативу читалаца, твори нове видове читања, па и писања. Отуда његови покушаји да створи роман-речник, роман-укрштеницу, роман-клепсидру, роман за гатање, или роман за оне који не познају астрологију, интерактивну драму у виду позоришног јеловника, интерактивну причу у којој читаоци сами бирају свој пут. У тим настојањима, објашњавао је, помогли су му читаоци. Добрим делом читатељке, јер оне на други начин примају његове књиге, јер нису оптерећене епском прошлошћу.

У 20. веку постао је писац 21. века: „Неки критичари, као Ланс Олсен, тако мисле. Други, као Александар Генис, мисле да сам тежио да одем што дубље у прошлост, ка древним књижевним предањима. У сваком случају, ја сам у књижевност ушао сам, сам живео у њој, и сам ћу из ње изаћи кад дође час. А што се будућности тиче, не знам шта ће бити с књигом и књижевношћу. Можда ће се вратити свом епском, усменом, предгутeнберговском виду, на начин који ми једва можемо замислити. У сваком случају, данас се већ осећа да књига и њен углед у свету неће бити у 21. веку онакви какви су били у прошлом, иако нас дели само неколико година од те прошлости.”

Први је, међу нашим писцима, добио свој сајт на Интернету, књиге без корица, које се читају на компјутеру. Зато је говорио да књига мора да се промени и прилагоди будућности, која је немилосрдна као све будућности што су биле. Несумњиво, читање постаје исто толико важно као и писање. Први је код нас написао роман-море. Али, читалац не мора да зна да плива да би га прочитао. Роман „Уникат” је књига са сто различитих крајева. Волео је да сарађује са читаоцима, јер има, умео је да каже, више даровитих читалаца од даровитих писаца.

Његови јунаци су били и парфеми, односно идентификациони купони главних личности, али и оруђе смрти и злочина. Зна се ко има најбољи њух на свету – нечастиви. Он њухом режира и планира своја убиства. Снови се у његовим романима купују и продају. Нарочито су скупи они још неодсањани, који причају о вашој будућности. Уосталом, човечанство је даровитије у сну, него на јави. Тврдио је да се границе између жанрова гасе, да савремени роман, који се чита на компјутеру, не би требало да има више од педесет страница.

У роману „Прича која је убила Емилију Кнор”, причање (прича) убија слушаоца (читаоца). Литература, тако код Павића, постаје опасна за читаоца:

„У тој књизи писцу се подмеће да може да убије причом. Наравно, да то није могуће, али кад свет хоће неког да оцрни (а с тиме смо се овде у Србији, суочили на непосредан начин), онда се не бирају средства. У мом роману, прича, ипак, може да убије. Може да убије онога ко ју је срочио, дакле – свог писца”.

Зоран Радисављевић, “Политика”, Београд, 1. децембар 2009.

 

Реакције на вести о Павићевој смрти можете да прочитате овде

Српском писцу Милораду Павићу откривен је 24 јуна 2009. године споменик у Москви, испред „Библиотеке страних језика”. Ово бронзано попрсје познатог руског вајара Григорија Потоцког постављено је на зеленој површини испред библиотеке, где се налазе и споменици других страних писаца од Дантеа наовамо. Милорад Павић, том приликом је рекао :

„Ја данас не бих био овде да није било руских читалаца и мојих књига и мојих позоришних представа на руском језику. У време кад још нисам био превођен на руски језик, руски читаоци долазили су у московску „Библиотеку страних језика” и ту у оригиналу, или преводима читали моју прозу. Тако су ми испричали када смо Јасмина Михајловић, моја супруга и ја дошли у Москву поводом једне моје позоришне представе. Зато је данас ово попрсје овде, испред „Библиотеке страних језика” којој дакле, дугујем двоструку захвалност.

Споменик је овде због мојих књига, а њих су на руском језику издавали многи, па овде хоћу да их поменем и да захвалим часопису „Инострана литература”, обновљеном часопису „Јасна пољана” који издаје Толстојев музеј у Јасној пољани, издавачким кућама „Амфора”, „Азбука” и „Зебра 7″, као и руским позориштима од Москве до Сибира која су играла и још играју моје интерактивне драме. То су : Московски художествени театар Чехова у Москви, ЛЕНСОВ у Петрограду, позоришта у Вороњежу и Прокопјевску. Хвала и редитељима мојих комада, као и глумцима и издавачима који су на ЦД „Аудиокњиге” снимили неке моје романе. Без мојих сјајних преводилаца госпође Ларисе Савељеве и госпође Наталије Вагапове моје прозе и мојих драма на руском не би било. Најзад, али на посебан начин дугујем захвалност руским новинама и часописима, руском интернету, телевизији и радију, руским славистима и књижевним, односно позоришним критичарима који су моја дела прихватали са великом пажњом.

Захваљујући чувеном руском скулптору Григорију Потоцком, који је са супругом дошао пре неколико година у Београд и ту урадио мој портрет, који је сада пред вама, могу да кажем да сам за живота добио више но што многи ни после смрти не добијају. Хвала вам свима.”

Издавачка кућа из Сеула “Златни лук” објавила је крајем 2008. године роман “Унутрашња страна ветра” Милорада Павића. У Сеулу је објављен 1998. године и Павићев роман “Хазарски речник” у преводу на корејански језик.

Грчка филмска кућа “СМ Арт Медиа” објавила је недавно у колекцији “The Antennas of our Time” документарни филм о Милораду Павићу у трајању од 50 минута. Разговор је водио у Београду и у Новом Саду са аутором главни уредник највеће грчке издавачке куће Антеос Хрисостомидис. Филм обилује веома лепим снимцима Београда и Новог Сада и снимљен је на грчком и српском језику.

Издавачка кућа из Атине, “Естиа”, објавила је 2007 године роман Милорада Павића “Друго тело” у преводу Софије Авгерину. Овај роман је досад преведен на више језика (енглески, руски, словачки, словеначки и пољски).

Свој нови роман “Вештачки младеж” Милорад Павић је дао Матици српској и она ће га у марту 2009. године објавити са поднасловом “Три кратка нелинеарна романа о љубави”.

Украјински часопис за страну књижевност “Свесвит” објавио је у најновијем броју 2009. године драму Милорада Павића “Стаклени пуж”.

Са поговором Петра Пијановића Завод за уџбенике из Београда објавио је 2008. године у својој библиотеци “Један том” све приче Милорада Павића у избору аутора. У истој библиотеци раније су објављени сви текстови Душка Радовића, а у исто време, 2008. године, објављене су и све приче Иве Андрића.

Мексички издавач Sexto Piso објавио је 2007 године врло лепо издање у две књиге Павићевог романа “Уникат” у преводу Дубравке Сужњевић. У првом тому је сам текст романа, а у другом, другачије опремљеном тому је сто завршетака овог романа, пошто је то књига са сто крајева. Све заједно је стављено у једну кутију. Издавач је следећи напомену писца на крају књиге расписао конкурс за читаоце који су му послали своје завршетке. Три најлепша завршетка по избору издавача послата су аутору да изабере добитника награде, што је он и учинио.

Завод за уџбенике из Београда објавио је 2007 године роман Милорада Павића “Позориште од хартије” који у поднаслову има назнаку: “Роман антологија или савремена светска прича”. Роман је досад преведен на руски, пољски и чешки језик. У предговору аутор ове особене прозе каже: “У овом роману, у овој својеврсној антологији савремене светске приче, дакле у једном роману антологији, читалац ће наћи 38 прича као и био-библиографске податке о писцима тих текстова, којих такође има 38, јер је из сваке књижевности узет само један представник. Све те писце и податке је измислио, а свиг 38 прича је написао Милорад Павић”.

Пре изласка руског издања познати руски часопис “Инострана литература” објавио је четири поглавља из ове књиге у преводу Ларисе Савелиеве.

 

Дана 11 марта 2008. године у Народном позоришту у Београду одржана је промоција романа Милорада Павића “Друго тело”. Године 1984. у истој дворани била је промоција чувеног романа Милорада Павића “Хазарски речник”. Како је аутор рекао: “овај нови роман је друго тело “Хазарског речника” на свој начин”. О делу су говорили, поред аутора, сликарка Оља Ивањицки, професори универзитета Драган Симеуновић и Радован Биговић. Промоцију је припремила и водила Ивана Кузмановић у име издавачке куће Evro Giunti. Ансамбл модне ревије “Моне” приказао је на овој промоцији две тачке везане за садржај књиге - “Карневал у Венецији” и “Зима у Сент Андреји”.            Павићев роман “Друго тело” преведен је досад на руски, енглески, грчки, пољски, литвански, словеначки и друге језике.

Ажуриран Wordpress на верзију 2.3.1 и Bad Behaviour на 2.0.11. Чисто да се зна

Протекла три дана сам провео у Загребу на догађању „Open Translation Tools“, које су заједнички организовали Aspiration и Мултимедијални институт МИ2 (МАМА). Три дана пуна дискусије и размене искустава о превођењу, отвореном садржају, отвореном/слободном софтверу и њиховој интеракцији. Количина информација коју сам добио је огромна и мислим да ће ми требати најмање 3 месеца да их обрадим . Такође сам уживо срео неке људе које сам до тада знао искључиво преко Интернета, а добио сам и идеју за један пројекат, али о том потом.

Формат „конференције“ (у недостатку бољег израза) је био (барем мени) прилично интересантан - свака тема је обрађивана дискусијом у мањем кругу (од 2 до 4 истовремене сесије) и било је момената када сам желео да се клонирам да бих могао да пратим више дискусија Још један интересантан формат је тзв. „speedgeeking“, у којем је више представљача имало прилику да малој групи за четири минута представи нешто и одговори на евентуална питања, док се остали као посматрачи по групама после протека та четири минута померају код следећег представљача. Напорно и за једне и за друге, али и забавно

Журка којом смо затворили догађај је протекла у знаку дегустације локалних пића, које су донели учесници. Од гомиле која се тамо налазила, успео сам да пробам пар ракија (од шљиве - Данило, одличан, 5 ; од кајсије - мој скромни допринос културној размени; manastyrka пољске производње, траварица вероватно домаће производње), узо (са ледом), „старог Данца“ (горко данско биће, као пелинковац али скроз горко), „пољску заставу“ (сок од брусница доле, вотка горе), израелско суво црно вино од више сорти грожђа, слатки ликер из Јужне Африке, ликер са рогачем (земља порекла ми је измакла), и вероватно још које, али ценим да је разумљиво ако кажем да се не сећам баш свега што сам пробао

Цео догађај (осим журке, наравно) је забележен и на викију отвореном нарочито у ту сврху, па ако вас интересује којих смо се тема дотакли, и које смо закључке извукли, можете их наћи тамо.

На Кроз-тачки се појавила вест да је IBM поднео захтев за издавање патента на „Рекетирање путем претње од патената“. Један коментатор је међутим понудио алтернативни превод са правног на енглески језик, који слика потпуно другачију (и прилично забавну и занимљиву, нарочито ако патент буде одобрен) слику о садржају патента. По том тумачењу, патент се у суштини своди на „ако вас неко тужи за нарушавање патента, ми вам дајемо лиценцу на неки од наших патената, па можете да узвратите нитковима контратужбом“.

Памела Џонс ово назива „најбољим правник хаком још од GPL-а“

У 21. веку објављено је преко 100 превода књига Милорада Павића на стране језике.

Погледајте делимичан списак и галерију насловних страна иностраних издања.

Од октобра 2007 године читаоци ће моћи у рубрици “Подаци о рецепцији” на овом сајту видети досад необјављени текст Драгане Рајков “Рецепција М Павића на енглеском говорном подручју”.

Мада се SCO још није поштено упокојио (сахрана ће ићи натенане), већ је добио (духовног) наследника који би, осим што жели да зарађује на туђој грбачи, успут мало и да оштети/облати Free/Libre/Open Source.

Памела Џонс пише да је „компанија“ IP Innovation LLC поднела тужбу против компанија Red Hat и Novell због наводног кршења патента. Сем што цела та прича има врло непријатан дежа ви осећај, име Microsoft се пречесто појављује да би се веза одбацила као случајност.

Сочни детаљи, комплетна прича и додатни линкови на сајту Groklaw.

Синоћ сам пресекао и инсталирао нови Убунту на кућни рачунар - након милион перипетија, много мануелног рада и два сата буљења у монитор са гадном фреквенцијом освежавања, успео сам .

Проблем је било више:

[cs|yu]. archive.ubuntu.com је упорно одбијао сарадњу - те MD5 сума не ваља, те пакети не постоје, те Месец је у погрешној четвртини… То је један од разлога што нисам ишао преко update-manager -d, него сам скидао alternative диск. У сваком случају, ако подешавате сервер за пакете, гледајте да овај избегнете. Инсталациона процедура није успевала да се снађе са Пиџин пакетом из Debuntu складишта. Моја препорука - скините Пиџин и уклоните складиште, вратите gaim, ubuntu-desktop i nautilus-sendto. Друга два страдају приликом уклањања Пиџина, а gaim ће се ионако инсталирати када се постави ubuntu-desktop. Има два милиона пакета који се ажурирају после инсталације Gutsy-ја са бета alternative диска. То је проблем ако немате широкопојасни интернет

Јесте да ми је све ово створило проблем на кућној машини, али сам зато јутрос, наоружан знањем, на послу исту ствар (ажурирање дистрибуције) одрадио „школски“ тј. без икаквих трзавица.

Ово не значи да сам престао да користим Gentoo, јер нисам. Са овим сам само „курентан“ са Убунтуом који користим као средство за одвикавање од малих меканих екстрапрофита и погледа. Остало је још да се позабавим подешавањем 3D ефеката и Xinerame.

Помислио би човек да ће Sony након претходног фијаска са укључивањем rootkit софтвера на звучне CD-ове и негативне реакције јавности на исти одустати од таквих глупости. Да то није тако, показује и најновији случај: по истом принципу, на USB „штапићима“ за софтвером за читање отисака прстију налази се, ваљда као бонус за купце, и софтвер који се потајно инсталира на рачунар и који се прилично труди да се од истих (као и од неких антивирусних програма) сакрије.

Везе:

Antivirus.about.com: Sony Rootkit Redux F-Secure.com: Double Whammy! Another Sony Case (And it’s Not BioShock)

Novi roman Milorada Pavića “Drugo telo”  prevodi se na desetak jezika. Engleski prevod Dragane Rajkov donosi se sada u nastavcima na engleskoj stranici ovog web sajta. Svake sedmice biće dostupno čitaocima na engleskom jeziku po jedno od pet poglavlja romana. Posle pet sedmica oni će imati komplet romana “Drugo telo”. Čitaoci na srpskom, ruskom, poljskom i uskoro na grčkom, španskom, slovačkom, bugarskom i rumunskom imaju ili će imati na sopstvenom jeziku štampan novi roman Milorada Pavića.

45 5F E1 04 22 CA 29 C4 93 3F 95 05 2B 79 2A B2

Још један врло битан број

Прича је испричана, књига спаљена, пепео предат ветру на коришћење.

Идемо даље, једног дана.

“Litigate or shut up.”

Веза: Tim Bray.

Пољски издавач „Tchu“ који је у Варшави 1993. и 2004. објавио два издања „Хазарског речника“ Милорада Павића ових дана је штампао Павићеве романе „Друго тело“ и „Седам смртних грехова“. Преводиоци су Елизабета Квашњевска и Данута Ћирић-Страшињска. Узгред буди речено, варшавски издавач Philip Wilson објавио је 2005. Павићев дечији роман „Шарени хлеб и невидљиво огледало“ који је одмах био и награђен међународном наградом Philp Zepter за подручје пољског издаваштва.

09 F9 11 02 9D 74 E3 5B D8 41 56 C5 63 56 88 C0

Врло битан број, да се не заборави. Не пропустите да погледате и галерију на Wired.com.