Planeta Srbija

Јесте ли икад помислили да је еуфорија с којом неки Американци доживљавају Барака Хусеина Обаму упоредива са еуфоријом с којом су неки Срби доживљавали Слободана Милошевића? И један и други су обећавали промене. И ове године је су председнички избори у Америци пружали избор између куге и колере. Мекејн је био јасан - тврди империјалиста, пријатељ УЧК, доказани србождер. Колико год Обама причао о променама, иза њега стоји фосилизовани империјалистички тим одговоран за америчко деловање на Балкану деведесетих. Избор Бајдена за потпредседника је то недвосмислено потврдио (да сад не говорим о Олбрајтовој, Кристоферу, Холбруку, па Саманти Пауер...). Добро, сад је питање хоће ли Бајден да буде икебана као и сваки други потпредседник, или ће да се служи Чејнијевим преседаном; лично нисам сигуран да би неко толико сујетан и нарцисоидан могао да следеће четири године (или осам) проведе у сенци. Али видећемо.Избор Рама Емануела за шефа кабинета би могао да буде добра ствар, пошто је он годинама један од истакнутих чланова српског одбора у Конгресу. Али прави испит ће бити Обамин избор шефа дипломатије. Ако то буде Холбрук, све би коначно требало да нам буде јасно.Наш проблем, међутим, није у Вашингтону. Оно јесте да је Америка одиграла кључну улогу у балканским ратовима деведесетих, од подршке Загребу и Сарајеву до спонзорисања УЧК и ”независне државе Косово.” Али постојала је прилика да се утиче на промену тог курса када је Буш дошао на власт 2000, па опет 2004. Београд - тада већ под влашћу квислинга које је преко америчке владе контролисао Савет за међународне односе (најцрње легло империјалиста) - није учинио ама баш ништа. Неће ни сада. Квислинзи имају поптуну власт, и доследно извршавају наређења. На њима није да разговарају са Американцима, нити да их саветују или убеђују, већ само да ”учине све што могу” да се амерички налози испуне.Није случајно да баш сада Брисел најављује како ће њихова сподоба ЕУЛЕКС преузети контролу над ”целим Косовом” јер је ето, Београд одобрио постојање ове мисије као ”статусно неутралне.” Како може бити ”статусно неутрална” мисија која је формирана по Ахтисаријевом плану, и чији је основни циљ спровођење тог плана, односно помоћ стварању ”независне државе Косово”? Да ли Тадић и Јеремић стварно мисле да су Срби стока па да у такву глупост верују? Што да не, Тадић је двапут биран, а сад има и апсолутну власт. Демонкратија, је ли. За то време, лобисти и активисти Хрвата, Мађара, ”Бошњака,” а понајвише Албанаца већ ”обрађују” америчке Демократе како би власт новог Императора била склона њиховим интересима а против злих, примитивних, геноцидних Срба. А српски глас се не чује.

Upšte nisam planirao da pišem o predsedničim izborima u SAD ali neke stvari koje su Barack Obama i John McCain izjavili ulaze u teme o kojima pišem. Kada je reč o nauci stavovi dvojice predsedničkih kandidata se dosta razlikuju. Za razliku od naših (predsedničkih) izbora, gde nauku skoro i da ne pomenu, u SAD je to [...]

Ako ne gledam vesti, nemam perut.

Lepši mi je dan, lepši mi je muž, lepši mi je položaj leđa za kompjuterom. Jedino što tada, kada ne gledam vesti, ni ne sedim za kompom. Sin mi je uvek lep i bezobrazan, bez obzira koliko pažljivo da gledam vesti.

Gledam tenis, gledam u oči, gledam semafor. Kada ne gledam vesti, skoro da sam u mogućnosti da budem potpuno srećna.

Ima nešto toliko staro novo? Neka svinjarija? Šab me gabri. Čitam uz kafu svako jutro Hogara Strašnog i spremam ulogu Helge za tekući dan. Nikada ne možete dovoljno puno puta da ponovite čitanje Hogara Strašnog i nikada ne možete biti dovoljno netalentovani da vam ne uspe uloga Helge.

Kad ne gledam vesti, primećujem da dolazi proleće. Kolebljivo i mestičavo, ali stiže. Kad ne gledam vesti, primećujem da se bolje osećam pred kišu, za razliku od toga da se pospano osećam pred suncem.

Kako bih mogla da uočim tu zakonitost da sam gledala vesti? Bila bih nervozna a ne bih znala zašto. Ili, optužila bih opet posve nevinog Koštunicu.

PS.

Uspela sam da uspem da navijam za Baraka Obamu, iz ko zna kog razloga i ko zna kada. Čujem da je u Srbiji viđen natpis na bilbordu: Barače Obama, budi uvek s nama. Muž (koji još uvek sluša vesti u autu i ima kontakte) mi javlja da Luković ima bolji odgovor: Predsedniče Putine, raširi nam butine!

PS1.

Kako tačno izgleda klimaks i ima li mogućnosti za odlaganje izvršenja?

PS2.

Srećan Uskrs, ko slavi. Ja sutra kuvam šunku i lupam šarena jaja. Molim nove neprijatelje da odstupe, pre nego što potrošim stare.