Planeta Srbija

Pre par dana prijatelj mi priča kako se video sa našim trećim prijateljem iz srednje škole. Kaže, čovek je skoro diplomirao i počeo da radi. Drago mi je zbog njega, samo, on ima 32 godine, mojih je godina. Nije me to nešto posebno iznenadilo, studiranje od 10 i više godina nije retkost kod nas. Otprilike tih dana sam razmenio par mailova sa prijateljicom koja je trenutno na master studijama u

Nagomilano nepotrebno znanje voli da se prikazuje kao erudicija. Kao recimo u mom slučaju, u ovom primeru.

Skriveni citat sa Guglovog Akademika (Google Scholar) glasi: “stanite na ramena velikana”. Metaforu modernih kao patuljaka koji sede na ramenima divova prvi je upotrebio Bernar od Šartra (Bernard de Chartres, kraj XI i početak XII veka). Tako H. R. Jaus u jednom ogledu o tradiciji i svesti o modernosti.

Znanje o tome ko je prvi upotrebio metaforu ne približava nas razumevanju metafore. To je prazno, sitničarsko znanje.

Obrazovanje kroz koje smo prošli je puno takvih primera. Znamo ko je formulisao ovu ili onu teoriju, ali ne možemo da je uporedimo sa drugim srodnim ili konkurentskim teorijama. Učimo sijaset hemijskih formula, učimo o građi i oblicima listova, o reljefu dalekih zemalja - a da nemamo nikakvog iskustva ni sa tim zemljama, ni sa tim biljkama, ni sa tim jedinjenjima.

Znamo a ne znamo. Ne možemo da se snađemo u računu za struju. Pismeni, a ne umemo da ispunimo obrazac u opštini.

Share This

Tema večerašnjeg članka je svima vama dobro poznata: e-mail ili e-pošta ili elektronska poruka, odnosno KULTURA pisanja elektronskih poruka.

Ovo je izazvano mailom koji sam primio malopre, a koji se prostire na dva ekrana BEZ I JEDNOG JEDINOG reda razmaka. Morao sam da uložim neverovatan napor da uopšte razumem šta se u pismu kaže, traži a šta je samo konstatacija.

Nikada mi neće biti jasno zašto se prema e-mailu ljudi odnose sa nipodaštavanjem, tretirajući taj medijum kao potpuno nevažan.

Od ljudi koji nikada ne bi napisali pismo na papiru sa jednim savijenim uglom dobijam mailove koji su dvoredni, bez poštovanja osnovnih pravila komunikacije (a e-mail je samo još jedan kanal za komunikaciju).

Napisati kulturan i pristojan e-mail uopšte nije teško:

- odnosite se sa poštovanjem prema primaocu vašeg maila, bez obzira da li ga znate ili ne; ovo ne znači da treba da mu skidate kapu, no da treba da cenite vreme koje će primalac utrošiti na čitanje i “obradu” vašeg pisma.

- PRE SLANJA ispravite očigledne gramatičke i greške u kucanju.

- PRE SLANJA pročitajte pismo barem jednom pošto ste ga otkucali.

- Pišite jednostavno; čist tekst, čist format pisma bez ikakvih šara je najbolji izbor.

- Koristite HTML (šareni) e-mail samo ako baš morate (kada sliku ubacujete u sred maila a ne kao dodatak poruci recimo).

- Ako odgovarate na prethodni mail, ponovite samo potrebne i minimalne delove prethodnog maila (citiranje).

- Na kraju, ali ne i najmanje važno: proverite listu primalaca. Pravila su jednostavna:

na TO: listu stavite one za koje očekujete akciju po čitanju vašeg maila na CC: (Carbon Copy) listu stavite one koje želite da obavestite, i koji eventualno mogu da takođe pokrenu akciju na BCC (Blind Carbon Copy) listu stavite one za koje ne želite da se vide u listi primalaca. Opet, da bi izbegli razne probleme, u ovakvim slučajevima se na dno maila obično stavlja komentar:“Ova poruka ima BCC primaoce”

Poslednje pravilo direktno povlači sledeće: kada šaljete sve moguće laže i paralaže, “pročitaj ovo u 24h ili će te udariti autobus”, “pročitaj i pošalji po 5 puta svima iz tvog adresara” molim vas koristite BCC; moja e-mail adresa je moja, i ako želim nekom da je dam, daću je; ne želim da je vidim na bezveznom mailu sa još 73 nepoznata primaoca.

Na kraju, arhivirajte i čuvajte vaše mailove; prostor na diskovima je jako jevtin, a kad tad će vam zatrebati sitan mali podatak iz maila od pre tisuću godina za koji ste bili tada sigurni da ćete ga zapamtiti

Malo pre sam se vratio iz škole skroz zgranut predmetom “Web dizajn,” odnosno materijalom za učenje predmeta, sa kojeg inače i profesor predaje. Oni nas tamo uče HTML 4, iako se XHTML već uveliko koristi u sve većem i većem obimu, tako da možemo očekivati da će se u budućnosti sve više koristiti XHTML/XML a sve manje HTML. Ne vidim poentu u obučavanju studenata zastareloj tehnologiji, jer dok oni diplomiraju i dok se zaposle, HTML možda više neće ni biti u upotrebi.

Pustio sam neke od kodova sa ovih materijala kroz w3c validator, pošto smatram da je njihov validator najkompetentniji za proveravanje validnosti i praćenja standarda u HTMLu. Ako pogledate stranu 10 gore linkovanog PDF-a, videćete jednu zanimljivu stranicu ispisanu HTML kodom. Ukoliko taj kod propustite kroz w3c validator (i izabere bilo koji XHTML doctype), javiće vam grešku, odnosno pet grešaka. Opis greške je “element “HTML” undefined.” - ista greška se javlja i za tagove HEAD, BODY i TITLE (i još jedna za poslednji </head> tag. Toliko o case-insensitive (x)HTML-u. Zatim otvorite stranicu broj 13 i na njoj pogledajte atribute za <hr> tag: “Noshade – puna linija (bez senčenja).” Profesorov komentar je bio da se uz taj atribut stavlja vrednost koja setuje visinu senke horizontalne linije (a noshade iz opisa sa iste stranice znači “bez senčenja”). U primeru na istoj stranici se vidi da se atribut noshade koristi bez vrednosti. Međutim, ako i ovaj kod pustite kroz validator javiće vam dve greške: prva kaže da se hr tag ne zatvara sa > nego sa /> a druga kaže da se noshade ne može koristiti bez vrednosti atributa. Takođe, ako ovaj kod propustite kroz HTML 4.01 validator, opet ćete dobiti neke greške.

Zatim sa stranice 16 uzimamo kod stranice i puštamo kroz validator. Na XHTML 1.0 Strict testu pada sa 27 grešaka, dok za HTML 4.01 pada sa 5 grešaka (ni u jednom testu ne uzimam za grešku to što stranice nemaju DOCTYPE setovan). ADDRESS tag ne postoji u XHTML-u! Onda, na stranici 17, profesor objašnjava kako se formatira tekst sa <b>, <i> i <u> tagovima. Ono što profesor ne zna jeste da se <u> tag više ne koristi! Na sledećoj stranici (18) piše da se za podešavanje stila fonta koristi <font> tag. E pa ne koristi se. Zatim, na istoj toj stranici piše “Veličina može biti broj od -7 do 7,” a profesor je uz to dodao da se veličina ovde izražava u pikselima. Veličina fonta u opsegu od -7 do 7 piksela? Pa on očigledno nema predstavu koliko je malo 7 piksela. Ja sedmicu koristim za štampanje puškica Ako HTML kod sa devetnaeste stranice pustimo kroz bilo koji validator - opet greška… više njih. Nepostojeći tagovi, pisanje vrednosti atributa bez navodnika, itd…

Greške istog tipa se pojavljuju i na sledećim stranicama, pa ću ih preskočiti, i pažnju ću posvetiti stranici broj 34: pri dnu te stranice se vidi jedan <img> tag. Tri greške na prvi pogled:

border atribut se ne koristi po XHTMLu nema alt atributa koji je obavezan tag se ne zatvara sa /> već sa > što nije dobro

Dalje, na stranici broj 40 profesor priča o formatiranju linkova i tagu BODY, odnosno njegovim atributima LINK, VLINK i ALING… koji naravno ne postoje (čak ni po HTML 4.01 Strict validaciji).

Posle toga, na 42. stranici, gde se priča o mailto: linkovima, na slajdu lepo piše: “Pored osnovne adrese mogu se dodati i ostali atributi. Odvajaju se znakom ?, i nose fiksna imena promenljivih.” Ne, atributi se međusobno ne odvajaju znakom ? već znakom & (odnosno njegovim html entitetom &amp;), a svi atributi se od email adrese odvajaju znakom pitanja. Da ne biste pomislili da sam ja pogrešno razumeo šta tu piše, i da se tu možda nije mislilo na međusobno odvajanje: O da, i te kako se mislilo na međusobno odvajanje jer je profesor rekao, parafraziram: “Stavite mailto: pa email adresa, pa znak pitanja pa subject=Naslov poruke, a onda stavite drugi znak pitanja, i tako dalje…” Ne znam, meni tako ne radi

Na 43. stranici stoji kod za favicon, a tu je profesor napomenuo da mogu da se koriste isključivo ICO fajlovi. Ja ne znam za animirane ICO fajlove, ali recimo na blogu AVrAmTARa i te kako postoji animirani favicon, što će reći da mogu i GIF sličice da se koriste.

Dalje od ove stranice profesor nije predavao pa neću ni ja dalje da komentarišem, ali pogledao sam i ostatak slajdova i priča se ne menja puno… Ne znam, možda sam ja malo previše striktno gledao na ove kodove, i verovatno jesam, ali u svakom slučaju, učiti studente HTML (i to neispravni HTML) u 2008 godini po meni nije baš najnormalnije.

U Srbiji prosvjetne vlasti trenutno odlučuju mogu li se gimnazijalci upisati na fakultet bez polaganja prijemnog ispita. Polaganjem eksterne mature gimnazijalci bi automatski mogli postati brucoši, dok bi učenici stručnih škola morali polagati prvo internu maturu, a u slučaju da žele na fakultet i eksternu.

Po mom skromnom mišljenju ovo nije loša ideja, jer gimnazijsko školovanje je priprema za sticanje akademskog zvanja, četvorogodišnji prijemni ispit nakon kojeg je svako testiranje nepotrebni napor. Interna matura u ostalim srednjim školama predstavlja dobijanje dozvole za rad, pa se samim tim podrazumjeva da se polaže »dodatna« matura ukoliko postoji želja za daljim usavršavanjem.

S druge strane, meni je drago što sam ipak nakon gimnazije morala polagati prijemni ispit za fakultet, jer je osoba koja je sjedila u klupi do moje i neumorno prepisivala sa mog testa postala moj dugogodišnji partner, ljubav mog života – Roćko, glavom i bradom.

Zloćka

 

Kriv je zbog ovog posta! Juče sam provela sat vremena na youtube, pregledajući sve snimke, prvo s ovim profesorom, a onda i ostale profesore i one čudesne interaktivne table i, uopšte. Na kraju sam upoznala ceo MIT. Onda je i moja uža familija upoznala ceo MIT, jer su morali sve to da pregledaju, a ja sam pazila da nešto ne preskaču i da mi ne zabušavaju.

Nego, to me podseti na mog profesora fizike, zbog kojeg zamalo nisam to i upisala (srećna okolnost je bila da sam baš u vreme donošenja te odluke ušla u pubertet i uopšte mi se nije učilo nego mi se samo pušilo na velikom odmoru i bežalo s poslednjeg časa, pa sam upisala najlakši smer na prirodno-matematičkoj gimnaziji ali neću da vam kažem koji, jer bih onda morala da vas sve ovde ubijem). (more…)

Juče je u Glasu Srpske objavljen konkurs za sufinansiranje 150 postdiplomaca, izradu 150 magistarskihradova, izradu 100 doktorskih teza, 30 studenata doktorskih studija i projekte programa obezbjeđivanja i održavanja opreme i prostora za naučno-istraživačke radove.

Konkurs je pod krovom Ministarstva nauke i tehnologije i već je postavljen online, gdje je i obrazac za prijavljivanje!

Srećno,

Roćko

World Religions and 101 Cults and Sects - na izgled ne suviše privlačna ali zato sadržajima i spoljnim vezama bogata prezentacija o religijama, sektama i kultovima - u svakom slučaju drugačija.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Novi program Microsofta koji studentima daje mogućnost korišćenja nekoliko verzija razvojnih alata besplatno!

Na adresi https://downloads.channel8.msdn.com/ možete pregledati šta sve od softvera je u ponudi, a paket obuhvata i Windows 2003 Server, SQL server i Game Studio 2.0!

Inače, dosadašnja praksa je bila da se studenti uče na piratizovanim programima, a danas očigledno imaju mogućnost da to rade potpuno legalno i sa podrškom Microsofta. Nisu ni oni ludi, jer im je to najača baza za budućnost. Koga briga za spajanje sa Yahoo-om, kad mogu imati studente svijeta koji smišljaju nove Web 2.0 aplikacije na svom besplatnom softveru. Brilijantan potez koji će najviše zaboljeti Adobe (silverlight vs. flash) i Open Source (Visual studio vs. free development).

Pitam se da li naše školske ustanove, uopšte imaju pojma o ovom programu. Naravno da BiH/RS ne stoji među zemljama koje su trenutno u programu. Vjerovatno zato što čelni ljudi, a bogami i SOBL imaju pametnijeg posla - igranja zavađenih strana.

Roćko

Unutar kampusa Univeziteta u Banjoj Luci će se otvoriti Inovacioni centar Banja Luka, u kome će priliku dobiti svi diplomci i postdiplomci da svoje znanje pretvore u praksu i da razviju neku inovaciju ili biznis, kroz ovakav model inovacionog-poslovnog inkubatora. Svidjela mi se vijest jako, jer ovako nešto kod nas nije postojalo. Ne mora svaka novina biti dobra, ali mislim da bi ova mogla biti.

Ujedno, kad vidim kojim tempom se razvija kampus, poželim ponovo biti student i ako ništa samo da dobijem priliku da učestvujem u svim novinama koji se nude. Iako uvijek ima korupcije, nadam se da će ostvariti bar 10% zacrtanih ciljeva i jedva čekam da moja djeca krenu studirati :)

Više o ovom na sajtu Minstarstva nauke i kulture, a ako neko od vas se muva po kampusu, neka napiše kako to u stvarnosti izgleda :) Pretty please!

Roćko

Izgleda da je taktika bila “ugasi da se strasti smire, pa opet upali”, ali ovaj put sa novim pravilima. Možete ga naći ovdje.

Svako ko hoće da učestvuje na forumu, mora da pri registraciji ostavi broj indeksa i JMBG i da time dozvoli svoju identifikaciju. Pravi demokratski forum, ali ko kaže da morate ostaviti tačne podatke? ;)

No, isto tako, srećom postoji i alternativni studentski forum koji možete naći ovdje.

Uglavnom, bitno je da postoji mogućnost izbora, ali uprkos mogućnosti identifikacije, nadam se da će studenti upoznati i iskoristiti svoja prava.

Roćko

Članci vezani za temu:

http://www.blatruc.com/10/ukinut-forum-ekonomskog-fakulteta-u-banjaluci/

http://www.blatruc.com/11/ukinut-forum-ekonomskog-fakulteta-u-banjaluci-2/

http://www.blatruc.com/11/ukinut-forum-ekonomskog-fakulteta-u-banjaluci-3/

Juče je u Glasu Srpske objavljen i ovaj konkurs, gdje dodjeljuju 75 stipendija perspektivnim sportistima, sportistima invalidima i potencijalnim olimpijskim kandidatima. Trebao bi da se pojavi i na zvaničnoj stranici Ministarstva, ali po običaju kasne sa web izdanjem stipendije.

Imam komentar na visinu iznosa stipendija. Ahem, izgleda da je lakše biti sportista nego student (ili možda sportista student :P)

Roćko

Moram odmah na početku da skrenem sa teme o kojoj sam imala namjeru da pišem. Preporučila bih svima da pogledaju web stranicu Predsjednika Republike Srpske. Zvučaću možda nevaspitano, bez poštovanja prema satarijim osobama, ali ovaj dizajn je stvarno kao za neko penzionersko udruženje. Boje zbilja mogu da unište čitav web sajt! Kombinacija tegetplave i tonova prljavonarandžaste je osmišljavana možda svega 20 sekundi. Najčešće se narandžasta povezuje sa sardžajima koji imaju veze sa - hranom. Jeste da Institucija ima veze sa hljebom našim nasušnim, ali što je previše -previše je. Moglo se fino zadržati na tonovima plave, koja daje osjećaj veličine, snage i stabilnosti, asocira na mirnoću i uravnoteženost, jer to je upravo ono što nam fali. Definitivno, ova ženskasta naranžasta je dno dna! Dizajneru bih preporučila malo osnovne literature o web dizajnu, ali ne vrijedi, jer on ovo neće ni čitati…

Elem, htjela sam opet malo o stipendijama. Na pomenutom sajtu ima dio o Fondaciji dr Milan Jelić. Tu se može naći i spisak stipendista o kojima smo već naširoko pisali.

Poređenjem sa spiskom stipendista Ministarstva prosvjete i kulture inostranstvu može se utvrditi da postoje imena koja se pojavljuju na oba spiska. Ta imena su: Marko Đuranović, Mirjana Milić, Zdravko Janković, Igor Mitrić, Goran Šućur, Slaviša Dujaković, Tatjana Bosić, Milorad Lazičić, Maja Janjić, Miloš Sarajlić. Ako sam nekog propustila neka digne dva prsta. Koliko vidim, ima ih deset.

Studentskim organizacijama bih preporučila da se bore protiv ovakvih stvari, umjesto da spuštaju kriterije za dodjelu stipendija. Da se bore protiv namještenih konkursa za posao, zapošljavanja pripravnika koji već rade, da se bore za volontiranje, mogućnost sticanja iskustva!

Zloćka

Juče se završio zimski raspust za osnovce i srednjoškolce Republike Srpske. Slika je vjerovatno slična kao kad sam ja bila đače: koga je zadesilo da je prva smjena bori se sa pospanošću, jer se na raspustu svi odviknu od ranog ustajanja, vraćaju se knjige u biblioteku uz nadu da bibliotekarka neće pitati kakve su, jer snijeg je bio odličan za sankanje…

Možda je slika malo drugačija u OŠ Ivo Andrić u Banjoj Luci, sinoć su bili na dnevniku i gospodin Kasipović je bio s njima, jer od ove godine posebni su po - elektronskim dnevnicima. Na taj način će roditelji (koji se znaju služiti kompjuterom i internetom) biti automatski obavještavani o ocjenama, izostancima i ostalim bitnim informacijama. Projektant informacionog sistema je firma Lanaco, koja je poklonila softver čija se vrijednost procjenjuje na 600 000 KM. Ministarstvo prosvjete je u projekat uložilo 55 000 KM, a planira se još 145 000 KM.

Shavtam ja brigu za mladunčad, ali iskreno drago mi je što me ta novotarija u mom školovanju mimoišla. Doduše nije me mimoišao rat i ostale gluposti, svaka generacija ima svoju brigu, ali makar sam neku slabu ocjenu mogla prećutati dok je ne ispravim. I nisam uopšte ispala tako loše, možda zato što su mi roditelji vjerovali, a mene je beskrajno grizla savjest kada to iznevjerim, pa se nije isplatilo!

Iako se to u Srbiji pokazalo kao dobra inovacija, jer se uspjeh đaka popravio za 10%, a broj izostanaka smanjio za 20%, mene najviše plaši da će to mnogim roditeljima poslužiti kao izgovor da se ne pojavljuju u školi. Na taj način moglo bi doći do otuđenja dva glavna vaspitača - škole i porodice, jer gubi se ljudski faktor u komunikaciji između njih. I jedni i drugi su uskraćeni za veoma bitne informacije - roditelji mogu i da ne znaju ko im uči dijete, a ponekad nastavnici za adekvatan pristup nekoj djeci trebaju da poznaju iz kakvog porodičnog okruženja oni dolaze.

Ovaj pilot projekat, prema izjavama iz Ministarstva prosvjete i kulture, mogao bi od iduće godine da zaživi i u ostalim školama Republike Srpske. Da li to znači da će konačno sve škole dobiti računare? I krovovi će biti popravljeni da ne prokišnjavaju, jer od vlage bi moglo doći do kratkog spoja na “dnevniku”?

Zloćka

Izgleda da nema kraja ovoj pantljičari. Već smo piali o tome da je Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske objavilo konkurs za stipendiranje redovnih studenata sa prosjekom ocjena 8,5 i iznad 8,5, koji je otvoren do kraja ovog mjeseca.

Nakon opravdanih žalbi na rezultate konkursa Fondacije Dr Milan Jelić, slijede novi, po mom mišljenju nopravdani, prigovori i na uslove konkusa Ministarstva prosvjete. Naime, Studentski info Centar raspisao je peticiju kojom traže “pravednije” uslove za dobijanje stipendije.

Pod pravednim uslovima podrazumjevaju:

- da se potrebni uslov prosjeka ocijena spusti na 8,00! - da se omoguci ravnopravno dobijanje stipendija svim sudentima Univerziteta! - da se rezultati konkursa objave transparentno i da se na uvid da kompletna lista kandidata!

Prvi zahtjev mi je besmislen. Dokle će se spuštati prosjek ocjena? Umjesto da se studenti bore za bolje prosjeke oni teže degradiranju kriterija. To govori dovoljno koliko sami cijene svoje sposobnosti i mogućnosti. Ova situacija mi najviše liči na onu narodnu poslovicu “Vidjela žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu”. Ko su onda “talentovani studenti”? I još zanimljivije pitanje, obzirom da trenutno studenti primaju po 200 KM, koliki bi bio iznos kada bi konkurisali i studenti sa prosjekom ocjena 8,00?

Drugi zahtjev je loše formulisan. Na koji Univerzitet se odnosi? Treći zahtev mogu razumjeti, i podržavam. Takve informacije bi trebalo da su dostupne svima. Rezime - nemaju moj glas.

Zloćka

Evo i konkursa objavljenog danas u Glasu Srpske. Na još uvijek eksperimentalnom portalu Vlade još uvijek nema obavještenja o stipendijama. Telefonski broj na kome možete dobiti informacije o stipendijama je 051/338-434, dok temu koja se bavi stipendijama Fondacije Dr Milan Jelić možete naći ovdje.

Srećno kandidatima.

Roćko

Kao studenti “ICT koledža,” odnosno Visoke škole strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, tj. bivše Više PTT škole, koja je Microsoft-ov partner, imamo mogućnost da dobijemo legalno akademske licence za određene MS programe. To je informacija koju imamo od početka ove školske godine.

Dvojica kolega i ja se tako zainteresujemo i za Windows XP i za novu Vistu, pošto, jel’te, zašto da koristimo piratizovan softver ako već možemo da imamo legalne kopije. Uputimo se u studentsku službu i kažemo da smo došli po Viste. Lik nam kaže koji podaci mu trebaju i da mu donesemo 3 diska za pola sata. Mi se uputimo do najbliže knjižare (koja je na +500 metara od škole) i tamo imaju samo neke buđave DVD-e. Odnosno imaju i Verbatime ali koštaju 70 dinara. Ništa, uputimo se mi dalje i dođemo skoro do konja, do Pakom shopa. Tu uzmemo 3 prazna DVD-a i vratimo se nazad u školu. Damo diskove onom liku (zajedno sa podacima koje nam je tražio) i on nam kaže da dođemo posle 12:30h. Odemo mi na piće, malo blejali tamo, zezali se, i kad smo se vratili, onaj lik nam kaže da ima nekih problema sa našim diskovima i da dođemo za još pola sata. Opet mi blejali malo, otišli na neko predavanje za koje se ispostavilo da ga neće biti (ili će mnogo kasniti :-D) i odemo oko 13h kod dotičnog gospodina, a on nam kaže ovako nešto: “Vi ste mi dali DVD diskove, a trebalo je da mi date CD diskove,” pružajući nam tri obična CD-a. Tu mi je već nešto bilo sumnjivo ali iskuliram ja situaciju. Sva sreća pa ga ortak pita koja je to verzija Windowsa (u smislu “Home”, “Business”, itd..), na šta nam on odgovara: “Windows XP Service Pack 2″

- Ali… mi smo tražili Vistu

- A… paaaa, nemamo mi Vistu još

Mi zaprepašćeni. Ništa, pokupimo se i odemo. Šta da radimo kad nemaju ljudi Vistu? Dođem ja kući, upalim Thunderbird, on na sva tri accounta skine gomilu nekih mejlova, 2/3 od toga ubaci u Junk folder, ja pogledam ove što su ostali u Inboxu, odgovorim na njih, i nastavim da radim šta sam započeo. Posle nekih pola sata-sat, opet ja u Thunderbird, da obrišem sve iz Junk foldera, kad ono mejl od e-Academy sa subjectom: “You are Registered!” - upravo u Junk folderu. Strašno

sl. 1. Najvažniji mejl u spamu (klik za uvećanje)

Sva sreća pa nisam po automatizmu pritisnuo odmah CTRL+A i Delete, već sam ovaj put bacio pogled na listu mejlova. U svakom slučaju, ulogujem se ja na link koji sam dobio u mejlu sa korisničkim imenom i šifrom koje sam dobio u mejlu, izaberem iz padajućeg menija “Windows Vista Business DVD,” prihvatim EULA, koji, koliko sam shvatio, kaže da kad prestanem da budem student škole mogu da nastavim da koristim softver, ali ne mogu da skidam nove apdejtove, i dobijem serijski broj, i link za download. Krenem da preuzimam fajl i vidim da je to u stvari Downloader za Vista DVD, koji izgleda ovako nešto:

sl. 2. Preuzimanje Viste (klik za uvećanje)

Samo se nadam da ću moći bez nekih većih problema da narežem ovo na DVD, jer mi nešto čudan ovaj downloader. Bolje da su nam dali ISO da preuzmemo. U svakom slučaju, u toku pisanja ovog teksta preuzimam Vistu, XP SP 2 sam dobio u školi, serijske brojeve za oba Windowsa sam već uzeo (i dobio izričitu zabranu od strane tog lika u školi što nam je dao diskove da NE SMEM DA SHARE-UJEM SVOJ SERIJSKI BROJ :-D), a posle ovoga ću da krenem redom da skidam sav ovaj softver, da se obezbedim ja sa legalnim kopijama (i još bitnije: sa legalnim serijskim brojevima) dok još mogu

Evo liste softvera koji mogu besplatno da preuzmem (sa neta ili iz škole, nebitno):

.NET Framework SDK 1.1 Access 2003 Access 2007 BizTalk Server 2006 Developer Edition BizTalk Server 2006 Enterprise Edition BizTalk Server 2006 Standard Edition Compute Cluster Pack Compute Cluster Pack SDK Exchange Server 2003 Enterprise Edition Exchange Server 2007 Enterprise Edition Exchange Server 2007 Standard Edition Expression Web InfoPath 2003 InfoPath 2003 Toolkit for Visual Studio Tools for Office 2005 InfoPath 2007 MapPoint 2004 European - Run Disc (2/2) MapPoint 2004 European - Setup Disc (1/2) MapPoint 2004 North America - Run Disc (2/2) MapPoint 2004 North America - Setup Disc (1/2) MapPoint 2006 Standard Edition (North American Maps) CD1 MapPoint 2006 Standard Edition (North American Maps) CD2 MELL - Developer Edition for MSDNAA Microsoft Healthcare Framework SDK Microsoft MSDN Subscriptions Library (Full) Microsoft Visual J# .NET Microsoft Visual Studio 6 Pro (Full Download) MSDN Library (Visual Studio .NET) CD1 ISO (Jan 2004) MSDN Library (Visual Studio .NET) CD2 ISO (Jan 2004) MSDN Library (Visual Studio .NET) CD3 ISO (Jan 2004) MSDN Library (Visual Studio .NET) Full (Jan 2004) MSDN Library - April 2007 (DVD) MSDN Library - May 2006 - CD1 MSDN Library - May 2006 - CD2 MSDN Library - May 2006 - CD3 MSDN Library for Visual Studio 2005 - CD1 MSDN Library for Visual Studio 2005 - CD2 MSDN Library for Visual Studio 2005 - CD3 Office Groove 2007 Office Live Communications Server 2005 with Service Pack 1 Resource Kit Office SharePoint Server 2007 Enterprise Office SharePoint Server 2007 Standard OneNote 2003 OneNote 2007 Project Professional 2002 (Single-User) Project Professional 2003 Project Professional 2007 Project Server 2003 SharePoint Designer 2007 SQL Server 2000 Enterprise Edition SQL Server 2000 SP3a SQL Server 2005 Developer Edition - 32-bit - CD1 SQL Server 2005 Developer Edition - 32-bit - CD2 SQL Server 2005 Developer Edition - 64-bit Extended - CD1 SQL Server 2005 Developer Edition - 64-bit Extended - CD2 SQL Server 2005 Developer Edition - 64-bit Itanium - CD1 SQL Server 2005 Developer Edition - 64-bit Itanium - CD2 SQL Server 2005 Express Edition SQL Server 2005 Standard Edition - 32-bit - CD1 SQL Server 2005 Standard Edition - 32-bit - CD2 SQL Server 2005 Standard Edition - 32-bit - DVD SQL Server 2005 Standard Edition - 64-bit Extended - CD1 SQL Server 2005 Standard Edition - 64-bit Extended - CD2 SQL Server 2005 Standard Edition - 64-bit Extended - DVD SQL Server 2005 Standard Edition - 64-bit Itanium - DVD SQL Server 2005 Workgroup Edition - 32-bit - DVD Virtual PC 2004 Virtual PC 2004 with SP1 Virtual Server 2005 Standard Edition R2 - x64 (English) Visio for Enterprise Architects Visio Professional 2003 Visio Professional 2007 Visual Basic 2005 Express Edition Visual C# 2005 Express Edition Visual C++ 2005 Express Edition Visual J# 2005 Express Edition Visual SourceSafe 2005 Visual SourceSafe 6.0d Visual Studio .NET 2003 Professional - Full Install Visual Studio .NET Academic Student Tools 2003 Visual Studio .NET Academic Teaching Tools 2003 Visual Studio .NET Pro 2002 - ISO Image - CD1 Visual Studio .NET Pro 2002 - ISO Image - CD2 Visual Studio .NET Pro 2002 - ISO Image - CD3 Visual Studio .NET Pro 2002 - ISO Image - CD4 Visual Studio .NET Pro 2002 - ISO Image - CD5 Visual Studio .NET Professional 2002 (Full) Visual Studio .NET Professional 2003 CD1 ISO Visual Studio .NET Professional 2003 CD2 ISO Visual Studio .NET Professional 2003 Prerequisites ISO Visual Studio 2005 Professional Edition Beta 2 DVD Visual Studio 2005 Professional Edition CD1 Visual Studio 2005 Professional Edition CD2 Visual Studio 2005 Standard Beta 2 Visual Studio 2005 Standard Edition CD1 Visual Studio 2005 Standard Edition CD2 Visual Studio 2005 Team Foundation Server Beta 2 Visual Studio 2005 Team Foundation Server Trial Edition Visual Studio 2005 Team Suite - CD1 Visual Studio 2005 Team Suite - CD2 Visual Studio 2005 Team Suite - CD3 Visual Studio 2005 Team Test Load Agent Beta 2 Visual Studio 2005 Tools for the Microsoft Office System Visual Studio 6 SP6 Visual Web Developer 2005 Express Edition Windows 2000 Advanced Server (with SP4) Windows 2000 Professional (with SP4) Windows 2000 Server (with SP4) Windows 2000 SP 4 Windows Embedded CE 6.0 DVD Windows Mobile 5.0 Developer Resource Kit Windows Mobile 5.0 SDK for Smartphone Windows Real-Time Communications Client API SDK 1.3 Windows Server 2003 Enterprise Edition Windows Server 2003 Enterprise Edition - 64 Bit Windows Server 2003 R2 Enterprise Edition - Disc 1 Windows Server 2003 R2 Enterprise Edition - Disc 2 Windows Server 2003 R2 Standard Edition - Disc 1 Windows Server 2003 R2 Standard Edition - Disc 2 Windows Server 2003 Standard Edition Windows Server 2003 Web Edition Windows Services for UNIX 3.0 Windows Services for UNIX 3.5 Windows Vista Business 64bit DVD Windows Vista Business CD1 Windows Vista Business CD2 Windows Vista Business CD3 Windows Vista Business CD4 Windows Vista Business CD5 Windows Vista Business DVD Windows XP Embedded Windows XP Professional (Single User) Windows XP Professional (Single User) 64bit Edition Windows XP Professional with SP1a (Single User) ISO Image Windows XP Professional with SP2 (Single User) ISO Image Windows XP SP2 Windows XP SP2 Customer Support Diagnostics Tools

Poslednja dva meseca dobar deo slobodnog vremena posvetio sam kupovini knjiga za školicu (biće specijal o iskustvima sa “ekspres” i inim dostavama knjiga iz inostranstva). No pošto su za učenje na mojoj školi neophodni i vodiči evo faktografskog uvida u efikasnost kompanija koje se diče “brzom” isporukom “brzih pošiljki”:

  2-11-07, 20:00 London-Heathrow - UK Pošiljka preuzeta 2-11-07, 20:57 London-Heathrow - UK Pošiljka izvozno procesirana u mestu otpreme 2-11-07, 21:10 London-Heathrow - UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow - UK 2-11-07, 21:13 London-Heathrow - UK Prispelo u skladište DHL-a u London-Heathrow - UK 2-11-07, 22:37 London-Heathrow - UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow - UK 2-11-07, 23:43 London-Heathrow - UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow - UK 2-11-07, 23:43 London-Heathrow - UK Pošiljka u tranzitu kroz London-Heathrow - UK 3-11-07, 01:20 East Midlands - UK Prispelo u skladište DHL-a u East Midlands - UK 5-11-07, 00:48 Leipzig - Germany Prispelo u skladište DHL-a u Leipzig - Germany 5-11-07, 05:38 Leipzig - Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig - Germany 5-11-07, 08:53 Sofia - Bulgaria Prispelo u skladište DHL-a u Sofia - Bulgaria 5-11-07, 10:09 Sofia - Bulgaria Napustilo skladište DHL-a u Sofia - Bulgaria 5-11-07, 13:50 Skopje - Macedonia Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije 5-11-07, 13:53 Skopje - Macedonia Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu 5-11-07, 18:39 Skopje - Macedonia Pošiljka je zadržana 6-11-07, 19:23 Skopje - Macedonia Napustilo skladište DHL-a u Skopje - Macedonia 6-11-07, 23:26 Leipzig - Germany Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu 7-11-07, 02:40 Leipzig - Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig - Germany 7-11-07, 03:52 Bergamo - Italy Prispelo u skladište DHL-a u Bergamo - Italy 7-11-07, 08:12 Bergamo - Italy Napustilo skladište DHL-a u Bergamo - Italy 7-11-07, 12:01 Belgrade - Serbia, Republic of Prispelo u skladište DHL-a u Belgrade - Serbia, Republic of 7-11-07, 12:17 Belgrade - Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije 7-11-07, 12:39 Belgrade - Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije 7-11-07, 17:21 Belgrade - Serbia, Republic of Prosleđeno na dostavu 8-11-07, 2007, 15:54 Kragujevac - Serbia, Republic of Pošiljka isporučena  

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Sledećeg utorka (13.11) u Galeriji KC “Laza Kostić” u Somboru, izložba radova studenata sa našeg Fakulteta (smer dizajn medija u obrazovanju). Napisah 15-20 redaka kao propratni tekst, između ostalog, po nekoliko reči o pedagoškom optimizmu, našoj digitalnoj sudbini, i obavezujućem karakteru “prve” izložbe. Sasvim, sasvim lapidarno. Bio sam prijatno iznenađen kvalitetom pojedinih radova - ne toliko [...]

Članovi akademske zajednice ne retko su upozoravani na opasnosti korišćenja slobodnih izvora inofrmacija poput Wikipedia-e pre svega zbog nepouzdanosti i mogućnosti da bilo ko u bilo kojem trenutku izmeni odrednicu. To je jedan od razlog koji je naveo grupu urednika i korisnika Wikipedia-e da pokrenu njenu akademsku verziju - Veropedia-u koja je od prošle sedmice dostupna svim zainteresovanima. Osnovna razlika između dve internet enciklopedije je što se na Veropedia-i objavljuju “provereni i prečišćeni” tekstovi koji s po objavljivanju više ne mogu menjati. Veropedia, nakon sedam dana “rada”, ima 3,920 članaka …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Tokom oktobra samo 3 posta. Čini mi se da sam čak i tokom letnjih odmora više pisao (mislim na blogu pošto u offline režimu pišem praktično svakodnevno). E sad, ako znate čemu je početak u oktobru, onda možda kapirate i zašto imam manje vremena & snage za pisanje…

Odgovor - opet sam student Ne brucoš, to bih verovatno malo teže podneo, ali 12 godina nakon što sam prvi put upisao fakultet rešio sam da je krajnje vreme da dođem do neke diplome. Ali ne baš i bilo koje. Već mesec dana sam student Fakulteta za medije i komunikacije na Singidunum univerzitetu. Da, to je još jedna privatna i prilično skupa škola, ali vredi. Gledano čisto tehnički - primenjen je bolonjski sistem, što znači da svaki ispit donosi neki broj poena, za semestar ih treba skupiti 30, odnosno za 3 godine studija 180 i eto bachelor diplome. Ko hoće dalje - može. Predavanja su takva da se od studenata očekuje da na čas dođu pripremljeni, odnosno da pročitaju odgovarajuće tekstove iz hrestomatije (zvuči k’o neka opaka bolest, zar ne?) i da se u meri u kojoj to osećaju da mogu uključe u diskusiju o temama kojima se pročitani tekstovi bave. Pored toga, obaveze studenata su i da tokom semestra pišu komentare, eseje, seminarske radove itd. Prisustvo predavanjima i pisanje tih radova utiču sa oko 50% na krajnju ocenu, a ostatak se osvaja na završnom ispitu koji je opet, u većini slučajeva, u formi pisanog rada.

Iako na prvi pogled zvuči lako - ideš redovno na predavanja, malo čitaš neke tekstiće i pričaš na času… Nije lako. Barem ne meni koji od 9 sati sedim u kancelariji ili jurim po press konferencijama, a onda u 16 krećem na fakultet da bih od 17 do 20h bio na časovima. I tako svaki radni dan osim petka. Kad dođe vikend želim da pročitam tekstove za narednu nedelju i napišem radove koje ću predavati, ali snaga ne dolazi… pa onda uveče nakon predavanja pokušavam da se pripremim za naredni dan i onda ispadne da do 1-2 ujutro čitam Benjaminov tekst o Umetnosti i doba tehničke reprodukcije. Na sreću pa ima kolega koje ili imaju manje posla ili im sve to mnogo lakše pada pa uspešno diskutuju na časovima dok ja kao sunđerčić upijam…

Ono što je takođe super u ovoj školi su profesorke i profesori koji znaju (bar meni tako deluje) o čemu pričaju. Ne bih navodio njihove biografije (a dobar deo njih nam je uz silabus predmeta dalo i svoj kratki CV čisto da znamo s kim imamo posla) - imena su dovoljna, pa guglajte. Tu su npr. Dubravka Đurić (ako ste u Novom Sadu sutra uveče posetite izvođenje njene poezije), Jelisaveta Blagojević, Tatjana Rosić, Sanja Petričić, Milena Marković, Ivan Stanković, Novica Milić (sa gostujućim predavačima), Branko Čečen, Jonathan Boulting i Oleg Novković. To su oni na čija predavanja idem, a ima tu još ljudi… Dekanka je Nada Popović Perišić koja se potrudila da sa svakim (barem koliko ja znam) studentom lično porazgovara pre upisa.

I, naravno, uvek je lepo u novom okruženju koje i samo za sebe deluje pozitivno upoznati interesantne ljude koji su u situaciji sličnoj mojoj. Ima tu ljudi raznovrsnog bekgraunda, uvek je i par “mudrosera”, kako reče jedan kolega, koji na svaku temu moraju da “drže tezgu”, niz onih koji sve što profesori kažu shvataju previše bukvalno pa im je teško objasiti išta, ali na sreću uspevam da najviše komuniciram sa onima koji ne spadaju ni u jednu od te dve ekstremne grupe

U ponedeljak mi počinje 5. nedelja na 3. fakultetu. Ako je preživim neću, kao Miki iz Velikog brata , za taj “uspeh” dobiti 20k evra za dobrotvorne svrhe. Moja treća šansa znači da će nakon pete nedelje doći i šesta te da ću narednih skoro godinu dana čitati i pisati i diskutovati o zanimljicim i (povremeno) teško shvatljivim stvarima i da ću na kraju tog procesa konačno (valjda) imati diplomu…

Urugvaj je i zvanično prva država koja je zvanično poručila 100,000 OLPC (Jedan Laptop za svako dete) računara za školarce između 6 i 12 godina. Vlasti Urugvaja najavljuju i mogućnost da do kraja 2009. godine kupe još 300,000 komada i na taj način u potpunosti ispune “zavet” iz imena projekta.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Poslednjih par godina sa zanimanjem pratim OLPC projekat - Jedan laptop za svako dete (One Laptop Per Child) - popularno laptop za $100 (tačnije $200) čija konačna faza realizacije (verovatno) treba da započne sredinom novembra. OLPC je, kao što i vrapci znaju, namenjen pre svega deci nerazvijenih i zemalja u razvoju dok se početak prodaje, po dupliranim cenama, očekuje u SAD i Kanadi u okviru dobrotvorne kampanje “Daj 1 Kupi 1″ (Give 1 Get 1), a zatim i prve “redovne” isporuke za Peru i Urugvaj. OLPC XO mašine zasnovane su na AMD i Marvell Technology hardveru a platformu pokreće GNU Linux distribucija pod pokroviteljstvom kompanije Red Hat. Proizvodnja OLPC XO računara poverena je kineskoj Quanta Computer Inc. sa kapacitetom godišnje proizvodnje merenim u milionima (GNU Linux) računara.

Gledano kroz prizmu budućih demografskih trendova OLPC je namenjen deci u zemljama koje, za razliku od danas najvećih tržišta računara koja stare, očekuju priliv mlađeg stanovništva čime bi jedna od najvažnijih, ako ne i glavna, prednost Windows operativnih sistema (što kupljenih što “kupljenih” na šta je Microsoft spreman da, i pored sve buke oko piraterije, često zažmuri) kompanije Microsoft - njihova “sveprisutnost/prepoznatljivost” na personalnim računarima širom Sveta bila dovedena u pitanje. Sad ako ste pomislili da će Microsoft sedeti skrštenih ruku, čekati da školarci širom Sveta kasnije shvate da je Windows bolji od Linuksa, i time propustiti priliku da za “tuđe pare” svoje operativne sisteme predstavi populaciji od koje zavisi budućnost tržišta računara - prevarili ste se. Potpredsednik kompanije Microsoft Vil Pol (Will Pole), u izjavi datoj Reuters-u, kaže kako “Microsoft ulaže ne mala sredstva u kreiranje osnovne verzije Windows XP operativnog sistema za OLPC ali da su najmanje par meseci udaljeni od praktičnog rešenja”.

Iz reakcija OLPC zajednice na ovu izjavu stiče se potpuno drugačija slika o učešću Microsoft-a u OLPC projektu, gde su po tvrdnjama upućenih, tretirani istovetno kao i 1,500 ostalih učesnika u procesu kreiranja programske podrške za OLPC. Čak šta više - nedostatak “specijalnog” tretmana za džina iz Redmonda često dovodi do smešnih situacija u kojima je Microsoft, koji raspolaže sa nekoliko OLPC računara za razvoj “svoje vizije” operativnog sistema, prinuđen da se za pomoć obrati razvojnom timu konkurentskog Red Hat-a.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Juče je LABRIS (Organizacija za lezbejska ljudska prava) predstavio rezultate istraživanja o govoru mržnje prema osobama drugačije seksualne orijentacije od većinske. Praćene su četiri televizije (B92, RTS, Studio B i Pink), a tokom decembra prošle godine i proleća tekuće zabeleženo je 27 priloga sa lezbejskom i gej tematikom. Neću na mom parčetu weba kuckati agencijski izveštaj. B92.net je preneo FoNetovu vest, a evo Tanjugove (ne mogu je naći na njihovom sajtu, ali je zato projurila MySpaceom).

Meni je prvi utisak da je ovom prilikom više novinara prisustvovalo dešavanju, ali to ne znači i da se pojavilo dovoljno priloga. Namučio sam se 30ak minuta da nađem da je na B92 konferencija pomenuta i to je sve. Google obično za razne upite omogućava da se mnogo brže dođe do rezultata.

Rezultate istraživanja možete saznati ako preuzmete PDF, a preciznije objašnjenje pojma govor mržnje na engleskoj Wikipediji. Nakon zvaničnog dela (Dragana Vučković ispred LABRIS-a, Miša Stojiljković, novinar B92, pričao je ulozi i odgovornosti medija, i pravnik Saša Gajin koji je pričao zakonskoj strani priče o govoru mržnje) samo je novinarka Tanjuga komunicirala sa govornicima i pritom iznela svoje opservacije o ljudskim pravima seksualnih manjima i uspela da me dovede do neverice kada je pričala da to ne treba da bude ništa posebno jer svi smo mi isti… Mislim, jasno je meni da smo svi isti i bilo bi dobro da svi tako misle, ali valjda je njoj jasno i da to ne misle svi i da je neophodno boriti se za ljudska prava, i generalno i u slučaju ugroženih grupa. Mnogo me više iznerviralo kada je rekla da možda i nije loše da se pojavi i druga strana po pitanju tematike jučerašnje konferencije?! Tom logikom ne bi trebalo da nam smeta najavljeno okupljanje neonacista, ali na sreću naši zakoni zabranjuju i takva okupljanja i iznošenje stavova koji direktno pozivaju negativne akcije protiv neke grupe.

Odličan zaključak je izneo Miša Stojiljković rekavši da nam skorija istorija lepo pokazuje da se problemi mogu rešiti ako postoji politička volja. O nasilju nad ženama i decom više nije tabu govoriti, ali nakon dugotrajnog ozbiljnog medijskog izveštavanja o tim temama. Slično bi trebalo da se desi i kada su lezbejke i gejevi u pitanju, umesto da se teme vezane za seksualne slobode pominju u posprdnom ili potpuno uvredljivom kontekstu.

Joooj, danas imam ispit iz jednog od najtežih predmeta: Digitalna obrada signala - spremam ga već desetak dana, i umem da uradim sva tri zadatka (ako se nameste lepi brojevi :D)… e sad, teoriju ne znam uopšte, osim onoga što sam morao da prežvaćem da bih znao da uradim zadatke. Pa, neka mi je Bog u pomoći, iako ne verujem u njega Poželite mi sreću!

S druge strane, u pauzama učenja, razvijao sam mali widget, odnosno plugin, za program DesktopSidebar. To je jedan mnogo dobar program koji dodaje sidebar u Windows (XP), kao što MacOS X i Vista imaju sidebar. Preko plugina možete do najmanjih sitnica konfigurisati sidebar, tako da ja u svom sidebaru imam vremensku prognozu, sat, razne alarme, winamp, brzo gašenje računara, b92 vesti, beleške i - BlicStrip. BlicStrip je mali plugin koji sam lično ja pisao, i koji svakog dana dovlači strip sa www.blic.co.yu i prikazuje ga direktno u sidebar-u, tako da, ako ste ljubitelj Blic Stripa, a koristite DesktopSidebar, ne morate više svakodnevno da posećujete njihov sajt.

sl. 1. BlicStrip u akciji

Svi komentari su dobrodošli, a uzmite u obzir da mi je ovo prvi plugin za DesktopSidebar