Planeta Srbija

03. decembra 2011. g. u Novom Sadu je održan prvi TEDx Novi Sad, gde sam imao čast da budem jedan od predavača. Događaj je uspešno organizovan na zajedničku temu edukacije iz veoma različitih perspektiva, što možete pregledati na postavljenoj video play listi, što liči na tip TEDx ED događaja.

Ako do sada niste imali priliku da čujete za TED događaje, preporučujem vam da obavezno detaljno pregledate njihov Web sajt, i pregledate bar nekoliko predavanja. Posle toga će vam biti sigurno jasnije šta je TED.

Preporučio bi da pogledate sva predavanja sa ovog događaja, a po mom subjektivnom mišljenju najupečatljivije predavanje je tada imao Uroš Krčadinac sa naslovom “Kultura samostalnih putovanja”.

U nastavku pogledajte moje predavanje na temu “(Online) obrazovanje u 2011. g.” koje smatram jednim od mojih boljih predavanja, a da je postavljeno javno da se može pogledati…

Nadam se da ću u narednom periodu biti više puta u prilici da neka besplatna predavanja koja držim i postavim da se mogu besplatno pregledati…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kreirati open source forume na kojima bi se predlagali tekstovi knjiga i video predavanja Kreirati telo koje će predložene tekstove i videa da proverava i odobrava za upotrebu u školama. Telo treba da bude sačinjeno tako da ne može da bude ni pod čijim uticajem Od predloženog teksta formirati knjige koje će učenicima biti distribuirane u nekoliko open source formata Sve učenike od početka

Približava se godinu dana od kako sam završio svoje studije, i krenuo nekim svojim poslovnim putevima. Čudan je osećaj, prija vam što ste završili fakultet a opet sa druge strane osećate da ste mogli i morali mnogo više da ponesete iz cele priče. Odatle i ona izneverena očekivanja o kojima sam pisao ali i dileme o eventualnom nastavku školovanja.

Kako je dolazio kraj oktobra i prijemni za upis master studija na FONu nekako sam sve više odustajao od ideje da upišem isti, što se na kraju i desilo. FON počinje da gubi svoj kredibilitet, previše su otišli u komercijalu i količina opranih diploma na godišnjem nivou čini da ovaj fakultet sve ređe i ređe srećete na listama poželjnih prilikom izbora posla. Kap koja je prelila čašu su i iskustva moje generacije, koji su master studije shvatili kao puko davanje novca fakultetu bez neke povratne vrednosti, par ispita koji su tu pro forme i prevelika školarina koja je tu pro šarenijih zidova na fakultetu. U tom periodu se negde pojavila i zainteresovanost za nekim drugim vidom školovanja te sam isti i definitivno preskočio i ostavio narednih 365 dana za razmišljanje.

Izbor se sve više sužavao na opciju MBA studija, iz razloga što je moje preširoko obrazovanje trebalo malo biznis definicije. Klasično obrazovanje vam daje okvir ali ne i konkretne taktike koje korporacije očekuju. Da neki od nas su na faksu pisali biznis planove, strategije i planove komunikacije ali prečesto se to svodilo na copy/paste formi koje zadovoljavaju predavače ali ne i biznis klijentelu. Godinu dana rada bi mi dalo kvalitetniji uvid u tržište i biznis procese a mala pauza prijala za nastavak školovanja. Problem koji se javljao sa internacionalnim biznis studijama jeste novac, školovanje na HULT-u recimo košta oko 15.000 eur godišnje, a da ne pričamo o tome koliko košta 12 meseci života u Londonu. Prednosti su velike ali je pristupačnost istih vrlo upitna kada su građani Srbije u pitanju. Drugo rešenje se svodilo na jurenje stipendija (Francuska redovno stipendira naše studente) ili apliciranje na univerzitetima u USA koji finansiraju određeni broj studenata a koji pak imaju dosta kvalitetne studije. Imam sreću da je i jako dobar prijatelj prošle godine prošao kroz selekcijun prošle godine i toplo preporučio da probam tako da postoji realna mogućnost da to bude neki od sledećih mojih poteza.

Onda se svaki odlazak opet stavlja u kontekst priče o odlivu mozgova (136 na listi od 139 zemalja, mrtva trka sa BIH, Svazilendom i Kirgizijom) pa odavde nije loše predstaviti i treću opciju u vidu internacionalno priznatih biznis škola koje imaju svoja predstavništva u Beogradu. Jedna od njih je London School of Commerce koja je ove godine prisutna i kod nas. Odakle motiv za otvaranjem lokalnih odeljenja ove škole saznajemo od njihovog menadžemta:

“Mi smo britanski fakultet koji je došao u Srbiju, kako ljudi ne bi morali da idu van nje da stiču dalje znanje. Razumeli smo da tržište želi nešto ovde i da je ljudima preko glave toga da moraju da idu u inostranstvo ako hoće da dobiju neko pristojno kvalitetno obrazovanje. Upravo iz tog razloga smo mi to obrazovanje doveli njima, i to po veoma pristupačnoj ceni, a ideja nam je da ljudi ostaju ovde – a ipak da budu kvalifikovani, stručni i pripremljeni za posao. “

Pored klasičnih MBA studija, London School of Commerce od oktobra nudi osnovne studije iz biznisa i menadžmenta kao i MBA for Executives.

Upis na MBA studije se odvija kontinuirano, a program se moze započeti od svakog modula, odnosno na svakih 6 nedelja. Trenutno je ponuđena promotivna cena od 3,450 EUR, što je nešto skuplje od master studija na FONu a opet teško je porediti ova dva vida edukacije i kvantitativno i kvalitativno. Za kraj, ako Vam se sviđa ova priča posetite sajt http://www.lsc.edu.rs/mbabelgrade i saznajte sve informacije o istoj.

Takođe, ako imate neka pitanja o MBA studijama nekolicina prijatelja je širom sveta na istim pa mogu da ih zamolim da Vam izađu u susret sa odgovorima. A pratite i Financial Times koji je jedan od najreferentnijih izvora kada je ova tema u pitanju.

Napomena: Tekst je sponzorisan od strane London School of Commerce.

Znanje i obrazovanje Znanje je najvažniji ljudski resurs i kapital, a s obzirom na neophodnost posedovanja informacija (znanja) da bi se opstalo u stalno promenljivom okruženju, današnje društvo nazivamo društvom znanja. U njemu je obrazovan čovek u središtu pažnje. Potrebno je definisati neke pojmove koji se koriste kao sinonimi za znanje: Učenje je proces sticanja [...]

( priča u nastavcima, ovo je treći…) III (predhodni deo priče, klikni na bilo koju reč iz rečenice) Otvoreni prelom duše – Komparacija Učiš, odvajaš, ne spavaš, putuješ, nemaš za osnovno, a onda stigneš do cilja, završiš fakultet, postaneš profesor I što je još bolje, dobiješ posao. Jest’ Bogu iza nogu, ali je posao u [...]

Novosti u Axelfoto školi! Pored već postojećuh kurseva (osnovni početni i „kompakt”), od ove jeseni u program uvodimo još jedan posvećen radu u fotografskom studiju. Predavanja ovog kursa su osmišljena kao svojevrsne radionice na kojima će se teorija rada. Polaznici će se upoznati sa osnovama studijskih tehnika i studijske rasvete, osobinama različitih rasvetnih tela i njihovim kombinovanjem, osnovama merenja svetla u studijskim uslovima. Sva predavanja će se održavati u fotografskom studiju u centru Beograda u kome postoje svi uslovi za praktičan rad, na dobrom delu predavanja je predviđen i rad sa živim modelima. Predavanja ovog kursa će se održavati 3 puta nedeljno, sredom, petkom i subotom u večernjim terminima. Svako predavanje će trajati oko 2 sata. Očekivana grupa za ovaj kurs je oko 8 polaznika. Predavanja će držati Vuk Nenezić i Dejan Danailov, a na kraju je predviđeno i posebno gostujuće predavanje o čemu će detaljnijih informacija biti u narednih par dana. Ovo je kurs srednjeg nivoa. Od polaznika ovog kursa se očekuje osnovno poznavanje fotografske tehnike i parametara snimanja. Pošto je kurs dobrim delom i praktične prirode, od polaznika se očekuje i posedovanje fotoaparata sa manuelnim podešavanjima na kome postoji PC kontakt za sinhronizaciju sa blicevima ili bar stopica za postavljanje blica na aparat. Za dodatne informacije i prijavljivanje za učešće se javite na e-mail adresu skola@axelfoto.com. Cena pohađanja kursa je 18.000 dinara, polaznici koji su već bili na nekom od Axelfoto kurseva imaju pravo na 15% popusta.(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Bio sam u drugom srednje kada me je prvi put profesorka pitala da li sam zainteresovan da odem za vreme raspusta u Istraživačku stanicu u Petnici kod Valjeva. Između raznih kurseva imali su i kurseve o računarima, a ja sam u to vreme gutao sve što je moglo imati nekakve veze sa računarima. Naravno da sam bio raspoložen.

Ipak to što sam ja hteo nije značilo i da ću stvarno otići, prvo je trebalo da se sa tim slože moji roditelji, što nije bio problem, ali je postojala kvaka da je broj prijava bio ograničen i da su sve prijave razmatrane i primali su samo one koji su im odgovarali.

Tako, popunih ja nemali obrazac predadoh da ga pošalju i skoro sam…

Nisam preterani poklonik raznih teorija zavere, moćnika i tajnih ali jako moćnih institucija / korporacija / društava; ja sam pre za diskusije tipa daj-mi-dokaz-i-ne-zavlači-me (posledica mog matematičko / programerskog usmerenja ).

No, prošli vikend sam iskoristio da pogledam (po preporuci) dva dokumentarna filma iz Zeitgeist (”Duh vremena”) edicije (serije, pokreta):

Zeitgeist, the Movie (2007)

Film je iz tri dela:

The Greatest Story Ever Told (Najveća priča ikada ispričana) – koreni hrišćanstva All The World’s a Stage (Ceo svet je pozornica) – kako su američke banke “okupirale” svet na početku 20. veka Don’t Mind the Men Behind the Curtain (Ne primećuj čoveka iza zavese) – kako su gornja dva povezana sa svim većim ratovima vođenim u 20. i 21. veku Zeitgeist: Addendum (2008)

“It is no measure of health to be well adjusted to a profoundly sick society” -J. Krishnamurti

(”Stepen prilagođenosti suštinski bolesnom društvu ne može biti mera zdravlja”)

Vrlo detaljna analiza o ekonomiji kakva je danas i šta sve iz takve ekonomije proističe (prvi put sam čuo izraz “Economic Hitman” – “Plaćenik ekonomije”).

Za oba filma: jednom rečju (dobro, u dve reči ): obavezno pogledajte.

Svaki od ovih filmova se može pogledati direktno na sajtu, slobodno skinuti (DivX format, preko Torrent protokola) ili naručiti kao DVD za 8.5$. Takođe postoje puni transkripti kao i reference na materijale korišćene u filmovima.

Čak iako se ne složite sa stvarima iznetim, čak iako ovo otpišete kao još jedna neuspela teorija zavere, barem će vas potaći na drugačiju vrstu razmišljanja, na preispitivanje stvari sa kojima svakodnevno živite i koje uzimate kao podrazumevane.

U svakom slučaju, biće to vrlo pametno iskorišćenih 4 (2 + 2) sata vašeg vremena.

Zvanični sajt: http://www.zeitgeistmovie.com/

Fondacija „Dr Milan Jelić“ je objavila rezultate Konkursa za dodjelu stipendija studentima I ciklusa studija na univerzitetima u Republici Srpskoj i na univerzitetima u inostranstvu u školskoj 2008/2009. Rezultati se mogu preuzeti klikom na link.

Roćko

Objavljeno u Glasu Srpske, izdanje za 23.12.2008. godine.

Zloćka

Konkurs preuzet iz Glasa Srpske za 18. novembar 2008. godine, sa stranica 33 i 34 možete pogledati ovdje i ovdje.

Razjašnjeno je za koje se kategorije dodjeljuju stipendije i koji su uslovi. Ukratko radi se o četiri kategorije: uspješni studenti, studenti u inostranstvu, studenti sa prebivalištem u izrazito nerazvijenm opštinama Republike Srpske i kategorija ostali studenti (studenti sa posebnim potrebama, studenti iz socijalno-ugroženih porodica, studenti invalidi, studenti bez jednog ili oba roditelja, studenti iz porodica sa dva ili više studenata, studenti koji su bili smješteni u domove za nezbrinutu djecu ili u hraniteljske porodice do punoljetstva).

Zloćka

Glas Srpske, 17.11.2008.

Vrijeme je da radišne studente I ciklusa na univerzitetima u Republici Srpskoj i na univerzitetima u inostranstvu obradujemo konkursom Fondacije “Dr Milan Jelić” koji je danas izašao u Glasu Srpske na strani 34. KOnkurs je otvoren 30 dana od dana objavljivanja. Nadamo se da će ove godine biti manje problema oko dodjele stipendija, da će se kriterijumi poštovati i da će oni najbolji biti nagrađeni. Srećno!

Zloćka

Glas Srpske, 05. novembar 2008. godine, str.9.

U ovom članku možete vidjeti koje je kategorije studenata za dodjelu stipendija predvidjelo Ministarstvo prosvjete.

Zloćka

Članak objavljen u Glasu Srpske, 31.10.2008. godine, strana 7.

Glas Srpske, 28.10.2008. godine, str. 6

Da bi se raspisao konkurs za stipendije Ministarstva prosvjete i kulture RS potrebno prethodno objaviti pravilnik o stipendijama u Službenom glasniku. Očekuje se da će se ovaj uslov ispuniti i da će konkurs biti objavljen krajem ove ili početkom iduće sedmice. 

Zloćka

Gore možete vidjeti članak koji je juče izašao u Glasu Srpske. Radi se o opštinskim stipendijama za srednjoškolce.

Osim podataka o iznosu stipendije i zadatim uslovima, interesantno je da je članak na ovu temu izašao 06. oktobra, a konkurs za stipendiju iz Fonda “Petar Kočić” je bio otvoren do 01. oktobra.

Zloćka

Prosto me čudi koliko ljudi uopšte nije čulo za CERN i njihov Large Hadron Collider (dalje: LHC), odnosno veliki “ubrzivač” (nekako mi je prirodnije da kažem “akcelerator”) čestica, koji bi trebalo 10. septembra (da, ove godine, odnosno za desetak dana) da simulira veliki prasak.

LHC je kružnog oblika (prsten), dugačak 27 km i lociran 100 m ispod površine zemlje, a delom se nalazi u Švajcarskoj, dok je drugi deo u Francuskoj, i predstavlja neverovatno inženjersko i tehnološko dostignuće, a napravljen je zahvaljujući finansijkoj podršci i naučnoj kolaboraciji desetine zemalja, i u tom smislu, LHC je istinski planetarni projekat, koji za cilj ima da dve subatomske čestice jako ubrza (brzina bliska brzini svetlosti) i onda ih sudari, praveći tako kopiju velikog praska kada je, po pretpostavci, sve što vidimo (i sve što ne vidimo) nastalo, a onda gomilom raznih uređaja “pohvataju” šta se sve dešava u trenutku i posle sudara i tako otkriju tajnu nastanka svega, kao i odgovor na to šta je to što česticama daje masu?

Logično, neko vreme pre ovog projekta (počev od pre nekoliko meseci, a i dan danas) u javnosti se pojavljuju spekulacije šta će se desiti kada do sudara te dve čestice. Većina ljudi (a i ja među njima) nestrpljivo čeka rezultate eksperimenta, dok ima i onih koji kažu da sudar može izazvati stvaranje crne rupe i samim tim - uništenje sveta. U svakom slučaju - štagod da se desi, ništa više neće biti isto posle 10. septembra.

Grupa ljudi pokušala je na zanimljiv način da objasni ono što LHC u stvari radi, pa - pogledajte:

Za kraj, vama ostavljam da mislite o ovome (i slobodno svoje mišljenje objavite kao komentar na ovaj blog unos), a ja se iskreno nadam da ćete čitati moj blog i posle 10. septembra

Pre par dana prijatelj mi priča kako se video sa našim trećim prijateljem iz srednje škole. Kaže, čovek je skoro diplomirao i počeo da radi. Drago mi je zbog njega, samo, on ima 32 godine, mojih je godina. Nije me to nešto posebno iznenadilo, studiranje od 10 i više godina nije retkost kod nas. Otprilike tih dana sam razmenio par mailova sa prijateljicom koja je trenutno na master studijama u

Nagomilano nepotrebno znanje voli da se prikazuje kao erudicija. Kao recimo u mom slučaju, u ovom primeru.

Skriveni citat sa Guglovog Akademika (Google Scholar) glasi: “stanite na ramena velikana”. Metaforu modernih kao patuljaka koji sede na ramenima divova prvi je upotrebio Bernar od Šartra (Bernard de Chartres, kraj XI i početak XII veka). Tako H. R. Jaus u jednom ogledu o tradiciji i svesti o modernosti.

Znanje o tome ko je prvi upotrebio metaforu ne približava nas razumevanju metafore. To je prazno, sitničarsko znanje.

Obrazovanje kroz koje smo prošli je puno takvih primera. Znamo ko je formulisao ovu ili onu teoriju, ali ne možemo da je uporedimo sa drugim srodnim ili konkurentskim teorijama. Učimo sijaset hemijskih formula, učimo o građi i oblicima listova, o reljefu dalekih zemalja - a da nemamo nikakvog iskustva ni sa tim zemljama, ni sa tim biljkama, ni sa tim jedinjenjima.

Znamo a ne znamo. Ne možemo da se snađemo u računu za struju. Pismeni, a ne umemo da ispunimo obrazac u opštini.

Share This

Tema večerašnjeg članka je svima vama dobro poznata: e-mail ili e-pošta ili elektronska poruka, odnosno KULTURA pisanja elektronskih poruka.

Ovo je izazvano mailom koji sam primio malopre, a koji se prostire na dva ekrana BEZ I JEDNOG JEDINOG reda razmaka. Morao sam da uložim neverovatan napor da uopšte razumem šta se u pismu kaže, traži a šta je samo konstatacija.

Nikada mi neće biti jasno zašto se prema e-mailu ljudi odnose sa nipodaštavanjem, tretirajući taj medijum kao potpuno nevažan.

Od ljudi koji nikada ne bi napisali pismo na papiru sa jednim savijenim uglom dobijam mailove koji su dvoredni, bez poštovanja osnovnih pravila komunikacije (a e-mail je samo još jedan kanal za komunikaciju).

Napisati kulturan i pristojan e-mail uopšte nije teško:

- odnosite se sa poštovanjem prema primaocu vašeg maila, bez obzira da li ga znate ili ne; ovo ne znači da treba da mu skidate kapu, no da treba da cenite vreme koje će primalac utrošiti na čitanje i “obradu” vašeg pisma.

- PRE SLANJA ispravite očigledne gramatičke i greške u kucanju.

- PRE SLANJA pročitajte pismo barem jednom pošto ste ga otkucali.

- Pišite jednostavno; čist tekst, čist format pisma bez ikakvih šara je najbolji izbor.

- Koristite HTML (šareni) e-mail samo ako baš morate (kada sliku ubacujete u sred maila a ne kao dodatak poruci recimo).

- Ako odgovarate na prethodni mail, ponovite samo potrebne i minimalne delove prethodnog maila (citiranje).

- Na kraju, ali ne i najmanje važno: proverite listu primalaca. Pravila su jednostavna:

na TO: listu stavite one za koje očekujete akciju po čitanju vašeg maila na CC: (Carbon Copy) listu stavite one koje želite da obavestite, i koji eventualno mogu da takođe pokrenu akciju na BCC (Blind Carbon Copy) listu stavite one za koje ne želite da se vide u listi primalaca. Opet, da bi izbegli razne probleme, u ovakvim slučajevima se na dno maila obično stavlja komentar:“Ova poruka ima BCC primaoce”

Poslednje pravilo direktno povlači sledeće: kada šaljete sve moguće laže i paralaže, “pročitaj ovo u 24h ili će te udariti autobus”, “pročitaj i pošalji po 5 puta svima iz tvog adresara” molim vas koristite BCC; moja e-mail adresa je moja, i ako želim nekom da je dam, daću je; ne želim da je vidim na bezveznom mailu sa još 73 nepoznata primaoca.

Na kraju, arhivirajte i čuvajte vaše mailove; prostor na diskovima je jako jevtin, a kad tad će vam zatrebati sitan mali podatak iz maila od pre tisuću godina za koji ste bili tada sigurni da ćete ga zapamtiti

Malo pre sam se vratio iz škole skroz zgranut predmetom “Web dizajn,” odnosno materijalom za učenje predmeta, sa kojeg inače i profesor predaje. Oni nas tamo uče HTML 4, iako se XHTML već uveliko koristi u sve većem i većem obimu, tako da možemo očekivati da će se u budućnosti sve više koristiti XHTML/XML a sve manje HTML. Ne vidim poentu u obučavanju studenata zastareloj tehnologiji, jer dok oni diplomiraju i dok se zaposle, HTML možda više neće ni biti u upotrebi.

Pustio sam neke od kodova sa ovih materijala kroz w3c validator, pošto smatram da je njihov validator najkompetentniji za proveravanje validnosti i praćenja standarda u HTMLu. Ako pogledate stranu 10 gore linkovanog PDF-a, videćete jednu zanimljivu stranicu ispisanu HTML kodom. Ukoliko taj kod propustite kroz w3c validator (i izabere bilo koji XHTML doctype), javiće vam grešku, odnosno pet grešaka. Opis greške je “element “HTML” undefined.” - ista greška se javlja i za tagove HEAD, BODY i TITLE (i još jedna za poslednji </head> tag. Toliko o case-insensitive (x)HTML-u. Zatim otvorite stranicu broj 13 i na njoj pogledajte atribute za <hr> tag: “Noshade – puna linija (bez senčenja).” Profesorov komentar je bio da se uz taj atribut stavlja vrednost koja setuje visinu senke horizontalne linije (a noshade iz opisa sa iste stranice znači “bez senčenja”). U primeru na istoj stranici se vidi da se atribut noshade koristi bez vrednosti. Međutim, ako i ovaj kod pustite kroz validator javiće vam dve greške: prva kaže da se hr tag ne zatvara sa > nego sa /> a druga kaže da se noshade ne može koristiti bez vrednosti atributa. Takođe, ako ovaj kod propustite kroz HTML 4.01 validator, opet ćete dobiti neke greške.

Zatim sa stranice 16 uzimamo kod stranice i puštamo kroz validator. Na XHTML 1.0 Strict testu pada sa 27 grešaka, dok za HTML 4.01 pada sa 5 grešaka (ni u jednom testu ne uzimam za grešku to što stranice nemaju DOCTYPE setovan). ADDRESS tag ne postoji u XHTML-u! Onda, na stranici 17, profesor objašnjava kako se formatira tekst sa <b>, <i> i <u> tagovima. Ono što profesor ne zna jeste da se <u> tag više ne koristi! Na sledećoj stranici (18) piše da se za podešavanje stila fonta koristi <font> tag. E pa ne koristi se. Zatim, na istoj toj stranici piše “Veličina može biti broj od -7 do 7,” a profesor je uz to dodao da se veličina ovde izražava u pikselima. Veličina fonta u opsegu od -7 do 7 piksela? Pa on očigledno nema predstavu koliko je malo 7 piksela. Ja sedmicu koristim za štampanje puškica Ako HTML kod sa devetnaeste stranice pustimo kroz bilo koji validator - opet greška… više njih. Nepostojeći tagovi, pisanje vrednosti atributa bez navodnika, itd…

Greške istog tipa se pojavljuju i na sledećim stranicama, pa ću ih preskočiti, i pažnju ću posvetiti stranici broj 34: pri dnu te stranice se vidi jedan <img> tag. Tri greške na prvi pogled:

border atribut se ne koristi po XHTMLu nema alt atributa koji je obavezan tag se ne zatvara sa /> već sa > što nije dobro

Dalje, na stranici broj 40 profesor priča o formatiranju linkova i tagu BODY, odnosno njegovim atributima LINK, VLINK i ALING… koji naravno ne postoje (čak ni po HTML 4.01 Strict validaciji).

Posle toga, na 42. stranici, gde se priča o mailto: linkovima, na slajdu lepo piše: “Pored osnovne adrese mogu se dodati i ostali atributi. Odvajaju se znakom ?, i nose fiksna imena promenljivih.” Ne, atributi se međusobno ne odvajaju znakom ? već znakom & (odnosno njegovim html entitetom &amp;), a svi atributi se od email adrese odvajaju znakom pitanja. Da ne biste pomislili da sam ja pogrešno razumeo šta tu piše, i da se tu možda nije mislilo na međusobno odvajanje: O da, i te kako se mislilo na međusobno odvajanje jer je profesor rekao, parafraziram: “Stavite mailto: pa email adresa, pa znak pitanja pa subject=Naslov poruke, a onda stavite drugi znak pitanja, i tako dalje…” Ne znam, meni tako ne radi

Na 43. stranici stoji kod za favicon, a tu je profesor napomenuo da mogu da se koriste isključivo ICO fajlovi. Ja ne znam za animirane ICO fajlove, ali recimo na blogu AVrAmTARa i te kako postoji animirani favicon, što će reći da mogu i GIF sličice da se koriste.

Dalje od ove stranice profesor nije predavao pa neću ni ja dalje da komentarišem, ali pogledao sam i ostatak slajdova i priča se ne menja puno… Ne znam, možda sam ja malo previše striktno gledao na ove kodove, i verovatno jesam, ali u svakom slučaju, učiti studente HTML (i to neispravni HTML) u 2008 godini po meni nije baš najnormalnije.

U Srbiji prosvjetne vlasti trenutno odlučuju mogu li se gimnazijalci upisati na fakultet bez polaganja prijemnog ispita. Polaganjem eksterne mature gimnazijalci bi automatski mogli postati brucoši, dok bi učenici stručnih škola morali polagati prvo internu maturu, a u slučaju da žele na fakultet i eksternu.

Po mom skromnom mišljenju ovo nije loša ideja, jer gimnazijsko školovanje je priprema za sticanje akademskog zvanja, četvorogodišnji prijemni ispit nakon kojeg je svako testiranje nepotrebni napor. Interna matura u ostalim srednjim školama predstavlja dobijanje dozvole za rad, pa se samim tim podrazumjeva da se polaže »dodatna« matura ukoliko postoji želja za daljim usavršavanjem.

S druge strane, meni je drago što sam ipak nakon gimnazije morala polagati prijemni ispit za fakultet, jer je osoba koja je sjedila u klupi do moje i neumorno prepisivala sa mog testa postala moj dugogodišnji partner, ljubav mog života – Roćko, glavom i bradom.

Zloćka

 

Kriv je zbog ovog posta! Juče sam provela sat vremena na youtube, pregledajući sve snimke, prvo s ovim profesorom, a onda i ostale profesore i one čudesne interaktivne table i, uopšte. Na kraju sam upoznala ceo MIT. Onda je i moja uža familija upoznala ceo MIT, jer su morali sve to da pregledaju, a ja sam pazila da nešto ne preskaču i da mi ne zabušavaju.

Nego, to me podseti na mog profesora fizike, zbog kojeg zamalo nisam to i upisala (srećna okolnost je bila da sam baš u vreme donošenja te odluke ušla u pubertet i uopšte mi se nije učilo nego mi se samo pušilo na velikom odmoru i bežalo s poslednjeg časa, pa sam upisala najlakši smer na prirodno-matematičkoj gimnaziji ali neću da vam kažem koji, jer bih onda morala da vas sve ovde ubijem). (more…)

Juče je u Glasu Srpske objavljen konkurs za sufinansiranje 150 postdiplomaca, izradu 150 magistarskihradova, izradu 100 doktorskih teza, 30 studenata doktorskih studija i projekte programa obezbjeđivanja i održavanja opreme i prostora za naučno-istraživačke radove.

Konkurs je pod krovom Ministarstva nauke i tehnologije i već je postavljen online, gdje je i obrazac za prijavljivanje!

Srećno,

Roćko