Planeta Srbija

Poslednja dva meseca dobar deo slobodnog vremena posvetio sam kupovini knjiga za školicu (biće specijal o iskustvima sa “ekspres” i inim dostavama knjiga iz inostranstva). No pošto su za učenje na mojoj školi neophodni i vodiči evo faktografskog uvida u efikasnost kompanija koje se diče “brzom” isporukom “brzih pošiljki”:

  2-11-07, 20:00 London-Heathrow - UK Pošiljka preuzeta 2-11-07, 20:57 London-Heathrow - UK Pošiljka izvozno procesirana u mestu otpreme 2-11-07, 21:10 London-Heathrow - UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow - UK 2-11-07, 21:13 London-Heathrow - UK Prispelo u skladište DHL-a u London-Heathrow - UK 2-11-07, 22:37 London-Heathrow - UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow - UK 2-11-07, 23:43 London-Heathrow - UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow - UK 2-11-07, 23:43 London-Heathrow - UK Pošiljka u tranzitu kroz London-Heathrow - UK 3-11-07, 01:20 East Midlands - UK Prispelo u skladište DHL-a u East Midlands - UK 5-11-07, 00:48 Leipzig - Germany Prispelo u skladište DHL-a u Leipzig - Germany 5-11-07, 05:38 Leipzig - Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig - Germany 5-11-07, 08:53 Sofia - Bulgaria Prispelo u skladište DHL-a u Sofia - Bulgaria 5-11-07, 10:09 Sofia - Bulgaria Napustilo skladište DHL-a u Sofia - Bulgaria 5-11-07, 13:50 Skopje - Macedonia Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije 5-11-07, 13:53 Skopje - Macedonia Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu 5-11-07, 18:39 Skopje - Macedonia Pošiljka je zadržana 6-11-07, 19:23 Skopje - Macedonia Napustilo skladište DHL-a u Skopje - Macedonia 6-11-07, 23:26 Leipzig - Germany Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu 7-11-07, 02:40 Leipzig - Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig - Germany 7-11-07, 03:52 Bergamo - Italy Prispelo u skladište DHL-a u Bergamo - Italy 7-11-07, 08:12 Bergamo - Italy Napustilo skladište DHL-a u Bergamo - Italy 7-11-07, 12:01 Belgrade - Serbia, Republic of Prispelo u skladište DHL-a u Belgrade - Serbia, Republic of 7-11-07, 12:17 Belgrade - Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije 7-11-07, 12:39 Belgrade - Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije 7-11-07, 17:21 Belgrade - Serbia, Republic of Prosleđeno na dostavu 8-11-07, 2007, 15:54 Kragujevac - Serbia, Republic of Pošiljka isporučena  

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Sledećeg utorka (13.11) u Galeriji KC “Laza Kostić” u Somboru, izložba radova studenata sa našeg Fakulteta (smer dizajn medija u obrazovanju). Napisah 15-20 redaka kao propratni tekst, između ostalog, po nekoliko reči o pedagoškom optimizmu, našoj digitalnoj sudbini, i obavezujućem karakteru “prve” izložbe. Sasvim, sasvim lapidarno. Bio sam prijatno iznenađen kvalitetom pojedinih radova - ne toliko [...]

Članovi akademske zajednice ne retko su upozoravani na opasnosti korišćenja slobodnih izvora inofrmacija poput Wikipedia-e pre svega zbog nepouzdanosti i mogućnosti da bilo ko u bilo kojem trenutku izmeni odrednicu. To je jedan od razlog koji je naveo grupu urednika i korisnika Wikipedia-e da pokrenu njenu akademsku verziju - Veropedia-u koja je od prošle sedmice dostupna svim zainteresovanima. Osnovna razlika između dve internet enciklopedije je što se na Veropedia-i objavljuju “provereni i prečišćeni” tekstovi koji s po objavljivanju više ne mogu menjati. Veropedia, nakon sedam dana “rada”, ima 3,920 članaka …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Tokom oktobra samo 3 posta. Čini mi se da sam čak i tokom letnjih odmora više pisao (mislim na blogu pošto u offline režimu pišem praktično svakodnevno). E sad, ako znate čemu je početak u oktobru, onda možda kapirate i zašto imam manje vremena & snage za pisanje…

Odgovor - opet sam student Ne brucoš, to bih verovatno malo teže podneo, ali 12 godina nakon što sam prvi put upisao fakultet rešio sam da je krajnje vreme da dođem do neke diplome. Ali ne baš i bilo koje. Već mesec dana sam student Fakulteta za medije i komunikacije na Singidunum univerzitetu. Da, to je još jedna privatna i prilično skupa škola, ali vredi. Gledano čisto tehnički - primenjen je bolonjski sistem, što znači da svaki ispit donosi neki broj poena, za semestar ih treba skupiti 30, odnosno za 3 godine studija 180 i eto bachelor diplome. Ko hoće dalje - može. Predavanja su takva da se od studenata očekuje da na čas dođu pripremljeni, odnosno da pročitaju odgovarajuće tekstove iz hrestomatije (zvuči k’o neka opaka bolest, zar ne?) i da se u meri u kojoj to osećaju da mogu uključe u diskusiju o temama kojima se pročitani tekstovi bave. Pored toga, obaveze studenata su i da tokom semestra pišu komentare, eseje, seminarske radove itd. Prisustvo predavanjima i pisanje tih radova utiču sa oko 50% na krajnju ocenu, a ostatak se osvaja na završnom ispitu koji je opet, u većini slučajeva, u formi pisanog rada.

Iako na prvi pogled zvuči lako - ideš redovno na predavanja, malo čitaš neke tekstiće i pričaš na času… Nije lako. Barem ne meni koji od 9 sati sedim u kancelariji ili jurim po press konferencijama, a onda u 16 krećem na fakultet da bih od 17 do 20h bio na časovima. I tako svaki radni dan osim petka. Kad dođe vikend želim da pročitam tekstove za narednu nedelju i napišem radove koje ću predavati, ali snaga ne dolazi… pa onda uveče nakon predavanja pokušavam da se pripremim za naredni dan i onda ispadne da do 1-2 ujutro čitam Benjaminov tekst o Umetnosti i doba tehničke reprodukcije. Na sreću pa ima kolega koje ili imaju manje posla ili im sve to mnogo lakše pada pa uspešno diskutuju na časovima dok ja kao sunđerčić upijam…

Ono što je takođe super u ovoj školi su profesorke i profesori koji znaju (bar meni tako deluje) o čemu pričaju. Ne bih navodio njihove biografije (a dobar deo njih nam je uz silabus predmeta dalo i svoj kratki CV čisto da znamo s kim imamo posla) - imena su dovoljna, pa guglajte. Tu su npr. Dubravka Đurić (ako ste u Novom Sadu sutra uveče posetite izvođenje njene poezije), Jelisaveta Blagojević, Tatjana Rosić, Sanja Petričić, Milena Marković, Ivan Stanković, Novica Milić (sa gostujućim predavačima), Branko Čečen, Jonathan Boulting i Oleg Novković. To su oni na čija predavanja idem, a ima tu još ljudi… Dekanka je Nada Popović Perišić koja se potrudila da sa svakim (barem koliko ja znam) studentom lično porazgovara pre upisa.

I, naravno, uvek je lepo u novom okruženju koje i samo za sebe deluje pozitivno upoznati interesantne ljude koji su u situaciji sličnoj mojoj. Ima tu ljudi raznovrsnog bekgraunda, uvek je i par “mudrosera”, kako reče jedan kolega, koji na svaku temu moraju da “drže tezgu”, niz onih koji sve što profesori kažu shvataju previše bukvalno pa im je teško objasiti išta, ali na sreću uspevam da najviše komuniciram sa onima koji ne spadaju ni u jednu od te dve ekstremne grupe

U ponedeljak mi počinje 5. nedelja na 3. fakultetu. Ako je preživim neću, kao Miki iz Velikog brata , za taj “uspeh” dobiti 20k evra za dobrotvorne svrhe. Moja treća šansa znači da će nakon pete nedelje doći i šesta te da ću narednih skoro godinu dana čitati i pisati i diskutovati o zanimljicim i (povremeno) teško shvatljivim stvarima i da ću na kraju tog procesa konačno (valjda) imati diplomu…

Urugvaj je i zvanično prva država koja je zvanično poručila 100,000 OLPC (Jedan Laptop za svako dete) računara za školarce između 6 i 12 godina. Vlasti Urugvaja najavljuju i mogućnost da do kraja 2009. godine kupe još 300,000 komada i na taj način u potpunosti ispune “zavet” iz imena projekta.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Poslednjih par godina sa zanimanjem pratim OLPC projekat - Jedan laptop za svako dete (One Laptop Per Child) - popularno laptop za $100 (tačnije $200) čija konačna faza realizacije (verovatno) treba da započne sredinom novembra. OLPC je, kao što i vrapci znaju, namenjen pre svega deci nerazvijenih i zemalja u razvoju dok se početak prodaje, po dupliranim cenama, očekuje u SAD i Kanadi u okviru dobrotvorne kampanje “Daj 1 Kupi 1″ (Give 1 Get 1), a zatim i prve “redovne” isporuke za Peru i Urugvaj. OLPC XO mašine zasnovane su na AMD i Marvell Technology hardveru a platformu pokreće GNU Linux distribucija pod pokroviteljstvom kompanije Red Hat. Proizvodnja OLPC XO računara poverena je kineskoj Quanta Computer Inc. sa kapacitetom godišnje proizvodnje merenim u milionima (GNU Linux) računara.

Gledano kroz prizmu budućih demografskih trendova OLPC je namenjen deci u zemljama koje, za razliku od danas najvećih tržišta računara koja stare, očekuju priliv mlađeg stanovništva čime bi jedna od najvažnijih, ako ne i glavna, prednost Windows operativnih sistema (što kupljenih što “kupljenih” na šta je Microsoft spreman da, i pored sve buke oko piraterije, često zažmuri) kompanije Microsoft - njihova “sveprisutnost/prepoznatljivost” na personalnim računarima širom Sveta bila dovedena u pitanje. Sad ako ste pomislili da će Microsoft sedeti skrštenih ruku, čekati da školarci širom Sveta kasnije shvate da je Windows bolji od Linuksa, i time propustiti priliku da za “tuđe pare” svoje operativne sisteme predstavi populaciji od koje zavisi budućnost tržišta računara - prevarili ste se. Potpredsednik kompanije Microsoft Vil Pol (Will Pole), u izjavi datoj Reuters-u, kaže kako “Microsoft ulaže ne mala sredstva u kreiranje osnovne verzije Windows XP operativnog sistema za OLPC ali da su najmanje par meseci udaljeni od praktičnog rešenja”.

Iz reakcija OLPC zajednice na ovu izjavu stiče se potpuno drugačija slika o učešću Microsoft-a u OLPC projektu, gde su po tvrdnjama upućenih, tretirani istovetno kao i 1,500 ostalih učesnika u procesu kreiranja programske podrške za OLPC. Čak šta više - nedostatak “specijalnog” tretmana za džina iz Redmonda često dovodi do smešnih situacija u kojima je Microsoft, koji raspolaže sa nekoliko OLPC računara za razvoj “svoje vizije” operativnog sistema, prinuđen da se za pomoć obrati razvojnom timu konkurentskog Red Hat-a.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Juče je LABRIS (Organizacija za lezbejska ljudska prava) predstavio rezultate istraživanja o govoru mržnje prema osobama drugačije seksualne orijentacije od većinske. Praćene su četiri televizije (B92, RTS, Studio B i Pink), a tokom decembra prošle godine i proleća tekuće zabeleženo je 27 priloga sa lezbejskom i gej tematikom. Neću na mom parčetu weba kuckati agencijski izveštaj. B92.net je preneo FoNetovu vest, a evo Tanjugove (ne mogu je naći na njihovom sajtu, ali je zato projurila MySpaceom).

Meni je prvi utisak da je ovom prilikom više novinara prisustvovalo dešavanju, ali to ne znači i da se pojavilo dovoljno priloga. Namučio sam se 30ak minuta da nađem da je na B92 konferencija pomenuta i to je sve. Google obično za razne upite omogućava da se mnogo brže dođe do rezultata.

Rezultate istraživanja možete saznati ako preuzmete PDF, a preciznije objašnjenje pojma govor mržnje na engleskoj Wikipediji. Nakon zvaničnog dela (Dragana Vučković ispred LABRIS-a, Miša Stojiljković, novinar B92, pričao je ulozi i odgovornosti medija, i pravnik Saša Gajin koji je pričao zakonskoj strani priče o govoru mržnje) samo je novinarka Tanjuga komunicirala sa govornicima i pritom iznela svoje opservacije o ljudskim pravima seksualnih manjima i uspela da me dovede do neverice kada je pričala da to ne treba da bude ništa posebno jer svi smo mi isti… Mislim, jasno je meni da smo svi isti i bilo bi dobro da svi tako misle, ali valjda je njoj jasno i da to ne misle svi i da je neophodno boriti se za ljudska prava, i generalno i u slučaju ugroženih grupa. Mnogo me više iznerviralo kada je rekla da možda i nije loše da se pojavi i druga strana po pitanju tematike jučerašnje konferencije?! Tom logikom ne bi trebalo da nam smeta najavljeno okupljanje neonacista, ali na sreću naši zakoni zabranjuju i takva okupljanja i iznošenje stavova koji direktno pozivaju negativne akcije protiv neke grupe.

Odličan zaključak je izneo Miša Stojiljković rekavši da nam skorija istorija lepo pokazuje da se problemi mogu rešiti ako postoji politička volja. O nasilju nad ženama i decom više nije tabu govoriti, ali nakon dugotrajnog ozbiljnog medijskog izveštavanja o tim temama. Slično bi trebalo da se desi i kada su lezbejke i gejevi u pitanju, umesto da se teme vezane za seksualne slobode pominju u posprdnom ili potpuno uvredljivom kontekstu.

Joooj, danas imam ispit iz jednog od najtežih predmeta: Digitalna obrada signala - spremam ga već desetak dana, i umem da uradim sva tri zadatka (ako se nameste lepi brojevi :D)… e sad, teoriju ne znam uopšte, osim onoga što sam morao da prežvaćem da bih znao da uradim zadatke. Pa, neka mi je Bog u pomoći, iako ne verujem u njega Poželite mi sreću!

S druge strane, u pauzama učenja, razvijao sam mali widget, odnosno plugin, za program DesktopSidebar. To je jedan mnogo dobar program koji dodaje sidebar u Windows (XP), kao što MacOS X i Vista imaju sidebar. Preko plugina možete do najmanjih sitnica konfigurisati sidebar, tako da ja u svom sidebaru imam vremensku prognozu, sat, razne alarme, winamp, brzo gašenje računara, b92 vesti, beleške i - BlicStrip. BlicStrip je mali plugin koji sam lično ja pisao, i koji svakog dana dovlači strip sa www.blic.co.yu i prikazuje ga direktno u sidebar-u, tako da, ako ste ljubitelj Blic Stripa, a koristite DesktopSidebar, ne morate više svakodnevno da posećujete njihov sajt.

sl. 1. BlicStrip u akciji

Svi komentari su dobrodošli, a uzmite u obzir da mi je ovo prvi plugin za DesktopSidebar

Uhaj… Duže od mesec dana nisam ništa metnuo na ovo skoro zaboravljeno parče weba Delom zbog posla, a mnogo većim delom zbog oporavka od posla. To što sada kuckam znači da je vreme blogoposta prošlo…

A prvi post u septembru tiče se polaska u školu. Naime, trenutno najmlađi Herman (barem u mojoj porodici) ove nedelje krenuo je u prvi razred. Prvi dan je protekao u svečanoj atmosferi; četvrtaci su napravili priredbicu kojom su novim učenicima poželeli dobrodošlicu i predstavili im učiteljice koje im ostavljaju. Već drugog dana održani su i prvi časovi, a tokom ove nedelje imali su po dva časa dnevno. Za sledeću nedelju najavljeno je povećanje na tri dnevno, a nakon toga možda budu imali čak četiri na dan, ako njihova koncentracija to bude dozvoljavala.

Ako je sudeći po Kosti, koncentracija će biti određeni problem. Juče mi je roditeljski sastanak koji se održava u 17h javio u 15h… na sreću pa je njegova majka uspela da pobegne s posla. Sudeći po njenoj reakciji na roditeljski, “zabava” sa školovanjem nam tek predstoji… Detalje sa stastanka saznaću narednih dana.

Inače, prvog pravog školskog dana dok je učiteljica dočekivala svoj razred (I/1) mene je ispred školske zgrade dočekao profesor geografije (zvali smo ga Buda, kako god da mu je ime) koji mi je predavao od 6. do 8. razreda. Koliko se sećam u 5. smo imali neku profesorku. Vrlo brzo smo se dogovorili da mu u skorije vreme pomognem da na računaru namesti srpski interfejs (pretpostavljam da je XP u pitanju). A kako su izgledali prvi dani, pogledajte na nekoliko fotkica (kliknite na thumb za veću sliku).

Najpre, Kosta (koji nije poslednji u dnevniku) stoji sa društvom nakon što je dobio ranac od opštine Savski Venac.

Spajdermen odlazi na prvi čas.

Kosta sa drugom iz klupe (i najboljim drugom iz vrtića)… Dvojac koji će praviti urnebes u školi.

Omiljena školska zabava…

Omogućiti prelazak na budžet sa 40 bodovaBeograd - Predlog Univerziteta u Beogradu da se Zakon o visokom obrazovanju izmeni tako da se svim samofinansirajućim studentima omogući prelazak na budžet ukoliko osvoje 40 ESPB bodova, podržali su svi rektori privatnih i državnih univerziteta u Srbiji, odnosno članovi Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) - rekao je za Danas Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. Trudim se da razumem već nešto vremena zašto se komplikuje priča oko prelaska na budžet... Kada se upisuje visokoobrazovna institucija objavljuje se kvota za budžet i samofinansiranje, a rangiranje se vrši na osnovu uspeha u srednjoj školi i na osnovu rezultata prijemnog ispita. Zašto se najjednostavnije, za upis u naredne godine studija, ne bi pravile identične liste sa identičnim kvotama ali da se za rangiranje koristi isključivo uspeh u dosadašnjim godinama studija? Stvarno ne uspevam da vidim lošu stranu tog rešenja - zašto bi neki budžetlija bio večito povlašćen? Budžet predstavlja želju države da dobije određenu strukturu kadrova u budućnosti i treba da bude posledica nacionalnog kadrovskog plana (imamo li to mi, o Državo?). Ta želja ima dva atributa - broj, odnosno strukturu, studenata i njihov kvalitet. Rang lista ažurirana svake godine (ili zašto ne, svakog semestra?) bi najbolje predstavila kvalitet državne investicije... Ko je, i s kojim (javnim) argumentima, protiv ovakvog rešenja?

sl. 1. DVD cover

Upravo odgledah prvi od dva dela (nema dva dela filma nego dva fajla :-)), dok drugi fajl završava sa skidanjem sa torrent-a. Skroz fascinantan dokumentarac sniman mikroskopskim kamerama i visokoosetljivim mikrofonima.

sl. 2. Da li ste ikada videli buba maru kako jede biljnu vaš u ovakvoj rezoluciji (klik na sliku za uvećanje)?

Petnaest (15) godina istraživanja, dve godine dizajniranja opreme, tri godine snimanja. Mikrokosmos vam pokazuje da ne morate da se okrenete naučnoj fantastici da biste videli jedan strani, nezamislivi svet.

Film je jako dobrog kvaliteta, u rezoluciji 1024×768 dpi, zato i zauzima oko 2 GB (samo 75 minuta trajanja). Obavezno pogledati!

Juče je u svim medijima plasirana vest da je Ministarstvo kulture raspisalo novi konkurs za otkup knjiga objavljenih u 2006.godini. Za ovu namenu predviđeno je 90 miliona dinara, već je formirana stručna komisija koja će probrati knjige koje izdavači budu prijavili na ponovljeni konkurs, i najavljuje se da u obzir za otkup dolaze samo publikacije “od izuzetnog značaja za kulturu, umetnost i opšte obrazovanje”. U pojedinim medijima je dodatno objašnjavano da će se oktup knjiga po ovom konkursu odvijati po “novom” modelu dvostepene selekcije: državna komisija za otkup (u sastavu: Ivana Dimić, Aljoša Mimica, Borislav Radović, Donka Špiček, Milan Vlajčić, Milan Vukomanović i Radiša Sekulović) će formirati listu preporučenih naslova, a potom će biblioteke same birati potrebne knjige sa ove liste.

Odluku Ministarstva da ipak obezbedi otkup knjiga treba pozdraviti, ali ipak treba i ponešto prokomentarisati.

Prvo, obim sredstava namenjenih otkupu nije u skladu sa potrebama javnih biblioteka (kojih u Srbiji ima 175). Ovo komentariše i tekst “Predlog unapređenog modela otkupa knjiga” objavljen na sajtu Ministarstva kulture, u kome se republičkih 90 miliona za 175 biblioteka upoređuje sa 40 miliona koliko je za potrebe otkupa za 17 gradskih biblioteka izdvojio Grad Beograd. Država je ipak trebalo da šire razreši kesu.

Drugo, sredstva za otkup neće biti obezbeđena iz redovnog budžeta, već iz Nacionalnog investicionog plana. Iako je blizu pameti argumentacija o ulaganju u knjigu kao dugoročnoj investiciji u obrazovanje, iako je dobro poznato da je Srbija u mnogim sektorima izgubila prvo polugodište 2007. zbog stranačkih igara, ipak bi bilo bolje da je izdvajanjem redovnih budžetskih sredstava Ministarstvo dalo signal o redovnosti (i implicitno, važnosti) konkursa i samog otkupa.

Treće, imenovana komisija na prvi i drugi pogled ostavlja povoljan utisak, u njoj su ozbiljni profesionalci, mada je ipak i komisija mogla biti oformljena posle nekog javnog konkursa.

Četvrto, tobože “novi” model otkupa ipak nije nov. U pitanju je, u stvari, postupak koji je prvi put primenjen u otkupu 2003. Tekst predloga Ministarstva je zapravo unekoliko dopunjen i redigovan tekst koji je, pod istim naslovom, tada zaista kao novost u proceduri otkupa knjiga za potrebe javnih biblioteka, objavljen 2003. Ko ne veruje, može da uporedi oba teksta - onaj sa sajta Ministarstva kulture, i ovaj sa sajta Narodne biblioteke Srbije, u odeljku “Info za izdavače”.

Peto, i poslednje, prepustiti bibliotekama odluku o konačnom izboru konkretnih naslova je dobra odluka, jer bibliotekari najbolje znaju šta im je u fondovima potrebno. Ipak, ne bi trebalo ni preterivati u decentralizaciji: jer u pojedinim bibliotekama bi moglo da se dogodi (a znam pouzdana da se događalo) da od ponuđenih naslova ne budu izabrana dela koja su “od izuzetnog značaja za kulturu, umetnost i opšte obrazovanje”, ili da njih bude neuporedivo manje od naslova koji su stvar sezonskog interesovanja čitalaca, hitovi, reklamirani naslovi, laka književnost. To jeste ono što čitaoci najviše traže - ali smisao otkupa knjiga nije da se kupuju knjige koje bi se ionako kupovale, nego da se u bibliotekama nađe i ponešto od naučne knjige, ponešto od domaće književnosti što ne dospeva na top liste najprodavanijih knjiga, a što će imati dugoročniju vrednost. Ponešto od prevoda koji doprinose temeljnijem poznavanju drugih kultura.

Znam bibliotekare koji će se potruditi da knjige sa top lista nabave iz raznih drugih izvora. A poznajem i one koji će za to iskoristiti instituciju otkupa. Ali to je ipak neka druga tema, za drugu priliku.

Povod za ovaj tekst je clanak u Politici na temu liste najboljih univerziteta na svetu prema Webometrics rangu, na osnovu "G-faktor" metodologije. Ova metodologija u osnovi ima racunanje broja Web linkova do posmatranog univerziteta od strane vodecih edukativnih institucija na svetu. Po mom misljenju evaluacija univerziteta u online okruzenju moze da se uradi veoma kvalitetno, a interesantnija je metodologija izvesnog Michaela Tunga koji koristi Google i to na veoma interesantan nacin: 1. Peer assessment [link:www.stanford.edu] - This is how some search engines approximate "peer assessment", by counting the number of other pages citing you 2. Size [site:www.stanford.edu] - a larger school would have a larger web, right? =) 3. Number of faculty [dr. "home page" site:www.stanford.edu] - hopefully those professors have websites that mention "dr." and "home page" 4. Scholarly Publications["Stanford University" in scholar.google.com] 5. News mentions ["Stanford University" in news.google.com]Standardne metodologije racunanja najkvalitetnijih univerziteta Kada se prica o najrelevantnijim metodologijama rangiranja najkvalitetnijih univerziteta, za jednu od dve najbolje metodologije smatra se rang Shanghai Jiao Tong univerziteta: - Alumni winning Nobel Prizes and Fields Medals (10 percent), - Staff winning Nobel Prizes and Fields Medals (20 percent), - "Highly-cited researchers in 21 broad subject categories" (20 percent), - Articles published in Nature and Science (20 percent), - The Science Citation Index, social Sciences Citation Index, and arts and Humanities Citation Index (20 percent) - The size of the institution (10 percent). Evo kako je svojevremeno u casopisu The Economist izasao clanak ciji je povod pomenuti rang. Ovde se moze videti najnoviji rang univerziteta po oblastima za 2007. g.The Times Higher Education Supplement rang(THES) je generalno prihvaceniji zbog manjeg uticaja nobelovaca na rang: - 60% research quality, - 10% graduate employability, - 10% "international outlook", - 20% student/faculty ratio U 2006. Newsweek je objavio listu globalno najacih univerziteta koristeci obe pomenute metodologije. U EU za kreiranje ranga univerziteta zaduzen je CORDIS. Za MBA studije jedini nacin da dodjete do toga koji su najbolje institucije na svetu kod ovog tipa edukacije jesu razlicite top liste koje kreiraju razlicite institucije, kao sto je npr. lista Which MBA by The Economist, ili TopMBA.Rangiranje univerziteta i Srbija Za sada, obzirom na zaostavstinu, na razlicitim fakultetima postoje pojedini departmani (instituti ili katedre) na kojima se godinama ozbiljno radi na podizanju kredibiliteta institucije (ili bar njegovog) dela. Potrebno je da sto veci broj katedri usvoji strategiju kreiranja kredibilnih edukativnih institucija putem obaveznih objavljivanja radova u casopisima sa impakt faktorom (tzv. SCI lista). U poslednjih 5 godina postoji projekat KoBSON, koji omogucuje dostupnost preko 20.000 (!) inostranih naucnih casopisa i knjiga za sve "naucne radnike" u Srbiji. Inace, u razgovoru sa vecim brojem onih koji bi trebalo da objavljuju radove sa SCI liste, prosto je neverovatno koliko je tu odgovora tipa - to nije realno, pa to ne moze za sve oblasti, eto ja se bavim oblascu koja nikome u svetu nije interesantna... U svakom slucaju, dolaze vremena kada ce se ceniti samo eksplicitan rad na pravim stvarima, a oni koji to izbegavaju ce otici u penzije i proslost... Verovali, ili ne :)

Od oktobra 2007. godine, na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu, u sklopu poslediplomske kole IIM/EURO, Odseka za industrijsko inenjerstvo i menadent, počinju predavanja na novom smeru E-marketing i online PR. Radi se o smeru na studijskoj grupi poslediplomskih Specijalističkih strukovnih studija iz elektronskog poslovanja, koje su osnovane dozvolom nastavno-naučnog veća FTN-a početkom prole godine. Do sada su studije iz E-poslovanja kompletno odsluale dve generacije studenata poslediplomaca. Smer E-marketing i online PR kreiran je prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, to znači da se sastoji iz ukupno pet predmeta, od kojih su tri obavezna: E-poslovanje, Internet marketing, Online PR; i dva izborna od ponuđena tri predmeta: Internet advertajzing, Odnosi sa medijima na Internetu i Upravljanje poslovnim projektima na Internetu. Duina predavanja i vebi na predmetu je 30 sati, slua se predmet po predmet (kada se zavri sluanje celokupnog predmeta oko četiri nedelje, nakon pauze kreću predavanja i vebe iz drugog predmeta). Predavanja i vebe se odravaju petkom posle podne i subotom tokom dana, ili u blokovima nastave, za slučaj gostovanja predavača iz inostranstva. Kao to se moe videti, studije su prilagođene uslovima zaposlenih. Nakon odsluanog predmeta, student moe da polae pripremljeni predmet za vreme sluanja narednog predmeta. Nakon odsluanih pet predmeta, studenti pripremaju Specijalistički rad. Studije traju ukupno devet meseci, pet meseci predavanja i četiri meseca za pripremanje Specijalističkog rada. Studenti koji redovno polau ispite i pripreme na vreme Specijalistički rad, mogu u ovom roku zavriti studije. Ove studije mogu da upiu svi oni koji su legalno zavrili tri, četiri ili pet godina osnovnih studija, tako da trenutno ove studije zavravaju i tri Mastera, iako je titula Strukovnog specijaliste nia od titule Mastera (u poređenju sa starim Zakonom o visokom obrazovanju, Strukovni specijalista je titula koja je via od titule koja se dobija nakon zavretka bilo kojeg fakulteta, a nia je od titule Magistra). Razlog za studiranje je dolazak do dodatnih znanja iz oblasti primene e-poslovanja u praksi. Nakon zavretka Specijalističkih strukovnih studija, studenti mogu da upiu jednu godinu MBA studija na IIM/EURO posledilomskoj koli, gde im se Specijalističke studije računaju kao zavrena druga godina (tzv. koncentracija), i gde ostaje jedna godina do dobijanja diplome E-business MBA (strukovna Master diploma). Rukovodilac Specijalističkih strukovnih poslediplomskih studija iz E-poslovanja Dragan Varagić ističe da do sada su studenti veoma pozitivno reagovali na predavanja i sistem studiranja na prvim Specijalističkim strukovnim studijama u Srbiji koje se odravaju na nekom dravnom fakultetu. Predavači na studijama su dokazani stručnjaci iz prakse, kao i profesori sa različitih fakulteta u Srbiji koji imaju kvalitetna iskustva iz oblasti E-poslovanja. Smisao ovih studija jeste obezbeđivanje načina dolaenja do znanja iz oblasti primene elektroskog poslovanja u domaćoj poslovnoj praksi. Ovaj sistem studija ćemo nastaviti da praktikujemo i na smeru za E-marketing i online PR, gde očekujemo i podrku određenog broja marketinkih i PR agencija, kao i određenog broja privrednih subjekata koji su zainteresovani za buduće kadrove iz oblasti Internet marketinga i Internet PR-a. Partnerske organizacije, između ostalog, imaju mogućnost da plasiraju svoje studije slučajeva iz ovih oblasti. Vie informacija o ovim studijama nalaze se na sajtu www.iimeuro.ns.ac.yu.Napomena: Ovaj clanak ce biti objavljen u sledecem broju magazina Taboo.

Sa UNESCOvog sajta može se preuzeti izveštaj o stanju korupcije na univerzitetima širom sveta. S obzirom na nedavnu aferu sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, aktuelno štivo.

Za pojam webinar prvi put sam čuo na proslavi 18. rođendana “devedesetdvojke”. Naravno, sasvim je logično o čemu se radi - seminar na webu. Tog dana me Dejan upoznao sa Nenadom iz firme Edge koja se bavi organizacijom webinara, a svega par dana kasnije vidim da će upravo Dejan održati jedno web predavanje krajem meseca.

Tačnije, 30.05. u 10h počinje webinar posvećen profesionalnom prisustvu kompanija na internetu. Tokom 90 minuta prećiće niz oblasti: tipovi web sajtova i koji odabrati, registracija i zaštita internet domena, šest faktora uspešnog sajta, online prodavnica, značaj i upotreba e-mail časopisa, bloga, RSS-a, podcasta, widgeta… te dati praktične primere, savete i rešenja.

S obzirom da Dejan Bizinger trenutno radi kao web menadžer sajta b92.net i urednik sekcije Tehnopolis, da stoji iza projekta humanost.org, te da je radio za kompanije Skylist i Infacta, verujem da će ovo biti odlična prilika da se vlasnici i menadžeri u kompanijama čije internet prisustvo nije dovoljno razvijeno upoznaju sa savremenim tendencijama. O načinu prijavljanja i praćenja webinara saznajte više na sajtu firme Edge (tu su i primeri tako da možete shvatiti kako webinari izgledaju), a ovom prilikom vam preporučujem i da posetite Dejanov eMarketingBlog na engleskom jeziku.

Jedna od karakteristika današnjeg vremena je nedostatak… vremena

Sve je brže, sve više treba uraditi u što kraćem periodu, nove tehnologije izlaze takvom brzinom da im samo skraćenice ne možemo popamtiti. Kako u takvim okolnostima sticati nova znanja na efikasan način primeren gore navedenom? Čitanjem knjiga? Najčešće sporo. Odlaskom na konferencije? Dobra ideja, ali zahteva dobru logistiku i solidno vremena za odlazak, pohađanje predavanja, povratak …

Možda da probate webinar - seminar na webu: omogućava da se samo posredstvom kompjutera, Internet konekcije i browsera prati predavanje. I pored toga što se predavanju ne prisustvuje na licu mesta omogućena je velika interaktivnost na relaciji polaznik – predavač putem direktnog postavljanja pitanja, odgovaranja na anketu i slično. Priliku imate već 30. maja:

U organizaciji firme EDGE, Dejan Bizinger drži webinar temu: «Profesionalno prisustvo kompanija na Internetu». Neke od predviđenih oblasti predavanja su:

Tipovi web sajtova i koji odabrati Registracija i zaštita Internet domena Šest faktora uspešnog web sajta Online prodavnica Značaj i upotreba e-mail časopisa, bloga, RSS-a, podcasta, widgeta Praktični primeri, saveti i konkretna rešenja

Ako već ne znate, Dejan Bizinger je web menadžer sajta B92.net i urednik sekcije Tehnopolis, osnivač projekata Humanost.org i SerbiaOnLine.com, radio za poznate softverske i web kompanije kao što su SKYLIST, Inc. i Infacta Ltd, Internet marketing konsultant za domaće i strane kompanije.

Webinar se održava 30. maja 2007. (sreda) od 10h i traje 90 minuta. Kotizacija za učešće na webinaru iznosi 1.990 dinara plus PDV. Više informacija možete pronaći na http://www.edge.co.yu/webinari.htm.

Vec mi je stvarno muka od nazovi "Web dizajnera" koji kao nesto prave neke sajtove (pogotovo u flash tehnologiji), i koji su uradjeni na svakakve moguce nacine samo ne u kontekstu potreba onoga kome se ti sajtovi rade. U tom kontekstu, predlazem svima koji citaju ovo a da su Web dizajneri ili se druze sa istima, da prvo procitaju sve sto se nalazi u naredna tri linka (malo obrazovanja iz oblasti Web dizajna ne bi trebalo da smeta), pa da onda vidimo sta to u sustini jeste posao Web dizajnera: 1. http://webstyleguide.com/ Besplatna knjiga koju obavezno treba pročitati. Po mom miljenju (ovo naročito vai za flash dizajnere), ko ovo ne pročita i ne shvati, ne moe sebe zvati Web dizajnerom (naravno ovoga ima i na drugim mestima, ali ova knjiga je "pod must"). 2. http://www.pebbleroad.com/arti...maintaining_a_web_style_guide/ Čemu slui "Knjiga grafičkih standarda na Webu" (tzv. Web Style Guide) 3. http://www.monash.edu.au/staff/web/ Jedan od najpoznatijih primera knjige grafičkih Web standarda. P.S. Povod za ovo pisanje je dugogodisnja diskusija na ES-u, na temu cena Web dizajna.

Bez obzira sto do sada postoji vise clanaka na temu Specijalistickih strukovnih studija (Clanak na IIM/EURO i u Poslovnom Magazinu), kao clanak na temu razlike izmedju Master i MBA studija (ovaj blog, E-magazin, Poslovni magazin), gde se pominje i razlika izmedju Specijalistickih i Master studija, izgleda je potrebno opet naglasiti razliku izmedju Specijalistickih strukovnih i Master studija. Razlog za ovo pisanje je veoma veliki broj pitanja koja i dalje okupiraju studente, najvise zbog toga sto se jednostavno ne interesuju o tome sta ih moze cekati kada zavrse osnovne studije, a sa druge strane radi se o inerciji ne razmisljanja i prihvatanja nekih "stereotipa" koji vise ne stoje u aktuelnom obrazovnom sistemu Srbije. Naime, osnovni vid nerazumevanja Specijalistickih strukovnih studija ide u pravcu toga sta je prakticno osoba koja zavrsi ove studije i kako se to poredi sa prethodnim Zakonom, koji je izgleda dosta jasan studentima (i jos bitnije - roditeljima)? Prema aktuelno usvojenoj interpretaciji novog Zakona, osobe koje zavrse Specijalisticke strukovne studije jesu Strukovni specijalisti iz odre]ene oblasti. Ovo zvanje je u kontekstu prethodnog Zakona - vise od zavrsenog fakulteta (4 ili 5 godina), a manje od Magistrature. Prema tome, oni koji upisuju trecu ili cetvrtu godinu nekog fakulteta nakon zavrsenih trogodisnjih studija (nakon kojih se mogu upisati studenti na Specijalisticke studije, isto kao i oni koji su zavrsili 4 ili 5 godina studija), prakticno gube bezveze sredstva i vreme, jer dobijaju zvanje koje je prakticno nize od Specijaliste (strukovnog), sem u slucaju ako ne zele da zavrse Master studije i upisu Doktorske studije.Razlika izmedju Master i Specijalistickih strukovnih studija Na primeru IIM/EURO Specijalistickih strukovnih studija iz e-poslovanja koje postoje vise od godinu dana (i upisane tri generacije studenata), moze se videti koji sve profil osoba upisuje ove studije i zasto: Za sada dva Mater-a su upisale ove studije iz razloga da prosire znanje iz oblasti koja ih interesuje. Veci broj osoba koje imaju zavrsene razlicite fakultete upisuje ove studije iz istog razloga, kao i bivsi studenti trogodisnjih akademskih (stepenovanje) i strukovnih (bivse vise skole) studija, kojima odgovara mogucnost direktnog nastavka studiranja (sto ce uskoro ponuditi veliki broj Visokih strucnih skola i fakulteta). Master studije idu nakon cetvrte godine studija, i u zavisnosti od fakulteta, imaju od 5 do deset predmeta u obicno dva semestra (Spec. studije imaju 5 predmeta + Specijalisticki rad) i Master rad. Sa aspekta vemena studiranja, za studente koji imaju zavrsene cetiri godine studija, nema neke razlike izmedju Master i Spec. studija, ali za studente koji imaju tri godine, razlika je velika, jer treba zavrsiti i neki cetvorogodisnji fakultet (upis na trecu ili na cetvrtu godinu nakon trogodisnjih studija). Sa aspekta vrednosti diplome, Master je definitivno vise zvanje od Specijaliste, ali prava sa obe diplome su veoma slicna - i jedna i druga kategorija zvanja moze da predaje po visokim strucnim skolama i na Specijalistickim strukovnim studijama kao predavaci. Specijalisti eventualno mogu da upisu jos jednu godinu i dobiju MBA diplomu (uskoro ce se pokrenuti inicijativa za izmenu aktuelnog Zakona da se formalno prizna MBA kao strukovni Master - dvogodisnje Specijalisticke studije), dok Master moze da upse Doktorske studije (sto je i smisao Master diplome, jer prave studije tek pocinju nakon Master-a). Treba napomenuti da je smisao Specijalistickih studija da se osobe koje se interesuju za neku oblast u njoj specijalizuju po principima primene stecenih znanja na ovim studijama u praksi. Na Master studijama studenti se pripremaju za dobijanje fundamentalnih znanja iz odredjene oblasti, gde ova znanja ne moraju biti primenljiva u praksi (zato se sistem studiranja zove STRUKOVNI ili primenjeni - Applied). Ovo i jeste osnovna kvalitetativna razlika izmedju poslatranih vrsta studija, jer je njihov cilj razlicit - Master studije priprema za Doktorske studije, Secijalisticke studije - primena aktuelnih naucnih dostignuca u praksi. Sasvim je druga prica da li se i koliko bilo sta i dobija na nekim od ponudjenih studija, i to ce u narednom vrmenu biti tema "borbe" izmedju konkurencije. Jos jednom, preporucujem citanje prethodno pomenutih tekstova na temu Specijalistickih, MBA i Master studija.

Mala digresija i predah od poslovnog softvera (mada je u vezi sa opštom temom bloga). Prenosim informaciju sa sajta smera elektronsko poslovanje.

Danas je dnevni list “Blic” (štampano izdanje od 11. maja) u dodatku za Beograd - B3 objavio vest pod naslovom:

ANALIZA KVALITETA VIŠIH ŠKOLA U BEOGRADU - Viša elektrotehnička škola ocenjena je najvišom ocenom za kvalitet od strane Agencije za akreditaciju u kategoriji državnih škola.

U kategoriji privatnih viših škola, najbolje je ocenjena Viša škola za sportske trenere.

Ovo je u izjavi za “BLIC” rekao prof. dr M. Arsenijević, predsednik Akreditacione komisije.

Da podsetimo: trećeg maja Akreditaciona komisija objavila je rezultate akreditacije viših škola u Srbiji. Od ukupno 79 viših škola, akreditaciju su dobile 32 više škole, od toga 30 državnih i 2 privatne.

Ovo je svakako veoma bitna vest kako za sadašnje tako i za buduće studente i svojevrsno je priznanje dosadašnjem radu ove ustanove.

Pre nekoliko sati objavljeni su podaci o tome koliko je i kojih visih skola proslo akreditaciju, i koji su programi (smerovi) prosli u tim visim skolama. Sve one vise skole koje su prosle akreditaciju sada se nazivaju Visoke skole strukovnih studija. Postoje tri kategorije rezulata akreditacije koje je Ministarstvo prosvete i sporta izdalo: 1. Uverenje o akreditaciji 2. Upucivanje akta upozorenja (potrebno je prepraviti/dodati dokumentaciju) 3. Odbijen zahtev za akreditaciju Neke od meni interesantnih odluka: - Visa elektrotehnicka skola je dobila uverenje o akreditaciji :) - Odbija se zahtev za akreditaciju Visoj skoli za propagandu i odnose s javnoscu - Urucen akt upozorenja Visoj poslovnoj skoli Beograd i Visoj ekonomskoj skoli Valjevo (ispravice greske) :( Po onome sto sam video, ima mozda jedna ili dve privatne vise skole koje su dobile akreditaciju, a vecina ih je odbijeno. Dosta Visih skola je dobilo akt upozorenja, a tridesetak visih skola je ukupno iz prve akreditovano.

U poslednje dve godine na poducju Srbije pojavio se veci broj aktivnih pojedinaca koji su iz potpune anonimnosti usli na velika vrata u svet uticajnih i slavnih (u domenu domace i regionalne cyber sfere). U vise navrata sam razgovarao sa razlicitim osobama na ovu temu, i uglavnom smo se slozili da novi domaci influenseri sa manje ili vise uspeha uspevaju da se nose sa situacijom u kojoj su se (ne)nadano nasli. Pozicija osobe koja ima manje ili vise znacajan uticaj na odredjeni broj pojedinaca, prvenstveno bi trebalo da bude olicena u povecanoj odgovornosti za uradjeno, receno ili napisano. Kako sam veci broj godina u situaciji da uticem na odredjeni broj pojedinaca iz oblasti poslovne primene Interneta, ovom prilikom bih podelio neka svoja (pozitivna i negativna) iskustva iz ove oblasti, koja eventualno mogu pomoci onima koji su vec sada u situaciji da njihove reci ili napisani tekstovi uticu na veci ili manji broj osoba, ili onima koji tek planiraju da postanu uticajni u svojim oblastima ekspertize: 1. Nema opustanja u javnosti! Bilo koje delo, izrecena ili napisana rec se uzima "as is", bez obzira na kontekst. Najbitniji detalj koji se odnosi na one koji su postali uticajni jeste da odgovornost u komunikaciji eksponencijalno raste sa rastom uticaja. Ovo i jeste najtezi deo ove lepe price. Opustajte se sa bliskim prijateljima, i to je to. Uticaj radja kredibilitet, a do kredibiliteta se stize postojanim radom i sa sto manje gresaka. Najjednostavniji savet jeste - biti uver realan i racionalan. 2. Ako ste dosli do uverenja da ste najbolji i najjaci u svojoj oblasti, obavezno potrazite inostrane uzore koji ce vas u to razuveriti! Najveci problem "instant slave" je da se veoma brzo osoba u toj situaciji uverava da je najpametnija, da je odjednom "popila svo znanje ovog sveta", da su pojavljivanja u javnosti, znacajni kontakti i pojva na TV-u dokaz njihovog "sveukupnog i nemerljivog znanja". Kada se izadje iz okvira realnost i racionalnosti, pad je samo pitanje vremena. 3. Nemojte stvarati idole od vasih autoriteta, ako ste i sami postali autoritet! Ovo je suprotno stanje od stanja iz tacke 2 - "Nisam najpametniji, ja sam veoma skroman i ne znam kako sam se samo tako posrecio da postanem tako popularan, jer ja to ne zasluzujem". Sistem lazne skromnosti kao borbe sa novom situacijom u kojoj vam raste osecaj moci vodi direktno u nerealno i neracionalno razmisljanje i ponasanje, a ono vodi padu. 4. Dovoljno je samo malo da se tesko steceni kredibilitet urusi! Sve vreme se mora voditi racuna da se i na najbanalnijim stvarima pada, a najveci neprijatelj dobro obavljenog posla su rutinski poslovi koji se "otaljavaju". Svaki posao je bitan, bitna je svaka rec, i treba uve voditi racuna da je iskazano "na nivou" onoga sto se od uticajnih ocekuje. 5. Nije problem ako vas neko mrzi! Ovo je najvaznija lekcija koju sam naucio na jednom predavanju o liderstvu, jer ljudi generalno najteze prastaju uspeh. Nije problem ako vas neko zbog toga ne voli, jer ako se takvima suvise posvetite, ucicete veoma brzo u kategoriju vecito mrzovlnih, odnosno popularnih hater-a (to su oni koji imaju mnogo vise ocekivanja od sebe, nego sto su im realne mogucnosti). Ako vam je stalo do promene necijeg misljenja, nije problem da se kroz vreme do toga dodje pozitivnim uticajem, ako je osoba realna i racionalna. Ako nije... Cuvajte se. 6. Nije problem pogresiti! "Ko radi taj i gresi." Jedino sto je bitno jeste da je potrebno dosta vremena da se greska ispravi. 7. Druzite se sa slicnima! Koriscenje situacije u kojoj ste vi konstantno u drustvu "dominantni" u odnosu na prijatelje, srodnike, supruznika..., vodi ka autoritarnosti, a ne autoritetu. Takav autoritet ubrzo postaje prividan i svojom dominacijom "doji svoj ego", i nista vise. Vas autoritet treba konstantno iskusavati, jer se tako se postaje kvalitetnija i kompletnija licnost.

Kako predajem u tri obrazovne institucije na pet razlicitih mesta - Novi Sad, Beograd, Valjevo, Cuprija i Banja Luka, imam veoma dobru sliku o tome kako studenti percipiraju studiranje, nastni proces i sta ce sa tim studijama kada ih zavrse. Povod za ovo pisanje je aktuelni studentski protest i zahtevi sa tog protesta. Varijanta da su skolarine skupe i trebaju da se smanje, na zalost dolazi iz ranijih vremena kada je studiranje bilo socijalna kategorija i kada je vlast na taj nacin pokusavala da resi problem sa viskom mladih na ulicama. Sada zivimo u vreme gde drzava pocinje sa pricom tipa - nema problema da se ne placa skolarina, ali morate da stvarno studirate (study - uciti, proucavati) i da cistite godinu za godinom. Cak je vec receno da ce se prihvatiti studentski zahtev da vanredni studenti koji ociste godinu dobiju pravo da studiraju bez skolarine. Mnogo bitniji problem je tzv. prelazni period do sprovodjenja svih novih pravila studiranja, a najveci problem studenata je njihova neverovatna nezainteresovanost i neinformisanost o tome sta su njihove mogucnosti za vreme i nakon studiranja, tj. neverovatno mali broj studenata zna sta ce posle studija - kao da je bitno samo studirate, a sta posle... Studentski protesti po mom misljenju bi trebalo da budu usmereni na menjanje pravila za nekvalitetne profesore (gde oni kvalitetni nisu oni profesori koji lako pustaju, nego oni kod kojih se moze nauciti upotrebljiva materija za kasnije poslove iz oblasti koje se studiraju), tj. nacine njihovog udaljavanja iz nastave, odnosno sa fakulteta/univerziteta. I to je sve zbog toga sto se i dalje trazi zvanje, a ne znanje. A, verovali ili ne, znanje se i u ovoj drzavi veoma dobro naplacuje...

13.04. odrzace se Case Study Day na Specijalistickim studijama iz e-poslovanja u Novom Sadu. U terminu od 17:00 do 21:00 autori ce predstaviti sledece projekte: - www.infostud.com - www.activecollab.com - www.ehost.co.yu - www.myexit.org Ulaz na ova predavanja je slobodan.Specijalisticke e-biz studije u Banja Luci U petak (30.03.) pocinju predavanja studijskog programa Specijalistickih studija iz e-poslovanja u Banja Luci - Banja Luka College. U subotu (31.03.) ce u BL najverovatnije u terminu od 14:00 do 16:00 (jos cu potvrditi) biti dve studije slucaja, od kojih ce jednu na temu Startup kompanija drzati Marko Bijelic. Ova predavanja ce biti otvorenog tipa, tj. ulaz je slobodan. Vidimo se u Banja Luci.

Tražeći materijal za ilustrovanje današnjeg časa o estetici klasicizma, naišao sam na Virtuelni muzej antike getingenškog Univerziteta. Univerzitetsku zbirku čine gipsani odlivci velikog broja (oko 2000) najpoznatijih antičkih skulptura. Jasni, kratki tekstovi, e-Learning odeljak sa obilnim materijalom, pretraživa baza i detaljan prikaz zbirke, glavni su kvaliteti Virtuelnog muzeja.

Posebno ističem šetnju “salu po salu” sa 3-d (Java i QuickTime formati) prikazom, kako čitavih sala, tako i pojedinačnih skulptura. Uz svaku fotografiju eksponata nalazi se niz ikona, za zumiranje, za 3-d prikaz, za snimanje video isečka, za pregled skulpture iz različitih uglova…

U knjigama iz istorije umetnosti obično nailazimo na iste ili slične fotografije remek-dela antičkog vajarstva, prikazane iz manje-više standardnih uglova. Sada neka od tih dela možemo da zarotiramo. Knidsku Afroditu, na primer…