Planeta Srbija

Eto, danas je već 20. avgust. To znači, još desetak dana raspusta. A onda počinje škola, s’ tim što sam već pola završio, barem što se tiče srednje, a još i više u globalu :). Da rezimiram ono što sam uradio tokom raspusta (a planirao sam):

Postavi blog - urađeno. Konačno sam se odlučio za pravu platformu, dizajn i sve sam podesio tako da taman odgovara mojim potrebama. Kao što vidite, koristim fantastičnu Tumblr platformu, koja ima i neke elemente socijalne mreže; znam, socijalne mreže su malo buđave, but I don’t give a crap, sve dok je platforma okej. Elem, više o tome ovde. Doradi neonEngine barem do verzije 1.0 - donekle urađeno. Onako, fali mi par dana još da usavršim sve, ali to je to. Gotovo je. Sada bi došao onaj bolniji deo posla - priprema aplikacije za surovi svet ;), odnosno pisanje dokumentacije i definitivno postavljanje sajta, a to vuče sa sobom još neke stvari, o kojima ne smem ni da mislim… Radi “ono” za centar za talente. Pa, to će da traje još malo, jer bi trebalo ovo da završim do kraja kalendarske 2008. (da ne bude samo školska). Generalno, uradio sam sve što sam planirao da uradim, i sada mogu da uradim i onu silnu dokumentaciju koju nam mentor traži. :P Kompletiraj muzičku kolekciju. Konačno završio. Do you know how much time I spent on f*cken RapidShare and ThePirateBay?!?!! To je retoričko pitanje, jer niko ne zna pravi odgovor, pa je dobro reći “nemam pojma”. Gomila MP3ca i svega i svačega + raznih remixa, neobjavljenih pesama, EP-jeva, pizdamaterina, pa sve sa omotima i na diskove… A kolekcija… E’o samo žanrova: reggae, ragga, roots, ska, funk metal, nu metal, progressive metal, alternative metal, nu metal, industrial metal, metalcore, rapcore, irish punk, punk, nintendocore, alternative rock, progressive rock, hard rock, melodic death metal, grunge, industrial rock, experimental rock, experimental metal, skate punk… Da, osećam se prilično… Random? Pročitaj lektire. Yes. Naravno. Kao i uvek. A ako se onoj krmači i ove godine ne budu dopali moji sastavi, svašta ću da joj kažem. Stvarno. Ono što je radila, moglo je da se takmiči rame uz rame sa šikaniranjem. I odma’ sam sastave napisao. Čisto da se zna.

A repertoar za sledeću godinu… Majko mila. Nikada se nisam nadao :P. Osim škole, centra za talente i još kojekakvih obaveza, ne znam da li ću naći vremena za sebe. Nameravam ponovo u Petnicu, sa Branislavom, pa da radimo ono što Toroman kaže. + ako se ovi iz centra pokažu kao ljudi od reči, imaću još više obaveza.

Konačno sam se smirio :). Šalu na stranu, već dosta vremena (od decembra) sam pokušavao da nađem pravi blog za sebe, odnosno, pravu platformu, dizajn i slično.

Prvo je sve počelo na WordPress hosted servisu, na kojem sam imao svega 3 posta. Nekako, platforma mi se nije dopala, jer nema puno mogućnosti za izmenu templejta (nema ih uopšte dok ne platim), a i sve je radilo jako sporo, zbog JavaScript-ova koje je koristio administracioni panel.

Drugi pokušaj je bio na Google-ovom Blogger servisu. Odustao sam, ali ovog puta zbog nečeg drugog: Blogger je punio moje Picasa albume sa slikama sa bloga i time mi smanjivao prostor za stvari koje su mi stvarno bile bitne.

U međuvremenu počeo sam da se cimam sa svojom blog aplikacijom - neonEngine-om, kako bih dobio blog kakav mi treba, a kao rad za smotru regionalnih centara za talente. Kada se sve završilo, rad je bio gotovo savršen (okej, ima još nekih stvari na kojima treba poraditi), ali opet problem - ne mogu hosting da pronađem. Bummer.

Treći pokušaj bio je sa TextPattern platformom. Od nje sam odustao zbog toga što sam imao neki shitty fraj PHP hosting - nikako zato što je platforma loša.

Četvrti pokušaj je bio sa Tumblr platformom, koju trenutno koristim. Imao sam oko 20 postova, a onda sam nabavio stvarno jeftin PHP hosting (100 dinara mesečno) kod ortaka i postavio sam WordPress blog (peti pokušaj), koji mi je samo jeo bandwidth, pa sam i od toga odustao.

Zatim sam probao i blog.co.yu, i tu definitivno pogrešio (ako se baviš računarima i znaš HTML i CSS, teško ti je da imaš blog koji nisi izmenio da bude baš onako, kako treba.

That brings us back to the beginning. U stvari, vraćam se na Tumblr platformu, kao do sada nenadjebivu platformu poznatu (barem meni). Istina, administracioni panel sucks, ali su mogućnosti i više nego dovoljne. Prvo, mogu da se zezam se templejtom. Drugo, mogu da postavljam postove kakve hoću, bez ikakvih improvizacija (postoji više vrsta postova - običan tekstualni post, citat, video, audio, fotografija/crtež ili transkript nekog razgovora). Naravno, sve je lepo začinjeno sa gomilom mogućnosti, npr. tagovanje, pretraga, arhiva, mobilna verzija i slično. Jedino što nema komentare, ali kako se templejt lako menja… Pa, recimo da sam dodao Disqus skriptu. I sada sve radi kao podmazano.

+ imam nov templejt ;)

Mislim da većina Srba misle da je potrebno venčati se samo u opštini iz jednog prostog razloga - tako su nas učili od '45. do '90. Teško je pobeći od realnosti i opšteg ludila koje je u to vreme vladalo. Uostalom, da biste se osećali ipak ozvaničeni od strane Države, trebate se definitivno venčati u opštini.

Međutim, postoji alternativa - venčanje u crkvi. Po meni, tradicionalizam i ono što nam je u krvi, zajedničko i što postoji od kada postoji i hrišćanstvo kod Srba - sigurno treba da bude primarno. Ipak, i ovde je teško pobeći od činjenice da je venčanje u crkvi - in. I da je to postalo nekima pomodarstvo, da li zato što to svi rade, ili da rodbina ne pomisli drugačije, ili šta već ne.

Realnost za Biljanu i mene je to da ćemo obaviti oba venčanja. Prvo u crkvi, jer nama je to primarna stvar. Na stranu što se crkva preobrazila u delimično profitnu organizaciju pa naplaćuje svoje obrede (mislim da religija i vera u Boga nemaju veze jedno sa drugim) što mi nikako nije drago - nama je vera da će naš brak biti blagosloven bitna. Izbeći ćemo sve one gluposti koje se mogu izbeći (ipak je to obred, koji se nekako može i poboljšati) a recimo lepa stvar koju ljudi mogu da dožive na crkvenom venčanju je zvuk crkvenog hora za vreme obreda. To ćemo pokušati da ugovorimo... već mi se ta reč ugovorimo gadi, kao da pregovaramo sa privatnikom, a ne sa popom... Ono što me je takođe pokopalo je saznanje da se i u crkvi možete razvesti. To ranije nije moglo, nije trebalo ni uvesti uopšte. Sa kim si, do života si i ne venčavaj se u crkvi ako nisi 100% siguran/sigurna.

Copyright © www.littletuscany.co.za

Elem, da se vratim na temu - opštinsko venčanje se isto može izbeći da bude dosadno. Jako jednostavno je dogovoriti sa matičarem da dođe u salu i da vas pred svim gostima venča. Bolje je od one glupave sale u svakoj opštini, izbegavate muku cimanja rodbine i prijatelja da pešače a i sami ćete imati više vremena za ostatak najlepšeg dana. Najdosadniji deo nažalost ne može biti izbegnut, a to je ono suvoparno čitanje stihova Duška Radovića. Kao da nema nekog drugog da je napisao nešto pametno o braku, zar ne?

Sve u svemu, crkveno venčanje obavićemo jer imamo veru u Boga, a opštinsko venčanje da bismo ozvaničili naš budući brak. Naravno, imam prijatelje koji nisu venčani a imaju dece, ili koji su samo venčani u crkvi a ne i u opštini (pa kada njega zvaničnici Države pitaju da li je oženjen odgovara sa "To je jako, jaaaako škakljivo pitanje") pa ni njima a ni nama ne smeta. A što bi nama smetalo, zar ne. Funkcionalnost braka je najbitnija. Čak ni oba venčanja ne pomažu da stvorite funkcionalno od nefunkcionalnog. Ako vas neće - neće vas. Na vama je odluka.

I svima koji se venčavaju, neka je sa srećom. Ja odlazim iz momačkih u bračne vode 30. avgusta ove godine ;)

Evidentno je da je Marfi i njegovi famozni zakoni sveprisutan u mom svakodnevnom životu. Dokaz za to jesu događaji koji su obeležili prethodnu i ovu nedelju a kulminirali juče. Naime, tačno dve nedelje smo u potrazi za garniturom kojom bismo oplemenili našu dnevnu sobu, kao i za garniturom stola i stolica za trpezariju. Na stranu što ima onoga što nam se sviđa, ali to u velikom broju slučajeva znači da i košta. I previše.

Prekjuče smo se videli sa Borkom i Brankom i od njih dobili savet da svratimo u Zemun, u Simpov salon. Navodno su tamo stalni popusti na robu ali i roba sa greškom koja se može itekako povoljno pazariti. Ne budemo lenji, Sputnikom direktno posle posla krenemo za Zemun bez ikakvih očekivanja da ćemo naći nešto kvalitetno. Đavola nećemo. Kada najmanje očekuješ, ili uopšte ne očekuješ desi ti se da nađeš ono što želiš. Trpezarijski set - sto i šest stolica. Sto masivan a stolice presvučene eko kožom. Fantastično. Mahagonija, koja se super može složiti sa wenge i natur, kakva će nam biti kuhinja. I kupimo mi, šta drugo. Sa osmehom na licu krenemo nazad kući konstantno razgovarajući da li bismo neku od pogledanih garnitura za dnevnu sobu.

Naš novi trpezarijski sto za šestoroGoxxy Flickr foto galerija

Da dokažemo da Marfi itekako postoji, pokazaće i kraj priče. Dođemo mi u Pančevo i Bilja se seti jednog salona tačno na putu prema njenoj zgradi. Nisam hteo da i tu svraćamo, sipila je kišica a vetar duvao poprilično. I ipak nevoljno parkiramo i uđemo u salon. Kad ono... eto garnitura koja nam se dopada. Koliko košta? Manje od svega što smo do sada videli! I za te pare dobijete ogroman trosed, 2 fotelje i tabure, od kojih se sve razvlači. Sve! Da čovek ne poveruje da smo uspeli da nađemo tačno ono što tražimo, a uz to je povoljno i sa pregršt mogućnosti (kutija za posteljinu, razvlači se svaki element...)

Ošacovana garnitura za dnevnu sobu - štof i eko kožaGoxxy Flickr foto galerija

Dakle, ako zaista tražite nešto što vam se sviđa - ne tražite. Uopšte. Jer nećete ni naći. Već ćete onog momenta kada zaista odustanete i budete bezvoljni naleteti na ono za čim žudite. I to povoljno :)

Obzirom da je prethodna godina bila izuzetno raspoložena da mi podari ostvarenje većine stvari koje sam planirao, zaista sumnjam da će nova 2008. osim jedne jedine stvari (nađite je dole) uspeti da je prevaziđe. Izdešavale su se velike stvari, obavili smo zaista gomilu zacrtanih obaveza i obećanja i red je pokušati da i u narednoj godini osvetlimo put kojim želimo da idemo. Uhhh.... bljuvotine pišem, užas jedan.

Elem, da sumiramo - čega se stidimo što prethodne godine (iliti godina) nismo uradili, a moramo da ostvarimo u ovoj.

Lansiranje DNK v5Ovo definitivno ostaje u prošlosti. Digao sam potpuno ruke od ovog projekta, što je zaista šteta, ali treba druge stvari raditi i druge stvari postići.Ići u teretanu ćešće ove godineObzirom da 2007. nisam video teretanu... pardon, teretana nije videle moju malenkost, ovo se mora ispraviti definitivno i pod hitno. Prva je stvar na listi, odmah nakon sređivanja novog stana.Aktivnije čitanje knjigaPočeo sam "Vodič" da čitam ove godine i pročitao samo prvu knjigu, zbog rada na diplomskom zamrznuo čitanje ostalog do daljnjeg. Tj. do ove godine.Vožnja biciklaStvarno ne znam zašto sam ovo zapustio i zašto nisam češće vozio Passat-a, jer je pre dve godine dobio gomilu nove opreme. Dakle, u 2008. ima kompletno da ga ispoliram, naštelujem i mnogo češće vozim, pogotovo na posao, pogotovo leti.

Osim ovih, starih, da ne kažem praznih obećanja, nova 2008. nosi gomilu novih izazova. Doduše, kada se ti izazovi uspešno završe doći će period mirnog življenja i reorganizacije sopstvenog života. I nadam se uskoro... formiranju porodice :) Ali, za koju godinu, biće valjda sve ok. Dakle, šta sam sebi to zacrtao u ovoj godini?

Završiti konačno renoviranje stana i useliti se sa Biljom u isti što je pre moguće - to podrazumeva sređivanje kuhinje sa elementima i dnevne sobe, da makar imamom gde da obitavamoNapuniti stan do kraja, odnosno srediti kompletno sve prostorije sa nameštajemOrganizovati venčanje, nadam se početkom maja i sakupiti dovoljno novca da isfinansiramo novi(ji) automobil, ili makar stavljanje aluminijumskih prozora u stanuReinstalirati konačno Windows na desktop mašini - jebeš Last XPUredno vraćati kredit za stan uz mogućnost štednje i prevremene otplateOtići na leto na Zlatibor i u Bosnu, kao i negde na more - ako je moguće na more otići na medeni mesec, definitivno Grčka ili TurskaIzboksovati veću platu u firmi za sledeći period - treba sve ovo prethodno isfinansirati, majku mu!Češće se viđati sa prijateljima u novom stanu, naročito sa kojima se ređe viđam - Viktor, Nemanja, Ljubica, Raca...Završiti konačno enterijer u Sputniku kompletno, instalacijom novih sistema za ventilaciju i nove instrument table

To su moji planovi, a šta je gospođica Sudbina planirala... nemam pojma. Bila je prošle godine darežljiva, nadamo se da će biti i ove ;)

Da li već razmišljate o tome šta ste uradili u ovoj godini i da li ste ispunili ono najbitnije što ste imali na umu? Nebitno da li je odgovor na ovo da ili ne, sledeće je pitanje - da li razmišljate već o narednoj godini? Šta vam je na umu? Šta vam je u planu? Kako vidite nastupajuću godinu, i što je najbitnije - kako sebe vidite u toj 2008-oj godini?

Ova 2007. godina je za mene bila izuzetno busy, čak u nekim momentima i previše. Kada razmišljam o tome šta sam planirao i šta sam ostvario, zaista sam izuzetno zadovoljan. Počevši od završetka vojske, diplome koja se skoro desila, ponovnog odlaska u London, ali i najbitnije - veridbe i kupovine - pa i rekonstrukcije - stana, sve se to dogodilo nekako... malo prebrzo. Ipak, već treba planirati i smisliti šta treba da ostvarim u dolazećoj 2008. Šta bih voleo da se dogodi i šta bih voleo da doživim...

Ključne stvari su: život sa Biljom, sigurno i njeno parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju porodici Ratković, odlazak na Zlatibor, obavezno i na more, potpun završetak radova u stanu i njegovo opremanje i još neke lepe stvari koje ni ne planiramo. Poslovno, voleo bih napredak. Ne toliko novčano koliko profesionalno, po pitanju znanja i po pitanju statusa.

Ostaje samo da ih lepo organizujem, sistematizujem i uradim jedan presek 2007, tj. re-run. A svima koji čitaju ovo poželeo bih da im se svi planovi ostvare i da se divno provedu za novogodišnje veče.

Evo, posle prošlonedeljnog nerviranja ali i konačno rešenog i overenog ugovora ušli smo u naš stan i počeli da gledamo šta ćemo i kako ćemo. Uh... u totalu nema toliko puno da se radi po sobama koliko je neophodno srediti kuhinju i kupatilu. Suma sumarum, calnućemo još jedno par hiljada evra samo na sređivanje, moja gruba procena oko 2500e. Ne daj Bože da bude više inače ćemo postati vlasnici stana koji nema ništa unutra, a vlasnici nemaju ništa u džepovima :)

Evo stvari koje treba da sredimo, možda nisu hijerarhiski sređene ali... otprilike...

Zameniti ulazna vrata u stan, promeniti bravu, izmalterisati i izgletovati ragasto na ulazuStaviti novi "name tag" na vrata, kao i na sanduče u hodniku zgrade, izlakirati sanduče, staviti "name tag" i na sandučeIzbiti prolaz iz dnevne sobe u kuhinju, izmalterisati i izgletovati ga, izbiti ragasto na starom prolazu i zazidati ga, izmalterisati i izgletovatiIzbiti pločice u kuhinji, prebaciti česmu i dovod sa jednog zida na susedni, staviti nove pločice na zidZamalterisati rupe ostale od starih visećih elemenata u kuhinji, staviti pločice i parket na pod u kuhinjiIzbiti sve pločice u kupatilu, skinuti sve elemente, nabaviti nov lavabo, šolju, tuš kabinuZameniti sve cevi u kupatiluStaviti odgovarajuće pločice u kupatilu, namestiti nove elemente i zatvoriti sistem za grejanje u vitrinicuStaviti pločice na pod u hodnikuOfarbati drvenariju u stanu, spoljnu ne dirati dok ne otopli, zameniti brave i naštelovati kvake na vratimaIzgletovati određene ivice zidova u sobama, hodniku i svakako u kuhinjiOkrečiti ceo stan, ako treba pre toga izgletovati plafoneIshoblovati parket u dnevnoj i spavaćoj sobi, postaviti nove lajsne na parketuUživati u svemu do sada urađenom i skupljati pare za opremanje stana

Sve u svemu, nema nešto puno da se radi u sobama, kao ni u hodniku, ali su najveći izazovi izbijanje novog prolaza u kuhinji, zaziđivanje starog, kao i sređivanje kompletne kuhinje i kupatila. Ja se zaista nadam da ćemo ovo rešiti do kraja januara, kako bismo što pre počeli sa kupovinom stvari, a do tada moraćemo žestoko da štedimo kako bismo sve uspeli da realizujemo...

Još malo pa gotovo... Ali, kao što je moj imenjak rekao, toliko koraka u prokletom procesu podizanja kredita i kupovine stana postoji da to ponekada može itekako čoveka da izludi. Evo, sada se nalazimo u momentu gde bi trebali u četvrtak da potpišemo konačan kupoprodajni ugovor, overimo ga, da ja poteram još poslednja dva dokumenta koja su bitna (založna izjava i upis hipoteke u katastar nepokretnosti) pre nego što bi banka pripremila prenos sredstava na račun prodavca.

Uh... Zaista, kako rekoše u komentarima jedne malo starije teme, osećam malo gorki ukus u ustima... Osećam bolje reći pritisak sa svih strana i nije mi nimalo lako. A najgore u celoj priči je to što se sve dešava toliko sporo pa dođe momenat kada sve treba urnebesno ubrzati da bi stigli da odradimo u nekom normalnom roku. Najveći pritisak mi pravi suprug od prodavca, odnosno prodavačice. A zašto? Da li je čovek utripovao da ću ga zavrnuti ili šta već... svejedno mi deluje sumnjičav, dok njegova supruga mi kaže da sam ga ja pogrešno shvatio :)

Elem, razumem i ja ljude, pa pokušavam da te stvari objasnim i da mu predočim da pošto on podiže kredit u drugoj banci da proces u toj gde ja podižem i gde on podiže ne mora da bude isti, i da ćemo i Biljana i ja, kao i oni biti totalno obezbeđeni kupoprodajnim ugovorom. Tripozno...

Ipak, nadam se da ćemo u četvrtak sve to realizovati i da ćemo do kraja radnog dana sve moguće dokumente overiti i predati banci. A onda, kako mi rekoše - u petak isplata. I, Bože zdravlja... predaja, odnosno u našem slučaju preuzimanje ključeva :)

I brže-bolje, ubrzo nove slike našeg stana na Flickr-u!

Update: Sudovi štrajkuju, odnosno one klimakterične šalteruše su odlučile da nas muče jedno par dana, pa ćemo verovatno izvisiti da sve odradimo do petka. Ko nama diktira život, ja ne mogu da verujem... ipak optimista sam, valjda će se prokletinje dogovoriti sa ministrom sutra, jer ako se dogovore - možda i počnu da rade, pa mi i overimo ugovor. UH BRE!

Famozna mala crvena kutijica :)Goxxy Flickr foto galerija

Danas je sreda, 31. oktobar, trenutno sam u Portsmouth-u. Pre četiri dana, odnosno u subotu 27. oktobra, u Pančevu se dogodila stvar koja iz korena menja moj odnos sa Biljanom. Umesto da je izvedem na neko lepo mesto i da možda na taj način malo provali šta će da se dogodi, uradio sam sasvim suprotno...

Ja u trenerci i nekoj staroj majici, ona obučena sasvim casual. Pričamo o mom poslovnom putovanju na vikend u Englesku. Sasvim običan razgovor uz koju suzicu, jer nikada ne voli kada odem i ostavim je samu. I iz vedra neba, ustanem i izvadim malu crvenu kutijicu sa mašnom... spustim se na kolena i... pa znate već, zaprosim je.

Briznula je u plač :) Ne znam zašto, verovatno nikada ni neću saznati, pošto sam ponekada za ženski mentalitet ogroman duduk... Ipak, znam da sam to uradio i znam da nimalo nisam zažalio što sam je žestoko iznenadio. Pristala je, naravno. Korak je učinjen, talas je krenuo... ostaje nam samo ogromno morsko prostranstvo koje ćemo ploviti narednih decenija zajedno... I naravno, kao i uvek, jedva čekam da se vratim nazad u Pančevo da bih bio pored nje.

Dakle, zaista lepa vest koju mogu da podelim sa svima vama (doduše čak sa 4 dana zakašnjenja) je da smo Bilja i ja našli stan koji nam odgovara i kaparisali. Eto, baš za jedno 10-15 minuta, odnosno nakon što napišem ovaj post, treba da odem do banke i da podnesem zahtev Kreditnom birou i time napravim prvi veliki korak kada je podizanje kredita u pitanju.

Nazvala tako mene u prošli utorak žena iz agencije i rekla da ima simpatičan stan koji nije preskup. I da bi bilo odlično ako bismo mogli da ga pogledamo u sredu, pre nego što izađe novi Pančevac, jer će se brzo prodati. Tako i odemo mi u sredu uveče i zaista se oduševismo. Dvosoban, 54 kvadrat, tj. 57 sa terasama, zajedno sa etažnim grejanjem na struju i u sasvim solidnom stanju - što je najbitnije - za izuzetno dobru cenu. Parketi, interfon, masivna drvenarija, kablovska, telefonska linija, pa i visoko prizemlje (nema tegljenja nameštaja!)... U blizini vrtića, škole, parkinga, poljane za igranje, prodavnica, zdravstvenog centra da i ne pričam. Sve je na dohvat ruke.

Sve u svemu, jedan pogled između mene i Bilje je bio dovoljan da znamo šta ovo drugo misli. Nakon odlaska, odmah smo u kolima odlučili da ćemo ga kupiti i sutradan smo već napravili predugovor i kaparisali stan.

Ostaje na meni da se zezam nadalje sa bankom i da što pre dobijem kredit kako bismo ljudima isplatili i ostatak. A oni se do 1. decembra iselili i ostavili nam našu prvu zajedničku i do sada najveću stvar - zajednički životni prostor. Naravno, Bilja i ja ne bi bili to što jesmo da nam odmah nije palo na pamet kako preurediti stan, pregraditi kuhinju i trpezariju na drugi način, srediti kupatilo, okrečiti... Ali polako... Cilj nam je da do februara sredimo sve kako treba, a onda da do marta, aprila imamo i opremljen stan. Čim ga budemo sredili i makar malo opremili, preći ćemo da tamo živimo zajedno.

Uh... jedva čekam!

Koliko god voleo kuću kao koncept i koliko god se nadao kupovini kuće umesto stana, definitivno je zbog trenutne situacije u Pančevu pala odluka na stan. Zašto? Zaista ima gomila razloga koje moram da navedem.

Prvo, kao najveće razočarenje i najhladniji tuš posle divnog zagrevanja i skoro donesene odluke kupovine stana ponovo smo krenuli da gledamo stanove. Tuš koji smo doživeli kada smo za fine novce odabrali stan u izgradnji koji bismo otplatili za 5-6 godina. A onda juče - katastar, kanalizacija i stvari nisu kao što nam je izvođač predstavio. A mi, hvala Bogu, nismo sisali vesla da stvari tek tako progutamo i prihvatimo zdravo za gotovo. Stoga ostaje rešenje - kupovina malo većeg stana na više godina. Šteta, zaista šteta, bilo je to predivno rešenje iako neistinito...

Originalan plan je uvek bio da uzmemo stan ili kuću koja je uknjižena, kako bismo dobili kredit uz subvenciju države. Priuštiviji je i lakši za podnošenje. To nas ograničava ili na Kotež 2 odnosno Strelište ili kuće koje su ko-zna-gde. Pošto smo za prvo vreme odustali od kuće, ograničeni smo samo na ova dva naselja na kojima su nekretnine baš iz tog razloga skuplje. Ok, naći ćemo nešto što nam odgovara, ali što će biti skuplje. Jebiga, takva je glupa situacija u katastru i takvo je eksploatiteljsko tržište koje namerno digne cenu tih stvari koje se traže. Šta da se radi.

Gledaćemo dok ne nađemo nešto što nam odgovara, oboma. I red je više da se skrasimo, muka mi je od seljakanja tamo-amo, švrćkanja kod prijatelja (a prijatelji ne mogu kod nas jer nemamo krov nad glavom...) i nemanja sopstvenog prostora. Rok koji sam samom sebi postavio je kraj ove godine. Do kraja 2007. moramo naći odgovarajuću nekretninu i ući u postupak odobravanja kredita.

Samo se nadam da ćemo taj famozni kredit otplatiti što pre, pa čak i pre zvaničnog roka za koji smo radili računicu, kako bismo kupili plac i polako krenuli da gradimo kuću. Prve naznake su takve da privatan posao samo navire sa strane a ja ću ga svakako prihvatiti! Samo ću uz više posla sa strane moći da pokrijem mesečnu ratu ali i da uštedim sa strane za druge stvari, kao što je taj plac i ta kuća koju oboje toliko želimo...

Posle više od godinu i po dana korišćenja usluga Societe Generale banke, odlučio sam da se priklonim meni ne baš toliko voljenoj Banci Intesa. Iz više prostih razloga, kao što su:

Niža kamatna stopa za svaki stambeni kredit u odnosu na SocGenKompletan sistem elektronskog plaćanja računa, što moj brat koristi već duže vreme a u SocGen-u obećavaju da će to "uskoro imati" već godinu i po danaI konačno, jevtinije održavanje tekućeg računa sa više kartica - 4 kartice za 180 dinara mesečnog održavanja, nasprem 150 za dve.

Sve u svemu, kada razmislim, mnogo toga se više dobija u banci koju doduše manje mirišem od sadašnje. Ali, najbitnije pitanje, kamatna stopa za stambeni kredit je niža za o,3% i zbog toga sam se odlučio za ovu banku.

Ipak, trenutni račun u Societe Generale ostaće otvoren još najmanje jedno mesec dana dok ne budem dobio dve platne kartice u Intesi, a za kreditnu bih trebao da apliciram za nedelju-dve. Odnosno, nakon što bude uplaćena prva plata na novom računu. A takođe bih za mesec-dva trebao da rešim i kredit, odnosno da nađem valjanu nekretninu koju ću kupiti. I da vidim koji kredit ću podići za to konačno pitanje svakog mladog čoveka i devojke u Srbiji.

U međuvremenu, Bilja i ja intenzivno gledamo stanove i kuće u Pančevu i cene uopšte nisu nimalo naivne. Od 500 evra za metar kvadratni pa do 750 evra, što je zaista isuviše bezobrazna cena. Kao "imate masažnu tuš kabinu, video interfon, klima uređaj, PVC stolariju" što njih košta po stanu dodatno oko 1000 evra, ali zato dignu cenu kvadrata za 150 evra. Bezobrazluk. Na stranu što svi umesto parketa stavljaju buđavi laminat. Najgoreg kvaliteta, naravno.

Sve u svemu, proces je krenuo. Promenio sam banku zbog niže kamatne stope, aktivno tražimo nekretninu (u proseku jednu pogledamo u dva dana) i nadam se da će se sve rečiti za koji mesec. Do tada... konjski živci i strpljenje.

Tačno mesec dana nakon inicijalne potrage za dobrom nekretninom u Pančevu, otišao sam do banke da bih se raspitao o stambenim kreditima. Dakle, moj odlazak nije bio bez razloga, već je u suštini bio isprovociran nedostatkom informacija. Odem ja tako i dobijem skoro sve informacije koje su mi potrebne, a koje bih želeo da podelim sa vama jer će nekome sigurno zatrebati.

Ko može da uzme ovaj kredit?

U ovom momentu, interesovao sam se za neku sumu koja bi u mom slučaju pokrila jednu od nekretnina za koje sam se zainteresovao. I saznao sam par jako bitnih stvari zbog kojih mi je - takoreći - pao kamen sa srca:

Stambeni krediti uz subvenciju države mogu se dobiti čak iako planirate da kupite kuću, dakle ne mora da kupujete stan, i to nov.Isti ovi krediti se odobravaju i za pojedinačne osobe, što znači da iako su u startu odobravani (mladim) bračnim parovima - sada se odobravaju i pojedincima (koji će u mom slučaju postati za pola godine-godinu mladi bračni par :)Odgovor na odobravanje / neodobravanje od države se ne čeka previše, jedno mesec do mesec i po dana, što je sasvim prihvatljivo - i za mene i za prodavca recimo.Prednosti kredita uz subvenciju države

Da kamatna stopa koja se ovim kreditom uz subvenciju države uopšte nije naivno manja dovoljno svedoči to da je kamata u mojoj banci oko 7,4% na godišnjem nivou, dok ako vas država sufinansira ta cifra pada na čak - pazite ovo! - 4,38%. Ko iole razmišlja ozbiljno o kupovini stana ili kuće, a mlad je - ozbiljno treba da razmisli o ovome. Jer, ušteda koja se ostvaruje na ovaj način je neverovatno velika (najmanje 3000 evra). O mesečnoj rati da i ne pričamo. Dodatne prednosti koje ovi krediti daju su:

Manji administrativni troškoviBrza procedura ako kredit želite da uzmete u banci u kojoj primate platuManje učešće (najmanje učešće je 5%)I naravno, duži rok otplateUslovi za dobijanje kredita

Naravno, da biste uopšte aplicirali za ovaj kredit, potrebno je ispuniti neke uslove. U mojoj banci uslovi za dobijanje ovog kredita su:

Stalni radni odnos (na neodređeno vreme) minimum 6 meseci u sadašnjoj firmiIzmeđu 23-45 godina starosti u trenutku podnošenja zahteva za kreditMaksimum 65 godina u trenutku dospeća poslednje rate za kreditRata kredita uz ostale obaveze (recimo da vam je rata 25%, a vi uzmete i kredit za auto - pa to sve zajedno) da ne prelazi 50% ukupnih primanjaPlata da nije veća od 100.000 dinara (I wish!)Prenos ličnih primanja na tekući račun u banku u kojoj uzimate kredit (nije neophodno kod svih banaka)Neophodna dokumentacija pre odobravanja kredita

Dokumenta koja su neophodna uglavnom ćete završiti u banci. Ako ste zaposleni u firmi, odnosno ako niste vlasnik te firme i ako firma u kojoj radite ne diže kredit za vaš stan - potrebna su vam sledeća dokumenta (9 se dobijaju overava u banci a 6 van banke):

Dokumenta u banci

1. Izjava o prenosu sredstava ličnog dohotka korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji) na račun u banku u kojoj diete kredit.Obrazac potpisuje i overava poslodavac2 primeraka

2. Potvrda o stalnom radnom odnosu i visini ličnih primanjaObrazac potpisuje i overava poslodavac2 primeraka

3. Zahtev za osiguranje kreditaKorisnik kredita čitko popunjava zahtev a banka potpisuje i overava dokument1 primerak

4. Izjava podnosioca zahteva za kreditUz zahtev za osiguranje kredita se dostavlja i izjava na osnovu koje se garantuje verodostojnost podataka upisanih u zahtev1 primerak

5. Zahtev za kredit iz budžeta Republike SrbijeFormular Republike Srbije1 primerak

6. Izjava o neposedovanju / posedovanju nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji)Izjava se overava u sudu1 primerak

7. Menično ovlašćenjeJedno menično ovlašćenje se koristi za kredit banke a drugo za kredit Republike Srbije2 primerka

8. Saglasnost vlasnika nepokretnosti da se na navedenu nepokretnost konstituiše hipotekaSaglasnost piše vlasnik nepokretnosti nad koju se uspostavlja hipoteka i bračni drug ukoliko ga ima. Saglasnost se overava u sudu1 primerak

9. Saglasnost korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji) za pribavljanje izveštaja iz kreditnog biroaKorisnik kredita (i sadužnik ukoliko postoji) potpisuje saglasnost1 primerak

Dokumenta van banke

1. Rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica - u Opštini, odeljenje Uprave prihodaRešenje se dostavlja ukoliko korisnik kredita poseduje nepokretnost u vlasništvu ili suvlasništvu1 primerak

2. Kopija izvoda iz matične knjige venčanih - ako niste venčani, pretpostavljam da ovo ni je neophodno - u OpštiniOriginal izvoda na uvid (ukoliko je korisnik kredita u braku), izvod ne sme biti stariji od 6 meseci1 primerak

3. Predugovor ili ugovor o kupovini nepokretnosti - od advokata kupca ili prodavcaDokument mora biti overen u sudu - overa košta oko 200e1 primerak

4. Procena vrednosti nepokretnosti na koju se stavlja hipoteka i fotokopija lične karte procenitelja - izlazak sudskog procenitelja, veštaka se naravno plaća (oko 70e, koliko sam informisan) - od ovlašćenog proceniteljaProcenu vrši ovlašćeni procenitelj. U trenutku podnošenja zahteva za kredit, procena ne sme biti starija od 30 dana.1 primerak

5. Dokaz o vlasništvu na nepokretnosti koja se stavlja pod hipoteku - u Opštini ili suduPod dokazom se smatra Tapija, Izvod iz katastra nepokretnosti, Izvod iz zemljišnjih knjiga ili Zapisnik o izlaganju. Dokaz o vlasništvu ne sme biti stariji od 7 dana.1 primerak

6. Fotokopija lične karte vlasnika nekretnine (i bračnog druga ukoliko je u braku) na čiju nekretninu se uspostavlja hipoteka - od Prodavca1 primerak

Dokumentacija po odobrenju kredita

Nakon što vam odobre kredit, potrebno je sakupiti još 5 dokumenata, od čega prva tri u banci a preostala dva u osiguravajućoj kući.

1. Blanko sopstvena menicaPotpisana od strane korisnika kredita i sadužnika sa klauzulom "bez protesta". Jedna menica se odnosi na kredit banke a druga na kredit Republike Srbije2 primerka

2. Založna izjavaZaložna izjava se overava u sudu4 primerak

3. Zahtev za uknjižbu založnog pravaDa bi se založno pravo uknjižilo potrebno je sudu priložiti sledeća dokumenta: Ugovor o dugoročnom stambenom kreditu, Dokaz o vlasništvu nepokretnosti, Založnu izjavu i sam Zahtev za uknjižbu založnog prava. Dokument predati u nadležan registar nepokretnosti radi dobijanja prijemnog pečata.2 primerka

4. Polisa osiguranja životaPolisa životnog osiguranja mora biti vinkularna u korist banke na iznos i period trajanja kredita banke2 primerak

5. Polisa osiguranja nepokretnostiPolisa osiguranja nepokretnosti, od osnovnih i dopunskog rizika od izliva vode, mora biti vinkularna 70% u kredit banke i 30% u korist Republike Srbije, Ministarstvo Finansija i radi se na građevinsku vrednost nepokretnosti koja je predmet hipoteke1 primerak

Šta sada?

E, sada na meni ostaje da krenem u pregovore sa vlasnicima nekretnina i da nađem i izabrem najbolju. A onda... mesec-mesec i po iščekivanja i bacanja para na obradu kredita i administraciju. Ali konačan rezultat, koji svi mi želimo je... svoja kućica, svoja slobodica.

Većina mladih ljudi u Srbiji u starosnom dobu između 25 i 35 godina zasigurno najviše razmišlja o tome kako da dođe do parčeta svog životnog prostora i koliko će morati krvi da pusti da to parče zaista i bude njegovo. U ovoj fazi sam i ja, već poprilično dugo. Ali sada napokon razmišljam forward o tome. Čak sam se i aktivirao po tom pitanju, bio jednom-dva puta u banku na konsultacije, a sa Biljanom sam i počeo da gledam neke nekretnine.Elem, većina mladih razmišljao o stanu. Ja ne. Ja bih želeo kuću, odnosno kućicu. Nešto oko 70-80 kvadrata. Još ako ima i garažu - fenomenalno. Stan je poslednje rešenje ako ništa od prvobitnih ideja na prođe i ne uspe. Evo, za sada smo pogledali dve kuće i jedna je kao salivena za nas dvoje. I Sputnika naravno, jerbo ima natkriveni deo i za njega. Blizu je i mojih i Biljinih roditelja, a ima sve - ali baš sve, osim grejanja.I cena je pristupačna, ali trenutno nemam snage ni volje da se - izvin'te na izrazu - zajebavam sa tim. Isuviše sam umoran i iscrpljen pa sve ostavljam posle odmora. Tako ćemo za jedno mesec dana da krenemo aktivno, rešeno i odlučno u potragu za našim prvim životnim prostorom. Od banke ćemo tražiti kredit, a u međuvremenu ćemo videti koja nekretnina će nam biti najpovoljnija za kupovinu.Sve u svemu, još jedan korak napred u životu. I to, čini mi se, možda najveći korak. Kada ga budem zakoračio, siguran sam da ću se osećati drugačije. I radujem se tome, naravno!

Ako vam kažem gde ću i ove godine biti na odmoru pomislićete da sam zaista neki veliki obožavatelj tog mesta. Što kaže moj kolega Vili...

Goxxy, ima i drugih mesta za odmor osim Zlatibora!

Nije da za mene nema drugih mesta (prethodne dve bili smo na istom mestu), ali su se okolnosti ovaj put poklopile i to u korist - pogađate već - Zlatibora. Osim činjenice da nije preskupo mesto za odmor, da mogu svojim Sputnikom bez ikakvih problema (pu, pu, da ga ne ureknem) doći tamo i da imamo još mesta da obiđemo pre i posle odmora - zaista se ova planina nameće kao jednostavno i praktično rešenje ove godine. I ove godine, odnosno.

Biljana i ja prošle godine na Zlatiboru, kada smo išli da vidimo vodopade kod Ljubiša

Elem, iako ima još nešto više od tri nedelje od kada počinje mojih dve nedelje punjenja baterija, plan je već dobrano razrađen i utanačen. Ideja koju Bilja i ja imamo je da 21. jula odemo u Bosnu, kako bismo videli njene rođake (iliti: ona videla, ja upoznao njih, oni upoznali zeta u pokušaju), zatim 25. krenemo ka Srbiji i Zlatiboru. Tamo ostanemo 7 noći i krenemo put Kragujevca kod mojih rođenih stričeva, sestara i brata, gde ćemo prespavati noć izmeđi prvog i drugog avgusta. I drugog avgusta krenemo nazad, put Pančeva. Total, put od jedno 2.000 kilometara. Kada se računa i vožnja gde sve planiramo da idemo... biće i 2.500 kilometara.

E, ovaj put planiramo da posetimo sve što smo posetili i prošle godine, ali natenane. Mokru Goru (po lepom vremenu, nadam se), Mećavnik, Sirogojno, vodopade, Vodice, Ljubiš, Tornik, spomenik i da to uradimo samo nas dvoje. Bez bicikala ove godine, bez ikakvih komplikacija sa društvom (iako ih nije ni bilo prošle godine, ove godine bi ih sigurno bilo jer je kuma Jeca trudna), bez obaveza i sa puno entuzijazma i želje za putovanjem i odmorom. Već pre mesec dana konstantno govorim kako jedva čekam dvajes'prvi jul da se spakujemo u Lajku i napokon krenemo.

Naravno, pre kompletnog putovanja treba da odradim neke stvari na kolima, kao što je zamena sve četiti opruge i eventualno prednjih amortizera, završetak kožnog enterijera i kompletan pregled stanja pred put. Ne želim išta nenadano da nam se desi, odnosno - ne volim iznenađenja. Iako imam jako pozitivno iskustvo sa putovanjem na Zlatibor i sa kolima koja nikakve probleme nisu pravila, imam tu dobru naviku da se kola pre većih putovanja maksimalno provere i srede. O tome kada se taj posao bude završio.

A do tada, do odmora, putovanja, svega što nas čeka - tri nedelje priče, događaja i vrlo uskoro - redizajn bloga u skladu sa letom koje je već počelo...

Kako prošle, tako i ove nove 2007. godine ću doneti neke odluke koji ću se, nadam se - pridržavati. Takođe, pokušaću da neke stvari koje nisam postigao prošle godine postignem u novoj.

Evo spiska od 2006. godine, a ispod je spisak za novu godinu koji je nasledio neke neispunjene odluke od 2006.

Završiti fakultet, tj. diplomiratiNapraviti diplomsku žurku za drugare i kolege iz firme - proslaviti tj.Prodati auto i kupiti drugi, ili makar srediti sadašnjiBiti srećan u vezi kao i prethodne godinePopraviti drugarske odnose sa Saletom, koliko god je to mogućeOtići na Zlatibor sa Biljom i ove godine na leto (ako se ima para može i na more, ne pravim pitanja uopšte)Potruditi se da poboljšam položaj dizajnera u firmiVideti konačno šta sa vojskom, civilno služenje pleaseOkrečiti konačno sobuKupiti nov televizor i policu za istiPromeniti malo raspored u sobi (kupovinom televizora i police za isti)Uramiti još neke svoje radove i okačiti na zid u sobiPomoći ćaletu da konačno sredi svog KecaLansirati napokon designersnetwork v4, aktivnije raditi na v5Ići u teretanu makar par meseci konstantnoVoziti bicikl aktivnije i mnogo češće na letoKupiti novi hard disk za kompjuter i KONAČNO reinstalirati XPSP2Novi spisak izgleda ovako:Završiti fakultet i diplomiratiNapraviti diplomsku žurku za kolege i drugareOdlužiti civilnu vojskuRešiti pitanje placa ili stana (kredit)Kupiti 19" TFT monitor za rad kod kućeSrediti kompletan enterijer u Sputniku (eko koža)Ići u teretanu aktivno posle završene vojske i diplomskog ispitaUključiti se u rad 15MinutesPictures aktivnije nego ove godinePostati stric (hehe, ovo može automatski da se precrta...)Zameniti sve 4 gume na Sputniku pred godišnji odmor (eventualno i felne)Sa Biljom otići na Taru ili na more, možda i ZlatiborPonovo čitati knjige - prve na spisku su "Vodič kroz galaksiju" i "Losos sumnje"Zdravije se hraniti, koliko god je to moguće u PančevuPokloniti Biljani nešto za trogodišnjicu, nešto interesantnije ili draže od prošlogodišnjeg poklona (jaaaako težak zadatak)Još više štedeti ali ne na svoju ili Biljinu štetu :)

To je to za sada... videćemo šta ću ovog puta uraditi sa odlukama, gledajući prošlogodišnje - popriličan broj sam ih ispunio. Valjda će taj dobar trend da se nastavi i u 2007. godini!

E, pa nema više. Ova televizija je prevršila svaku meru i izgubila kod mnogih ljudi "kredit". Uključujući i mene.

Od svih domaćih televizija koje se mogu videti na našim uređajima, više nema nijedne koju mogu sa zadovoljstvom da gledam. Ona jedna, jedina, koja je imala svoj šmek i program koji su ljudi pomno pratili i sa uživanjem, u poslednjih mesec dana pretvorila se u sve što nije televizija. Doprinos tome ponajviše ima debilni rijaliti šov "Big Bradr", ali i još debilnije emisije i voditelji kakvi su Luna Lu, Glamurama, a na kraju šlag na tortu učine i voditelji vesti, za koje sam ranije mislio da su besprekorni. Srozao se B92 na nivo televizije, kakva je i ona "narodna" ružičasta. Isto sranje, drugo pakovanje - i jedno i drugo su ekstremi samo u suprotnim smerovima.

Šta reći, kada serije, crtani filmovi i tv program koji su plenili raznovrsnošću, tolerancijom i suočavanjem sa prošlošću i nama samima, jednostavno nestadoše. A da ne pričam da je sve to, ali SVE TO zamenjeno sa 6 (šest, ljudi - ŠEST!) emitovanja živih kućnih homosapienskih ljubimaca iz ovog šova!!! Pa jel' ima to smisla? Ja svakako mislim da nema i da je ovo takvo zaglupljivanje ljudi koji prate ovu televiziju. Srozali su se, samo tako...

Ranije je prvo dugme na daljinskom bio broj 6 - kanal B92. Sada jednostavno više ni ne pratim televiziju, osim odabranih filmova gde mi više ni kanal nije bitan. Serija Enterprise na TV Avala je jedna od retkih koje preko vikenda odgledam sa uživanjem. Biće interesantno videti da li će Fox ili Avala moći da preuzmu primat najbolje televizije umesto B92. Makar u mom slučaju.

Stoga predlažem da svi oni koji su razočarani ponašanjem a naročito programom televizije, koja je nekada kako u mom, tako i u životu većine mladih ljudi važila za najbolju, svoje stavove i razočaranja iskažu na sajtu: Mirror B92. Jedino što je od B92 kvalitetno ostalo je samo njihov web sajt. I program na radiju koji slušam u kolima je odavno zamenjen sa Idea radijom. I to sa zadovoljstvom. Doviđenja B92, i da se ne vidimo više nikada.

Ne, nije u pitanju ona (po mom lično mišljenju) španska serija zamišljena kako bi zanimala gomilu idiota i nekako pokušala da odvrati od sasvim opravdanog stereotipa da su španske / portugalske / centralnoameričke / južnoameričke serije stoga i kreirane. U pitanju je odluka koju sam čvrsto doneo poslednjih par nedelja. Napravio istinski korak napred i doneo odluku za koju verujem da je izuzetno bitna.

Kupiti plac.

Zašto? Radi toga da bih u skorije vreme, radeći kao crnac, magarac, propišavši krv i prolivši sav znoj, uspeo da skupim za gradnju montažne kuće od 80 do 100m2. Više je razloga, činilaca koji su me nagnali na ovu odluku, od kojih je jedan najbitniji.

Manje bitni ali nikako zanemarljivi razlozi su: neću da živim sa dugim osobama na jednom mestu (tj. u zgradi), neću da delim svoj životni prostor sa ljudima koji se ponašaju kao sebična stoka i rade šta im je volja i kad im je volja, hoću da svoj život živim na miran i staložen način, želim da moj život nikome ne smeta (buka, galama, odluka da određenog momenta uradim ono što želim...).

I kao najbitniji razlog - želim da svoj život podelim sa svojom srodnom dušom na jednom mestu, gde ću se skrasiti i moći njene i svoje želje sprovesti u delo, pretvoriti u stvarnost.

Da li će se to desiti? Svakako. Samo je pitanje vremena. Odlučan sam ove godine kupiti plac, 3-5 ari, na što povoljnijem mestu za... pa, za sve. Za život, za zabavu, druženje, za decu, dakle za sve. O mnogo stvari treba voditi računa i nadam se da ću u tome uspeti. Iskorak sam napravio izuzetnom štednjom i radom prethodne dve godine, pa ću napokon tom nogom kojom sam iskoračio kročiti na tvrdo tlo. Nadam se, na tlo koje će biti u našem posedu.

Dobro... sada mi je laknulo kada sam ovo napisao. Malo se i brinem zbog svega ovoga, gomila pitanja naviru... Da li ću uspeti, da li je to za mene, da li je to bolje rešenje... Da li želim sebe i nju u potpunosti uložiti u taj poduhvat... Nadam se da su svi ili makar većina odgovora na ova pitanja "da". Kao i ultimativni odgovor koji će nam biti postavljen za koju godinu. Wait and see :)

Par odluka koje ću, nadam se, moću da sprovedem u delo u ovoj 2006 godini. Pa da počnemo, nasumice što bi se reklo:

Završiti fakultet, tj. diplomiratiNapraviti diplomsku žurku za drugare i kolege iz firme - proslaviti tj.Prodati auto i kupiti drugi, ili makar srediti sadašnjiBiti srećan u vezi kao i prethodne godinePopraviti drugarske odnose sa Saletom, koliko god je to mogućeOtići na Zlatibor sa Biljom i ove godine na leto (ako se ima para može i na more, ne pravim pitanja uopšte)Potruditi se da poboljšam položaj dizajnera u firmiVideti konačno šta sa vojskom, civilno služenje pleaseOkrečiti konačno sobuKupiti nov televizor i policu za istiPromeniti malo raspored u sobi (kupovinom televizora i police za isti)Uramiti još neke svoje radove i okačiti na zid u sobiPomoći ćaletu da konačno sredi svog KecaLansirati napokon designersnetwork v4, aktivnije raditi na v5Ići u teretanu makar par meseci konstantnoVoziti bicikl aktivnije i mnogo češće na letoKupiti novi hard disk za kompjuter i KONAČNO reinstalirati XPSP2

Ako se setim još nečega, dopuniću sigurno. A kako koju stvar budem ispunio, tako ću je ovde precrtati, hehe :)