Скуп блогова на српском језику
Najbitniji ciljevi servisa za praćenje statistika posećenosti Web sajtova jesu da omoguće oglašivačima bolji uvid u strukturu posetilaca sajtova koje prate ovakvi servisi. Sa druge strane, ovakvi servisi sajtovima dovode obično oziljnije oglašivače.
Servis Snajper.rs je u Srbiji jedinstven iz dva razloga:
1. Koristi Google Analytics na jednostavan način za praćenje podataka o Web sajtovima.
2. Ima posebnu (javnu) top listu blogova.
Sponzorisani blog postovi preko servisa Snajper.rs
Pomenuta top lista blogova na servisu Snajper.rs je već nekoliko puta donela upite za oglašavanje na određenim blogovima, a nedavno je počela i prva mala kampanja preko ovog servisa (naručilac Httpool) koja ide na četiri bloga sa pomenute liste:
Brogeri Dedabor, Debeljuca, Plagosus i Gaga-Grne dobili su određeni broj Maggi proizvoda da isprobaju i da napišu (vidno obeležen) sponzorisani tekst o svom iskustvu sa korišćenjem datih proizvoda.
Za sada možete videti Dedin post na ovu temu.
Moje Grne i Debeljuca su blogovi koji su u direktnoj vezi sa ishranom, dok se kod Dede i Plagosusa s vremena na vreme pojavljuju tekstovi na temu hrane.
Ovo nije prvi put da se pojavljuju sponzorisani tekstovi na ovdašnjim blogovima, ali ovim postom želim da skrenem pažnju na činjenicu da što se veći broj blogova prijavi na servis kao što je Snajper, biće češće kampanja na blogovima, a samim tim i direktnih prihoda od blogovanja.
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Jedan od velikih problema pri kompanijskom usvajanju strategija korišćenja društvenih medija jeste činjenica da svaka pojedinačna platforma za društvene medije oduzima dosta vremena i to u različitim segmentima:
Potrebno je odvojiti od radnog vremena dosta termina za inicijalnu edukaciju o korišćenju raznorodnih društvenih medija. Da bi se usvojio optimalni način (vreme) korišćenja pojedinačnog društvenog medija, potrebno je na njemu provesti dosta vremena da bi se potrebne akcije na njemu brzo sprovodile u delo. Sve vrste društvenih medija u normalnoj (optimalnoj) upotrebi za potrebe organizacije traže svaka neko svoje vreme.Veoma je bitno znati da je jedna od osnovnih razlika kvalitetne upotrebe društvenih medija u svrhe online komunikacije organizacije, u odnosu na klasične sisteme promocije upravo potrebno utrošeno vreme za angažman oko svakog pojedinačnog društvenog medija. Za razliku od trenutnih efekata klasičnih sistema promocije, efekti angažmana na društvenim medijima se u proseku vide tek za 6-9 meseci od momenta pokretanja kvalitetne online komunikacije. I nakon tog perioda potrebno je ulagati zbirno dosta vremena u društvene medije da bi efekti bili vidljivi i merljivi…
ROE – Return of Effort
Svaka taktika promocije traži neko svoje vreme da bi bila sprovedena u delo. Postavlja se veoma zbiljno pitanje kako preraspodeliti radno vreme osoba koje imaju za posao sprovođenje u delo različitih promotivnih tehnika, na takav način da se najviše vremena troši na najefikasnije taktike.
Return of Effort (ROE) predstavlja meru ulaganja vremena u određeni posao u odnosu na efekte koje donosi taj posao.
U kontekstu ove teme, HubSpot i Econsultancy su objavili studiju na temu povratka investicije u uloženo vreme promocije (podaci iz jula 2010.), iz koje sam odabrao četiri veoma važna grafika. Ovi grafici praktično govore mnogo na temu gde trošiti vreme na promociju i koje taktike promocije koristiti sa aspekta brend promocije i promocije sa ciljem direktnih efekata (za slučaj malih i srednjih preduzeća). Bez obzira što je ovo istraživanje rađeno na engleskom tržištu (preko 500 kompanija je učestvovalo u istraživanju) i što se radi o raznorodnim industrijama, podaci su veoma indikativni i poučni.
Prva dva grafika predstavljaju brand advertising taktike sa aspekta korišćenja u B2C i B2B sistemima poslovanja kompanija.
Na Y osi se nalazi ocena uticaja pojedinačne taktike na bend, a na X osi se nalazi ocena troška vremena za pojedinačnu taktiku. Veličina krugova prikazuje generalnu popularnost pojedinačne taktike promocije, a boje razlikuju tip promocije (sistemi promocije na osnovu prekidanja korisnika u nekoj akciji – outbound marketing, tehnike promocije na osnovu privlačenja korisnika – inbound marketing). Sopstvene mailing liste (House e-mail) prikupljenih adresa sa Web sajta mogu se posmatrati veoma različito sa aspekta kom tipu promotivne tehnike pripadaju, pa su zbog toga označene posebnom bojom, ali i zbog toga što je to veoma značajna tehnika promocije.
Neki od zanimljivih zaključaka za brend oglašavanje:
Ne treba zaboraviti nikako na Web sajt (što neki rade kada se “zanesu” u “fensi” tehnike promocije), i treba dosta vremena u njega ulagati konstantno! Očigledno je da određeni broj promotivnih tehnika veoma dobro fukcioniše u poslovanju sa pojedincima, a druge tehnike “pale” kod promocije u poslovanju između kompanija. Interesantno je koliko White papers i događaji iskaču kod B2B sistema poslovanja. Sa aspekta društvenih medija, veoma je važno videti da Twitter i blog predstavljaju prvenstveno efikasne B2B brand alatke (!) Da se primetiti da je za B2B sistem poslovanja potrebno trošiti više vremena za blog nego za B2C, ali su i efekti bolji. Takođe, iz oba dijagrama se vidi da ako se koristi više vremena za Twitter (nego što ga kompanije koriste u ovom istraživanju), postavilo bi se veoma ozbiljno pitanje njegove isplativosti – zato je veoma važno vremenski optimizovano koristiti društvene medije. Dodatno je interesantno da se sam monitoring društvenih medija relativno dobro kotira u brend sistemima oglašavanja, i to verovatno zbog uvida koji se dobija posmatranjem kako uspešno kompanija i njena konkurencija koristi društvene medije.Dijagrami sa direktnim efektima od taktika promocije u odnosu na uloženo vreme prikazuju logično da u prvi plan “iskaču” tehnike koje su inače namenjene prodaji ili lead management-u.
Podaci iz oba dijagrama pokazuju aktuelnu ogromnu važnost SEO tehnika u odnosu na PPC (Paid Search). Interne diskusione grupe (važne u B2C segmentu) se odnose na zaštićene delove Web sajtova za obraćanje postojećim klijentima i njihovu međusobnu komunikaciju. U slučaju direktnih efekata promocije, kod korišćenja Twitter-a situacija je obrnuta (u odnosu na brend efekte), pa kod B2C sistema sada ima više smisla “prodavati” preko ovog društvenog medija nego u B2B slučaju. Slično je i za blog, gde sada u B2C slučaju ima mnogo više smisla kreirati tekstove koji uvode u “prodaju”. Ovi uporedni podaci upravo govore da za slučaj B2B tržišta mnogo je više isplativo uložiti vreme za brend efekte kroz blog, nego da se isto vreme baca za priču o prodajnim aspektima ponude na blogu. Veoma je važno ne zaboraviti da se delovi tekstova sa blogova (i sa Web sajtova) koriste kao materijal na drugim društvenim medijima, pa time važnost blogova dodatno raste.Zaključak
Ovi podaci su samo indikativni, obziom da se ipak situacija sa efektima tehnika promocije veoma razlikuje od same privredne grane, ali ono što plastično pokazuju ovi podaci jeste da bi trebalo da u svoje analize efekata raznorodnih klasičnih i online taktika promocije uključite i vrednovanje utroška vremena za pojedinu taktiku u odnosu na njene efekte.
Na ovaj način ćete sa sigurnošću znati koliko bi trebalo “potrošiti” vremena za one tehnike koje jesu neophodne, ali možda ne donose toliko efekata kao neke druge tehnike promocije.
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Svakodnevni posao u oblasti online oglašavanja (i u ovim krajevima) ipak se značajno razlikuje od onoga što propagiraju trendovi online promocije.
Definisanje online budžeta
U Srbiji i dalje ogromna većina budžeta za online oglašavanje ne prelazi 2.000 EUR na mesečnom nivou, a u zavisnosti od percepcije kompanija kolike im efekte može doneti “online avantura”, formirani budžeti za online oglašavanje se kreću u vrednosti od 200 do 2.000 EUR mesečno (sa najvećim procentom od 200 do 500 EUR). Ovo ne znači da određeni broj kompanija ne daje i manje za oglašavanje – ali to onda ni ne može da se nazove “kreiranje kampanje”. Za kreiranje online reklamne kampanje u našim uslovima trebalo bi da postoji za budžet najmanje 500 EUR za korišćenje različitih tipova online oglašavanja.
U okruženju ovakvih budžeta nije baš jednostavno raspodeliti pare “pametno”, a da se od toga ima evidentne koristi kroz različite sisteme online oglašavanja.
Što efekti od online nastupa budu veći, biće više i para za online promociju.
Prvi problem – Suočavanje brend oglašavanja i efekata
Većina firmi i usvetu i kod nas su orijentisani prema efektima u odnosu na sredstva koja su dali za oglašavanje. Kod ovakvog tipa kompanija, bez obzira što je svima poznato da treba koristiti brend tipove oglašavanja (oglašavanje putem banera – display advertising) za kreiranje prepoznatljivosti firme kod određenih ciljnih grupa, efekti ovakvog oglašavanja nisu direktno uporedivi po efektima (cena po kliku – CPC – cost per click) sa kontekstualnim oglašavanjem, koje već godinama daje mnogo efikasnije (merljive) rezultate u odnosu na reklamiranje banerima.
Veoma je dobro kada u kompanijama postoji razumevanje da brend oglašavanje ima drugačiji tip efekata u odnosu na PPC (kontekstualno) oglašavanje, a da bi se to i “dokumentovalo” na određeni način, potrebno je istraživati i konstantno pronalaziti one Web sajtove koji donose najbolje efekte za optimalnu količinusredstava.
Dugoročna saradnja sa pojedinačnim Web sajtovima
Proces kreiranja online reklamne kampanje obično počinje (ili bi trebalo da počne) pronalaženjem pojedinačnih Web sajtova na kojima bi se kompanija mogla oglašavati, po mogućnosti dugoročnije.
Na žalost, u našim uslovima nije u svim oblastima (privrednim granama) jednostavno pronaći raznorodne Web lokacije iz kojih se mogu birati “pretendenti” za online oglašavanje. Još je veći problem činjenica da dugotrajno oglašavanje na jednom Web sajtu ne donosi željene efekte, sem ako se konstantno ne radi na tome da se sadržaj oglašavanja često menja sa akcentom na odgovoaranje na potrebe potencijalnih klijenata.
Praksa pokazuje da se dobri efekti promocije po pojedinačnoj Web lokaciji najjednostavnije održavaju na taj način da oglašivač pored zakupljene reklame praktično priprema zanimljive vesti koje se odnose na kompaniju i njen posao, i da se na odabranim Web lokacijama “prate” aktivnosti oglašivača (kako to često kompanije rade i sa klasičnim medijima).
Oglašavanje na pretraživačima i kontekstualno targetiranje
Veoma je velika greška da se pod PPC (Pay Per Click) tip oglašavanja izjednačavaju efekti prikaza reklama na pretraživačima (kontekstualno oglašavanje u odnosu na zadate ključne reči od strane korisnika pretraživanja) i reklamiranje u mreži Web sajtova – kontekstualno targetiranje (kontekstualno oglašavanje u odnosu na ključne reči koje se dominantno pojavljuju kao sadržaj Web stranice).
Najefikasniji tip online oglašavanja jeste reklamiranje na pretraživačima (Paid Search), dok je kontektualno targetiranje tek sedma ili osma tehnika oglašavanja u odnosu na efekte koje daje.
Praktično posmatrano, oglašavanje na pretraživačima daje veoma precizne efekte – na žalost sa većim poznavanjem ove oblasti oglašavanja, dok je evidentna praktična svrha kontekstualnog targetiranja – jeftinije oglašavanje na sajtovima sa inače veoma skupim oglasima (obzirom da se reklama plaća po kliku). Ovo ne znači da kontekstualno targetiranje na Web sajtovima nema konkretne direktne efekte, ali su oni daleko manji od efekata plaćanja reklamiranja na pretraživačima.
Email oglašavanje
Na žalost, kod nas segment klasičnog email oglašavanja na većim mailing listama praktično NIKADA nije zaživeo (sporadični slučajevi sporadičnih lista se ne mogu računati u tip oglašavanja).
Ipak, najefikasnija tehnika promocije (u svetu i kod nas) i danas je korišćenje sopstvenih lista (house email) koje su kreirane na sopstvenom Web sajtu, gde su korisnici sajta EKSPLICITNO iskazali želju da prate informacije o vašoj kompaniji.
Najveća tajna uspeha svih kompanija koje ozbiljno koriste Internet jeste upravo intenzivno korišćenje sopstvenih mailing lista.
Da li koristiti advertajzing mreže ili ne?
Kada ovo pitanje postavite pedstavnicima neke advertajzing mreže, odgovor koji možete očekivati je sličan kada prodavca voća na pijaci pitate da li je njegovo voće sveže. Mislite li da će vam odgovoriti da mu voće nije sveže?
Ako vam advertajzing mreža omogućuje da za opredeljeni budžet možete (vidljivo, evidentno) jeftinije da dobijete oglašavanje na željenim Web sajtovima, u odnosu na to da sami kontaktirate iste Web sajtove – onda koristite advertajzing mreže koje vam to omogućuju!
Da li koristiti advertajzing agencije da umesto vas vode online advertajzing kampanje?
Veliki broj kompanija nema resurse (zaposlene) koji imaju adekvatna znanja da bi mogli da se ozbiljnije uhvate u koštac sa online oglašavanjem. Sa druge strane, veće kompanije često imaju čudan običaj da bez obzira na zaposlene koji rade u marketing sektoru i koji bi mogli da u sklopu svojih aktivnosti rade i poslove planiranja i sprovođenja kampanja, da se poslovi oko kreiranja i sprovođenja kampanja ipak dodeljuju advertajzing agencijama (i advertajzing mrežama).
Moja je preporuka da se za poslove kreiranja i sprovođenja online kampanja, ako se to već ne radi in-house, angažuju specijalizovane agencije za online advertajzing (ima ih nekoliko u Srbiji, i sasvim su OK), sve dok se samostalno ne uverite da “DIGITAL” odeljenja klasičnih advertajzing agencija imaju stvarno znanje o tome kako se rade online kampanje.
Preporuka je da sigurno koristite (online) advertajzing gencije koje u konačnom proračunu daju veće efekte za date troškove oglašavanja od onih koje bi ste vi napravili ako biste samostalno radili ovaj posao.
Jednostavna preporuka za kreiranje online reklamnih kampanja
U našim uslovima, kako nema ogromnog broja Web sajtova od kojih bi trebalo izabrati one na kojima ćete se oglašavati, možete iskoristiti za proučavanje opcija sajtove kao što je Alexa-rs.com, gde imate spisak naših 1.000 sajtova, i gde bi trebalo da se nalaze svi oni sajtovi koji nude neku varijantu oglašavanja.
Preporuka je da primarno izaberete Web sajtove koji se direktno obrađaju vašoj ciljnoj grupi, a ne da krenete od oglašavanja na generalnim sajtovima (koji se bave raznorodnim tematikama). Drugim rečima, pri odabiru sajtova na kojima ćete se oglašavati, prvo uvrstite Web sajtove sa tematikom koja je u vezi sa vašim ciljnim grupama korisnika.
Krenite sami u proučavanje PPC oglašavanja (imate uputstva na srpskom jeziku za sve aktuelne tipove ove vrste oglašavanja), i kako vam raste znanje iz ove oblasti – povećavajte budžete. Znanje bi trebalo da raste u skladu sa porastom znanja upotrebe softvera za Web analitiku, kao što je Google Analytics.
Koristite mreže kontekstualnog oglašavanja na Web sajtovima primarno za brand oglašavanja – jer se isplati!
Omogućite posetiocima vašeg sajta da se prijave za primanje novosti putem email-a, i iskoristite maksimalno ovaj vid promocije kreiranjem korisnih tekstova i tekstova koji omogućuju povećanje prodaje onoga što prodajete.
Uopšte nije problem da isprobate različite varijante alokacije (usmeravanja) budžeta – na različite sajtove, različite odnose po tipovima oglašavanja i sl., jer sve možete pratiti preko alata za Web analitiku, kao i putem anketa korisnika Web sajta, pa te podatke posle iskoristite u biranju online medija i raspodele načina oglašavanja.
Rating: 10.0/10 (1 glas cast)Uvek se može postaviti pitanje da li se isplati reklamirati Web sajt putem klasičnih sistema oglašavanja ili ne, a u nastavku je primer koji daje možda neki vid odgovora na ovo pitanje.
Da li ste se nekada zapitali kakvi su efekti reklamiranja sajta putem bilborda?
Tokom Beogradskog sajma automobila i motora u martu ove godine sajtovi AutoPortal.rs i Moto-Berza.com su promovisani putem bilborda. Neko bi rekao pravo mesto i pravo vreme za reklamu takvih sajtova i rezultati ne mogu da izostanu.
Na ulazak na sajam za posetioce bio je postavljen baner 8mx3m, super pozicija koju je morao da vidi svako ko je ušao na sajam a sa druge strane bio je uočljiv i za prolaznike na tom delu puta.
Drugi bilbord odnosno “Slavoluk – vinil sa 4 panoa” je bio postavljen na ulazu na parking gde obično prolaze svi izlagači.
Reklame su bile postavljene na nedelju dana odnosno od 8. do 14. marta a efekti reklamiranja su praćeni preko Google Analytics alata.
Statistika u periodu održavanja sajma na prvi pogled pokazuje blagi rast, ali ako se bolje pogleda rast poseta je najvećim delom od sajta google.com što je i logično pošto je bio sajam u toku pa je bilo povećano interesovanje za ključne reči iz te oblasti.
Ako pogledamo direktan ulaz posetioca rasta skoro i da nema tako da od promocije sajta putem bilborda verovatno se ne može se očekivati rast poseta.
Sve u svemu da je novac uložen u on line kampanju skok bi sigurno bio znatno uočljiviji, ali obzirom da je cilj bio da da se bilbordima poradi na brendingu i da se skrene pažnja pre svega potencijalnim izlagačima u cilju predstavljanja novog sajta cela, ova priča je imala svoju težinu.
Napisao: Srđan Petrović
Komentar u vezi sa klasičnim oglašavanjem sajtova
U zavisnosti od tipa klasičnog oglašavanja zavise i efekti. U datom slučaju, sa oglašavanjem putem bilborda primarno se dobija brending efekat koji se eventualno može videti preko sajta u delu koji se upravo odnosi na povećanje direktnog saobraćaja na sajtu (korisnik je kucao adresu sajta u address bar) – ovo se relativno retko dešava, ili putem povećanja poseta sa pretraživača za ključne reči koje su praktično adresa sajta (sa ili bez www).
U Srbiji, poznat je primer offline promocije Telekomovog sajta NaDlanu.c0m koji je tom sajtu za nekoliko meseci offline oglašavanja (čitaj – puno para) doneo dosta značajan rejting sa aspekta posećenosti u odnosu na ostale domaće Web sajtove.
Drugim rečima, klasično oglašavanje može da ima smisla za promociju Web sajtova, samo se postavlja pitanje na koji način se mere ti efekti.
Napomena: Srđan Petrović iz kompanije Creative Business Group, Kragujevac, koja je vlasnik sajtova iz ovog primera, kontaktirao me je emailom sa opisom ovog primera i pripadajućim slikama. Ovo je možda drugi ili treći put za pet godina postojanja ovog bloga da na osnovu jedne e-mail poruke objavim tekst na blogu, a jedini razlog zašto je to tako jeste činjenica da u ostalim slučajevima sadržaji predloga za blog post uglavnom nisu bili u direktnoj vezi sa tematikom ovog bloga. U narednom periodu objaviću tekst i na ovu temu.
Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)Jedan od pravih bumova na Internetu je doživelo oglašavanje. Čak i kod nas postoji nekoliko jakih sajtova za ostavljanje malih oglasa, kao i nekoliko sajtova za aukcije a ne stoje loše ni neki uže specijalizovani sajtovi koji imaju rubrike sa oglasima.
Pored sve veće dostupnosti Interneta, ovome su dorinele i razne kurirske službe koje u vrlo kratkom roku vrše isporuku paketa i to od vrata do vrata uz prihvatljivu naknadu.
Proces kupovine je tako postao vrlo pristupačan i brz. Na intenetu pronađete oglas sa nečim što želite da kupite, kontkatirate oglašivača, dogovorite se oko kupovine, on vam to pošalje i […]
Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:
Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese. Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao! Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti! Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni. Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima. Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu. Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Tiraži padaju, pretplate nestaju, gasi se veliki broj magazina i dnevnih novina. Kraj prve dekade 21. veka donosi nove trendove i veliko usporavanje print medija.
NAA - američka asocijacija novinskih izdavača javlja katastrofalne rezultate:
novina The Rocky Mountain News koja izlazi 150 godina odštampala je poslednje izdanje krajem februara ove godine u SAD projektuje se pad prihoda od oglašavanja u visini od 22%, te dodatnih 10% sledeće godine u poslednje dve, tri godine u medijima je ukinuto skoro 20 hiljada radnih mesta prvi ovogodišnji kvartal doneo je rekordno smanjenje prihoda u iznosu od 2,8 milijardi dolaraSledeća infografika još drastičnije ukazuje na pomenute izrazito negativne trendove:
© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: advertajzing, Infografika, oglašavanje, print, štampani mediji
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Pre nekoliko dana Federalna komisija za trgovinu u SAD (Federal Trade Commision – FTC) prvi put posle skoro trideset godina promenila je uputstva (guides) u vezi sa pozivanjem (endorsement) oglašivača na izvore kao što su istraživačke kompanije, poznate osobe i blogeri (!).
U slučaju blogera se navodi da ako uz predstavljanje proizvoda, usluga ili same kompanije na blogu nije predstavljena neka veza koja inače postoji između kompanije i blogera, bloger će morati da plati kaznu od 11.000 $US. Prethodno znači da bloger mora saopštiti (disclose) koju vezu ima sa kompanijom, proizvodom, ili uslugom, bilo da se radi npr. o besplatnom poklonu ili plaćenom predstavljanju.
Bilo koja veza koja se odnosi na oglašivača i onoga ko predstavlja (endorse) nešto u vezi sa oglašivačem, mora biti objavljena. FTC implicitno i eksplicitno pominje korišćenje bilo kojeg društvenog medija (kao što su Twitter ili Facebook) izjavama:
“…These examples address what constitutes an endorsement when the message is conveyed by bloggers or other “word-of-mouth” marketers…”
“The revised Guides also make it clear that celebrities have a duty to disclose their relationships with advertisers when making endorsements outside the context of traditional ads, such as on talk shows or in social media.”
Richard Cleland iz FTC-a eksplicitno pominje da značaj društvenih medija za oglašivače u SAD je doveo do toga da se i društveni mediji dovedu u vezu sa zaštitom potrošača koji mogu biti zavedeni nepotpunim porukama veoma uticajnih osoba/medija iz online sfere:
“Given that social media has become such a significant player in the advertising area, we thought it was necessary to address social media as well.“
FTC u svojim uputstvima eksplicitno napominje da se plaćanje blogera da napiše neki prikaz za kompaniju smatra se oglašavanjem (Endorsement Marketing).
Endorsement Marketing predstavlja strategije i taktike koje omogućuju organizaciji da se pozove na referenciranje od strane neke poznate osobe ili organizacije.
Kada osoba koja je dobila sredstva da referencira određenu organizaciju nije objavila svoju vezu između sebe i te organizacije, ova aktivnost se smatra prikrivenim oglašavanjem, koje se u ozbiljnim državama ozbiljno i sankcioniše (kod nas postoji u Zakonu o oglašavanju stavke o prikrivenom oglašavanju, ali se Zakon ne primenjuje u praksi).
Svakako je veoma interesantno iz naših “nedoraslih krajeva” posmatrati kako američka državna institucija za trgovinu posmatra uticaj društvenih medija u kontekstu zaštite potrošača.
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Andy Warhol, 33 Union Square W.N.Y.10003 NEW YORK
Dragi Andi,
Stvarno sam zadovoljan što možeš uraditi dizajn mog novog hit albuma. Tu su ti dvije kutije materijala koje možeš iskoristiti, kao i ploča.
Prema mom kratkom, ali slatkom iskustvu, što je složeniji oblik albuma, npr. složeniji nego samo običnih ili preklapajućih strana, to je zajebanija reprodukcija i užas od odgoda. No, nakon što sam to rekao, ostavljam ti sve u tvojim sposobnim rukama da uradiš šta god hoćeš……………..i molim te da mi napišeš odgovor u kome ćeš reći koliko novca želiš.
Nema sumnje da će te izvjesni Mr Al Steckler kontaktirati u New Yorku, sa dodatnim informacijama. Vjerojatno će izgledati nervozno i govoriće “Požuri”, no ne obraćaj pažnju na to.
Sa ljubavlju,
(Potpis)
Mick Jagger
De ti radi šta hoćeš, ali ne zaboravi…….. Ekstra je Džeger… pravi klijent :))
Roćko
Nenadano sam na blogu Svakodnevica, Gorana Aničića, dobio besplatan kupon vrednosti 1500 dinara za oglašavanje na eTargetu.
eTarget oglase sam već odavno postavio na užički forum, više da pratim kako taj servis radi nego sa namerom da od tih oglasa zarađujem. Dosadašnji finansijski rezultati su zanemarljivi(recim da sam uspeo da za oko godinu dana zaradim jedva nešto više nego što je […]
Prema podacima “Stratedžik marketinga” u junu mesecu 2009. godine - u odnosu na isti mesec prošle godine - samo su magazini “Color Press Group” zabeležili rast prihoda od oglasa (+7,27%) dok svi ostali veliki izdavači dnevnih novina i magazina u Srbiji beleže pad.
Najveći pad prihoda od oglašavanja imali su izdavači dnevnih novina “Novosti” (-25,88%), “Kurir” (-28,21%) i “Politika” (-39,64%).
Ako se uporede podaci za prvu polovinu 2009. godine u odnosu na prvih 6 meseci 2008, rezultati su slični samo što su cifre koje govore o padu prihoda od oglasa gotovo zastrašujuće: “Novosti” - 147 miliona dinara, “Politika” - 121 miliona, “Kurir Info” - 101 milion, “Adria Media Srbija” - 66,5 miliona, “Ringier” - 66 miliona… I u ovom periodu rast prihoda od oglasa zabeležio je samo “Color Press Group” (+ 70 miliona dinara).
Ovi podaci će u atmosferi izostanka obećane državne pomoći medijima i planiranog usvajanja restriktivnih izmena Zakona o javnom informisanju samo dodatno pogoršati stanje u medijskoj industriji Srbije.
© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Adria Media Srbija, advertajzing, Kurir Info, Novosti, oglašavanje, Politika, prihodi od oglašavanja, PrintAdex, reklame, Ringier, Stratedžik marketing, Zakon o javnom informisanju
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Verovatno bih trebao da budem zahvalan na publicitetu povodom predstavljanja mog predavanja u PKS, ali je problem u tome što su cifre u objavljenom prikazu predavanja ostavljene bez ikakvog saopštenja i deluju kao prava paušalna ocena.
Skoro dva meseca pre nego što ću objaviti informacije o najuspešnijim e-biznis firmama iz oblasti usluga, u Zagrebu sam upoznao Hrabrena Suknaića koji je zadužen za Google u Srbiji i Hrvatskoj, i od kojega sam (bezuspešno) pokušao da dođem do bilo kakve informacije o redovima veličina online oglašavanja preko Google-a u Srbiji. Tom prilikom sam mu rekao da je prema mojoj tadašnjoj proceni tržište oglašavanja u Srbiji za 2008. g. veličine između 3.5 i 4 mil EUR, a da je moja procena negde oko 20 do 25 odsto tog tržišta PPC oglašavanje, sa odnosom 1:10 za Google u odnosu na Etarget.
Ove podatke sam pominjao na dva predavanja koja sam imao u tom vremenu, ali nisam objavljivao ove informacije javno - jer nisam stigao da ih objavim u prvo vreme, a onda sam saznao za podatke sa APR-a (koje sam takođe zbog posla objavio sa zakašnjenjem od mesec dana od kada sam ih saznao), koji su me naterali da razmislim o nekoliko interesantnih pokazatelja:
Javni podaci za poslovanje Etarget-a su suviše mali u odnosu na moju procenu njihovog poslovanja (ni od njih nisam dobio podatak o prihodu), a oni imaju metode kako da odavde posluju i van Srbije, tako da je nije jednostavno napraviti što realniju procenu vrednosti PPC tržišta. Poslovni rezultat Infostud-a mi je skrenuo pažnju na drugačiju raspodelu prihoda od online oglašavanja u segmentu kompanija koje imaju značajne resurse prodavaca online usluga (online poslovni adresari, online oglasnici…). Obzirom na rezultat Httpool-a, koji u svojoj strukturi prihoda ima i većinske prihode od sajtova kao što su Blic.rs i Naslovi.net, definitivno se može pretpostaviti trend preraspodele prihoda od online oglašavanja, koji se značajno razlikuje od višegodišnjih trendova pokazatelja odnosa između tipova online oglašavanja u razvjenijim ekonomijama.U poslednjih osam godina dajem procene tržišta online oglašavanja u Srbiji na osnovu pokazatelja koje prikupim u praksi tokom godine koja se posmatra, a u poslednje tri godine ove pokazatelje dodatno upoređujem sa indikatorima koji se odnose na promene trendova u online oglašavanju razvijenijih ekonomija. I naravno, poređenje sa prethodnim godinama.
Na osnovu prethodno napisanog, došao samdo zaključka da bi tržište online oglašavanja u Srbiji za 2008. g. trebalo da ima iznos između 4 i 6 mil. EUR, sa sledećom raspodelom:
Display oglašavanje (baneri, flash…): između 50 i 60 odsto učešća (u SAD ispod 40%) PPC oglašavanje: između 15 i 25 odsto učešća (u SAD preko 40%) Oglasi (adresari, oglasnici, poslovni oglasi…): između 25 i 30 odsto učešća (u SAD 17%)Ako bih došao do preciznijih parametara za prihode od PPC oglašavanja, kao i neke pokazatelje prihoda za Blic ili B92, tada bih mogao mnogo preciznije da kažem i kolika je raspodela tipova oglašavanja, kao i kolika je procena tržišta oglašavanja u jednoj cifri.
Btw. Iz prethodnog proizilazi da su procene tržišta online oglašavanja u Srbiji za 2007. bile pogrešne i da su verovatno između 2.5 i 3 mil. EUR (2008. g. došlo je do naglog razvoja PPC oglašavanja i početak intenzivnijeg oglašavanja na Facebook-u).
Tehnika u promociji prodaje pod imenom BOGOF, iliti Buy One Get One for Free, je poznata tehnika kojom se služe mnogi. Njezin uspjeh možemo vidjeti na primjeru P&G-a koji potroši 2 milijarde na promociju prodaje, u kojem BOGOF ima itekako dobar procentualni udio.
Međutim, kod nas je potpuno druga situacija. Ovdje pravila ne važe, ovdje imamo Balkanmarketing (c). Tako je Balkangazda (c), koji je globalizacijom došao do sjajnih knjiga kako uspjeti u poslu menadžera i postati milioner preko noći, saznao da mu marketing može pomoću u tome. Naravno to košta, pa se mu se i ne sviđa puno, ali pijuckajući krušku, povlačeći dim Marlbora 100s, naš gazda je došao do revolucionirane ideje kako da unaprijedi BOGOF tehniku jednim kratkim potezom svoje ručerde! Kako, pitate se? Jednostavno…. Pošto je dobavljač odbio da vrati robu pred istekom trajanja zato što je on Balkantrgovac(c), naš gazda u priči odluči da ponudi 2 proizvoda po cijeni jednog i to čak jeftinije nego inače! Ha! Revolucionarno ?
Pa, jeste, zato što su oba proizvoda pred samim istekom trajanja/isteklo trajanje! Što bacati ili ne-daj-bože trošiti na marketing, kad možemo ubiti dvije muhe jednom promocijom? To što kupac ovaj tip promocije vidi kao rješavanje starih, bajatih zaliha robe i izbjegava ovakve kupovine jer se opekao u predhodnim, smatrajući ga prevarom povezanom sa gubitkom kredibiliteta, to nikom ništa.
Roćko
Po gradu su se pojavili bilbordi, a evo sad i oglasa u novinama - otvara se Mercatorov supermarket na Starčevici. Drago mi je zbog konkurencije ovim postojećim marketima, nadam se većem izboru artikala, ali istovremeno ljuti me što im je kampanja sasvim neprilagođena tržištu. Postavili su natpis OTVORENJE i već vidim kako se ta riječ lagano uvlači u govor, kao što čujem da se kaže uposlenik, zaposlenik i slično. Na bilbordima je i slogan u kojem je riječ susjed (”Vaš novi susjed” ili tako nešto).
Na otvaranju im čestitam, ali na promotivnoj kampanji - ne.
Zloćka
Sve više se bavim razmišljanjem o odgoju djece u današnjim uslovima i tako da mi svi članci koji se tim bave obavezno nađu na to read listi.
Elem, naletih tako na članak u New Yorker-u koji savršeno opisuje probleme u odgoju djeteta u današnjem društvu.
Onom ko se ne da čitati, evo i prevod jednog od pasusa:
…Kako djeca istražuju svoje okruženje na sopstveni način - praveći odluke, rizikujući, noseći se sa bilo kojim strahom ili frustracijom - njihova neurološka oprema postaje sofisticiranija. Marano kaže: “Dendriti iskaču. Sinapse se stvaraju. Ako se to ne dopusti, djeca su zaštičena od takvih misaonih procesa - pokušaja i greške, te se njihovi nervni sistemi doslovno - smanje.
Literatura koja se bavi sa tematikom prekomjernog roditeljstva, postavlja nekoliko važnih pitanja. Npr. da li je stvarno pogrešno da pomognemo našoj djeci da postanu najbolji u oblastima u kojim su talentovani? Honoré daje primjer kako je učitelj umjetnosti njegovog sedmogodišnjeg djeteta mu sugerisao da je dijete stvarno talentovan umjetnik. Poveden time Honoré je sljedeće jutro sugerisao svom djetetu da pođe pohađati čas umjetnosti poslije škole i dobio sljedeći odgovor “Ne želim da idem na časove gdje imam učitelja koji mi govori kako da govorim stvari - Ja samo želim da crtam… Zašto odrasli moraju da preuzmu sve?”. Honoré se povukao, postiđen onim što je nazvao njegovim oportunizmom. Da su očevi Mozarta ili William sestara uradili isto, istorija ljudskih dostignuća bi bio drugačiji.
Još jedna od uznemirujućih stavki u knjigama je uloga feminizma u današnjoj arhitekturi odgajanja. Prema Gary Cross-u, jedan od razloga zašto mladi muškarci ne žele da odrastu jeste upravo nedostatak nagrade koji im je oduzeo pokret žena. Kao nagradu zašto oblače odijelo svako jutro i idu na posao, dobijali su pravo da budu šefovi na poslu, a i kod kuće - ne više!. Zašto onda odrastati?….”
Roćko
Ne znam šta vi kažete na ovu reklamu Balkan Investment banke, ali mene već čitav oktobar zastrašuje. Lik je identičan Aphex Twin, a ja se ježim kad ga Roćko u trenucima ludila pusti. Ilustracija je psihodelična, ima nešto odbojno u ovom osmijehu, a sličnost sa pomenutim muzičarem je nevjerovatna (kao da građani nisu već dovoljno poovčeni kamatama na kredit i zastrašivanjem negativnim kretanjima na međunarodnom tržištu kapitala).
Prosudite sami.
Zloćka
Nakon klona Dare Bubamare koja reklamira kreditne kartice Hypo banke ili momka koji skače na “Više od kamate” Balkan Investment Banke, ovaj bilbord Nove Banke je pravo osvježenje.
Najgore je to što mi se počela sviđati vila, koja mi djeluje domaće, od krvi i mesa, bez anoreksičnih napada i izvještačenih stilista.
Uh, kad Zloćka ovo vidi ima da me ubije….
Roćko
Rekao sam sebi da ću dovoljan broj puta ponoviti ovu riječ, ne bi li usvojio nov način izgovora stiropora (ili kako Ojdanić kaže stiropola!). Elem, ovih dana je obljepljen čitav grad sa Kras-ovim bilboardima koji popularišu njihove proizvode od stiropora. Neki genijalac (preduzetnik nervozno mršavog tipa) je odlučio da na bilboardima piše stiroPRA umjesto stiropORA iz samo njemu znanih razloga.
No, možda je htio da razlikuje svoj proizvod i sjetio se da izmjeni riječ u nadi da će postati novi medijapan (made-in-japan)?
Pitam se samo što odmah nije nazvao proizvod krasnopol?
Roćko
Možda niste znali, ali u sadržaju većine prašaka za veš se nalazi i optički izbjeljivač. Njegovim vezivanjem za tkaninu i specifičnom refleksijom dobijamo privid bjeline, a time i čistote veša kojeg smo upravo oprali. Takođe, korišćenjem zrnaca koji usljed djelovanja vode otpuštaju radikalni kiseonik, čiji efekat se vidi u izbjeljivanju materijala, svaki put kad operemo bojeni veš on postaje malo bljeđi i gubi na intenzitetu boje.
Malo je poznato da stari deterdženti za veš nisu sadržali ove komponente, baš iz razloga što praktično štetite svoju odjeću sa njima, ali je tržištu bilo dovoljno da ih samo jedan proizvođač počne upotrebljavati - reklamirajući posebnu bjelinu kao specijalni efekat, pa da ih svi malo po malo počnu koristiti.
Znači, za potrebe marketinga koje je trebalo nešto čime bi se proizvod izdvajao od konkurencije, sa vremenom i benčmarkingom svi su se izjednačili. Ekstra efekat je nestao, ali je ostala štetnost po boje.
Genijalni marketari su tad se sjetili proizvesti deterdžent koji ne sadrži optičke i peroxidne izbjeljivače, pojačavajući efekat prepakivajući ga iz praška u gel i početi prodavati kao revolucionarni proizvod, naravno po premium cijeni. Čitava plejada bio/color/power/oxy/sensitive deterdženata samo prati istu formulu već godinama.
Koliko samo ovakvih nametnutih potreba je poteklo u modernom svijetu baš zbog potreba marketara da stvore ekstra efekat proizvoda, da bi se koliko toliko razlikovao od konkurencije, pritom nas natjerati na bolest i onda nam nudeći čarobni lijek?
Svemoćna je melodija našeg frulaša, problem je samo što smo postali miševi!
Roćko
Планета Србија
је скуп одабраних блогова на српском језику.
Ако желите и да се ваш блог нађе на Планети Србија
све потребне
информације за пријаву вашег блога можете наћи овде.
Планета Србија извори:
RDF/RSS 1.0
RSS 0.92
RSS 2.0
ATOM
FeedBurner
OPML
|
