Planeta Srbija

Na ovom blogu postoji više desetina tekstova na temu medija i novinarstva, od kojih se većina bavi prikazom stanja savremenog novinarstva kroz teoriju i primere. U poslednjih 5 i više godina na sve strane se priča o krizi novinarstva i krizi medija zbog velikih promena koje su se na tom planu desile od pojave Interneta, a ova kriza je istovremeno zahvatila i sve oblasti poslovanja u vezi sa radom medija – kao što su oblasti odnosa s javnošću i marketinga.

Kompanija Oreilla nekoliko godina objavljuje “Digital Journalism Study“, koja ima određeni broj indikativnih rezultata za 2011. g.:

2011. g. samo 20 odsto novinara smatra da će njihov medijum imati pad prihoda, naspram 62 odsto novinara u 2010. g. ili 66 odsto novinara u 2009. g. Skoro 40 odsto ispitanih je izjavilo da se u poslednjih godinu dana prihod od oglašavanja povećao 10 i više odsto. Oko 70 odsto ispitanih je izjavilo da se u njihovim medijima povećala posećenost za deset i više procenata.

Na pitanje odakle se dolazi do vesti i radi njihova verifikacija – odgovori su sledeći:

Šta novinari prvo traže od resursa kada istražuju materijal za vest?

Na osnovu prethodno iznesenih podataka mogao bi se doneti zaključak da situacija sa (online) medijima više nije tako “crna” kao što je bila svih ovih prethodnih godina, naročito od momenta kada je došla ekonomska kriza. Sa jadne strane, došlo je do porasta prihoda od oglašavanja, sa druge strane, svih ovih godina nije postojao problem sa rastom posećenosti medijskih Web sajtova, već je bio problem u tome kako to naplatiti. I dalje postoji veliki problem definisanja kvalitetnih poslovnih modela za medije koji donose željene prihode, ali ovo istraživanje pokazuje prvi put neke pozitivne pomake u smeru koji bi i trebalo da se dešava – prihvatanje stvarnosti hiper konkurencije medija na Internetu, kao i velike promene shvatanja same novinarske profesije u budućnosti.

Kao što se sa grafika može videti, samo pronalaženje i verifikacija informacija koje mogu da prerastu u objavljenu vest i dalje prednjače klasični sistemi odnosa sa medijima – PR agencije i razgovori sa predstavnicima kompanija. Ipak, prvi sledeći način dolaženja, ali i verifikacije informacija jeste Twitter, a odmah nakon toga blogovi (poznati i nepoznati blogovi/blogeri), pa Facebook. Društvene mreže generalno imaju visok rejting kod novinara za pronalaženje, ali i verifikaciju vesti.

Interesantno je uporediti razliku između pitanja i odgovora o kvalitetnim PR materijalima (2009. i 2010. g.) i o sadržajima koji se prvo koriste pri istraživanju vesti od strane istog istraživanja. Kao PR media materijale i dalje su važna saopštenja koja se šalju putem e-mail-a, kao i slike i video materijali, a jedini tipovi PR materijala koji su imali rast do 2010. g. su segmenti Web sajta (Newsroom) i servisa za slanje saopštenja koji u sebi imaju komponente društvenih mreža.

Sa druge strane, indikativan je i podatak da kada novinari krenu u obradu informacija za potrebe kreiranja vesti (već su odabrali temu koju će obrađivati), da se korporativni blogovi i video materijali/servisi ne uzimaju često kao resurs za građenje vesti.

Online novinarstvo i mediji u Srbiji danas

Veoma je važno to što se u poslednjih 2-3 meseca sve veći broj klasičnih novinara polako pojavljuje na Tviteru (što je samo jedan od pokazatelja važnosti ove društvene mreže u odnosu na FB), ali smo i dalje u situaciji da (prema mom mišljenju) ispod pet klasičnih novinara realno zna da koristi društvene mreže na najbolji mogući način – ne samo kao mogući izvor za ideje o novim vestima, ili za praćenje nekih drugih vesti i informacija, već i za distribuciju/priređivanje vesti. Pomom mišljenju (koje sam više puta izrekao i pisao o tome) novinari u Srbiji koje bi trebalo pratiti online i učiti kako izgleda savremeno novinarstvo:

Denis Kolundžija Branislav Grković Angelina Radulović Dragan Radović

Sa druge strane, situacija sa (online) medijima i dalje “kuburi” zbog “plitkog” tržišta klasičnog i online oglašavanja, što će imati za posledicu da razvoj online medija mora da ide u pravcu alternativnih poslovnih modela koji se pominju (linkuju) u ovom tekstu. Takođe, biće važno pratiti neminovno povećanje plata novinara (u korist kvalitetnijih novinara), za koje bi bilo dobro da nakon više godina dovoede do porasta poverenja (u kvalitet) u novinarsku struku. O ovim važnim aspektima trendova savremenog novinarstva i poimanja medija u Srbiji biće još napisanog u narednom periodu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Juče (16.01.) pušten je novi portal vesti (news portal) pod nazivom Telegraf.rs, čiji je jedan ciljeva da uđe u konkurenciju sa ovdašnjim najposećenijim novinskim web sajtovima.

Važno je napomenuti da se radi o pravom online mediju (bez nekog drugog offline izdanja), čiji je razvoj trajao mesecima, i kompletna priprema za njegovo puštanje u javnost je trajala kao i u slučaju kreiranja bilo kojeg klasičnog medija.

Na samom portalu može se pročitati o ovom projektu:

Mi se ne ograničavamo samo na kratku informaciju, već se trudimo da pružimo širu sliku o događanjima, ali i da u potpunosti uključimo naše posetioce u priču. Društvene medije ne vidimo samo kao kanal za promociju, već i kao platformu za uspostavljanje odnosa sa našim čitaocima i mogućnost njihovog uključivanja u rad samog portala, čime stičemo jasnu prednost u odnosu na našu konkurenciju.

I redakcija ovog online medija nija mala, i sačinjena je od određenog broja osoba koje imaju iskustva u vođenju online medija. Kompanija koja stoji iza ovog projekta zove se Internet Group (uskoro će biti tekst na temu ove kompanije), koja je u mogućnosti da koristi velike resurse koji stoje na raspolaganju u kompaniji Comtrade (Powered by Comtrade). Do sada je već uloženo dosta sredstava u pokretanje projekta ovog online portala vesti, i u narednom periodu se očekuje još ulaganja – da bi u narednih godinu ili dve ovaj projekat bio potpuno samo-održiv. To je veoma izazovno u našim uslovima, i bilo bi veoma dobar signal i za druge kompanije koje bi da investiraju u oblast online medija, da projekat kao što je Telegraf.rs uspe.

Antonije Kovačević, glavni i odgovorni urednik Telegraf.rs portala, u svom prvom uvodniku na ovom mediju kaže između ostalog:

… A mi ćemo vam zauzvrat, bez predjela, servirati malo istine, zrno razuma, šaku osmeha i…jednu žlicu ponosa. Malo li je na ovu krizu!

Interesantno je da su odmah po puštanju ovog online medija, jedan članak je već preuzet od strane Blic Pulsa na Webu.

Vest o ovom novinskom portalu za sada je objavljena u Hrvatskoj i BiH.

Videćemo da li će se u narednom periodu pokazati da bolje poznavanje kako bi trebalo da funkcionišu mediji (kao što je to svojevremeno bio slučaj sa projektom Trojka.rs) u online okruženju može da bude značajna komparativna prednost u odnosu na Web sajtove klasičnih medija koji i dalje nemaju osećaj kako bi trebalo koristiti online okruženje.

Evo šta se sve do sada pričalo o Telegraf.rs portalu:

[View the story "Portal vesti Telegraf.rs" on Storify] Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Od devedesetih godina pa do današnjih dana neprestano slušam mišljenja velikog broja žena da su današnji ženski časopisi pravo smeće i da ne znaju ko su te žene koje uopšte čitaju te gluposti. U blažoj varijanti ovakvih mišljenja najčešće sam čuo da većina žena koje poznajem ne čita ženske magazine jer ih način obrade tematike ovakvih magazina – nervira.

Mirjana Mimica (@Mahlat) je jedna od žena sa ovakvim mišljenjemo današnjim ženskim magazinima, ali za razliku drugih žena – ona se nameračila da napravi online magazin namenjen normalnim ženama koji bi one rado i čitale:

“U online časopisima za žene ne možete da pročitate ništa sem kako da ostanete mladi i u sto godina, da li da se kupate u čokoladi ili magarećem mleku, kako da ga osvojite u tri koraka i dva bacanja i kako da ga zadovoljite do sad neviđenom sekusalnom tehnikom.”

Mahlat je tražila “kuma/kumu” za ime časopisa, našla ju je, i nešto više od mesec dana kasnije časopis Tetka.rs je rođen.

Veoma je preporučljivo dodatno pročitati tekst “O nama” u ovom online magazinu, i slažemse sa Hanom da je ovo najbolji opis nekog časopisa koji sam imao prilike do sada da vidim.

“Polovinom 19. veka konsturisana je prva mašina za pranje veša a njeno usavršavanje je dovelo do toga da se žene iz svih krajeva sveta postepeno udaljavaju od reke na kojoj su prale veš tako što bi zavrnule suknje, zagazile u reku i velikim vešom i gaćama svog voljenog muškarca bile po reci sve dok osećaju ruke, gaće ne pobele a reka ne zapenuša.

Pre par godina Sveta stolica je veš mašinu proglasila izumom najzaslužnijim za žensku emancipaciju.

Dakle, mrdnule smo se od reke na kojoj smo horski pevale da nam bude lakše što je dovelo do toga da imamo malo vremena i za sebe.”

Veoma je indikativan komentar koji sam čuo od jedne žene na dan kada je “rođen” ovaj online magazin:

“Stvarno me ne interesuju ženski časopisi, a i ovaj sam odmah stavila u isti ‘koš’ sa ostalima dok sam ga pregledala. Posle pola sata sam shvatila da sam odmah i sa zanimanjem pročitala tri teksta (pazi – tri teksta iz ženskog mahazina!), što mi se nikada ne dešava!”

Iako je ovo online magazin za žene, i ja sam našao interesantnih tekstova, a naročito preporučujem tekst o Zorici Sorak.

Drugačiji ženski magazin – prilika za profit!

Poznato je da sadržaji namenjeni ženama privlače oglašivače, i iz tog razloga imamo na tržištu poplavu časopisa namenjenih različitim vrstama žena.

Koliko sam uspeo da shvatim, ni jedan od klasičnih ženskih magazina nije namenjen “normalnim” ženama (30+), koje u osnovi pomenute časopise shvataju kao “napad na mozak”, a Tetka.rs u poslednjih nedelju dana pokazuje da se mogu napraviti i drugačiji magazini namenjeni ženama.

Kada se u oblasti (online) medija, gde nedvosmisleno postoje prihodi od oglašavanja, pojavi drugačiji online magazin, verovatnoća da će imati poslovnog uspeha raste… U zavisnosti od poslovnih sposobnosti Mirjane, ali i od sreće – zavisi i da li će ovaj projekat imati i poslovni uspeh.

Iskreno želim da ovaj projekat uspe, jer bi to tako trebalo da bude po mom mišljenju…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Prvog jula u Beogradu (Hotel Continental) održaće se konferencija pod nazivom “Digital Impact/Digitalni svet” na kojoj će se pričati o najnovijim svetskim trendovima iz oblasti novih medija i njihove primene u poslovanju.

Konferenciju organizuje ABC Srbija, uz podršku USAID i IREX, koja uključuje predavanja globalno renomiranih stručnjaka za digitalno poslovanje i medije.

Suština praćenja aktuelnih trendova iz oblasti online medija ima za cilj omogućavanje rešavanja sveprisutnog problema naplate kreiranja medijskih sadržaja na različite načine, a u poslednjih godinu dana počela su da se naziru i rešenja ovog velikog problema…

Sa druge strane, sami oglašivači i osobe koje su u poslu odnosa sa medijima moraju da razumeju trendove vezane za online medije, jer im to svakako predstavlja osnovu posla (bar bi tako trebalo da bude).

Razlog zbog kojeg se dolazi na ovakve događaje su predavači (ali i networking), i u ovom slučaju obezbeđena su tri relevantna predavača sa kojima se može ući i u interakciju postavljanjem konkretnih pitanja koja vas interesuju iz oblasti razvoja online medija:

- Jon Williams, Chief Digital Officer Grey EMEA (Engleska), sa predavanjem “Kako agencije treba da se menjaju”. Gospodin Williams se nalazi u kategoriji najpoznatijih digitalnih kreativaca na svetu. Do sada osvojio sedam Cannes Lions nagrada.

- Brian Morrissey, glavni urednik Digiday (SAD), sa predavanjem “Digitalni mediji i oskudica pažnje“. Pre prelaska u Digiday, gospodin Morrissey je proveo šest godina kao digitalni urednik AdWeek-a, gde je vodio praćenje digitalne industrije, uključujući razvoj u društvenim medijima, advertajzing tehnologijama i izdavačkim strategijama monetizacije.

- Tal Navarro, osnivač odseka za društvene medije u Adler Chomski & Warshavsky Group (Izrael), sa predavanjem “Mitologija društvenih medija“. Tal je Internet preduzetnik i stručnjak za marketing putem društvenih medija. Ujedno je i osnivač uspešnog online magazina za kite surfing, bloger i savetnik za lično brendiranje.

Sva predavanja će biti održana na engleskom jeziku, uz obezbeđen simultani prevod.

Za sve dodatne informacije, pogledati na sajtu ABC Srbija, ili putem telefona 011 / 24 50 508 i 24 50 204, ili na mejl office (at) abcsrbija.com.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Spontana novinarska edukacija od strane naših novinara-blogera – Angeline Radulović i Dragana Radovića samo potvrđuje očiglednu situaciju na tržištu ovdašnjih medija i ponude novinara – malo je onih novinara kojima će vlasnici medija ponuditi pristojne pare samo da bi za njih pisali. Nedavno sam imao priliku da saznam za način ostvarivanja plaćanja novinara u jednom [...]Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

2010. godina će definitivno ostati u istoriji razvoja Interneta u Srbiji kao godina u kojoj su klasični mediji konačno počeli redovno da koriste događaje i vesti iz online okruženja, i da se pozivaju na to da vest potiče sa Interneta (pre toga je bilo skoro isključivo copy-paste aktivnosti novinara na krađi online tekstova, bez navođenja navoda odakle je i od koga preuzet članak).

Ovaj trend obraćanja pažnje na online okruženje može se ispratiti i pojavom velikog publiciteta oko osoba koje su isključivo svojom online aktivnošću skrenuli pažnju velikog broja medija, kao što je primer Rastka Poceste iz proleća ove godine, ili nedavni primer Ivana Matejića iz Niša.

“Fejsbuk” – Aktuelan spektar interesovanja klasičnih medija na temu Interneta

Ispostavilo se da u poslednjih nekoliko meseci u ovdašnjim klasičnim medijima jedina tema koja ozbiljno privlači pažnju na Internetu jesu Fejsbuk (Facebook) događaji. I na sopstvenom primeru mogu da “osetim” interesovanje klasičnih medija na ovu temu, obzirom da sam u poslednja dva meseca više puta bio kontaktiram da prokomentarišem nešto u vezi sa “Fejsom” (RTS, Ekonomist, NIN – dva puta, Press…).

Ova priča sa fejsbukom je otišla dotle da u poslednjih nedelju dana veliki broj klasičnih medija u regionu, kao što su npr. Politika ili Jutarnji izveštavaju o “nepravdi” kako je pomenutom Ivanu Matejiću Facebook ukinuo fan stranicu (neki kažu da je to bio FB event) na temu slika crtaća na avatarima FB korisnika, pa su korisnici napravili posebnu grupu “Pravda za Ivana Matejića“. Problem u ovoj priči je što se radi o nečemu što rade stotine “klinaca” koji za nekoliko dana dođu do nekoliko stotina hiljada fanova, i ovakva vest u osnovi nije ništa posebno (simpatično, ali ne naročito bitno), ako poznajete kako funkcioniše FB.

Mislim da najbolji komentar na ovu “pojavu” možete pročitati na Index.hr sajtu koja govori o tom preterivanju koje se sada zadesilo sa aspekta praćenja FB događaja od strane klasičnih medija, gde se postavlja pitanje koliko se moglo objaviti značajnijih i pametnijih vesti od pomenute (ovu vest su preneli skoro svi srpski klasični mediji).

Dodatno interesantan primer “hvatanja” interesantnih Facebook vesti može se videti u slučaju lažne vesti o klinici za odvikavanje od “lajkova”, koju je prenelo nekoliko regionalnih medija jer novinari ne proveravaju puno kada neki klasični medijum objavi vest, a sa druge strane veoma je mali broj novinara koji uopšte poznaje kako funkcioniše aktuelni sistem komunikacije preko online medija. U pomenutom slučaju, novinar hrvatskog 24 sata nije znao da uoči da Vesti.rs samo agregiraju vesti (nisu izvor vesti), iako pored vesti veoma vidno piše da je izvor humoristički sajt Njuz.net.

Brže ili sporije, ali pratimo glavne svetske online trendove

Iako se već godinama pominje priča o potrebi ozbiljnije edukacije novinara (generalno i u vezi sa online okruženjem), kao i očekivanja nas “sa Interneta” da klasični mediji konačno počnu da prenose vesti sa Interneta – ovo drugo je počelo da se dešava, ali na neki svoj način.

Kao što se i moglo pretpostaviti, određeni značajni događaji za klasične medije u vezi sa online okruženjem opredeljuju kako će ti isti klasični mediji imati percepciju Interneta.

Primer aktuelnog parcijalnog posmatranja klasičnih medija o događajima sa  online medija (i društvenih mreža) može se videti u slučaju previda korišćenja Twittera na ovim prostorima, kao što se to moglo videti u slučajevima #BGPride i #Zemljotres.

Mislim da će se ovaj previd Twittera ispraviti prvom sledećom prilikom pri nekom značajnom događaju gde će ovdašnji tviteraši pokazati “svoju moć” u odnosu na izveštavanje klasičnih medija.

Sledeći korak je korišćenje ideja o sadržajima klasičnih medija preko ovdašnjih blogova (uz navođenje izvora, naravno), pa ćemo videti da li će se  i to “čudo” desiti naredne godine…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre nekih mesec dana prvi put sam uočio Web sajt Trojka.rs i od onda planiram da napišem prikaz ovog, do sada po meni najinovativnijeg online medija u Srbiji. Radi se o ozbiljnom start-up projektu iz kojeg stoji veoma pristojan startni kapital, a jedan od vlasnika projekta je i Istok Pavlović.

Kada počnete da pregledate ovaj news sajt, možete videti da dosta toga još nije u funkciji – radi se o ranoj beti, ali je sajt pušten da “živi” i da dobija konstruktivne komentare za unapređenje, od samog početka. Bez obzira na veoma ranu verziju ovog sajta, i za sada manji broj vesti na dnevnom nivou, već sada se mogu primetiti neka rešenja koja su potpuno nova na ovim prostorima na online medijskim sajtovima.

Koliko je teško linkovati druge medije?

Sam uvod o ovom sajtu na prvoj stranici govori puno o ovom projektu: “Mi smo grupa mladih ljudi koja želi da Srbiji konačno podari savremen internet portal sa vestima iz zemlje i sveta, maksimalno povezan sa Fejsbukom, Tviterom, blogerima i svim ostalim društvenim medijima.”

Kada sam prvi put došao na ovaj news sajt, prva stvar koja mi je privukla pažnju jesu ovi box-ovi sa preporučenim tweet-ovima i blog postovima.

Da li uopšte možete da zamislite situaciju u kojoj neki od ovdašnjih nadmenih klasičnih medija (svi mediji) na svom Web sajtu odvoji i zrnce prostora da besplatno promoviše neki kvalitetan online sadržaj koji nije u vezi sa tim istim medijumom?

I onda pogledajte varijante komentara na neke od tekstova na Trojka.rs

Naravno, ovde mora da se nađu povratni linkovi do stranice sa medija odakle su isti komentari uzeti… Ali je ideja i realizacija bitna – imati objedinjene komentare sa raznorodnih mesta na istu temu (bez obzira koliko su isti komentari uopšte relevantni).

Sociometar, Ratkomerač i Reakcija na vest

Veoma simpatičan naziv formiranja liste najinteresantnijih članaka na ovom sajtu u odnosu na broj komentara, “lajkova” i “šerova” na Fejsbuku, me je u jednom momentu asocirao na neki servis koji tako nešto radi za ostale ovdašnje članke, ali na žalost to još nije slučaj (možda ovu ideju autori Trojka.rs prošire i na ostali Web u stilu Techmeme.com).

Aplikacija “Ratkomerač” u realnom vremenu prikazuje trošak ove države zbog ne-hapšenja Ratka Mladića. Istok je najavio da će uskoro ova aplikacija biti prilagođenja postavljanju na vaše blogove, ako želite da se pridružite akciji skretanja pažnje na posledice toga što već godinama ovdašnje obaveštajne službe eto nisu jače od jednog čoveka koga svaki put pominju u kontekstu priključenja ove države u EU.

Ova prilično inovativna alatka za prikaz reakcija čitalaca na vest, može se trenutno videti na poznatom news blogu The Huffington Post, i možda još samo na nekoliko mesta na Webu. Namera je da na Trojka.rs ova alatka služi i za kalkulaciju kvaliteta vesti.

Cilj: Trojka.rs – Srpski Huffington Post

Iako još mnoge predviđene opcije na Trojka.rs nisu još implementirane, već se mogu videti naznake veoma ozbiljne namere da se što je više moguće i inovativnije iskoriste društveni mediji za kreiranje ozbilnog savremenog online medija koji će se takmičiti sa ovdašnjim sajtovima klasičnih medija.

U tom kontekstu, zainteresovani se već sada mogu prijaviti ako žele da aktivnije doprinesu razvoju Trojka.rs sa aspekta kreiranja kvalitetnih tekstova kao novinari, a uskoro će biti objavljen i javni poziv blogerima za priključivanje na platformu Trojka.rs.

Ja bih svakako želeo da se obavezno ostvari cilj koji su ispred sebe postavili osnivači Trojka.rs: Ući u pravu “utakmicu” sa sajtovima klasičnih medija i postati nešto kao što je The Huffington Post u SAD. Obzirom na prethodne uspešne online projekte koji su u vezi sa aktivnostima Istoka Pavlovića, verujem da su velike šanse da se u narednih godinu ili dve taj cilj i ostvari!

Rating: 5.5/10 (2 glasova cast)

Skrenuo bih pažnju na projekat Media Centra – MC Newsletter, online bilten na temu medija i novinarstva. Razlog pominjanja na ovom blogu ovog biltena jeste rubrika koja postoji u njemu na temu online medija i online novinarstva.

Posebno interesantan momenat u pomenutoj rubrici jeste učestvovanje (koje se inače honoriše) određenog bloja poznatih blogera sa temama iz oblasti online medija (i novinarstva):

Istok Pavlović: “Čitalački promiskuitet i mediji u Srbiji na Internetu”

[...] “Tako nas vaspitavaju od malena. Uđete u kafić, poručite piće, i onda ne ustajete dok ne popijete celo piće, čak i ako žurite na važan sastanak. Ono što si platio, moraš da konzumiraš do kraja. A kako se ljudi ponašaju na koktelima i prijemima, gde je piće besplatno? Uzimaju, jedno, drugo, treće piće, nijedno ne popiju do kraja… srknu gutljaj pa ostave čašu na šanku… bacaju opušak u čašu punu pića jer ih mrzi da traže pikslu… znate i sami.

Da biste uspešno vodili medij na Internetu, potrebno je pre svega da prihvatite ovo osnovno ljudsko ponašanje. „Stari mediji“ uporno pokušavaju da se bore protiv ljudi i da ih zadrže samo za sebe. Tu je osnovna greška.

S obzirom da smo profesionalci za Internet marketing, od prvog dana smo znali da treba da radimo kao što rade uspešni mediji na zapadu: Umesto da se trudimo da zadržimo ljude na sajtu, mi radimo suprotno – pomažemo im da sa njega odu. Ovo je jedan princip koji „stari novinari“ nikako ne mogu da shvate i verovatno nikada i neće, jer se kosi sa njihovim osnovnim vrednostima.” [...]

Goran Aničić: “Društvene mreže kao izvorište informacija i evolucija novinarstva”

[...] “Širenjem i procvatom Internet društvenih mreža, postalo je mnogo lakše deliti informativne sadržaje, a samim novinarima kojih u agenciji ima oko 3.000 širom sveta mnogo je lakše da dođu u interakciju sa akterimai krajnjim konzumentima. Prema rečima same menadžerke Lauren McCullough,već sada društveni web mediji imaju centralnu ulogu u njihovom prikupljanju informacija. AP-ovi novinari su aktivni na stranicama društvenih mreža i prate trendove.

Takođe, AP ne samo da koristi medije da prikuplja vesti, većsopstvene izvore vesti prilagođava društvenim medijima, omogućavajući lakše involviranje krajnjih konzumenata, te kaskadno širenje informacija, a kao primer prilagođenog izvora navodi se lokacija wintergames.ap.org koja je bila njihov izvor vesti tokom održavanja Zimske olimpijadeu Vankuveru s početka godine. Ova web lokacija bila je prilagođena društvenoj interakcijii nudila je widget aplikacije koje se mogu koristiti za povezivanje sa drugim društvenim medijima.” [...]

Stevan Majstorović: “Era novih medijskih paradigmi”

[...] “Oni koji pišu o promenama u vrevi neprekidnog prenosa poruka putem medija, u startu moraju pristati na kompromise. Ukoliko se odluče da pišu iz ugla svoje profesije, prikaz će pomalo biti autističan, prepun profesionalnih „fetiša“, često čak i grubo odvojen od „slike“ koju opisuju. Sa druge strane, ukoliko pokušaju da ove promene sagledaju višeugaono, preti im da stvore uopštenu i dosadnu priču.

Neromantično zvuči, ali iza svih tih promena stoji novac, interesi i potrebe. Kada o medijiskim promenama priča novinar, to je često koketiranje sa gotovo sindikalnom pričom, jer zaista, klasični novinari jesu ekonomski najugroženiji ovim promenama. Tehnološki neomanijaci, će vas ubeđivati da je sve što je novo ujedno i dobro. Da je tako, retro stilovi ne bi ponovo bili u modi. Ti gikovi (geeks) sa druge strane profitiraju na ovim promenama.” [...]

Pored pomenutih blogera tekstove na ove teme npr. imaju i Vitomir Ognjanović, su-organizator Konferencije BizBuzz, i moja malenkost…

Pored predstavljenih autora pomenuo bih Danijela Bukumirovića, glavnog i odgovornog urednika portala Mondo, kao i predavača na predmetu “Online novinarstvo” privatnog Fakulteta za medije i komunikacije. G. Bukumirović u svom tekstu u MC Newsletter-u pominje važnost i preporučuje društvene medije novinarima.

Moje je mišljenje da osobe koje rade na edukaciji iz oblasti online medija i novinarstva (ali i u svim ostalim online segmentima vezanim za poslovanje) moraju da imaju ozbiljnije lično iskustvo u konverzaciji putem savremenih online medija (koje obavezno uključuje i vođenje sopstvenog bloga). Konverzacija putem društvenih medija se isključivo uči ličnim iskustvom, i što je to iskustvo ozbiljnije (čitati – više konverzacije putem online medija), stečeno iskustvo se može sistemski preneti studentima/učenicima, ako postoji i adekvatno sistemsko znanje predavača iza svega toga. Aktivnost pojedinca na Internetu je veoma vidljiva i ne može se sakriti.

Kada već pominjem ovu tematiku (online mediji i novinarstvo), po mom mišljenju mogu slobodno/odgovorno da tvrdim da su u Srbiji za sada po mojim saznanjima samo dva ovdašnja novinara ozbiljno poznaju online novinarstvo u svim potrebnim segmentima – Angelina Radulović i Dragan Radović.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U poslednjih nekoliko dana desila su se dva skupa u Beogradu u vezi budućnošću medija – “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji” i Panel o budućnosti onlajn medija i ulozi novinara. Zbog poslovnih obaveza nisam bio u situaciji da participiram na bilo koji način tokom ovih skupova, ali mislim da imam šta da kažem na temu pitanja svih pitanja na ovim skupovima – kako naplatiti posećenost sajtova online medija (bilo da se radi o sajtovima klasičnih medija, ili “čistih” online medija)?

Klasični mediji, novinarstvo, online mediji

Na ovom blogu ima preko 20 tekstova na temu krize medija i krize novinarstva (ovo jesu zavisni problemi, ali se radi o različitoj problematici), gde bih mogao da naglasim za ponovno čitanje tekst na temu krize štampanih medija, kao i tekst o novinarstvu 2.0.

Sa jedne strane, predstavnici medija (menadžment) muku muči sa problemom kako da na neki način naplati to što besplatno puštaju sadržaje iz klasičnih medija na svoje Web sajtove (konkurencija online medija je ogromna za razliku od broja klasičnih medija), dok sa druge strane novinari u ovim krajevima imaju status veoma jeftine radne snage, pa se postavlja pitanje kako biti kvalitetan novinar kada od toga teško može da se zaradi više.

Gde ima para odmah!?

Kako u ovim krajevima bolujemo o sindroma malog tržišta – ne može biti veliki broj online medija sa velikom posećenošću koja sama po sebi donosi bar pet prosečnih plata bruto (npr. 2.500 EUR/mes), za manje online medije (uključujući i blogove) jedino logično rešenje je uska specijalizacija! Ako potencijalni oglašivač može jednostavno i samostalno da zaključi da određeni online medijum posećuje ciljna grupa osoba koje njega/nju interesuju – eto brzog rešenja!

Najveći problem manjih online medija je prodaja! Nije jednostavno prodavati online oglašavanje, i iz tog razloga većina vlasnika manjih online medija beži u oglasne mreže kao rešenje svojih problema, ali oglasne mreže donose značajnija sredstva samo veoma posećenim medijima. Pravilno bi bilo da korišćenje oglasnih mreža kao izvor prihoda bude samo sporedna stvar, nikako glavna! Veće pare od online oglašavanja uzimaju brendirani (online) mediji sa jasno definisanim ciljnim grupama posetilaca! Pogledajte npr. gde se sve na Webu kod nas oglašavanja Nivea (van oglasnih mreža). Potrebno je vreme da manji online mediji dođu do značajnijeg brending statusa, jer je za to potrebno realno kvalitetno novinarstvo (kvalitetni sadržaji). Uzeti pare od online pretplate može se postići isključivo ako na Web sajtu medija postoje sadržaji koji su veoma kvalitetni/korisni i nisu dostupni na drugim mestima online! Opet, rešenje je u veoma kvalitetnom novinarstvu! Velika istina koja se vrti oko (klasičnih i online) medija jeste da oni koji prodaju reklamiranje jesu gotovani! “Napravio sam posećeni medijum, i sada čekam reklame”. Kao što je Miloje Sekulić naznačio na pomenutom Panelu, predstavnici (online) medija teško se odlučuju da prilagođavaju svoje sadržaje konkretnim potrebama konkretnih (potencijalnih) klijenata. Rešenje je u prilagođavanju konkretnih potreba klijenata sa aspekta kreiranja sadržaja na taj način da isti sadržaji imaju kao najbitniju karakteristiku kvalitet! Dovoljno umešni predstavnici medija mogu da kreiraju dodatne sadržaje (proizvode, usluge) koji direktno iskorišćavaju  posećenost svog sajta za generisanje prodaje ciljanih proizvoda/usluga (sopstvenih, ili proizvoda i usluga klijenata). Primer korišćenja mogućnosti komercijalnog angažmana posetilaca svog sajta može se videti u slučaju specijalizovane mreže KlubPutnika.com i njihovih aranžama za rafting Tarom (uskoro ću napisati poseban prikaz o ovom veoma zanimljivom projektu).

U kontekstu zarade putem online medija, savremeno novinarstvo uključuje u osnovi pored kreiranja sadržaja i njegovu distribuciju (prilagođenje sadržaja tipovima online distribucije) i dodatni angažman novinara u promociji sadržaja. Ova krakteristika savremenog novinarstva ne dovodi direktno do povećanja prodaje, ali značajno u širem smislu utiče na prodaju kroz poboljšanje kvaliteta sadržaja, povećanje posećenosti, unapređenje brendinga, ili generalno posmatrano stvaranje preduslova (”atmosfere”) za unapređenje prodaje usluga online medija (bilo koja od prethodno navedenih komponenti zarade online medija).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ako ste ikada želeli da redovno pratite vesti koje su u vezi sa domaćim klasičnim medijima (štampa, radio, TV), jedna od retkih adresa jeste newsletter Asocijacije medija (Asmedi.org). Postoji možda još po koja online lokacija gde se s vremena na vreme mogu pronaći novosti iz domaće industrije medija (npr. Media Centar Beograd), i to je to…

Od pre osam meseci postoji blog MiskoBobic.com, koji objedinjuje vesti iz sveta telekomunikacija, uključujući i vesti o klasičnim medijima.

Kako sam počeo da pratim MiškoBobic.com?

Ima sigurno pola godine kako sam primetio članke iz oblasti medija sa ovog bloga, i pročitao sam one vesti koje su me interesovale, ali ništa dalje od toga. Ono što jesam primetio jeste da se radi o blogu za koji ne znam, čitao sam ove vesti (preko RSS-a) i mesecima nisam primetio da se radi o jednom izvoru (blogu) koji objavljuje ove vesti (obzirom da sam ih čitao sporadično, s vremena na vreme). Trebalo mi je nekoliko meseci (sporadičnog) praćenja ovog bloga, da bih konačno ciljano otišao na MiskoBobic.com i pregledao o kakvom se blogu radi.

Pre skoro dva meseca sam odlučio da ću napisati prikaz ovog bloga, i evo tek sada sam to i uradio (u odnosu na moje obaveze i druge prioritete pisanja na blogu).

Prethodno napisano predstavlja upravo klasičan primer kako se (organski/prirodno) stvara kvalitet poverenja u neki online izvor, i statistike u svetu potvrđuju da je potrebno između 3 i 6 meseci da bi se dobili neki rezultati online angažmana, pod uslovom da je taj angažman kvalitetan.

“Medijska Srbija” nije samo Beograd i Novi Sad!

Miško Bobić je još jedna Bitna osoba iz Bor-a, što u slučaju pomenutog bloga daje poseban kvalitet praćenja (klasičnih) medija koji nisu samo prestonički, ili nacionalni, regionalni… Ovaj blog omogućuje praćenje KOMPLETNE medijske slike u Srbiji, koja uključuje i LOKALNE medije (velika slova su namenjena onima koji još nisu shvatili da je Srbija mnogo više od Beograda i Novog Sada).

Posebno bitan detalj na ovom blogu je činjenica da Miško Bobić redovno prati i novosti koje su u vezi sa Internet sajtovima (klasičnih) medija, i to u posebnoj kategoriji, što daje mogućnost zainteresovanima da na jednom mestu prate Informacije do kojih je stvarno teško doći u ovim krajevima.

Nadam se da će se na ovom blogu uskoro moći pročitati i više vesti i o značajnijim online medijima koje ne pokreću klasični mediji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:

Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese. Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao! Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim  efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti! Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni. Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima. Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu. Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje  Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.

Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Politika – “Mardok protiv ‘Gugla’”: “Medijski mogul najavio blokiranje tekstova i materijala svoje ‘Njuz korporacije’ sa poznatog internet pretraživača kako bi podstakao ljude na plaćanje pretplate”

Mardok svojim poslednjim potezima kojima pokušava da “upregne” Internet u svoju korist – objavljivanje naplate SVIH svojih online izdanja i poslednje pretnje tužbom Google-u za prenošenje sadržaja, samo pokazuje koliko ne sluša svoje savetnike za oblast online medija.

Već se zna da će na svetskom nivou eksperiment sa naplatom dnevnih izdanja vsti gotovo sigurno propasti, jer je suviše velika konkurencija onih dnevnih medija koji će ostati u domenu plasiranja besplatnih vesti. Sasvim su druga priča specijalizovana izdanja kao što je WSJ, koji sve vreme naplaćuje određenu količinu specijalizovanih sadržaja (tzv. premium content).

Posebna glupost (koju čujem i ovde, s vremena na vreme) je odluka blokiranja sadržaja koji se prenose preko agregatora vesti, kao što je News.google.com (nedavno je ovaj sajt počeo da agregira vesti i na srpskom jeziku):

Agregatori vesti prikupljaju informacije iz medija putem RSS tehnologije. Vlasnik online medija može da kontroliše količinu informacija u RSS-u, i svrha ove tehnologije sa aspekta medija jeste promocija celokupnog članka koji se n mora nalaziti u RSS-u. Na engleskom govornom području najposećeniji agregatori donose stotine hiljada, ili milione posetilaca mesečno sajtu koji ima dobro osmišljene RSS izvore. Deljenje sadržaja putem RSS-a (syndication) je najozbiljnija tehnika promocije online medija.

Informacije o svojim aktivnostima koje poslednjih meseci šalje Mardok su veoma opasne za većinu klasičnih medija, jer vlasnici i urednici ovih medija (naročito u našim krajevima) još manje poznaju prirodu Interneta od “svemogućeg” Mardoka, a možda e početi ozbiljno da uzimaju u obzir njegove priče, što će ima samo štetiti u budućem periodu.

Sa aspekta samih agregatora vesti, u svetu povlačenje News Corp. medija sa agregatora neće predstavljati neki gubitak za agregatore, samo će ostali online mediji dobiti na većoj posećenosti.

U Srbiji, povlačenjeg jednog (većeg) broja značajnih online medija može u početku oslabiti pozicije agregatora vesti, ali na duži rok dobiće svi ostali online mediji.

U Srbiji, kada se ne računa News.google.com (koji je tek počeo sa radom u ovim krajevima), agregatori vesti donose novinskim sajtovima sa većom produkcijom vesti na dnevnom nivou (preko 50 vesti dnevno) i nekoliko hiljada posetilaca na dnevnom nivou! U narednih nekoliko godina, posećenost preko RSS-a za sajtove online medija ići će i na nekoliko desetina hiljada posetilaca dnevno (sem ako Google ne uradi nešto drastično po pitanju RSS agregatora)!

Znači, Rupert Mardok ne sluša nikoga i pravi gluposti za sebe i svoju firmu. Oni koji ga budu pratili – neće najbolje proći u online svetu…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Budi dobar, radi dobre stvari! Yup. Just that! Ne manipuliši. Ne preuveličavaj. Ne laži. Ne obmanjuj. Ne daj lažna obećanja. Ne posmatraj potrošače/kupce kao brojke – već kao ljude. Ne ulizuj se. Ne pretvaraj se da si nešto što nisi. Ne pravi se najpametniji, najgluplji, najbolji, najjedinstveniji… uvek ima neko ko zna, može i daje više! Ne [...]

Milan Dinić je krajem marta uočio na Google-u pojavljivanje rezultata vesti na srpskom jeziku. Šest meseci kasnije, Google vesti na srpskom jeziku i dalje nisu vidljive preko menija, pojavljuju se rezultati vesti u rezultatima pretrage, ne postoji prva stranica Google vesti, ali ovaj servis je potpuno funkcionalan za pretragu vesti. Pretpostavljam da nije još sve prošlo [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Online magazin BrandRepublic je nedavno objavio vest prema kojoj više od 500 online izdanja štampanih novina u SAD počeće u jesen da koriste poslovni model naplate online sadržaja koji je osmišljen od strane servisa JournalismOnline. Nešto pre toga, Rupert Murdoch je izjavio da će u narednih godinu dana njegova medijska imperija News Corp. početi sa naplatom [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Danas je mesec dana kako je pušten u rad servis PRObjave.com za online distribuciju saopštenja (preporučujem da pogledate tekst povodom godišnjice jednog bloga na isti ovaj dan).

30 dana kasnije, i meni i korisnicima promenila se percepcija o tome šta je ovaj servis i na koji način treba da se koristi.

Iskreno, očekivao sam da će mnogo više organizacija koristiti ovaj servis, naročišto što je i dalje uglavnom besplatan za korišćenje. Ipak, imao sam prilike da vidim i da čujem lepe reakcije na servis, a naročito mi je drago što mogućnosti servisa polako rastu sa porastom interesovanja njegovih korisnika.

Nekoliko dana servis nije bio vidljiv svim korisnicima, jer smo imali problema sa DNS-ovima, i od kada je to ispravljeno servis radi normalno. Uskoro sledi premeštanje servisa na novi server.

Svakim danom raste broj online medija (sajtova) koji preuzimaju saopštenja, određeni broj saopštenja je prenet kao posebna vest od strane novinara i/ili blogera (npr. informacija o predavanju - programski jezik Skala), jer se ispostavilo da ovaj servis pruža mogućnost da se online pojave i neke informacije koje do sada nisu bile dovoljno vidljive…

Sa druge strane, na samom sajtu servisa možete lepo videti koliko su pojedini članci pregledani (tačno se vidi interesovanje korisnika), pa je tako npr. članak o jednom katalizatoru za Formulu 3 u roku od 2 dana dobio ne mali broj pregleda…

Najdraže mi je od svega što organizacije koje koriste servis doživljavaju isti veoma ozbiljno, saopštenja koja se prosleđuju potiču iz pouzdanih (i često veoma poznatih) izvora - desilo se da u prvih 30 dana imamo samo 3 saopštenja koja nismo mogli da objavimo jer su bila ili anonimna, ili je neko pokušao da “proturi ” čistu reklamu (tipa - cenovnik).

Leto će biti iskorišćeno za dodatna unapređenja servisa, njegovu veću vidljivost, ali i povećanje broja objava…

Sajt NekretnineSrbije.com sam prvi put pomenuo na ovom blogu u kontekstu edukacije. U međuvremenu, ovaj portal za nekretnine je postao jedan od najposećenijih sajtova u svojoj privrednoj grani.

Kao i u slučaju projekta Positive.rs, u poslednje vreme se primenjuje strategija kreiranja sopstvenih medija (Kompanijski mediji, Custom media), koja za osnovni cilj imaju “relaksiranje” budžeta za oglašavanje. Tako ste nedavno mogli pročitati da je pušten online magazin NekretnineSrbije.biz. Pre tri meseca je pušten kompanijski blog - Blog.nekretninesrbije.com.

Zašto kompanijski mediji? - Vreme i novac

Postoje dva osnovna načina dolaska do posetilaca sajta - ili ćete se oglašavati na posećenim sajtovima/medijima, ili ćete kreirati sopstveni sadržaj koji će privući posetioce na vaš sajt. Jedna od aktuelnih strategija kreiranja sopstvenih sadržaja jeste kreiranje online medija.

Ideja je u osnovi jednostavna, mali troškovi kreiranja Web sajta online medija, angažovanje zaposlenih ili posebnih novinara za pisanje tekstova, i cilj je kreirati dovoljno posećeni medijum koji će donositi veoma ciljanu posetu domicilnom sajtu. U primerima Positive.rs i NekretnineSrbije.com sami zaposleni kreiraju članke, a u obe kompanije planiraju zapošljavanje dodatnih  novinara kada kompletna finansijska online konstrukcija to dozvoli.

Naravno, najveći problem u celoj ovoj priči jeste kako kreirati dovoljno kvalitetne sadržaje koji će privući korisnike da redovno koriste kompanijske  medije. Ne-manji problem ove strategije je da je za kreiranje bilo kojeg posećenog medija potrebno VREME, dok kod oglašavanja rezultati dolaze praktično trenutno. Izbor je vreme ili novac - više para donosi rezultate brzo, manje ulaganje sredstava (u kompanijske medije) traži vreme za efekte. To su i razlozi zašto nema dovoljno primera kompanijskih medija kod nas.

Moja je preporuka da koristite i novac i vreme (i oglašavanje i kreiranje sopstvenih medija) - na kraju se isplati (ali treba izržati).

Magazin i/ili blog?

U osnovi, online magazini i blogovi privlače različite vrste posetilaca (što ne znači da nema osoba koje ne posećuju oba medija jedne kompanije). Još važnija je činjenica da su sistemi (besplatne) promocije magazina i blogova na Internetu različiti. U oba slučaja, osnovu besplatne promocije čini RSS tehnologija.

Generalno posmatrano, blogovi su mnogo ličniji medijum, i daju mogućnost neposrednijeg kontakta sa korisnicima, kao i veoma korisnu mogućnost saznavanja pravih potreba vaših potencijalnih i ostvarenih klijenata. Naravno, dobri rezultati se ostvaruju kvalitetnom konverzacijom putem ovog medijuma.

Magazini su formalniji medijum što ima za posledicu da ostali mediji lakše prenose informacije iz online magazina, nego sa blogova (što ne znači da drugi blogeri ne prenose međusobno informacije). Ovo je naročito slučaj ako se online medijum “formalizuje”, kao što je slučaj sa online magazinom NekretnineSrbije.biz, koji je jedan od samo nekoliko domaćih online magazina koji imaju internacionalnu katalogizaciju periodike (tzv. ISSN broj - pogledati gornji desni ugao stranice).

Praksa je pokazala da za sada u Srbiji kvalitetni online magazini imaju uvek značajnije veću posećenost od kvalitetnih blogova, što u drugim državama ne mora da bude slučaj.

Preporuka je kreirati bar jednu od predstavljene dve vrste kompanijskih medija, a efekti ovakvih medija isključivo zavise od kvaliteta sadržaja, što za posledicu ima da će u narednom periodu kvalitetni novinari postati više traženi nego ranije.

Danas je zvanično počeo sa radom komercijalni servis za online distribuciju saopštenja za javnost - PRObjave.com. U sklopu samog saopštenja o puštanju ovog servisa, možete skinuti dva pdf fajla (tab “Dokumenti” na servisu PRObjave.com) sa ovogodišnje konferencije E-trgovina, gde je detaljnije opisan nastanak i sistem rada servisa ovog tipa koji se u svetu nazivaju PR Wire ili OTS (Original Text Service).

Informacija o početku rada ovog servisa je krenula juče preko Twitter-a i Facebook-a, i već se može nazreti svojevrsna kontraverza u komentarima PR-ovaca na Facebook profilima Miloja Sekulića i Dragane Đermanović. Na blogu Dragane Đermanović možete videti njeno viđenje servisa PRObjave.com.

Zašto PRObjave.com?

Logična posledica tržišne ekonomije jeste rast dnevnog broja saopštenja za novinare (ili saopštenja za medije) u različitim redakcijama klasičnih medija, a još više u samim novinskim agencijama (koje prihvaćena saopštenja šalju obrađena svim medijima koji su prijavljeni za vesti određene novinske agencije).

Taj rast boja saopštenja doveo je do toga da neke organizacije teže dolaze do toga da im saopštenja budu objavljena, a sa druge strane organizacije koje imaju veći broj aktivnosti nemaju mogućnost da sve te aktivnosti budu propraćene u medijima - jer u njima nema mesta za sve to (zamislite da jedna stranica novina, ili ceo blok TV vesti bude popunjen vestima iz samo jedne organizacije).

Prethodni slučajevi su doveli do toga da se u SAD sredinom prošlog veka pojave specijalizovane agencije koje su se bavile komercijalnom distribucijom saopštenja.

Ova industrija je imala dosta problema do momenta pojave Interneta, kada se ispostavilo da sa jedne strane vlasnici Web sajtova imaju problem da dođu do adekvatnih sadržaja (”content is the king”), a sa druge strane organizacije imaju potrebu da plasiraju svoja saopštenja, od kojih jedan deo često ne prolazi  uređivačke politike medija (neke organizacije imaju problem da im se saopštenja uopšte ne objavljuju u klasičnim medijima).

Pojavom specijalizovanih online medija, i nedavnim ulaskom društvenih medija u glavne tokove informisanja pojedinaca (koji mogu biti direktno zainteresovati za informacije koje se šalju saopštenjem, kao korisnici, novinari, urednici, blogeri, vlasnici sajtova…), čitava oblast kvalitetnog kreiranja saopštenja u razvijenim zemljama prelazi u domen pravog informisanja JAVNOSTI. Znači, osnovna uloga kreiranja materijala koji je pripremljen za prihvatanje novinarima, medijima (saopštenja za novinare, saopštenja za medije) - jeste da aktivnost organizacije dopre do javnosti! Odatle izraz - saopštenja za javnost.

Već duže vreme to je moguće putem Interneta kada sajtovi organizacija imaju objavljena svoja saopštenja u delovima Web prezentacije za medije, a te delove sajtova čitaju i svi ostali zainteresovani  posetioci sajta. Aktivnost kompanija koje pružaju uslugu distribucije saopštenja za javnost jeste da takva saopštenja prenesu većem broju online medija - putem onih online medija koji imaju interes da objavljuju ovakva saopštenja.

Servis PRObjave.com sledi ovaj trend, obzirom da se i u Srbiji dešava sve češće “preplavljivanje” klasičnih medija, novinara i novinskih agencija velikim brojem saopštenja, od kojih često preko 90 odsto nikada ne bude objavljeno (informacija potvrđena u većem broju medija).

Odnosi sa medijima Vs. Odnosi sa javnošću

Osnovna uloga servisa za distribuciju saopštenja za javnost jeste povećanje vidljivosti kompanije (od strane zainteresovane JAVNOSTI), proizvoda, usluga preko Interneta; kao i eventualno povećanje posećenosti Web sajta organizacije (od strane zainteresovane JAVNOSTI) koja šalje saopštenja preko servisa ovog tipa. Ta javnost u jednom momentu mogu biti i predstavnici medija.

Online distribucija saopštenja ne predstavlja ZAMENU za posao odnosa sa medijima (što sam primetio da postoji kao bojazan jednog broja PR profesionalaca), već dodatni alat za poboljšanje efekata neke PR kampanje.

Najveći problem koji sam čuo od PR profesionalaca kada sam im opisao sistem rada ovakvog servisa jeste startna negativna reakcija iz razloga što se ovde ne pominje CILJANJE KONKRETNOG MEDIJA ili KONKRETNOG NOVINARA. Tačno, ovaj tip servisa jeste primarno usmeren na JAVNOST, od koje jedan deo mogu biti predstavnici medija, a njihov broj i uticaj zavisi od jačine samog servisa - što se postiže kvalitetom i VREMENOM postojanja servisa za distribuciju saopštenja (drugim rečima - ne možete odmah napraviti E-bay u Srbiji, ali vremenom, ko zna).

Kritike servisa za distribuciju saopštenja

Pre godinu dana (jun 2008. g.) konačno sam odlučio da ću kreirati servis za online distribuciju saoptenja, a nekoliko godina pre toga sam imao u planu da partnerski kreiram napredniju verziju ovog tipa servisa - što očigledno nije zaživelo. U razgovorima sa VELIKIM brojem osoba iz oblasti odnosa sa medijima u poslednje 2-3 godine shvatio sam da je za ovaj, osnovni tip servisa online distribucije saopštenja (kao što je PRObjave.com), čulo pre razgovora samnom manje od pet osoba.

Da bi cela ova priča bila još zanimljivija, bez obzira što PR profesionalci sa kojima sam pričao uglavnom nisu čuli za servise kao što su PRWeb.com ili PRNewsWire.com (najveći svetski servis ovog tipa), već nisu znali da u poslednje 3-4 godine (a možda i duže) postoji domaći komercijalni servis za online distribuciju saopštenja za medije - BETA OTS! Drugim rečima, PRObjave.com uopšte nije PRVI servis ovog tipa u Srbiji!

Posao predstoji!

Lako je pustiti neki online servis, a kod ovog tipa servisa je sve u tome kako će se on poslovno razviti, koliko će biti korišćen od strane organizacija, javnosti i medija (online i offline).

To je ono čime ćemo pokušati da se bavimo u narednom periodu, i nadam se da “nećemo biti neuspešni”.

Btw. ovo je prvi online servis (a da nisu Pretraga.co.yu ili ovaj blog) koji pokrećem od kada se komercijalno bavim Internetom.