Planeta Srbija

Juče (06.08.2011.) održan je Okrugli sto pod nazivom “Društvene mreže i mediji: Tviter na Kosovu” u organizaciji NUNS-a. Kako su o ovom događaju izvestile sve domaće novinske agencije, informacija o ovom događaju pojavljuje se velikom broju ovdašnjih klasičnih medija.

Mišljenja o ovom događaju su veoma različita, a ja se pridružujem onima koji tvrde da je veoma dobro što je počelo na ovakav način da se priča o upotrebi društvenih medija u novinarstvu.

Internet i novinarstvo 2011. godine

Jedna od teza koju sam pomenuo na ovom događaju – da novinari koriste Internet iz 2002. g., a mi smo sada u 2011. je privukla dosta pažnje, i u ovom tekstu su demonstrirane najbitnije karakteristike onoga što bi novinari morali da znaju sa aspekta aktuelnog iskorišćenja mogućnosti Interneta danas.

Diskusija na temu upotrebe Tvitera u novinarstvu preko # taga #MCTwitter je počela dan pre ovog događaja. Ta diskusija traje i danas, i neka od pitanja koja se postavljaju su sledeća:

Koliko je predstavnika medija (novinara, urednika i vlasnika medija) koji se interesuju za ovu tematiku saznalo za ovu diskusiju i pratilo je dan pre samog događaja? Koliko je predstavnika medija pročitalo članke koji su bili linkovani tokom ove diskusije na Tviteru da bi se pripremili za praćenje i eventualno učestvovanje u diskusiji? Koliko predstavnika medija je znalo da proceni ko su diskutanti na Tviteru, i čije tvitove su trebali da prate sa većom pažnjom od nekih drugih? Koliko predstavnika medija do ovog teksta nije znalo za ovu diskusiju?

U odgovorima na prethodna pitanja leže tri najbitnija aspekti savremenog novinarstva:

Na koji način se prati i na vreme uočava pojavljivanje određenih tema koje zaokupljaju pažnju značajnijeg broja online korisnika? Oblast koja se bavi ovom tematikom se naziva online medija monitoring. Na koji način se procenjuje adekvatnost online izvora – bio to pojedinac ili online medijum? Oblast koja pokriva ove probleme naziva se evaluacija online medija i aktivnosti pojedinaca na Webu. Na koji način se stupa u dijalog sa online korisnicima?

Informativno novinarstvo i priređivanje sadržaja

Jedna od veoma korisnih stvari koja se desila tokom diskusije na tviteru jeste postavljanje različitih korisnih i manje korisnih linkova do online sadržaja u vezi sa tematikom diskusije.

Veoma je korisno znati statističke podatke o upotrebi društvenih medija od strane novinara, pa je tako jedan od veoma korisnih linkova datih u diskusiji jeste istraživanje iz ove godine na temu kako novinari koriste Tviter i ostale društvene medije.

Dobro je znati šta je nedavno pisano na temu naglog interesovanja domaćih medija za izveštavanje putem Tvitera, pa tako možete pročitati tekst Zorana Stanojevića, Angeline Radulović i Branislava Grkovića na ovu temu (moj tekst).

Ako ste tek počeli da istražujete temu novinarstva i medija na Internetu dobro je znati za blogove Bedno piskaralo, Novinarska patka i Media Mix.

Dati su interesantni linkovi o građanskom novinarstvu, o odnosu novinara i blogera, kao i uputstvo šta je sve danas potrebno znati kao novinar.

U međuvremenu se pojavio i jedan blog-komentar na temu jučerašnjeg okruglog stola.

Jedan od velikih problema aktuelnog novinarstva jeste neshvatanje značaja priređivanja vesti iz drugih izvora (News Curation), što je trend koji će biti sve značajniji u narednim godinama. U primeru koji je dat iznad, postoji veći broj linkova koji upućuju na dalje istraživanje obrađene tematike od strane čitalaca koji su zainteresovani za to. Naravno, ne treba baš davati toliko linkova koliko ih imate ovde u tekstu (volim da dam veći broj linkova za one čitaoce mog bloga koje interesuje da saznaju što više o obrađivanoj tematici), ali se nadam da sam sa primerom obkjasnio ono što sam želeo da napomenem iz oblasti priređivanja online sadržaja.

Zaključak

Mislim da će trenutno veće interesovanje klasičnih medija za društvene medije (naročito Tviter) opstati duže vremena, i da ćemo svi od toga imati koristi…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Spontana novinarska edukacija od strane naših novinara-blogera – Angeline Radulović i Dragana Radovića samo potvrđuje očiglednu situaciju na tržištu ovdašnjih medija i ponude novinara – malo je onih novinara kojima će vlasnici medija ponuditi pristojne pare samo da bi za njih pisali. Nedavno sam imao priliku da saznam za način ostvarivanja plaćanja novinara u jednom [...]Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Najinteresantniji trendovi koji se dešavaju u vezi sa novim pristupima savremenom novinarstvu jesu borba između automatizacije pri kreiranju sadržaja i ručnog odabira sadržaja.

U prethodnom tekstu na temu novih trendova u novinarstvu opisao sam aktuelnu priču o automatizaciji podataka koji mogu da postanu novinarska priča – Data-Driven Journalism. Ovaj tekst je posvećen trendovima priređivanja vesti (News Curation), kreranjem priča kroz raznorodne vrste medija (Transmedia Storytelling) i početku “pokopavanja” nekvalitetnih online sadržaja (Death of the Link Farms).

Priređivanje sadržaja (Content Curation)

U poslednje dve godine sve se češće pominje jedan od najvažnijih trendova savremenog novinarstva, koji bi se mogao prevesti kao posao priređivanja sadržaja – Content Curation. Ovaj izraz potiče od reči “kurator” (Curator), koja je kod nas poznatija pod sinonimom kustos (muzeja).

Kustosi muzeja vode računa o hiljadama predmeta, prave kolekcije, i jedna od mnogih stvari koje rade jeste priređivanje izložbi na taj način što od mnoštva predmeta koji bi se mogli prikazati publici, izdvoje se najreprezentativniji primerci koji i čine izložbu manje ili više uspešnom.

Upravo posao priređivanja (odabira) od strane kustosa (kuratora) je poslužio u poslednje dve godine da se objasni nova pojava u svetu novinarstva koja nije vezana za kreiranje vesti, već za odabir vesti iz postojećih (besplatnih) izvora.

Standardni posao pravljenja vesti u novinskim redakcijama već više od jednog veka kreira se na isti način:

Novinari i/ili urednici prate šta objavljuju novinske agencije (mediji plaćaju novinskim agencijama da ih snabdevaju vestima, jer ni jedan medijum ne može da ima novinare za sve moguće vesti), prate najave događaja, i prate šta objavljuju drugi (klasični) mediji. Urednici daju zadatke novinarima o čemu da pišu, ili sami novinari predlažu teme za pisanje – a urednici odlučuju da li je takva vest za objavljivanje ili ne.

Pojavom Interneta stvorio se još jedan izvor informacija koji bi pod određenim uslovima mogao da posluži kao dodatni izvor informacija za (klasične) medije, ali svih ovih godina postoji striktno podeljen stav predstavnika klasičnih medija o online izvorima:

Online izvori nisu dovoljno pouzdani da bi se koristili za kreiranje vesti. Veliki broj novinara krade tekstove sa Weba, da ne pominje izvor odakle je vest preuzeta (jer bi se tada videlo da je kopirana). U razvijenim ekonomijama, online izvori (društvene mreže, blogovi) najčešće služe kao izvor ideja za sadržaje klasičnih medija.

U poslednje dve godine, porast broja online medija koji su postali izvori u koje se veruje (Brand Media) i sve veća upotreba RSS tehnologije u filtriranju online informacija, omogućile su da se u najnaprednijim medijskim redakcijama online izvori posmatraju kao sve “jednakiji” primarni izvor informisanja novinara za potrebe kreiranja vesti.

Na primeru američkih klasičnih medija može se pratiti geneza važnosti upotrebe društvenih medija u poslu kreiranja vesti, kroz primere New York Times-a (2009. g.), Wall Street Jurnal-a (2009. g.) i nedavnog primera USA Today u koji su angažovali specijalne urednike za pitanja društvenih medija, čiji je osnovni posao popularizacija (“evangelizacija”) kvalitetne upotrebe društvenih medija u novinarskom poslu.

Real-Time News Curation

Aktuelan razvoj Real-Time Web komunikacije omogućio je da se odabir vesti može raditi u realnom vremenu (Real-Time News Curation), ali su alatke koje pomažu lakši i bolji odabir vesti još nedovoljno razvijene.

Postoji trenutno veći broj softverskih rešenja koja bi trebalo da budu uspešne alatke za priređivanje vesti u realnom vremenu, od kojih sam već predstavljao  alate Paper.li i Twittertim.es.

Proces priređivanja vesti u realnom vremenu svodi se na poslove odabira izvora, njihove agrecije, filtriranja vesti u željenom pravcu i odabira odabira onih vesti koje su interesantne za posmarani medijum.

Pre nekoliko nedelja na LeWebu pitao sam Roberta Scoblea upravo na temu priređivanja vesti u realnom vremenu i nekih trendova koji upućuju na to da se ovakvi alati automatizuju, pa da se dobije automatsko priređivanje vesti u realnom vremenu, kao što npr. pokušava Huffington Post.

Kvalitet medija se upravo i u klasičnom novinarstvu svodi upravo na kvalitet odabirta vesti, i takva delatnost se veoma teško može automatizovati (i u osnovi to uopšte nije dobra ideja).

Transmedia Storytelling

Upravo aktuelni razvoj i važnost društvenih medija doveo je dotle da su se počele pojavljivati čitave priče na društvenim medijima (Social Storytelling) koje su postale vest,  a pomenuti alati za priređivanje vesti počeli su se koristiti upravo u svrhe kreiranja posebnih priča koje potiču sa društvenih medija (Social Media News Curation).

Sa jedne strane, kompanije i mediji pokušavaju da prilagođavaju svoje vesti/informacije/priče raznorodnim formatima različitih vrsta medija (Transmedia Storytelling), dok je sa druge strane došlo da interesantne decentralizacije dolaženja do vesti:

npr. mlađe generacije drugačije shvataju šta je uopšte vest od starijih generacija (npr. vest je kada se preko FB-a sazna da je drug/drugarica u vezi), činjenica da preko 75 odsto korisnika Facebooka i Twittera čita one vesti koje su im prijatelji i poznanici preporučili, umesto da odu na neki sajt sa vestima i da redom čitaju vesti koje ih interesuju.

Upravo iz ovih razloga u dolazećim godinama rašće važnost prilagođavanja vesti (priča) formatima tada aktuelnih (društvenih) medija.

“Pokopavanje” neadekvatnih online sadržaja

Aktuelni trendovi priređivanja (kvalitetnih) vesti upravo idu u pravcu anuliranja ogromnih količina nekvalitetnih sadržaja koji se mogu pronaći svuda po Webu, a za čiji je nastanak najveći krivac – Google!

Zbog najvažnijeg aspekta rangiranja nekog rezultata na pretraživačima – a to je linkovanje iz različitih izvora u vezi sa tematikom sajta za koji se posmatra rang za određene ključne reči, u poslednjih 10 godina nagomilali su se Web sajtovi koji se prave isključivo zbog rangiranja nekih drugih sajtova na pretraživačima (kako vreme prolazi toga je sve više i više).

Jedna od najčešćih kvantitativnih strategija linkovanja Web sajtova upravo jeste korišćenje tzv. link farmi, odnosno Web sajtova koji služe za “pokrivanje” raznorodnih oblasti sa ciljanim ključnim rečima koje traže SEO klijenti. Ovakvim Web sajtovima se veštački diže rejting preko drugih sajtova u “farmi”, tako da oni dobiju neki rang od Google-a, pa da se mogu koristiti za dizanje neke Web stranice za koju SEO kompanije (ovog tipa) dižu rejting na pretraživačima. Sami sadržaji koji se za sve ovo koriste su obično kreirani od strane nekih SEO “tehničara” (programeri, dizajneri), koji obično nemaju smisla za kreiranje tekstova.

Očekuje se da će Google već u narednoj godini veoma ozbiljno da se pozabavi sa Web sajtovima koji se pojavljuju u rezultatima pretaživanja sa veoma nekvalitetnim sadržajima, koji obično dolaze na takve pozicije u rezultatima pretraživanja preko nekvalitetnih linkova.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Poznato je da osnovu novinarstva predstavljaju podaci koji imaju smisao (kontekst) sa aspekta kreiranja vesti koja bi trebalo da bude interesantna čitaocima.

U 21. veku, Web omogućuje generalnu dostupnost i pretraživanje velikog broja baza podataka, čiji podaci u kontekstu nekog zanimljivog događaja, ili samih interesantnih igara konkretnih brojki – mogu sami po sebi biti vest!

U poslednih godinu dana na Webu sve češće se pominje važnost oblasti pod nazivom Data-Driven Journalism (novinarstvo zasnovano na automatskoj obradi velike količine podataka), čiji je fokus kreiranje interesantnih i smislenih vesti na osnovu obrade velike količine besplatno dostupnih podataka na Internetu.

U ovim krajevima priča o korišćenju velike količine podataka u svrhu kreiranja unikatnih vesti postala je aktuelna nakon objavljivanja vesti na temu preko 90.000 dokumenata o ratu u Afganistanu koji su dostupni preko lokacije Wikileaks.org.

Jedna od Web lokacija gde se najviše može naučiti na temu data-driven novinarstva, naročito na primeru podataka iz Afganistana, jeste Guardian, naročito njihov DataBlog. Interesantni su i primeri data-driven novinarstva u sklopu New York Times-a.

Kako postati data-novinar?

Između ostalog, na Guardian DataBlogu možete saznati kako da postanete data-novinar:

1. Pronalaženje podataka: Potrebno je da imate informacije ili kontakte koji će vam omogućiti da pronađete adekvatne baze podataka, ili podatke koji se mogu postaviti u neke od baza podataka, a koje će za rezultat moći da daju neku smislenu vest (za objavljivanje).

2. Interogacija podataka (jednoznačno određivanje odgovora zasnovano na mnoštvu mogućnosti davanja raznorodnih opcija orgovora): Potrebno je poznavanje šireg konteksta posmatrane oblasti i obrada statističkih podataka na nivou grafika i tabela.

3. Vizuelizacija podataka (infografika – infographics): Jedan od najtežih zadataka data-driven novinatsva jeste problem određivanja jednoznačnosti prikazanih podataka u kontekstu predstavljanja priče koju ti podaci predstavljaju (smisao ove vrste novinatstva jeste pričanje priče na osnovu prikazanih podataka).

Što je vizuelizacija bolje (atraktivnije) urađena, više će pažnje proizvesti. Iz navadenih razloga najbolje je za ovaj posao angažovati iskusne dizajnere.

Možete pogledati ove primere interesantnih infografika iz oblasti društvenih medija (neke od ovih slika će vam možda biti poznate).

Kreiranje kvalitetnih infografika može biti veoma uspešan način promocije…

4. Mešanje raznorodnih baza podataka (mashup, mashing): Mešanje raznorodnih podataka koji imaju osobinu da se međusobno porede, daju mogućnost kreiranja sasvim novih tipova podataka koji sami po sebi mogu biti vest.

Primer kako se mogu kreirati čitavi servisi koji su zasnovani na mešanju podataka (mashup), može se videti u slučaju servisa Addictomatic.com

Ovaj servis pokazuje aktivnost pojedinca ili firme na raznorodnim servisima društvenih medija, i to se ostvaruje putem automatske pretrage većeg broja online servisa…

Novinarstvo zasnovano na automatskoj obradi velikih količina podataka ne predstavlja jedan od glavnih (mega) trendova u novinarstvu, ali omogućuje povećanje raznorodnosti tema i samim tim diferencijaciju u odnosu na druge medije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Skrenuo bih pažnju na projekat Media Centra – MC Newsletter, online bilten na temu medija i novinarstva. Razlog pominjanja na ovom blogu ovog biltena jeste rubrika koja postoji u njemu na temu online medija i online novinarstva.

Posebno interesantan momenat u pomenutoj rubrici jeste učestvovanje (koje se inače honoriše) određenog bloja poznatih blogera sa temama iz oblasti online medija (i novinarstva):

Istok Pavlović: “Čitalački promiskuitet i mediji u Srbiji na Internetu”

[...] “Tako nas vaspitavaju od malena. Uđete u kafić, poručite piće, i onda ne ustajete dok ne popijete celo piće, čak i ako žurite na važan sastanak. Ono što si platio, moraš da konzumiraš do kraja. A kako se ljudi ponašaju na koktelima i prijemima, gde je piće besplatno? Uzimaju, jedno, drugo, treće piće, nijedno ne popiju do kraja… srknu gutljaj pa ostave čašu na šanku… bacaju opušak u čašu punu pića jer ih mrzi da traže pikslu… znate i sami.

Da biste uspešno vodili medij na Internetu, potrebno je pre svega da prihvatite ovo osnovno ljudsko ponašanje. „Stari mediji“ uporno pokušavaju da se bore protiv ljudi i da ih zadrže samo za sebe. Tu je osnovna greška.

S obzirom da smo profesionalci za Internet marketing, od prvog dana smo znali da treba da radimo kao što rade uspešni mediji na zapadu: Umesto da se trudimo da zadržimo ljude na sajtu, mi radimo suprotno – pomažemo im da sa njega odu. Ovo je jedan princip koji „stari novinari“ nikako ne mogu da shvate i verovatno nikada i neće, jer se kosi sa njihovim osnovnim vrednostima.” [...]

Goran Aničić: “Društvene mreže kao izvorište informacija i evolucija novinarstva”

[...] “Širenjem i procvatom Internet društvenih mreža, postalo je mnogo lakše deliti informativne sadržaje, a samim novinarima kojih u agenciji ima oko 3.000 širom sveta mnogo je lakše da dođu u interakciju sa akterimai krajnjim konzumentima. Prema rečima same menadžerke Lauren McCullough,već sada društveni web mediji imaju centralnu ulogu u njihovom prikupljanju informacija. AP-ovi novinari su aktivni na stranicama društvenih mreža i prate trendove.

Takođe, AP ne samo da koristi medije da prikuplja vesti, većsopstvene izvore vesti prilagođava društvenim medijima, omogućavajući lakše involviranje krajnjih konzumenata, te kaskadno širenje informacija, a kao primer prilagođenog izvora navodi se lokacija wintergames.ap.org koja je bila njihov izvor vesti tokom održavanja Zimske olimpijadeu Vankuveru s početka godine. Ova web lokacija bila je prilagođena društvenoj interakcijii nudila je widget aplikacije koje se mogu koristiti za povezivanje sa drugim društvenim medijima.” [...]

Stevan Majstorović: “Era novih medijskih paradigmi”

[...] “Oni koji pišu o promenama u vrevi neprekidnog prenosa poruka putem medija, u startu moraju pristati na kompromise. Ukoliko se odluče da pišu iz ugla svoje profesije, prikaz će pomalo biti autističan, prepun profesionalnih „fetiša“, često čak i grubo odvojen od „slike“ koju opisuju. Sa druge strane, ukoliko pokušaju da ove promene sagledaju višeugaono, preti im da stvore uopštenu i dosadnu priču.

Neromantično zvuči, ali iza svih tih promena stoji novac, interesi i potrebe. Kada o medijiskim promenama priča novinar, to je često koketiranje sa gotovo sindikalnom pričom, jer zaista, klasični novinari jesu ekonomski najugroženiji ovim promenama. Tehnološki neomanijaci, će vas ubeđivati da je sve što je novo ujedno i dobro. Da je tako, retro stilovi ne bi ponovo bili u modi. Ti gikovi (geeks) sa druge strane profitiraju na ovim promenama.” [...]

Pored pomenutih blogera tekstove na ove teme npr. imaju i Vitomir Ognjanović, su-organizator Konferencije BizBuzz, i moja malenkost…

Pored predstavljenih autora pomenuo bih Danijela Bukumirovića, glavnog i odgovornog urednika portala Mondo, kao i predavača na predmetu “Online novinarstvo” privatnog Fakulteta za medije i komunikacije. G. Bukumirović u svom tekstu u MC Newsletter-u pominje važnost i preporučuje društvene medije novinarima.

Moje je mišljenje da osobe koje rade na edukaciji iz oblasti online medija i novinarstva (ali i u svim ostalim online segmentima vezanim za poslovanje) moraju da imaju ozbiljnije lično iskustvo u konverzaciji putem savremenih online medija (koje obavezno uključuje i vođenje sopstvenog bloga). Konverzacija putem društvenih medija se isključivo uči ličnim iskustvom, i što je to iskustvo ozbiljnije (čitati – više konverzacije putem online medija), stečeno iskustvo se može sistemski preneti studentima/učenicima, ako postoji i adekvatno sistemsko znanje predavača iza svega toga. Aktivnost pojedinca na Internetu je veoma vidljiva i ne može se sakriti.

Kada već pominjem ovu tematiku (online mediji i novinarstvo), po mom mišljenju mogu slobodno/odgovorno da tvrdim da su u Srbiji za sada po mojim saznanjima samo dva ovdašnja novinara ozbiljno poznaju online novinarstvo u svim potrebnim segmentima – Angelina Radulović i Dragan Radović.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pitanje iz naslova postavio je Miloje Sekulić na svom FB statusu, citirajući kraj blog posta Sanje Ratovac na temu utisaka sa londonske konferencije Social Media Forum.

Kako se kreiraju kvalitetni mediji?

Osnovu kreiranja medija predstavlja posao prikupljanja vesti koje urednici procene da su dovoljno interesante njihovim čitaocima, slučaocima, gledaocima.

Prikupljene vesti mogu se objaviti u formi u kojoj su i primljene iz nekog saopštenja, ili iz neke novinske agencije. U zavisnosti od broja novinara i njihove organizacije od strane uredništva, zavisi i koji će obim objavljenih vesti medijum sam kreirati na osnovu uzimanja izjava, istraživanja, komenatara, praćenja događaja, itd. I u jednom i u drugom slučaju (prenešene ili kreirane vesti) radi se tzv. obrada vesti, koja ima za cilj da se vesti predstavi što kvalitetnije u osnosu na uređivačke standarde medija.

Tiraž (gledanost, slušanost, čitanost) nekog medija praktično zavisi od toga koje se i kakve izabrane vesti ističu, tj. na koje je vesti uredništvo medija stavilo fokus. Uporedo sa isticanjem vesti, tiraž odlučuje i sam kvalitet “obrade” vesti, odnosno kako je vest pripremljena za javnost.

Rastom kvaliteta odabira i obrade vesti, i što su vesti pouzdanije i interesantnije, tima raste i uticaj medija u odnosu na ciljnu grupu kojoj se obraća.

Kolika je razlika između medija u Srbiji?

Kada se prethodno napisano primeni za slučaj stanja ovdašnjih medija, kao što sam u više navrata pominjao na ovom blogu, naši klasični mediji imaju nekoliko zajedničkih veoma loših karakteristika:

Između devedeset i devedeset pet odsto svih vesti koje objavljuju mediji u Srbiji za izvor se uzimaju iste novinske agencije (zato toliko liče praktično svi mediji koji objavljuju vesti), odabira se određeni veoma mali broj pristiglih saopštenja, gde na kraju ostaje 2-3 odsto prostora za vesti koje su samostalno kreirane od strane medija. Obrada vesti se praktično svodi na lektorisanje i stilsko pripremanje vesti, sa eventualnim uzimanjem izjava u vezi sa vešću za nešto važnije vesti. U delu preraspodele procentualnog udela objavljenih vesti u odnosu na njihovo poreklo, praktično svi mediji pokušavaju u što većem procentu da naplate objavu vesti iz različitih organizacija, pa tako mi već duže vreme imamo mogućnost da “pratimo” aktivnosti različitih organizacija putem medija zbog toga što su iste organizacije to platile. Ako novinari i pronađu neke informacije ili čitave vesti preko Interneta, skoro je pravilo da se ne navodi izvor odakle je preuzeta vest (što je inače praktično pravilo za većinu objavljenih vesti u medijima, jer bi se tada videlo da mediji praktično malo kreiraju sami sadržaje sopstvenog medija). Neke od primera krađe vesti (slika, tekstova) možete pratiti preko ovog sajta. U tom kontekstu je i samo pominjanje online izvora gde klasični mediji obavezno ne navedu kompletnu adresu sajta odakle je preuzeta vest – zbog toga da ne bi slučajno reklamirali isti sajt! Vlasnici medija u Srbiji, urednici i skoro svi novinari praktično uopšte ne shvataju kako bi trebalo iskoristiti mogućnosti sadašnjeg razvoja Interneta u cilju poboljšanja kvaliteta sopstvenog medijuma!

Odgovor na pitanje iz naslova

Najkvalitetniji mediji na svetu, ali i oni koji se u međuvremenu snađu u novom medijskom okruženju koje je aktuelno i kod nas, svakako će iskoristiti prednosti Interneta i radiće svoj posao na način kako to i treba da se radi, a to je i skupljanje interesantnih vesti i “pisanje” (kreiranje) vesti…

Oni koji ne znaju će samo skupljati vesti…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)