Planeta Srbija

...Još me bude misli lude,Još za tebe pitam ljude,...Džej RamadanovskiStrah me je.Vrtim se po hodniku.Novembar 1990. Sneg. Hladno. Meni nije. Verujem da imam temperaturu. Proliv i groznica su me već prošli.- Ajde, uđi!Ušao sam.- Raskomoti se.Skinuo sam jaknu. Okačio na čiviluk.- Dođi.Ušao sam u manju prostoriju.- Sedi i obuj ovo.Seo sam. Natakao sam nešto belo na kanađanke.Stolica. Nova. Nema rukohvate.Pokušavam da sednem u polu-sedeći-polu-ležeći položaj. Neudobno.Prekrivaju me nečim belim. Čaršav? Peškir? Ne znam, spremam se da se onesvestim.Ekipa se priprema. Njih troje plus sestra.- Zini.Ubod. Ubod. Ubod. Ubod. I tako 12 puta. U jezik, takođe.Tada nisu bile u upotrebi insulinske igle. Osećam svaki probod. Čini se, osećam zid igle.Trne vilica.Usta puna pljuvačke. Ne mogu da gutam. Okus krvi.Spušta se stolica. Više ležim. Nemam za šta da se uhvatim. Strah.Prekrivaju glavu. Više ne vidim ništa. Slušam okolinu. Kreću se.- Probali smo kupus. Nije još speman.- Naša paprika dobra...- Sestro, sisaljku...- Moj kafiol nije uspeo...Osećam otvaranje usta. Drže me za čelo. Pretpostavljam da vuku vilicu.Unezveren sam.Kretanje i lagana konverzacija. Opuštam se malo. Puls, prihvatljivih 150.- Sestro, testeru.Strah. Puls 200. Šta testeru??!- Ako ti je loše digni ruku...Ne mogu. Paralisan sam. Panično kolutam očima. Belo. Vidim samo onaj beli pokrov, peškir, ili šta je već.Spustim pogled pored nosa. Između nosa i onog peškira otvor.Vidim svoju usnu.Razvučenu.Osećam po nogama neke kablove.Tiho bzzzzzzzzz.- Sestro, pojačaj radio.Džej Ramadanovski.Urezuje se u sećanje. Zanavek.Čujem glasnije bzzzzz.Vidim samo svoju krvavu, donju, usnu... i bele rukavice. Testera seče moju kost.Nema bola. Samo strah.Suza kreće. Druga za njom.Strašno je čuti rezanje sopstvene kosti.Tišina. Užurbani su. Osećam tenziju u vazduhu. Plačem. Od užasa.- Konci.- Sutra idem da kupim onu bluzicu.- Ovo je moglo da bude čupavo...- Onu što pričaš već mesec dana?- Drži ovde.- Da, tu. Mnogo mi se sviđa.- Sestro, spremite sledećeg... za jedno pola sata...Umor.Bol je došao kasnije.Stah je postojao i ostao.U Boru, oralna hirurgija. Mislim da je ta operacija bila apikotomija, aprikotomija ili tako nekako... Za ekipu običan radni dan... Za mene... Eh...Ovih dana sam bio 5 puta na vađenje. Razno korenje.Umor. Stah i bol.Šta ću kada imam očajne zube... Toliko puta popravljani da više nema šta da se popravlja...Neke stvari se moraju srediti... a ja se i dalje PLAŠIM zubara.

Obično u ovo vreme se prave rekapitulacije. "Zatvaraju" se kalendarske godine i prave se godisnji izveštaji... Pa ako je već tako, ajd... da krenemo polako... Samo, ne bih ja o tome šta JESAM a šta NISAM uradio. Ja ću samo da napravim dve liste. Ono što me je oduševilo i ono što me je iznerviralo. Stavke su samo nabrojane, bez ikakve "težine". Sve me je nerviralo ili oduševljavalo podjednakom

Onomad sam sklanjao zimsku garderobu. Pralo se i skladištilo za sledeću sezonu. Prepipavajući po džepovima, nađem na jednoj staroj i zaboravljenoj košulji, papirić. Neka priznanica na 100 i kusur miliona. Valjda nešto plaćano, šta li... Pitam se, što li sam uopšte čuvao to papirče?!? Biće da je bilo mnogo važno... Razmišljajući o tome, što bi se u pesmi reklo "... i tako to krene, pa stignem u

Sinoć, čuj sinoć, noćas, oko 02:30 žena me histerično budi i viče "Zapalila se kujna!" Izbezumeljen, bunovan, skačem na noge i zatičem u kuhinji zlo! Dim kulja na sve strane! Ljut, opor, smrdi plastika ne možeš disati. Mrak u kući. Vidi se samo vatra izi Alfa - pećke. Prva pomisao: Zapalila se drva za ograv! Nije. Pored vrata, u kuhinji, sa leve strane, tinja žar i mala vatrica. Dim odatle

Prođe i ovaj godišnji odmor... Tjah... A baš sam se lepo odmorio... Ljudi moji, nemate pojma kako je dobro ne ići na posao! Ne uključiti comp ceo dan (ma šta dan, ne uključiti ga mesec dana!!!), ne slušati budale koje te "savetuju", ne slušati budale koje te ne savetuju... Uh, da mi je tako do penzije... A da mi ne bude baš, baš dosadno, pobrinuo se podmladak, ljubi ga ćale! Za sve one koji

E, pa, svete, da se upoznte. Ovo je moj sin: Rođen u prošli utorak (18.09). Ima 4,8kg i visok je 0,6m, tek da se zna! Sutra dolazi konačno kući! Na ovoj slici je star tek 10ak minuta, i malo je iznerviran, jel... ali... za koju nedelju, videćete ga u pravom svetlu! Ponosni ćale

Večito nešto kukam.... E, pa... sad ću malo da se hvalim... U subotu sam postao ponosni vlasnik nove gitare! Zapravo pošli smo da kupimo kameru, ali nešto nismo bili oduševljeni cenama... I onda, onako btw, kad smo već tu, bacio sam pogled i na gitare. Odavno se meračim da kupim jednu. Zapravo, od onomad. I onda... wow men... Oči su mi je ostale u izlogu. Odmah sam se odlučio da pazarim neku.

Novembar mi je oficijalna noćna mora. Bedniji deo života godišnjeg. To vuče korene još od nekih ranih trauma doživljenih inkriminisanog meseca. Pa, sad... ovaj sadašnji 11 mesec je protekao prilično mirno... ali... Protekle nedelje decembra su nadoknadile sve propušteno... Stiglo me... Ili da kažem još bolje, krenulo me... Boga molim da se završava ove nedelje... No da krenem redom: Novembarsku

Prekjuče, čeprkajući po kući, gde je bila locirana zimska garderoba, nađoh starog, dobrog druga. Spakovana u futrolu, stajala u ćošku. Moja Gitara. Ih... Prošli smo zajedno tuce svetova, kilometre, vojsku, albume, žurke... Čuda... Ma, sve... Sa Earthwood-ovim bronzanim žicama... WOW, man!!! Zlo kako to dooobro zvuči... Mnogo sam voleo taj zvuk... metalan... a mek... A inače, tamburam, pa, ima

Pre svega: Ovaj tekst nije namenjen onima koji su uradili banere (oni se barem bore sa svoje strane koliko mogu i njima svaka čast) već onima koji znaju a ćute!!! Inače ne spadam u likove koji se interesuju/gube vreme/prate/bave politikom, ali ovo me je dodirnulo. (Za manje upućene: videti ovaj link) Mislim, nisam kompetentan da se bavim analizama političkog stanja, ekonomskog sranja, i

Pre svega: Ovaj tekst nije namenjen onima koji su uradili banere (oni se barem bore sa svoje strane koliko mogu i njima svaka čast) već onima koji znaju a ćute!!! Inače ne spadam u likove koji se interesuju/gube vreme/prate/bave politikom, ali ovo me je dodirnulo. (Za manje upućene: videti ovaj link) Mislim, nisam kompetentan da se bavim analizama političkog stanja, ekonomskog sranja, i

Dobro bre, perverznjaci jedni, nisam mislio to!!! Hteo sam nešto drugo reći... Po povratku iz Novog Sada, a u pauzi između 2 telefonska poziva, bacih pogled na mail. Impresivnih 857 mailova za 3 dana. Uglavnom poslovni, forumi i RSS. Uobičajno. I nekih 5-6 spama. Pošto je Outlook takav kakav je (ne bih o tome što baš njega koristim jer ga i koristim što moram...), on prikaže sadržaj prvog maila.

Dobro bre, perverznjaci jedni, nisam mislio to!!! Hteo sam nešto drugo reći... Po povratku iz Novog Sada, a u pauzi između 2 telefonska poziva, bacih pogled na mail. Impresivnih 857 mailova za 3 dana. Uglavnom poslovni, forumi i RSS. Uobičajno. I nekih 5-6 spama. Pošto je Outlook takav kakav je (ne bih o tome što baš njega koristim jer ga i koristim što moram...), on prikaže sadržaj prvog maila.

Čitam jutrost blog sa linka iz naslova pa me asocira na male ankete koje sam priređivao svojoj okolini: "Šta bi prvo uradio(la) da dobiješ milijarde jevrića na nekom lotou?" Generalni zaključci su: 1. Ljudi (pa da nekažem SRBI) ne slušaju ono što im pričaš! 2. Ljudi ne razmišljaju o temi o kojoj govore, uopšte! 3. Ljudi su mnogo skromni! Dakle, niko, ali niko, do sada nije skontao da je u

Čitam jutrost blog sa linka iz naslova pa me asocira na male ankete koje sam priređivao svojoj okolini: "Šta bi prvo uradio(la) da dobiješ milijarde jevrića na nekom lotou?" Generalni zaključci su: 1. Ljudi (pa da nekažem SRBI) ne slušaju ono što im pričaš! 2. Ljudi ne razmišljaju o temi o kojoj govore, uopšte! 3. Ljudi su mnogo skromni! Dakle, niko, ali niko, do sada nije skontao da je u