Planeta Srbija

Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili se radi o online biznisu, za koji su pre mog početka rada već uložena značajna sredstva. Sa druge strane, imao sam prilike da pričam sa online preduzetnicima koji su uložili godine rada i dosta sredstava u razvoj nekog online posla/projekta.

U obe vrste slučajeva praksa pokazuje da je potrebno između godinu dana do tri godine da nadležni projekta/biznisa shvate tačno šta je sve potrebno dodatno uraditi (ili kako je trebalo nešto uraditi na početku Internet projekta) da bi se poboljšale poslovne performanse.

Ili inicijalna sredstva ili vreme!

Problem je u tome što kod ovakvih tipova poslovanja (preduzetnik bez određenih znanja o tome kako se posluje, ili kako se kvalitetno koristi Internet u poslovne svrhe) obavezno dešava da bi se uštedelo značajno vreme i sredstva,  da je od samog početka projekta/posla postojalo određeno znanje o tome kako se radi posao na Internetu (Internet prodaja, promocija, komunikacija).

Kod usvajanja sistema poslovanja/promocije/komunikacije preko Interneta postoje samo dva načina dolaženja do “formule uspeha” u poslu:

Potrebno je biti u online poslu između godinu i tri godine da saznate sve što je potrebno da biste online biznis radili kako treba (iskustvo). Potrebno je imati dovoljno inicijalnih sredstava da biste “kupili” iskustvo koje vam skraćuje perid dok ne dođete do potrebnog iskustva u online poslu.

Optimizacija online poslovanja i komunikacije

Internet je praktično alat/sredstvo za unapređenje poslovne komunikacije, ako se posmatra poslovna primena Interneta. Da bi alat bio efikasan, potrebno je znati nekoliko osnovnih stvari:

Zašto se koristi određeni alat u odnosu na konkretne potrebe kompanije  (definisanje strategije)? Kako se koristi određeni alat (definisanje i sprovođenje određenih taktika)? Ko će da koristi određeni alat (određivanje ljudskih resursa)? Koliko će to sve da košta (određivanje potrebnih finansijskih resursa)? Kako ispratiti efekte u odnosu na uložena sredstva i vreme (ocenjivanje efekata)?

Optimizacija korišćenja Interneta u poslovne svrhe omogućuje da se postojeća znanja o stanju online tržišta i načini kreiranja održive strategije online poslovanja primene u konkretnom poslovnom projektu da bi se uštedelo vreme i sredstva do dolaska ka željenim (realnim) efektima online poslovanja.

Primeri:

Problem: Često mi se u poslednje vreme dešava da pričam sa osobama koje žele da uđu u online biznis tako što imaju određenu ideju o tome šta bi radili (”pregledali smo sajtove iz te oblasti, i znamo šta ćemo raditi što ostali iz te oblasti ne rade”), bez ikakvih znanja o tome kolika je cena kreiranja Web sajta i njegovog održavanja i koliko je para potrebno za promotivne aktivnosti koje će na kraju doneti neki rezultat.

Najgore u ovom slučaju jeste što ne postoji znanje o realnim mogućnostima zarade na tom tržištu, pa su očekivanja o prihodima obično potupno nerealna, dok ne dođe do konkretne realizacije projekta (a tada je već kasno – uloženo je puno para).

Rešenje: Nemojte ulaziti u online biznis koji ne poznajete bez “zaleđine” u nekom klasičnom biznisu.

Često mi se dešava da u ovakvim slučajevima savetujem da je bolje za te pare otvoriti prosečnu pekaru koja će ranije doneti više para, nego što ćete iste pare “proćerdati” u online biznisu, bez sigurne perspektive vraćanja uloženih sredstava. Tada im predložim alternative u varijantama gde se eventualno može uložiti u online biznis (kod nas), a da je povrat investicije izvesniji.

Problem: Možete i sami veoma često videti primere “bildovanja” Facebook fanova, ili u poslednje vreme Twitter pratilaca, gde je sam cilj po sebi imati određeni broj “objekata” kojima se kasnije može “zasipati” onim što odeljenja/agencije iz oblasti klasičnog marketinga i PR-a podrazumevaju pod svojim poslom. Ovakve stvari se dešavaju u 99 odsto svih organizacija koje inače nemaju izgrađene metode merenja efekata svojih komunikacionih aktivnosti, a naročito merenje efekata komunikacije sa aspekta direktnog/indirektnog efekta poslovne ciljeve (ispod jedan odsto svih kompanija na svetu ima izgrađene sisteme merenja efekata komunikacije).

Rešenje: Bez izgrađenog sistema merenja efekata online komunikacije i edukacije iz ove oblasti nemojte ni ulaziti u ozbiljnije sistem online komunikacije!

Optimizacija sistema online komunikacije podrazumeva znanja i rešenja koja omogućuju definisanje tačnih povoda i ciljeva zašto se rade određeni načini online komunikacije (a ne čista “filatelija” – skupljanje fanova i pratilaca), i koji su efekti ovih tipova komunikacije/dijaloga.

Optimizacija poslovanja i komunikacije preko Interneta može se uporediti sa naprednom upotrebom nekog softverskog rešenja (npr. MS Word): Vi možete znati kako da obavite potrebne akcije u softveru da biste završili posao, ali sa poznavanjem naprednih opcija iz iste oblasti primene softvera možete isti posao završiti mnogo kvalitetnije i drastično brže.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre nekoliko godina razmišljao sam o tome da napravim neki priručnik na temu da postoji pretraživanje Interneta van Google-a, a u praksi edukacije sam došao do saznanja da je možda bolje prvo objasniti šta se sve može i na koji način pretražiti preko samog Google-a, pa onda eventualno ići dalje…

Ovaj tekst možete shvatiti kao kratak podsetnik na temu kako bolje iskoristiti postojeće prednosti pretraživanja putem Google-a, u zavisnosti od toga šta hoćete da pronađete (članak se ne bavi drugim servisima koje Google nudi).

Osnove pretraživanja

Generalno posmatrano, postoje dve osnovne vrste pretraživanja Interneta:

1. Pretraživanje putem ključnih reči ili fraza (ono za čega se Google primarno koristi kao pretraživač)

2. Pretraživanje putem kategorija – Direktorijumi (od opštih ka pojedinačnim kategorijama) – kao što su to npr. servisi http://dir.google.com/, http://dir.yahoo.com/ ili kod nas http://www.krstarica.com/lat/katalog/Biznis_i_ekonomija/, http://www.globalnoselo.com/, itd.

Razvoj Weba u poslednjih deset godina postavio je sistem pretraživanja na takav način da veliki broj osoba koje koriste Internet ni ne zna da postoji ovaj drugi sistem pretraživanja (putem kategorija), iako se s vremena na vreme naleće na ovakve sajtove koji obično služe za osnovnu varijantu dizanja rejtinga na pretraživačima (tzv. katalozi linkova).

Za razliku od klasičnog pretraživanja putem ključnih reči (ili fraza), kod pretraživanja putem kategorija za rezultate dobijate Web sajtove koji su svrstani u određene kategorije, što se u ovo vreme može veoma lepo iskoristiti za istraživanje neke industrije (privredne grane) ili konkurencije.

Pretraga putem operatora pretraživanja

Kada koristite Google (ali i druge pretraživače koji su zasnovani na pretrazi putem ključnih reči), veoma je zgodno znati osnovne skraćenice koje vam mogu pomoći u preciznijem pronalaženju rezultata pretraživanja (Google članak na ovu temu):

Kada otkucate jednu ili više ključnih reči u polje za pretraživanje, verovatno ste primetili da Google u rezultatima pretrage označava (bold) SVE ključne reči koje ste ukucali. Google pri osnovnoj pretrazi koristi logički operator “i”, koji omogućuje da pronađete Web stranice koje imaju “i” ključnu reč1 “i” ključnu reč2, itd. To je kao da ste otkucali operator “+”, tj. +ključnareč1 +ključna reč2. Ako želite da pretražujete fraze (jedna pored druge ključne reči – npr. “dragan varagic”), tada je potrebno da zbir ključnih reči koje želite zajednički da pretražujete stavite u navodnike (”"). Tada za rezultat pretraživanja dobijate npr. i sledeće varijacije – “Dragan Varagić”, “Dragan Varagic” Ako želite da pronađete određene stranice koje imaju određene ključne reči (fraze), ali bez određene ključne reči (fraze) – npr. tražim Opel, ali ne i Opel Kadet, možete otkucati Opel -Kadet. U ovom slučaju operator “-” uz ključnu reč govori pretraživaču da ne želite rezultate pretraživanja koji sadrže tu ključnu reč. Operator “*” omogućuje da uz neku ključnu reč (frazu) dobijemo njene različite varijacije, kao npr. Opel * daje za rezultat pretraživanja različite proizovde Opel vozila koje možete pronaći. Operator “site:” omogućuje pretragu u sklopu stranica nekog sajta, kao npr. site:pretraga.rs ili site:.rs daje mogućnost pretrage u sklopu pomenutog sajta ili domena. Operator “link:” omogućuje da dobijete za rezultat pretraživanja Web stranice koje linkuju određenu Web adresu. Npr. link:http://www.draganvaragic.com/. Veoma je važno znati da Google konkretno ne daje baš sve linkove koje ima za određenu Web adresu, jer to (linkovanje sajta/stranice) predstavlja inače osnovu optimizacije za pretraživače (odnosno pozicioniranje sajta/stranice u rezultatima pretraživanja).

Praktično sve ove operatore možete pronaći na stranicama napredne pretrage, s tim da tamo postoji još mogućnosti (isprobajte ih), od kojih preporučujem pretragu po vrstama dokumenata (fajlovi, datoteke) – npr. .ppt, .pdf, .doc…, po državama ili jezicima, itd.

Pored pretraživanja ovog tipa, i očiglednih specijalizovanih pretraživanja slika, videa, blogova… Možete videti još interesantnih specijalizovanih pretraživanja na ovoj i na ovoj stranici (pregledati CELU stranicu, do kraja).

Od specijalizovanih pretraga izdvojio bih Google Scholar za pretragu naučnih radova (referenciranja), kao i Google Alerts koji omogućuje da se pojava neke nove Web stranice u rezultatima pretraživanja stiže na vaš e-mail.

Google i “više” (”more”)

Ako nakon postavljanja nekog upita koristite link “više” ili “more” sa leve strane, pored rezultata pretraživanja, videli ste da možete veoma lepo ograničiti rezultate pretraživanja u odnosu na različite vrste potreba (ovde su predstavljene najinteresantnije opcije, ostale isprobajte):

Google vesti (pretraga vesti) omogućuje pretragu lokalizovanih vesti (na srpskom jeziku, i/ili iz Srbije), iako za sada još ne postoji prva stranica ovog veoma korisnog servisa. Google ažuriranja (updates) omogućuje pretragu Facebook i Twitter statusa (statusphere) u realnom vremenu, za razliku od opcije pretrage Najnovijih rezultata (”Najnovije/Latest”) koja daje i druge Web izvore kada postanu dostupni (u realnom vremenu). Interesantno je uporediti ove dve opcije pretraživanja sa konkurentnom opcijom Bing Social. Po mom mišljenju, Bing Social je za sada bolji. Pretraga diskusija (discussions) je veoma interesantna opcija kada želite da imate predstavu o tome na kojim se sve forumima pominje vaše ime, proizvod, usluga, firma, itd. Pregledi stranica omogućuje da pri datim rezultatima pretraživanjima dobijete i sliku izgleda stranice sa rezultatom pretraživanja (preview). Prevedena pretraga (Google Translate) je opcija koji postoji od nedavno i omogućuje da pretražujete internacionalne sajtove nad kojim je prvo vaš upit preveden (na dati jezik), pa su rezultati pretraživanja prevedeni na srpski jezik (u slučaju pretrage na srpskom – Google.com, ili na Google.rs – srpski jezik). Probajte (ako niste), interesantno je.

Google i pretraga na engleskom (ili drugim “velikim” jezicima)

Ako koristite Google na nekom od svetskih jezika, primetili ste da postoji mnogo veći broj opcija nego što je to slučaj u ovim krajevima. Google polako lokalizuje svoje različite opcije pretraživanja, pa kada to uradi do (njima) dovoljnog nivoa, tada pušta taj servis i za određeni jezik/državu.

Ako prebacite Google na engleski jezik (ili ga inače koristite), primetićete da ima mnogo više opcija u proširenoj pretrazi (More options) od slične opcije na srpskom jeziku, kao što je npr. pretraživanje proizvoda (shopping) i filtriranje pretraga u odnosu na manji ili veći broj online prodavnica u rezultatima pretraživanja.

Google Social je jedna od (po meni) najozbiljnijih opcija pretraživanja koje Google trenutno nudi, i koja je moguća za korišćenje pod uslovima: - Google je na engleskom jeziku, - Ulogovani ste na Google sa vašim nalogom, - Napravili ste svoj Google profil. Google profil se kreira preko stranice – Podešavanja -> Podešavanja Google Naloga.

Google Social omogućuje pretragu u vašem krugu društvenih kontakata (Facebook, Twitter, Web sajt RSS…). Što više podataka ostavite o sebi, Google će pronaći više vaših kontakata, preko kojih ćete moći da pretražujete u obimu preporuka onih kojima bi trebalo da inače verujete.

Nearby Search omogućuje potpuno lokalizovanu pretragu u odnosu na mesto stanovanja, ili zadato mesto, region i državu. Kod nas se za sada teško dobijaju ovakvi rezultati pretraživanja (ima ih pomalo, kao i za pretragu Google mapa), ali u razvijenijim državama su veoma uobičajeni i u standardnim rezultatima pretraživanja. Wonder wheel (točak želja) daje simpatične vizualizovane rezultate pretraživanja. Timeline (Google Trends) daje rezultate u odnosu na određeni zadati vremenski period i njihovo pojavljivanje u rezultatima pretraživanja (učestalost pojavljivanja). Po default-u dobijaju se rezultati iz svih vremenskih perioda u kojima se na Webu pominje traženi upit.

Preporuka: Bilo bi dobro da isprobate sve moguće opcije pretraživanja koje daje Google, pa da “pribeležite” šta bi ste mogli da iskoristite pri narednim pretragama Weba za uspešnije i brže pronalaženje onoga što tražite.

Rating: 5.5/10 (2 glasova cast)

Jedan od najjednostavnijih promotivnih saveta za one pojedince i firme koji su u poslu edukacije jeste da kreiraju sajt/magazin/blog na temu saveta iz oblasti koju pokrivaju svojom edukacijom.

Iz oblasti osnova rada na računarima i Internetu, ovom prilikom bih preporučio da koristite online lokacije kao što su Kombib saveti (računari i Internet), Praktikum.rs (korišćenje uglavnom MS softvera), Ebizmags (e-poslovanje)…

Slobodno u komentarima možete ostaviti linkove do vaših favorita kada se govori o sajtovima koji se bave osnovama rada na računarima i Internetu.

Blog Baguje.com

U poslednje vreme, moj favorit kod ovog tipa Web lokacija jeste blog Baguje.com.

Način kako sam ustanovio da mi je baš ova Web lokacija favorit za oblast članaka o osnovama komjutera i Interneta, jeste činjenica da sam baš na ovom blogu proveo najviše vremena čitajući pojedine savete za koje me je interesovalo kako su napisani. I mislim da su stvarno napisani za početnike koji su tek krenuli u korišćenje kompjutera i Interneta.

Npr. priča o dodatnim opcijama pretraživanja putem Google-a (iako ih ima još mnogo) – sasvim dovoljno za početak da se početnici zainteresuju…

Ili npr. činjenica da je veoma popularan tekst o tome kako napraviti FB nalog ili da napravite FB fan stranicu.

Sajt/blog Baguje.com nastao je 2008. pod imenom Kako da…, a kasnije je promenio ime u poznati naziv za greške na kompjuteru (bag/bug).

Iskreno, nije mi baš jasno zašto je adresa sajta praktično izraz bagovati/bagovanje u padežu, jer se to teže pamti. Nadam se da će uspeti da postanu jedna od najboljih Web lokacija ovog tipa  svojim kvalitetom tekstova i pažnjom koju bi mogli da skrenu odabirom tema.

Pregledajte sami kategorije koje vas interesuju, pa ćete sami steći mišljenje o ovom blogu. Uporedite napisano sa sličnim sajtovima tako što ćete istu tematiku pretražiti preko pretraživača, pa videti ko je najbolje po vama opisao posmatranu tematiku…

Mislim da će se u narednom periodu pojaviti veliki broj Web lokacija sa sličnom tematikom, jer je to ipak najjednostavniji način da se promoviše edukacija iz ovih oblasti. Jedva čekam da se to desi, jer će porasti ponuda i kvalitet članaka o osnovama rada na kompjuterima i Internetu – konkurencija je čudo!

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Jedana od najvećih opštih nepoznanica prilikom kreiranja Web sadržaja jesu razlozi zašto bi bilo potrebno postavljati neke linkove u tekst, i koje linkove postavljati. Takođe, veoma često mi se dešava da značajan broj osoba postavlja pitanje mailom ili direktno na komentarima mog bloga po principu: “Hej, ovde ima suviše linkova u tekstu, nemam vremena da pogledam sve to, što toliko linkova?”

Veliki broj osoba zbog nedostatka vremena i zbog ne-poznavanja tehnika brzog čitanja online tekstova (tzv. skeniranje tekstova), nije u stanju da pročita veliki broj sadržaja o tematici koja je čak i veoma interesantna čitaocu (o načinima skeniranja tekstova pisaću drugom prilikom).

Do nedavno nisam znao da bez obzira na činjenicu što je veliki broj online tekstova linkovan (poseduje linkove u tekstu), veliki broj osoba nema saznanje o tome čemu služe ti linkovi kada su sami u poziciji da pišu tekstove. Ovo naročito važi za urednike i novinare (a o predstavnicima PR struke da ne pričamo), i iz tog razloga stvorena je čitava oblast – Link Journalism, koja se obraća novinarima da im objasni koji smisao linkovanog teksta.

Smisao postavljanja linkova u tekstu

Pisanje teksta na Webu, za razliku od klasičnog teksta, omogućuje značajno obogaćivanje informatija o tematici članka, upravo korišćenjem veza (linkova) do tekstova (audio, video, grafičkih, i ostalih vrsta sadržaja) daju se čitaocu dodatne informacije o obrađivanoj tematici, za koju nema mesta u tekstu, ili bi trebalo praviti dodatni tekst, i sl.

Veze u tekstu se mogu praviti sa online sadržajima koji su bili inspiracija ili su korišćeni kao materijal za kreiranje samog teksta, kao i što je sasvim uobičajeno linkovati sopstvene tekstove (tekstove sopstvenog medijuma) koji su u vezi sa aktuelnim tekstom (dodatno pojašnjavaju aktuelni tekst).

Zašto je linkovanje problem?

Linkovanje teksta se doživljava kao dodatni nepotrebni posao pri kreiranju online sadržaja, koji dodatno troši vreme, naročito u slučaju ako je potrebno pronaći neki tekst iz sopstvenog medijuma za linkovanje. Urednici ovako nešto veoma tolerišu, jer ni sami ne shvataju pravi misao linkovanja, a sa druge strane bitnije im je da se tekst brže završi u odnosu na to da u sebi ima linkove (interno linkovanje srodnih tekstova povećava broj otvorenih stranica sajta).

Činjenica da neki sajtovi imaju na kraju teksta (ili negde oko teksta) boks sa srodnim tekstovima, nije dovoljno efikasna kao sam link u skopu teksta.

Linkovanje kao alat promocije

Jedan od najčešćih razloga zašto klasični mediji na svojim sajtovima ne upotrebljavaju linkove u tekstu jeste strah da na ovaj način besplatno  promovišu neke online lokacije, a naročito je “opasno” linkovati konkurenciju. Koliki je ovo problem može polužiti vest iz NY Times-a o tome da su glavni SAD mediji počeli međusobno da se linkuju!

Ono što su pre nešto više od godinu dana (!) shvatili američki glavni mediji jeste činjenica da se linkovanjem na Webu daje nova vrednost online sadržaju, što je važnije za povratak čitalaca od činjenice da su isti mediji linkovali konkurenciju (čitalac svakako lako može da ode na sajt konkurentnog medija i da pročita neki tekst, ali linkovanjem medijum skraćuje vreme istom čitaocu).

Kada se na ovakav način posmatra linkovanje na Webu (Web je mreža međusobno povezanih Web sajtova sa linkovima), na ovaj način svi dobijaju – čitaoci dodatne korisne informacije, mediji koji linkuju interesantne izvore informacija dobijaju na većoj relevantnosti tekstova (da podsetim, jedna od najznačajnijih aktivnosti na Twitter-u je deljenje interesantnih linkova), a linkovane online lokacije dobijaju promotivne efekte!

Što je online sadržaj interesantniji, imaće više linkova sa različitih strana Weba.

Primer Trackback promocije

Jedan od razloga zašto u blogovi posebno interesantni u promotivne svrhe jeste mogućnost linkovanja drugog bloga, koji to linkovanje postavlja u komentar adekvatnog blog teksta (tzv. trackback – pogledati detaljnije o promociji blogova u besplatnoj knjizi Blog osnove).

U datom primeru, osobe koje dolaze na tekst u kojem se nalazi trackback u komentaru, idu i na taj blog da pročitaju dodatni tekst na ovu temu.

Osoba koja kreira tekst na ovaj način (linkuje blog koji ima trackback opciju) dobija dodatnu posećenost bloga, a onaj ko dozoljava trackback opciju podstiče vlasnike ostalih blogova da češće linkuju posmatrani blog (jer im se isplati – dobijaju posetu sa tog bloga).

Naravno, veoma je bitno imati meru i linkovati kada stvarno postoji razlog i potreba, jer u suprotnom efekti mogu da budu trostuko loši:

Vlasnik bloga koji ima opciju trackback će početi da vas vidi kao spamera (ako preterujete sa linkovanjem). Korisnici koji kliknu na link i dođu na vaš blog videće da je to klasičan mamac bez sadržaja Ostali stalni posetioci bloga sa trackback opcijom videće da vi pokušavate da spamujete, pa neće imati dobro mišljenje o vama.

Zaključak

Jedan od najjednostavnijih načina da naučite kako dobro linkovati tekstove jeste da pratite sa razumevanjem šta rade druge osobe koje linkuju svoje online sadržaje. Trebalo bi da procenite da li su to linkovi koji po vašem mišljenju odgovaraju datom online tekstu (da li je autor dao dobre linkove koji dodatno objašnjavaju/informišu o tematici teksta), i da li postoji i neki promotivni efekat linkovanja u posmatranom tekstu.

Posle određenog vremena posmatranja, bićete u situaciji da samostalno vidite kako ćete najbolje linkovati vaše tekstove.

Rating: 9.3/10 (3 glasova cast)

Često sam u situaciji da posmatram kako različite osobe počinju sa blogovanjem (studenti, osobe iz posla koje “ubeđujem” da krenu sa blogovanjem, klijenti…). Kao i uvek, najteže je napraviti prvi korak, a u slučaju pokretanja bloga to je prvi tekst (blog post, ili kako neki kažu “prvi blog”).

Saveti za pisanje prvog blog post-a:

Kada treba početi sa pisanjem bloga, prvo je potrebno odrediti tematiku, ali to ne mora da bude veoma detaljno, može generalna predstava o tome šta ćete pisati. U tom kontekstu prvi tekst na blogu svakako ne treba da bude uvod - blog nije knjiga, prvi tekst na blogu može početi sa bilo kog mesta, najbolje je početi od nečega zanimljivog iz oblasti koju ste odabrali. Nikako ne treba čekati na pravljenje strukture kategorija na blogu. Sam blog softver omogućuje jednostavno kreiranje novih kategorija, pa je preporuka da kreirate kategoriju tek kada napišete tekst, pa vidite u kojoj se on kategoriji nalazi u odnosu na tematiku bloga. Ovo pravilo važi za one pojedince koji gube eliku količinu vremena na smišljanje strukture budućeg bloga. Ako imate rok da krenete u određenom momentu pisanje bloga (što se meni često dešava, da “teram” pisanje prvog posta), veoma je loše napisati bilo šta - samo da se krene, ili još gore - kopirati neki tekst zbog “nedostatka inspiracije”. Ako je već takva situacija - hoćete da pokrenete blog, a ne znate o čemu da pišete (odabrali ste temu), sačekajte malo… inspiracija će sigurno doći…

Prvi blog post može često da opredeli čitaoce da krenu da vas odmah prate, i lepo je kada on nije u kategoriji “prvi mačići se u vodu bacaju”. Ako ipak to za početak nije moguće, plan “B” je da ipak samo nešto napišete, pa ćete valda u sledećem postu “doći na svoje”.

U svakom slučaju, mora se početi…

Većina tekstova na blogu (a naročito prvi post) bi trebalo da ima neki poziv na akciju čitalaca, tekst treba da ima svoj cilj - bez obzira koliko je kratak (šta ste time hteli da kažete), a naročito bi trebalo da bude konkretan tekst - nemojte pisati nešto generalno što već svi znaju.

Da bi se to izbeglo, najjednostavnije je pisati o nekom ličnom iskustvu, slobodno u prvom licu - lično iskustvo najbolje poznajete, i imate mogućnost da autorski jedinstveno opišete šta vam se desilo.

Veoma je dobro da je tematika prvog posta takva, da se odmah možete linkovanjem u tekstu pozvati na neki relevantni izvor (sajt novina, Wikipedija, neki poznatiji blog…), da bi ste potvrdili svoje tvrdnje. Najveći uspeh bloga je kada se svrstava u kategoriju relevantnih.

U svakom slučaju, pre pisanja prvog blog post-a, preporučujem da pročitate besplatnu e-knjigu “Blog osnove“.

Slobodno dodajte neke vaše savete o tome kako početi pisanje bloga…