Planeta Srbija

Kada danas nisam poginuo, nikada neću. Kratko i jasno, tim rečnikom. Evo, već dva dana idem biciklom na posao da bih izbegao popodnevnu vrevu i toplotu, kako se ne bih istopio prilikom ulaska u automobil i sedanja u kožni enterijer, a bez klime.

Elem, današnji događaj je zaista neverovatan a pogotovo kada se gleda iz ugla jednog diplomiranog saobraćajnog inženjera. Pretposlednja raskrsnica na dolasku na posao. Metalik siva Opel Astra Classic stoji na pešačkom, a vozač priča sa nekom devojkom. Koliko sam gestikulacijom razumeo iz daljine - pitao čovek za nešto. Devojka ode, auto krene napred, ja pogledam u semafor za pešake / bicikliste polako se približavajući (jedno 10-12km/h) i vidim zeleno. Usporim malo, a auto umesto da nastavi napred, krene unazad i...

...i pokupi me na pešačkom prelazu desnim delom zadnjeg branika. Srećom on je išao sporo, ja sam išao sporo, tako da sam samo spao sa bicikla, dva puta se dočekao na levi dlan i naravno, počeo iz momenta (kao pravi Srbin) da psujem iz sve snage. Inženjerski naravno...

Pa dobro čoveče, otkud se na raskrsnicu ide UNAZAD!?!? Jel' vidiš da mi je zeleni signalni pojam!Pa... pa, crveno je bilo za moj pravac, pa rekoh da se vratim nazad...

Onda shvatim šta je čovek hteo da uradi. Pitao je za smer, dok je pitao semafor je izređao ciklus, i njemu je onda bilo crveno a pešacima i biciklistima zeleno. E, onda je čovek, potpuno inteligentno, odlučio da se vrati nazad. Istinu za volju, mene nije video, jer sam se približavao brže od njemu očekivanog (verovatno je gledao u levi i srednji retrovizor), a ni ja nisam očekivao da krene unazad. Tako da... ne mogu ga kriviti zato što me nije video, ali jakako mogu zato što je krenuo unazad kolima na raskrsnici.

Prošao sam ok. Ubijen u pojam, doduše, i sa jednom gadnom posekotinom na levoj potkolenici. Nažalost i moj dragi bicikl je imao posledice u vidu žestoko ogrebanog i blago iskrivljenog sica, i iskrivljenog kormana (ne same šipke, već pozicije) - to sam odmah na mestu ispravio. Ali sada moram da jurim novi sic, da se sa tim cimam... damn! Da ne komentarišem to što sam se žestoko iznervirao, i uprljan, blago kontuzovano došao na posao...

Pri ustajanju sa asfalta primetio sam da je Astra imala beogradske registarske tablice...

Ljudi u Srbiji, a pogotovo oni ljudi koji se bave nekim fizičkim poslom, imaju divnu osobinu i naviku da svoj posao obavljaju kao roboti. Programirani su za to što rade i nemojte ih terati da misle o svom poslu. Tu su da bi odradili to što treba i ne žele da pored svog tela zamaraju i svoj mozak. Doduše, dešava se to ponekada i nama, ali u ovolikoj meri i sa ovolikim idiotizmom... to ne.

Divne primere mogli ste juče - moći ćete i narednih dana - da vidite u Pančevu. Ulica Maksima Gorkog, ako nekoga baš interesuje, na samom početku od ulice V. R. Putnika. Radnici uzeli da obeležavaju horizontalnu signalizaciju i naišli na dva problema. Oba su rešili sami i to bez ikakvog blama, razloga za nerviranje i upotrebe mozga.

Šaht

Prvi i čini mi se najsavršeniji primer je ovaj šaht. Ne znam da li dimenzije poklopca odgovaraju dimenziji otvora - ali ako ne odgovaraju, sklonite poklopac pa farbajte. Ili tražite da se stavi novi umesto što ste ovo uradili. Idiotizam broj 1.

Farbanje po sred dijagonale poklopca šahta. Ima li šta bolje?

Goxxy Flickr foto galerija

Auto koji dugo stoji

Opel Ascona sa slike parkirana je već mesec i po dana u crvenoj zoni gde se ne može tek tako dobiti pretplatna karta za ceo mesec. Uglavnom vozila firmi ih dobijaju ili eventualno stanovnici zone. Pošto auto nije pomeren - sumnjam u to. Radnici umesto da pozovu Parking servis i traže uklanjanje automobila (koji je uzgredn nepravilno i parkiran) uspevaju da iscrtaju liniju koliko im to pozicija vozila dozvoljava. Idiotizam broj 2.

Kako najlakše ofarbati parking mesto oko automobila koji se nalazi po sred linije?

Goxxy Flickr foto galerija

Vrlo lako. Ofarbati koliko možete, a o ostatku ni ne razmišljajte...

Goxxy Flickr foto galerija

Da ne spominjem da je letnja bašta kafića ispred firme i dalje na neobeleženom delu parkinga (postavili baštu pre farbanja mesta) a i da su radnici farbali iako su vozila bila parkirana duž celog parkinga - tokom prepodneva. Pa ako neko ima na svom tamnom automobilu sitne tačkice - znajte, to je farba. Znate i koga da tužite - Direkciju grada Pančeva.

Mislim da ste svi do sada oguglali na političke spotove, promocije, skupove, pa čak i na to da vam u vreme izbora svi stubovi i prostori predviđeni za plakate (jakako i svi oni prostori koji za to nisu namenjeni) budu kompletno i temeljno oblepljeni, a naravno da i svi bilbordi budu preplavljeni političkim porukama, floskulama, praznim obećanjima i iditskim sloganima...

Ali ovakvu bahatost, bezobrazluk do sada nisam imao prilike da vidim. I to od strane stranke koja je više nego umerena, više nego evropski orjentisana... Makar tako kažu, ali su uspeli sebe da opovrgnu, nadam se samo u Pančevu.

Akcija umesto priče - plakati i bilbordi će biti skinuti, ali ovakav idiotizam nažalost ostaje duže vreme... dok ga neko ne obriše...

Goxxy Flickr foto galerija

Ceo grad osvanuo je u grafitima onog dela koalicije ZES-a koja je mogla samo da se nada da će osvojiti više glasova bez DS-a. Dakle, G17+, LSV i SPO su se na tako glupav, primitivan i skoči-u-svoj-stomak predstavili Pančevcima da je to sramota. Slogan "Akcija umesto priče" koji njihovi grafiti - kojima je grad ofarban crnim auto lakom - prenose, debelo oslikava ono što predstavnici ove tri stranke treba da urade.

Krpe, nitro razređivač, sve članove direktno u centar Pančeva i da trljate da se sve puši. I ceo grad da očistite od vaših baljezgarija. Prava akcija umesto vaše priče i izgovora. Muka mi je od ovakve bahatosti i šaranja našeg grada!

Žurkaroška nova godina... Kakve gluposti još neće smisliti...

Goxxy Flickr foto galerija

Realno gledano, razlog je sasvim očigledan - zato što se samo jednom u toku godine dešava prelazak sa 31. decembra stare na 1. januar nove godine. Dakle, zbog čistog razuma slavimo novu godinu, baš zato što je to što joj ime kaže - nova godina.

Doduše, mi Srbi, definitivno smo čudan narod i slavimo ne samo novu godinu već i - reprizu nove godine, pa ondak Srpsku Novu Godinu (jedina nova godina koja zaslužuje da se napiše velikim slovima jer je baš to - srpska) ali svakako i reprizu Srpske nove godine.

Ali od prekosutra, pa i u subotu ovog meseca oborićemo rekord i slaviti još jednom novu godinu i - već pogađate - njenu reprizu. Kao što i sam poster ubedljivo i napadno kaže i obrazlaže:

Ko kaže da je ona baš u januaru, e sad je u aprilu?!

Kao što je Gaius Julius Caesar odlučio da će jul da ima 31. dan na uštrp jadnog nam februara, neko je odlučio da će nova godina da se slavi i u aprilu. Dakle - e, sada je u aprilu! Ako spadate u onaj divan soj ljudi koji ne žele da privređuju (ili pak možete sebi da priuštite svakodnevno sve čet'ri u vis) onda je ovo u potpunosti stvar za vas. Ma šta jedna, dve, pet, šest... zašto se na tome ograničiti. Hajde da imamo najmanje 37 novih godina i njihovih repriza, pa još i da za crkvene i državne praznike da slavimo i da ne radimo - radili bismo kao što i vicevi o crnogorcima kažu - samo sredom.

Pre dve večeri odem po Bilju da bismo malo sredili stan i sve pripremili za selidbu. Kada se vratismo kolima na Teslu imam i šta da vidim - policajac na uglu ulice, dvoje policijskih kola i marica, sve parkirano dve zgrade od naše. Dakle - nešto se desilo, nešto ozbiljno. Mozgamo - šta je u pitanju, da nije neko opljačkao banku ili poštu u blizini... Mislim - Tesla i jeste takva, sve je na dohvat ruke. Ali zašto bi onda stojala marica u blizini zgrade...?

Posle čujemo priču, istinitu nažalost. Mladić ubio majku. Mentalno oboleo. Pre dve godine ubio je psa i oca pa ga smestiše u odgovarajuću instituciju (čitaj, ludnicu). Međutim, skoro ga pustiše iz institucije i vidite šta se desilo. Ma, mentalno je oboleo onaj ko ga je pustio iz institucije pa je došlo do ovakve situacije. Jebeš ti to kada ni ljudi nadležni za to ne mogu da donesu valjanu odluku, već se rukovode verovatno smanjenjem troškova, prebukiranosti prostorija ili možda čak i sažaljenjem. Dokle smo dogurali... a takvih situacija je bilo iha-haj. Kada se samo setim onog lika koji je iz čista mira zapucao (kalašom, a ne potrčao - u žargonu) po ljudima u blizini pijace, sve mi bude jasno.

Da čovek ne poveruje. Tesla važi za jedno od najmirnijih naselja u Pančevu. Iz prostog razloga, tu je najviše penzionera. Jedno je od najstarijih naselja, pa je i to opravdano. Pa vala smo Teslu izabrali zato što je i mirno naselje, pored glavne prednosti fantastične infrastrukture i zelenila - a ne zato da se brinem i strahujem da li će nam se ko-zna-šta desiti... Jedino grozno što mi je padalo na pamet su protesti penzionera, kolektivno hranjenje golubova, igranje šaha na klupama, ili gužve kada se na šalterima dele - jel'te - penzije. A ne ovo... Ode komšiluk u majčinu, definitivno.

Lokalna prčvarnica, kao kopija svetski poznatog Burger King-aGoxxy Flickr foto galerija

Znam ja da smo mi, Srbi ponekada poprilično neinventivan narod, pa neka smo i nebeski, ali da li smo zaista toliko tupavi i nedorasli da ne možemo da smislimo valjano ime i logo za lokalnu prčvarnicu? Da li je zaista moguće da smo stvarno takvi? Pre neko veče šetam se sa društvom i zapazim ovo čudo nataknuto na plastiku iznad vrata. Šok, izuzetan šok. Ne onaj blagi, uz smeh zbog idiotizma vlasnika prčvarnice, već muk zbog neverice da smo toliko obesni...

Logotip takav-kakav je, skoro identična je kopija logotipa Burger King-a, tako što je promenjen font - naravno nađen je što sličniji mogući jer se nema vremena kopirati sve 100% po poslednje sitnice, ime firme (mislim, šta može drugo da asocira na kralja nego royal) i tako što je nataknuta kruna povrh logotipa. Pametno i originalno, nema šta!

E, pa takvi kakvi smo, i kakvi su nam privatnici - propašće(mo) svi zaredom. Pogotovo oni koji (na neodređeno vreme) ljubazno pozajmljuju logotipe poznatih svetskih brendova. Očekujemo uskoro prodavnice pića - kopije Coca-Cole, zatim prodavca automobila sa logotipom kopije Mercedesa i sličnih li anomalija. Vrhunac ćemo tek doživeti!

Znam ja, a znate i vi da je u Pančevu locirana Rafinerija nafte i da se Pančevo karakteriše kao izuzetno industrijski orjentisan grad. Pored Rafinerije, imamo još dve velike fabrike, kao što su Petrohemija i Azotara. Zagađivače, bolje reći, ne fabrike. I naravno pošto je industrijski grad, građanima je potrebno da se kreću svojim vozilima na posao, kod prijatelja, u nabavku i to je potreba od koje ni ja ne mogu da pobegnem i da hoću. A neću.

Raspored benzinskih pumpi u Pančevu. Za sada ih ima 16 i 1 u izgradnji.

Ali, da li je stvarno u Pančevu potrebno čak 16 benzinskih pumpi u prečniku od 4-5 kilometara? Da, gradi se i sedamnaesta, tako da će broj biti povećan za još jednu. Da ne računam one koje su na Novoseljanskom putu ili pak malo dalje na Jabučkom putu... Mislim, shvatam ja da je u pitanju zdrava konkurencija, ali da se na obodu Pančeva (kroz ulice Prvomajska, Stevana Šupljikca, Knićaninovu, Dimitrija Tucovića, Žarka Zrenjanina i u njima bliskoj okolini) nađe čak 10 (plus jedna u izgradnji) od tih 16... to je zaista preterano.

Da li je svakom stanovniku Pančeva neophodno, ne samo da parkira auto ispod svog prozora, odnosno pored kreveta, već i da može ispred nosa da ga natanka i napuni? Ili je u pitanju baš toliko zdrava konkurencija koja pokušava da se kroz tranzitnu deonicu (malopre pomenuti obod, ne računajući ulicu Žarka Zrenjanina i deo Dimitrija Tucovića u centru) privoli što veći broj putnika namernika i teretnih vozila... ne znam.

Ono što meni nikada nije problem je da, kada sam pri kraju sa TNG-om ili benzinom, odem čak i na ELP-ovu pumpu na putu Pančevo-Beograd i da Sputnika o istom trošku natankam i operem. Naravno, češće odem na (sada u rekonstrukciji) OMV-ovu pumpu na izlazu iz Pančeva, koja je bliža, ali zaista ne očekujem da mi izgrade pumpu na minut od zgrade. Nema ni potrebe, jer mogu da sednem u kola i da odem na 5 minuta i sipam gorivo gde mi se hoće.

Uostalom, zaista nije zdravo imati benzinske pumpe u centru grada. Niti je ekološki, niti je poželjno zbog mogućih izlivanja goriva, ili zapaljenja, a da ne pričamo o kontaminaciji zemljišta... Tek o isparenjima koja mogu da smetaju ljudima u zgradama ili kućama direktno sa druge strane ulice gde su pumpe, da ne pričamo...

Nego... Zaboravih da ispričam jučerašnju dogodovštinu kada smo bili kod advokata da potpišemo kupoprodajni ugovor. Ušli kolima u ajfor, i u dvorištu 4 parking mesta pod uglom od 30 stepeni. Dva zauzeta a četvrto se čovek iz agencije koja nas je spojila sa prodavcima parkirao pod 0 stepeni. Ja se parkiram na treće mesto pravilno pod 30 stepeni, i doteram auto skoro do ivice parkinga (koji je ustvari zid od kuće) jer ako neko bude hteo da izađe (kao taj čovek iz agencije) moraće polako da se provlači. Zato što postoji neki stubić sa druge strane puteljka tačno iza mesta na kom sam ja parkirao.

Sređujemo mi papire, i dolazi Mercedes E klase u dvorište. Čovek, prosed, brkat, mršav, zna ga advokat kao drkoša, nešto mlatara rukama i vidi da nema gde da stane. I ostavi kola tačno tu gde je zablokirao i mog Sputnika i automobil čoveka iz agencije. Dobro, pomeriće ga kada krenemo.

Nije prošlo 10ak minuta, mi završili posao i krenuli do suda. Mercedes mora da se pomeri. Sednem u auto, upalim motor, kao i čovek iz agencije, a advokat pozove čoveka koji nas je zablokirao. Čujem da nešto priča Biljani i advokatici, i samo čujem rečenicu koja mi je prelila čašu...

Ma ne zna onda parkira, da zna ja bih mogao da prođem! Nema pojma on da parkira!

Film puca... Izlazim, besan i počinje diskusija...

Ja: Ko ne zna da parkira? Vi ćete meni, saobraćajnom inženjeru da kažete da ne znam da parkiram?On: Nema to veze što ste vi saobraćajni inženjer, da znate da parkirate ja bih mogao da prođem.Ja: Čoveče, jer vidiš ti da sam se ja parkirao na deset centimetara od zida, gde ćeš više? Jel' treba u kuću da uđem sa kolima da bi ti mogao da prođeš?On: Ja tu parkiram svaki dan, to može bliže da se parkira.Ja: A, je li? Pa nisam video vaše ime na ovom parking mestu, ali video sam više puta kako vi parkirate. Parkirate uzdužno a ne pod uglom - pa naravno da onda može bliže da se parkira zidu.On: Da si se parkirao kako treba, ja bih mogao da prođem...Ja: Da imate manji auto, mogli biste da prođete, toliko o tome.

Suština je da je čovek tražio svađu a nije očekivao da mu neko odbrusi. Još kao šlag na tortu, Bilja lepo reče:

Ok, Gorane, pomeri auto. Uostalom gospodine, lepo su iscrtana parking mesta i zna se kako treba da se parkira.

I na kraju šta je bilo? Idiot se posle drkanja pomerio sa smrdljivim Mercedesom da bi mi mogli da izađemo. Kako ljudi vole da troše energiju svađajući se. Ili je to pak njegov način da svoje frustracije iskali na drugoga. E, pa ne može, ne dozvoljavam.

Jedna greška ostala, druga ispravljena - hemijskom olovkom :)

Sa kolegama često na pauzu odemo u pančevački kafić Bianco, kako bismo svakodnevni stres ostavili iza nas, ali takođe i svakodnevne dogodovštine i zezancije razmenili među nama. Jednostavno, Bianco se kao postavio kao najlogičniji izbor, jer nam je svojevremeno bio najbliži kafić ali i sa vrlo dobro ponudom, pa nam je postao tradicija.

Elem, juče smo crk'li od smeha izlazeći iz kafića. "Tabla" sa nazivom firme ali i sa adresom i lepo objašnjenom delatnošću, jasno je pokazivala da nekoga zaista mrzi ponovo da kuca u Wordu ili da tutne novi list A4 i greške ispravi ponovnom štampom.

Hajde, u redu to što su jednu stvar mogli da isprave i da hemijskom olovkom dodaju slovo koje nedostaje, ali dva različita naziva firme na jednom papiru svakako da deluje smešno. Toliko da smo juče govorili da smo bili na kafi kod Bajinka.

Kako najlakše spojiti ljude? Rukovanjem ili jezikom?

Kome nije jasno kako se uči strani jezik i šta se može postići time, ovaj poster za učenje engleskog sve objašnjava. Prva stvar koju sam automatski primetio bio je šablon i sada već i kič kada su u pitanju usluge koje se pružaju - ruka ruci (nismo Turci).

A onda sasvim slučajno obratih pažnju na tagline koji se pružao izad slike, ispisan najgorim i, za marketinške prilike totalno neodgovarajućim fontom Comic Sans...

Ljudi se spajaju jezikom.Need to improve your English?

Uuuurgh... Koliko god da su želeli da kažu da se ljudi ustvari spajaju znanjem različitih jezika, da što više znate različite jezike to ste u boljoj situaciji da u različitim prilikama lakše komunicirate; ova poruka je ispala totalno iskrivljenja i perverzna :) Dobro de, ljudi se i zaista spajaju jezikom (i na taj način razmenjuju telesne tečnosti), ali bi takav slogan više odgovarao nekom erotik ili striptiz klubu.

A evo kako kapice izgledaju. Doduše, jutros je auto osvanuo bez njih...

Istina je, jesu. Makar u ovom jadnom gradu Pančevu. Recite mi, koliko čovek treba da bude glup, pohlepan, ljubomoran ili šta već drugo... da bi sa nekog automobila, hm... konkretno mog, krao ne sve četiri, već samo dve aluminijumske kapice ventila sa točkova??? Konstantno nalazim jednu stranu (levu ili desnu) ujutru bez tih kapica. Neko lepo priđe, fino se posluži, uz par minuta straha, i eto njemu finog dodatka za njegov, najverovatnije, krš od vozila sa plastičnim ratkapnama na točkovima. A da sve bude najgore, set od 4 aluminijumskih kapica košta, paz'te sada... 150 dinara! Da, da, pišljivih 150 dinara!!!

A možda nije u tome stvar. Možda je stvar u tome što te kapice ne možete tako lako da kupite u Smrdogradu, već morate da mrdnete svoje lenjo dupe u Glavnograd i tamo da se istrošite. Sve što sam do sada kupio, baš od tog accessories-a, kupljeno je na Bubanj potoku, subotom ujutru kada je pijaca auto delova. Dakle, još i da ustanete ujutru, a ne samo da mrdnete dupe.

Jedino što me teši je da imam rezervne. A pogodite zašto imam rezervne? Zato što mi se ovo već dešavalo više puta. Ne jednom, dvaput, ni triput, već četiri fucking puta! Ma ljudi su ljubomorni idiotski lopovi. Ako su oni voljni da zbog te sitnice kradu, umesto da čistog obraza lepo kupe tu sitnicu, neka ih. Ja imam svoj obraz i kupujem. Ako mi kradu, neka ih. Uhvatim li ih, loše im se piše.

A evo šta se dešava kada se ekipa okupi pa se krene u intenzivno pijančenje... Kum, Julija, Borko, Branka, njihovo dvoje kumova, Bilja i ja. Sreća, mi iz cele ove priče izađosmo od alkoholnih pića samo sa popijenij jednim Tamnim Laškim pivom :)

...i hvala Bogu, gotova je. Kada pomislim koliko je muke bilo u prethodnih osam i frtalj meseci i koliko mi je ceo taj koncept išao na nerve... bolje i da ne pomislim. Koje je to gubljenje vremena i živaca, da ne pričamo para - mislim da svaki građanin ove "zemlje" može da shvati. Vojska, koja je izgubila i koja dalje gubi poverenje građana, šuknula je sve mlade koji se gnušaju oružja u pokoju gradsku instituciju da... gube vreme. "E, pa ako nećete šest meseci sa oružjem, onda ćete devet meseci da se smarate".E, pa neću sa oružjem, neću da se ne perem i jedem trice i kučine, da se mlađi i tupaviji iživljavaju na meni, da pucam novce da se hranim, oblačim i putujem kući svaki vikend kako bi vojska uštedela koju paru za hranu... Hoću da imam sve pogodnosti normalnog života - toplu vodu, da se viđam sa devojkom i društvom, da mogu da izađem u grad kada mi se ćefne, da privedem fakultet kraju... Eto, to hoću.I to smo dogurali skoro do kraja. Sledeće nedelje idem na redovno, za koje sam dobio 13 radnih dana. I onda još nedelju dana sa "društvom" iz Organizacije gde se smaram i hvala-lepo-doviđenja. Da se ne vidimo više ikada. I da se vratim na posao, radim 8 sati dnevno i zarađujem lepo punu platu. A ne da radim kojekakve vord-eksel-empetri-kurirske poslove. Jerbo ljudi ne znadu sas kompjukteri, šta ćete.A šta se dešavalo poslednje vreme? Evo nekih stvarčica koje su bitne ili kojih mogu da se setim...U subotu sa Dizijom sređivao kompletno dvorište njegovog šuraka, bog'me smo se pošteno naradili, prijalo je svakako... malo razmrdavanja, ne bi mi škodilo - šta više, nedostaje mi.Takođe u subotu Bilja i ja dobili malo kumče odmah posle ponoći, Ognjen, 3,3kg, 50cm tačno mesec dana nakon rođenja moje bratanice Ivone.Proveo prvi maj sa Saletom i Jecom u Devojačkom bunaru (čitaj - pesku), kolektivno tradicionalno bacanje mesišta na cvrčeću uzavrelu rešetkastu površinu. Šta ću, zamrzite me iako se uklapam u onu veliku grupu koji vole da planduju za državne praznike.Počeo da slušam DJ River-a (glupog li imena). Odlično miksuje chill, ambient, house, lounge... joooj, lounge... The Coloured Room, favorit od svih mikseva do sada skinutih, najbolji - The Red Room.Zamenio zadnji lonac na Sputniku, stari predivno sagoreo iznutra, hm... razmišljam o sportskom trajnijem zadnjem izduvu... Duplo skuplji, ali trostruko trajniji, a tek zvuk što dajeee...Priveo drugu verziju prvog seminarskog kraju. Molim Boga da profesor odobri i da ga branim, kako bih što pre počeo drugu trećinu diplomskog da šljakam.Sve manje uključujem računare kod kuće, osim kada je u pitanju svlačenje tehničkih izveštaja o ITS-u i sinhronizacija dokumenata između Sputnika (desktop) i Burana (laptop makina), i kuckanja diplomskog.Sve češće idem sam Biljom na baštu da vidimo Baka kako napreduje i kako raste. Magarac jedan, već je počeo jače da grize sve ruke koje ga hrane i maze.Smarao se na poslu, i ponedeljak, i četvrtak, i petak. Dozlaboga - da znate. Uglavnom picanio ovaj blog i downloadovao mp3 mikseve.Gradska dokoličarska vlada se setila i počela malo da uređuje glavnu saobraćajnicu u gradu - da li je moguće?!?! Takođe, godinama kukavčeni (kukali za njega gradskoj vladi konstantno) nepostojeći parking pored moje zgrade, počeo polako da se materijalizuje. Iako za sada samo u vidu dvenih kočeva... biće valjda i asfalta uskoro.Ostalo, pa ili se ne sećam ili nije vredno pomena. Jbg. Svakodnevnica, uglavnom ista.

Mali zamotuljak, popularna "veknica" sa još manjom glavicom koja jedva da viri...

Eto i to se desilo. Mogu da precrtam sa spiska "obaveza", iako naravno to i nije ni bila moja obaveza :) U četvrtak oko 13:30 rodila se mala Ivona Ratković, teška oko 3,6kg a dugačka oko 56cm. Ma prava vekna hleba, šta reći više.

I ja saznah prvi, smešno. Čeprkam nešto oko Sputnika i malo iza mene kola parkira komšija, koji je porodio Sašku. Razmišljam "Šta će on ovde... Zar ne treba da porodi Sašku?!" I on mi priđe i čestita i pita da li su javili Bokiju. "Pojma nemam", rekoh. I nazovem ga i prenesem divne vesti. Baš danas, na moj 28. rođendan - 10. aprila (omatorelo se, nema šta), Ivona zajedno sa majkom izlazi iz bolnice. U pratnji mame, tate, babe i dvojice deda. A tu su i prababa i pradeda, pa eto i ja - stric. I naravno, strina Biljana u pokušaju :) Svi smo u četvrtak unapređeni, za po jedan čin. Kao u vojsci :)

Neka nam je živa i zdrava. Ceo Bokijev i Saškin život će se sada vrteti oko ovog malog cvrčka i nove miljenice porodica Ratković i Rendić. I to u potpunosti sa razlogom.

Your's trulyPonosni stric, nosilac dobrih vesti :)

Najsvežiji primeri ogromne bahatosti pančevačkih ugostitelja i naravno njene vrle vlasti, možda i Direkcije ili JKP Higijene u čijoj bi nadležnosti to trebalo da bude, dovoljno govore koliko smo kao društvo otišli u krajnost i koliko smo sami sebi najveće zlo. Trend koji ima većina restorana, picerija i kafića jeste da na leto svi "izbace" bašte na videlo kako bi što više prolaznika (ne)namernika svratilo i tu ostavilo svoje novce. Ovo možda i ne bi bilo toliko narušavanje ne samo mog nego i tuđeg mira i spokoja, koliko jeste ako prostora za tako nešto jednostavno nema. Neeeemaaaaaa!

Barilotto d'oro "nasukan" na svega četiri parking mesta...

Stoga, zašto se ne bi ovi objekti razbaškarili na parking - kojeg ionako nema dovoljno i koji bi uskoro trebao da se uvede da se plaća (a nadležni kukaju li kukaju kako nemaju para da naprave nove parking prostore). Ako nemaš zelenog prostora ispred objekta, ako nemaš popločanog ili totoarskog parčeta grada koji možeš koliko ti duša ište da uzurpiraš (pa Bože moj, ljudi su snalažljivi, zaobići će taj urbani "splav", preskočiti, neće uostalom tu prolaziti, zar ne...), a ti se celom dužinom pruži po parkingu. I gde se onda ljudi parkiraju? Duž ulice, pored "bašte", ukrivo, parkiraju gde stignu, uključe "sva čet'r' migavca" i obeduju. A bezbednost? A preglednost pri izlasku sa parkinga? A moje pravo kao građanina da mi niko ne uzurpira javnu površinu? Ko o tome razmišlja? Ko i zašto sme da prisvaja tu javnu površinu, jer šta je drugo parking ako ne javna površina? Kao građanin i kao budući diplomirani saobraćajni inžinjer, imam pravo da govorim jasno i glasno o tome.

To i ne bi možda bio problem da Pančevo ima dovoljno parking prostora u centru. Ali nema, kao što rekoh - nema! I još nam samo fale ugostiteljski objekti da nam oni uzimaju to malo prostora koje nam je neophodno. Ne samo nama koji tu parkiramo kratkovremeno ili dugovremeno, već i onima koji tu žive! A sa kojim pravom?! Sa kojom dozvolom?! Gde to može?! Zgrada u kojoj živim nema nijedno uređeno parking mesto ispred ili iza, pauk nosi vozila jer se svi iz zgrade parkiraju kako stignu jer vlada bezvlašće, i se*u nam kako nema "tehnoloških uslova" da se izgradi parking prostor, a eto - za restorane ima mesta.

Stoga, napravite vaš mali restoran, turite ga na četiri točka i parkiraćete ga gde god vam se zaželi. Kao kera, koju je poteralo pa mora da se olakša. Tako će da niču "bašte", očas posla, kao male žute lokve urina. I nije ovo jedini primer, uslikaću ih ja još, bez brige... Ima ih, koliko želite.

Evo primera u Karađorđevoj ulici, gde će uskoro preko puta "bašte" jednog jako dobrog restorana Terranova da se otvore još dve, u "vlasništvu" kafića preko puta. Veeeeselo...

Nije samo stvar u tome što su moji prijatelji iz 15 Minutes Pikčrz, pančevačka film-gerila, radili spot za ovu magičnu hip-hop kombinaciju, već i u tome kako je urađena i numera i sam spot. Fenomenalno, zaista.Juče Beat svrati do firme da se pohvali, i naravno da link ka Pop-Boksu, odakle sam i odgledao spot. Numera je klasična ali pevljiva hip-hop, ali itekako ulazi u glavu. Ne mogu da je izbacim, totalno je zarazna. Čestitke Iskazu i Wikluhu. Ali i Beatu koji je odlično, ali zaista odlično odradio spot. Strip-fazon, a u spotu se pojavljuje i odlični Vladimir Mrdaković, glumac iz filma Čudovište iz Tamiša. Hehehe, Mrdak je ono malo svojih dvadesetak sekundi odradio vrhunski.Koga interesuje, neka navali...Iskaz ft. Sky Wikluh - Superzvezda192x144px - 56Kbps - 2.6Mb240x180px - 256Kbps - 8.1Mb320x240px - 512Kbps - 14.3Mb

Nešto fotkano pre, a nešto posle nove godine. Nisam stigao okačiti pre kraja 2006., iskreno - mrzelo me je :) Ali, evo sada bisera, valjda će vas nasmejati.Nije mi jasno ko bi sa Natašom (ustvari, ne znam ni da li je ovo žensko ili muško) želeo i mogao da slavi novu godinu... Pre bi mogla da peva za Haloween. Naočare joj stoje prosto fenomenalno stoje, zaista...Verovatno ste videli poslednji post o pančevačkim tjunerima, e onda će vam ovaj biti biser nad biserima. Lepo čovek iseče haubu, navari nešto što bi trebalo da liči na "hood scoop" i to je to. Ali, pošto je mnogo 'ladno, pa motor vuče dosta vazduha i smeša goriva je sigurno siromašnija nego što treba, lik lepo začepi rupu sa hrpom kesa. Prvom prilikom, bilo je zapušeno hrpom starih novina, čisto da znate.Biser posle nove godine. Ne znam da li je Vlada Srbije obaveštena, ali ako je obaveštena onako kako je premijer više puta bio obavešten... onda nije ni čudo što na vremenskoj prognozi od 2. januara 2007. u okvirima Republike Srbije stoji i Republika Crna Gora. Nekada smo prognozirali i vreme u Republici Srpskoj, kao i u Republici Srpskoj Krajini, pa smo ih se nekako nevoljno odrekli. A, eto, više meseci posle raspada Državne zajebancije Srbija i Noćna Mora, mi i dalje u granicama držimo bivšu pobratimsku republiku. Neko ovde neće ili ne može da prizna poraz svoje politike...

Šta je na prodaju? Nije mi jasno uopšte... I da li je to jednina ili množina, opet mi nije jasno...

Kako očekivati da deca u Srbiji nauče dobro srpski jezik, kada su sa svih strana bombardovani mešavinom čirilice, latinice, engleskim, ali i španskim, portugalskim... A kako to tek očekivati od njih kada ni stariji nemaju pojma taj isti jezik... O pravopisu srpskog jezika bolje da i ne govorimo, tu je stvarno katastrofična situacija.A kakva je situacija, dovoljno ilustruje fotografija koju sam pre par dana uslikao vrlo blizu firme u kojoj radim.Pravi biser. Ovo treba poslati na Srbovanje.

Skroz "bezobrazno" nabudžena Zastava 101, privukla je pažnju dosta pančevaca :) Tj, jedino mene.

Da raščistimo - ja odlično znam engleski jezik, ali je ova greška namerna. Sećam se, letos sam video par vozila koja su "tjunirana" sa onom šlajfnom na vetrobranskom staklu na kojem je ladno-i-bez-blama stojalo "tyning & styling".Danas primetim jednu unikatnu stvar. Zastavu 101 iliti kako je automobil brendiran - Yugo 1.1GX, sa skroz belim zadnjim svetlima. Ne samo migavcima, već i stop svetlom i pozicijama. Unikat. Nigde sličnog. Blajhano? Izbeljivano nečim drugim? Nemam pojma...Možda bi ovo i imalo nekakvog smisla kada bi u pitanju bila neka zver od Zastave (hehe, dve nespojive reči - zver i Zastava). A ovako, na vozilu koje ima fabričku boju i fabričke radkapne samo na čepu glavčine točka - jednostavno ne ide.

Poster "Čudovišta iz Tamiša" u Centru za Kulturu.

Jedna od stvari koja se skroz nestrpljivo čekala čitavih godinu dana napokon če večeras, u 20 časova, videti "svetlo dana". Ustvari, bolje je reći, svetlost projektora, pošto će se sve dešavati u zamračenom bioskopu Centra za Kulturu u Pančevu.Čudovište iz Tamiša, film 15 Minutes Pictures, prvi je pravi dugometražni film, a treći u nizu. Prethodni filmovi: PIST i Bad Day imali su odličnu reakciju kod pančevačke publike. Na stranu što sam glumio u oba, ipak su mi bili neverovatno dragi i oba DVD-a čuvam kao oči u glavi. Ne sumnjam da će sa "ČIT"-om biti išta drugačije.Elem, znajući Beat-a i ostalu balavurdiju, iako se dosta ljudi promenilo i došli su mnogo profesionalniji i učeniji - znam da će film biti vrhunski. Znam da ću se smejati ceo film i da ću stoga i reprizu posle premijere morati da odgledam. Naravno, sve zbog toga kako bih pohvatao ono što mi je promaklo zbog gromoglasnog smeha :)Ovo je nešto što jedva čekam. Premijera je večeras, 22. decembra u 20 časova. Centar za Kulturu. Repriza je u subotu, 23. decembra u 18 časova. Oba puta moram da budem tamo. Drugačije ne može, ne želim da propustim tu gungulu, gužvu i taj osećaj gledanja nečeg što su vama dragi ljudi snimali i napravili.A posteri su svuda po gradu. Malo nakaradno zalepljeni (Peđina krivica, znam ja!), prelepljeni preko (po)bednika Haškog tribunala, "Živele Srbije!" i sličnih političkih ali i novogodišnje-provodadžijskih poziva za obezbeđeno piće i hranu koji ovih nedelja prosto vladaju gradskom atmosferom.Ja znam da je moj najdraži poklon za 2007. godinu, film koji ću odgledati večeras sa Biljom, i to sedeći odmah pored glavnog režisera.A review filma? Pa, biće, ali tek nakon što ga odgledamo, jel'te? :)

Видео игре - natpis na famoznoj igranonici iz kraja 80-ih.

Setim se uvek vremena od pre više od 15 godina, kada god prođem pored ove kućice. Neugledna je, zapuštena, očigledno vlažna spolja, ali svaki put kada na putu u civilnu vojsku, ili iz vojske, prođem pored nje, setim se onih dana kada smo kao klinci moj brat i ja sa drugarom boravili unutra i igrali se na video igrama.Kića, Boki i ja smo unutra igrali igrice kao što su "Shadow Dancer", "Out Run" ili pak "Double Dragon". Ova poslednja je mom bratu ostala najomiljenija konzolna igrica do sada. Čak je i po nabavci poznatog konzolnog emulatora MAME32 prvo odigrao i kompletno završio tu igricu. Naravno, bez trošenja para na žetone ovog puta :)Vreme kao da je stalo u toj maloj neuglednoj kućici. Vlaga koja je uhvatila spoljašnju fasadu, bila je prisutna čak i onda kada je igraonica bila hit među klincima. Tabla koja je označavala "firmu" izbledela je. A, kao otpor zubu vremena i dalje iza rešetaka stoji ćirilična oznaka - видео игре. Istrulela zavesa na drvenim vratima sa rešetkama. I na staklu na vratima stoji... stanje strujomera. Od pre ko zna koliko meseci, ili čak godina. Mastilo je izbledelo na papiru koji se od vlage izvitoperio.Ali onaj osećaj iz detinjstva je i dalje tu. Ona sreća kada vam roditelju daju novac, a vi sa društvom skoknete u grad (zamislite taj pojam - odlazak u grad, za tadašnju decu iz osnovne škole) rešeni da jednom za svagda isprebijate loše momke. I ono zadovoljsto prepričavanja kako ste uradili to i to, ona ushićenost kada društvo stoji iza i bodri vas u naporima da pređete neki rekord, vama naravno vrlo nedostižan.Eh, ta bezbrižna vremena...

Znate kako je u Pančevu? Kada vidite maglu, vrlo dobro znate da to nije do meteoroloških prilika, već da se to južna zona opet osmelila i dala sve od sebe kako bi zaradila koji miliončić-dva više tog dana. A sve na štetu građana koji tu istu južnu zonu pogone.SinoćKrećem kolima do Bilje na Kotež 2 i napolju prvi put vidim intenzivnu maglu. Uključim oborena svetla, prednje i zadnje maglenke i nja - krenuo sam. Kroz ventilaciju lagano počinje da ulazi miris (ili bolje reći smrad) sumpora i ko-zna-čega-još. Zatvaram je i prkosim zagađenjima. Naravno, nedovoljno - nije Lada hermetički zatvorena. Naprotiv.U povratku slična situacija, možda još i gora. Magla je gušća, smrad se toliko ne oseti ali... sada se vidi. Vidi se gomila prašine koja napada na automobil, vidi se mnoštvo crnih tačkica po šoferšajbni, toliko da moram da izvadim Kanebo krpu i da prebrišem "šoferku".JutrosBudim se, krmeljiv i ipak nekako raspoložen, za razliku od juče. Onako iz kreveta, odakle nemam neki pogled na ulicu i nebo, razmišljam... "Čini mi se da magle više nema..." Ustajem i prestravljujem se prizorom. Tolika magla da se vidi svega 20-ak metara ispred. Naravno, brisanje šoferke, i što ranije zabarikadiranje u motorno vozilo se podrazumeva. Sve radi toga da ne udišem sve ono što izaziva rak ili otkaze mnogobrojnih organa. Disajnih, reproduktivnih, za varenje... Svih.Pre pola sataIzlazim iz firme na kratko, pošto treba da odvezem automobil kod auto limara da se prefarba prednji branik. Oljuštio se od udarca psa od pre mesec dana. Samo što sam izašao iz ajfora firme, osetim miris sumpora, benzina, nafte, tako jak miris, kao da mi je neko cisternu poturio pod nos. Ne mogu da verujem. Ne mogu! Pa da li su oni normalni?!?! Da li misle da ovo niko neće primetiti?! Da će opet ljudi progutati izgovor tipa "loši vremenski uslovi", prebacivanje odgovornosti sa RNP-a, na Petrohemiju, pa na ništa manje krivu Azotaru?!Nema šanse. Prvi je Srđan Miković zvučao nedorečeno, zbunjeno i u krajnjem slučaju smešno, kada se jutros na RTS-u javio telefonom i objasnio da je u pitanju zagađenje višestruko jače od onog zagađenja od 14-15. novembra. Nisu uključili sirene, jer bi to bilo u 2:30 ujutru i ljudi bi izašli napolje da vide šta se dešava i otrovali se. Jeste, bi - sigurno. A zagađenje je bilo: oko 37μg sumpora (14.-15. bilo je oko 10μg) a praškastih materija oko 540μg (14.-15. bilo oko 120μg). Simpa, zar ne?A, naravno, na sajtu B92 su opet o tome pisali. Samo što Vlada i dalje ćuti kao zalivena.

U subotu 18-og Novembra, Pančevci su blokirali fabrike u južnom delu grada, i izlaz ka Beogradu. Pokazali smo da želimo zdrav život za nas i našu decu i da smo spremni da izađemo na kraj sa ovim problemom. Fabrike sigurno neće biti zatvorene, neće da ugrade filtere u skorije vreme i da prestanu da nas truju, ali ako ako sedimo kući, zatvaramao prozore, i trudimo se da manje dišemo, onda će nas ti zlotvori trovati dok svi ne pocrkamo i ne ostanu prazne fabrike u pustom gradu, u kojem su živeli ljudi koji nisu imali petlje da se bore za svoj život. Ali mi to ne želimo, mi želimo da se nešto konačno promeni, da kažemo tim ljudima koji nas truju da je bilo dosta. Da im kažemo da ne želimo da se naše komšije bude sa saznanjem da su oboleli on neke vrste raka, samo zato što žive u gradu u kojem se kancerogene materije udišu iz vazduha.

“Hrabri” Gradonačelnik Učesnik proteska pokazuje rezultate trovanja

Krajem 2004. godine, na sajtu designersnetwork, u okviru takmičenja Natural Selection, napravljeno je novo takmičenje pod nazivom "Pollution". Sećam se svog rada, i danas mi budi tako crna sećanja i zle slutnje da se naježim. Pogotovo što je moj otac bolovao od osteoporoze... zbog Pančeva? Ne znam ni sam...Caka je bila da se uz date elemente napravi što bolje grafičko rešenje. Data je slika industrije (u pozadini), buradi i lica čoveka sa gas maskom (kojeg ja nisam iskoristio). Čak su svi naši radovi bili izloženi na zgradi Opštine Pančevo. Mislite li da je iko na to reagovao? Da je neko obratio pažnju na to?

Evo kako Kiklop Nandor vidi istinu o Pančevu, parodijom na original billboard-a.

Kratak post.Povodom sinoćnog ponovnog zagađivanja grada.Kažu nije strašno, manje je nego u utorak uveče.Umesto 12 puta većeg, bilo 6 puta veće.Nije alarmantno.Nije.Već standardno.Navikli smo.Udisali smo i jače.Pa preživesmo.Sa kojim kancerom više ili manje.Pre će biti više.Mnogostruko više.Šizela je mirna.Ne pada im na pamet da troše struju,probijaju bubne opne,bude i uzbuđuju ljude.Ionako su se dosta već brinuli u utorak uveče.Ustali u po noći i došli u Pančevo.Da po-ko-zna-koji-put pričaju prazna obećanja,udruženim snagama obećaju svetliju budućnost,zdraviju i bezbedniju po nas, građane.Bedne, mrzovoljne i pasivne,bespomoćne jer radimo u tim fabrikama,prinuđeni da ćutimo zarad posla na kojem se redovno trujemo.Ovo prelazi u one postove koji se više puta mesečno pišu.A dnevno doživljavaju.Svakodnevnica.Baš kako jedan od labela ispod kaže.I nađoh odgovor na pitanje "dokle više?"Dok ne pocrkamo.Kao laboratorijski miševi.