Planeta Srbija

metan, etan, propan, butan, pentan, heksan, heptan, oktan, nonan, dekan… Brojanje do 10 kada se igraju žmurke u Pančevu i Boru. Što je najbolje ne mora da se žmuri. ps. mi vidimo šta udišemo, a vi? addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Fhumor%2Figrajmo-se-zmurke%2F'; addthis_title = 'Igrajmo+se+%C5%BEmurke'; addthis_pub = '';

Jutro je, 06.00 sati. Ustajem zajedno sa svojom ćerkom koja se budi već oko pet i spremam joj hranu. Ona doručkuje a ja se spremam za trčanje i negde oko pola sedam sam već ”na asfaltu”. Posle treninga doručak, tuširanje i odlazak na posao. Čekajući u beskonačnim kolonama automobila shvatam koliko je ovaj svet postavljen naopačke. I koliko je trčanje simbol slobode. I koliko sam ja srećan kad trčim.

Ovo je bio jedan od onih lepih ”kombinacija” vikenda kada subotom odlazim u prirodu a nedeljom ”peglam” asfalt.

28. i 29. avgusta održaće se osmi po redu festival rok muzike u Pančevu. Vreme početka, lokaciju, kao i spisak muzičara koji nastupaju, nalazi se na posteru:Takođe, postavio sam informacije o festivalu na Last.fm i na Plakatt, pa se "prijavite" u slučaju da planirate da idete (i ako koristite te sajtove).

Govna su počela da plivaju svuda oko nas!

Danas u 14h počinje reggae festival u Pančevu i traje do sutra. Mesto održavanja festivala je Tamiški kej, a koliko znam, tu se nalazi i kamp za posetioce festivala (očigledno za ljude koji ne žive u Pančevu). Više informacija imate na plakatu (klik za veću verziju):Takođe, nisam bio lenj, pa sam postavio informacije o ovom događaju na Last.fm-u i Plakatt-u. ako volite ovu vrstu muzike, navratite, možda vam se i dopadne.

Za razliku od Pančeva u Beogradu ima mnogo mesta i ulica gde možete odraditi specifične treninge.

Nedelja iza mene je protekla u znaku različitih treninga i privikavanja na paklene vrućine koje počinju.

Ko me malo bolje poznaje, zna da radim u pančevačkoj firmi Gowi, koja je jedna od većih firmi koja sarađuje sa inostranim firmama i koja je offsourcing izbor više firmi iz Velike Britanije. Takođe, većina vas zna da je Gowi jedna od ćerki firmi kompanije Božić i sinovi, koja se u poslednje vreme totalno preorjentisala sa trgovine hardware-om po čemu je postala naveliko poznata, na reciklažu hardware-a (preko BIS Recyclinga) ali prevashodno i najviše na delovanje na Britanskom tržištu preko više puta pomenutog Gowi-ja.

Uz te firme - Gowi, ali svakako i uz Božić i sinove skupljao sam znanje, učio, davao svoj maksimum i napredovao do pozicije Head of Design gde sam bio i srećan i ponosan onim što radim i što sam postigao. Najviše i zbog toga što je firma iz Pančeva u svemu tome uspela, gde nemamo nikakvu valjanu konkurenciju i gde smo uspeli da pridobijemo izuzetne klijente iz UK i dosta iz Srbije. Uostalom, svi koji su želeli su mogli da prate moj profesionalni napredak preko profila na Linkedin.

Doduše, zbog kompletne preorjentacije sa dizajna i produkcije web sajtova na web aplikacije u poslednjih par godina došlo je do trenutka kada se fokus sa web dizajna lagano prebacivao na UI, aplikativni interface, a samim tim se i moj fokus prebacivao sa dizajna i pravljenja mockupa (tj. onoga što zaista volim da radim i u čemu svom svojom dušom u potpunosti uživam) na HTML i CSS, tj. slicing - što je svakako neophodnost posla, ali ne i nešto što se nije moglo izbeći raslojavanjem posla na Web Dizajnera i Front-end Developera.

Ipak, došlo je vreme za promene na bolje, svakako. Ovo je moj prvi posao, u kojem sam od 2000 do 2009. godine napredovao do maksimuma i na kojem sam uspeo da stvorim izuzetna prijateljstva i poznanstva, gde pored mene rade i moj stariji brat, mnogo prijatelja i poznanika iz privatnog života. Kada dobro razmislim, mogu da kažem da je zaista bilo izuzetno malo ljudi "sa kojima se nije moglo" a mnogo, mnogo više sa kojima sam sa uživanjem radio i sa kojima sam delio svo svoje znanje i sa kojima sam se ispomagao kada god je bilo stani-pani.

Za mesec i po dana počeću sa radom u kompaniji Omnicom, jednom od tri najsnažnije kompanije na domaćem tržištu čiji rad slučajno znam još od vremena kada smo osnivali DesignersNetwork, na poziciji koja će mi otvoriti nove horizonte i dozvoliti da svoj talenat na najbolji mogući način iskoristim i unapredim. Vreme je za novu stranicu u knjizi života, poglavlje "posao"...

Svima u Gowi-ju želim da budu još uspešniji i još profitabilniji. Svima u Omnicomu da budu trpeljivi na moj izuzetno jak i bučan glas i da me tolerišu po tom pitanju ;) Drugari iz Gowi-ja, viđamo se još mesec i po dana, a svakako na kafici ako nađemo vremena (pogotovo BG kolege)! ;)

Ps. Nakon svega iznesenog, osećam se pomalo kao Barack Obama, odnosno kao njegov PR tim :D

Copyright 2008 BarackObama.com

Ustvari, naslobi bi trebao da bude "Umalo upropaštena svadba - ne zna se još", ali 'ajde... videćemo... O čemu se zapravo radi...

Čovek bi pomislio da prilikom organizovanja nekog venčanja (u ovom slučaju - sopstvenog) najviše problema bi vam pravilo i najviše vremena oduzelo one male sitnice tipa: fotograf, muzika, dogovaranje, kićenje sale, kićenje svatova, mladina torta... gomila dogovaranja sa svim ljudima koje po prvi put vidite i ne znate šta da očekujete od njih jer nemate prethodna iskustva sa njima. I bili biste u pravu. Očekivali biste da veliku količinu vremena morate da potrošite na pravljenje pozivnica i pozivanje samih gostiju, kućne posete bliskim rođacima i odlazak do stričeva, kumova, braće i sestara kako biste ih lično pozvali. I ovde biste bili u pravu.

Ali, da li biste bili u pravu kada biste pomislili da će najviše problema da vam pričinjavam najosnovnija stavka u organizaciji svadbe, i to nedelju i po dana pre same svadbe - odnosno sala gde će se venčanje održati? U mom slučaju - bili biste u pravu, jer to se upravo i desilo. Još početkom maja avansirali smo pola para za salu, platili i bili sigurni da smo tu stvar rešili (u istoj sali je održano venčanje mog starijeg brata - pa je sala ustvari bila jedna od retkih stvari sa kojom smo imali izuzetno pozitivnog iskustva). E, pa koji andrak se dogodio?

Radnici stupili u štrajk i koriste nas kao ucenjivački potencijal da bi došli do plate koja kasni jedan mesec. Objekat je u privatnom vlasništvu i takve turbulencije su više nego očekivane prilikom preuzimanja firme od strane privatnika. Dogovor koji su napravili sa upravom - da rade sve ugovorene svadbe - prekršili su. Traže pare, inače smo ga mi za 30. avgust i sledeće stranke za 6. septembar - ispušili. Uprava zbog stupanja u štrajk nije u mogućnosti da im izađe u susret pošto sada ne mogu da od banke dobiju pare, jer su radnici - u štrajku. Treća strana cele priče - Biljana, ja i naši roditelji samo se žderemo. Mogući dogovor između uprave i radnika je na pomolu, ali više nikome ništa ne verujem. Boga pitaj na šta će sve ovo izaći...

Posle svega ovoga i Biljanu i mene glava boli aktivno i katastrofalno već dva dana. Šta reći više na konto ovog objekta, njegovih radnika i njegove uprave - osim: ništa. Više nisu vredni pomena. Odnosno - biće, ali nakon same svadbe. Eto zašto u poslednje vreme nisam aktivnije pisao i nisam spominjao svadbu. Što zbog prevelikih obaveza oko iste, a pogotovo u poslednje vreme zbog ovakvih najava i problema.

Ps. Dno dna jučerašnjeg dana bilo je crkavanje jedva godinu dana starog Samsung SyncMaster 960BF monitora. Prelepog, predobrog - ali eto, crče. Danas ide na servis. Sreća u trogodišnju garanciju...

Kada danas nisam poginuo, nikada neću. Kratko i jasno, tim rečnikom. Evo, već dva dana idem biciklom na posao da bih izbegao popodnevnu vrevu i toplotu, kako se ne bih istopio prilikom ulaska u automobil i sedanja u kožni enterijer, a bez klime.

Elem, današnji događaj je zaista neverovatan a pogotovo kada se gleda iz ugla jednog diplomiranog saobraćajnog inženjera. Pretposlednja raskrsnica na dolasku na posao. Metalik siva Opel Astra Classic stoji na pešačkom, a vozač priča sa nekom devojkom. Koliko sam gestikulacijom razumeo iz daljine - pitao čovek za nešto. Devojka ode, auto krene napred, ja pogledam u semafor za pešake / bicikliste polako se približavajući (jedno 10-12km/h) i vidim zeleno. Usporim malo, a auto umesto da nastavi napred, krene unazad i...

...i pokupi me na pešačkom prelazu desnim delom zadnjeg branika. Srećom on je išao sporo, ja sam išao sporo, tako da sam samo spao sa bicikla, dva puta se dočekao na levi dlan i naravno, počeo iz momenta (kao pravi Srbin) da psujem iz sve snage. Inženjerski naravno...

Pa dobro čoveče, otkud se na raskrsnicu ide UNAZAD!?!? Jel' vidiš da mi je zeleni signalni pojam!Pa... pa, crveno je bilo za moj pravac, pa rekoh da se vratim nazad...

Onda shvatim šta je čovek hteo da uradi. Pitao je za smer, dok je pitao semafor je izređao ciklus, i njemu je onda bilo crveno a pešacima i biciklistima zeleno. E, onda je čovek, potpuno inteligentno, odlučio da se vrati nazad. Istinu za volju, mene nije video, jer sam se približavao brže od njemu očekivanog (verovatno je gledao u levi i srednji retrovizor), a ni ja nisam očekivao da krene unazad. Tako da... ne mogu ga kriviti zato što me nije video, ali jakako mogu zato što je krenuo unazad kolima na raskrsnici.

Prošao sam ok. Ubijen u pojam, doduše, i sa jednom gadnom posekotinom na levoj potkolenici. Nažalost i moj dragi bicikl je imao posledice u vidu žestoko ogrebanog i blago iskrivljenog sica, i iskrivljenog kormana (ne same šipke, već pozicije) - to sam odmah na mestu ispravio. Ali sada moram da jurim novi sic, da se sa tim cimam... damn! Da ne komentarišem to što sam se žestoko iznervirao, i uprljan, blago kontuzovano došao na posao...

Pri ustajanju sa asfalta primetio sam da je Astra imala beogradske registarske tablice...

Ljudi u Srbiji, a pogotovo oni ljudi koji se bave nekim fizičkim poslom, imaju divnu osobinu i naviku da svoj posao obavljaju kao roboti. Programirani su za to što rade i nemojte ih terati da misle o svom poslu. Tu su da bi odradili to što treba i ne žele da pored svog tela zamaraju i svoj mozak. Doduše, dešava se to ponekada i nama, ali u ovolikoj meri i sa ovolikim idiotizmom... to ne.

Divne primere mogli ste juče - moći ćete i narednih dana - da vidite u Pančevu. Ulica Maksima Gorkog, ako nekoga baš interesuje, na samom početku od ulice V. R. Putnika. Radnici uzeli da obeležavaju horizontalnu signalizaciju i naišli na dva problema. Oba su rešili sami i to bez ikakvog blama, razloga za nerviranje i upotrebe mozga.

Šaht

Prvi i čini mi se najsavršeniji primer je ovaj šaht. Ne znam da li dimenzije poklopca odgovaraju dimenziji otvora - ali ako ne odgovaraju, sklonite poklopac pa farbajte. Ili tražite da se stavi novi umesto što ste ovo uradili. Idiotizam broj 1.

Farbanje po sred dijagonale poklopca šahta. Ima li šta bolje?

Goxxy Flickr foto galerija

Auto koji dugo stoji

Opel Ascona sa slike parkirana je već mesec i po dana u crvenoj zoni gde se ne može tek tako dobiti pretplatna karta za ceo mesec. Uglavnom vozila firmi ih dobijaju ili eventualno stanovnici zone. Pošto auto nije pomeren - sumnjam u to. Radnici umesto da pozovu Parking servis i traže uklanjanje automobila (koji je uzgredn nepravilno i parkiran) uspevaju da iscrtaju liniju koliko im to pozicija vozila dozvoljava. Idiotizam broj 2.

Kako najlakše ofarbati parking mesto oko automobila koji se nalazi po sred linije?

Goxxy Flickr foto galerija

Vrlo lako. Ofarbati koliko možete, a o ostatku ni ne razmišljajte...

Goxxy Flickr foto galerija

Da ne spominjem da je letnja bašta kafića ispred firme i dalje na neobeleženom delu parkinga (postavili baštu pre farbanja mesta) a i da su radnici farbali iako su vozila bila parkirana duž celog parkinga - tokom prepodneva. Pa ako neko ima na svom tamnom automobilu sitne tačkice - znajte, to je farba. Znate i koga da tužite - Direkciju grada Pančeva.

Mislim da ste svi do sada oguglali na političke spotove, promocije, skupove, pa čak i na to da vam u vreme izbora svi stubovi i prostori predviđeni za plakate (jakako i svi oni prostori koji za to nisu namenjeni) budu kompletno i temeljno oblepljeni, a naravno da i svi bilbordi budu preplavljeni političkim porukama, floskulama, praznim obećanjima i iditskim sloganima...

Ali ovakvu bahatost, bezobrazluk do sada nisam imao prilike da vidim. I to od strane stranke koja je više nego umerena, više nego evropski orjentisana... Makar tako kažu, ali su uspeli sebe da opovrgnu, nadam se samo u Pančevu.

Akcija umesto priče - plakati i bilbordi će biti skinuti, ali ovakav idiotizam nažalost ostaje duže vreme... dok ga neko ne obriše...

Goxxy Flickr foto galerija

Ceo grad osvanuo je u grafitima onog dela koalicije ZES-a koja je mogla samo da se nada da će osvojiti više glasova bez DS-a. Dakle, G17+, LSV i SPO su se na tako glupav, primitivan i skoči-u-svoj-stomak predstavili Pančevcima da je to sramota. Slogan "Akcija umesto priče" koji njihovi grafiti - kojima je grad ofarban crnim auto lakom - prenose, debelo oslikava ono što predstavnici ove tri stranke treba da urade.

Krpe, nitro razređivač, sve članove direktno u centar Pančeva i da trljate da se sve puši. I ceo grad da očistite od vaših baljezgarija. Prava akcija umesto vaše priče i izgovora. Muka mi je od ovakve bahatosti i šaranja našeg grada!

Žurkaroška nova godina... Kakve gluposti još neće smisliti...

Goxxy Flickr foto galerija

Realno gledano, razlog je sasvim očigledan - zato što se samo jednom u toku godine dešava prelazak sa 31. decembra stare na 1. januar nove godine. Dakle, zbog čistog razuma slavimo novu godinu, baš zato što je to što joj ime kaže - nova godina.

Doduše, mi Srbi, definitivno smo čudan narod i slavimo ne samo novu godinu već i - reprizu nove godine, pa ondak Srpsku Novu Godinu (jedina nova godina koja zaslužuje da se napiše velikim slovima jer je baš to - srpska) ali svakako i reprizu Srpske nove godine.

Ali od prekosutra, pa i u subotu ovog meseca oborićemo rekord i slaviti još jednom novu godinu i - već pogađate - njenu reprizu. Kao što i sam poster ubedljivo i napadno kaže i obrazlaže:

Ko kaže da je ona baš u januaru, e sad je u aprilu?!

Kao što je Gaius Julius Caesar odlučio da će jul da ima 31. dan na uštrp jadnog nam februara, neko je odlučio da će nova godina da se slavi i u aprilu. Dakle - e, sada je u aprilu! Ako spadate u onaj divan soj ljudi koji ne žele da privređuju (ili pak možete sebi da priuštite svakodnevno sve čet'ri u vis) onda je ovo u potpunosti stvar za vas. Ma šta jedna, dve, pet, šest... zašto se na tome ograničiti. Hajde da imamo najmanje 37 novih godina i njihovih repriza, pa još i da za crkvene i državne praznike da slavimo i da ne radimo - radili bismo kao što i vicevi o crnogorcima kažu - samo sredom.

Pre dve večeri odem po Bilju da bismo malo sredili stan i sve pripremili za selidbu. Kada se vratismo kolima na Teslu imam i šta da vidim - policajac na uglu ulice, dvoje policijskih kola i marica, sve parkirano dve zgrade od naše. Dakle - nešto se desilo, nešto ozbiljno. Mozgamo - šta je u pitanju, da nije neko opljačkao banku ili poštu u blizini... Mislim - Tesla i jeste takva, sve je na dohvat ruke. Ali zašto bi onda stojala marica u blizini zgrade...?

Posle čujemo priču, istinitu nažalost. Mladić ubio majku. Mentalno oboleo. Pre dve godine ubio je psa i oca pa ga smestiše u odgovarajuću instituciju (čitaj, ludnicu). Međutim, skoro ga pustiše iz institucije i vidite šta se desilo. Ma, mentalno je oboleo onaj ko ga je pustio iz institucije pa je došlo do ovakve situacije. Jebeš ti to kada ni ljudi nadležni za to ne mogu da donesu valjanu odluku, već se rukovode verovatno smanjenjem troškova, prebukiranosti prostorija ili možda čak i sažaljenjem. Dokle smo dogurali... a takvih situacija je bilo iha-haj. Kada se samo setim onog lika koji je iz čista mira zapucao (kalašom, a ne potrčao - u žargonu) po ljudima u blizini pijace, sve mi bude jasno.

Da čovek ne poveruje. Tesla važi za jedno od najmirnijih naselja u Pančevu. Iz prostog razloga, tu je najviše penzionera. Jedno je od najstarijih naselja, pa je i to opravdano. Pa vala smo Teslu izabrali zato što je i mirno naselje, pored glavne prednosti fantastične infrastrukture i zelenila - a ne zato da se brinem i strahujem da li će nam se ko-zna-šta desiti... Jedino grozno što mi je padalo na pamet su protesti penzionera, kolektivno hranjenje golubova, igranje šaha na klupama, ili gužve kada se na šalterima dele - jel'te - penzije. A ne ovo... Ode komšiluk u majčinu, definitivno.

Lokalna prčvarnica, kao kopija svetski poznatog Burger King-aGoxxy Flickr foto galerija

Znam ja da smo mi, Srbi ponekada poprilično neinventivan narod, pa neka smo i nebeski, ali da li smo zaista toliko tupavi i nedorasli da ne možemo da smislimo valjano ime i logo za lokalnu prčvarnicu? Da li je zaista moguće da smo stvarno takvi? Pre neko veče šetam se sa društvom i zapazim ovo čudo nataknuto na plastiku iznad vrata. Šok, izuzetan šok. Ne onaj blagi, uz smeh zbog idiotizma vlasnika prčvarnice, već muk zbog neverice da smo toliko obesni...

Logotip takav-kakav je, skoro identična je kopija logotipa Burger King-a, tako što je promenjen font - naravno nađen je što sličniji mogući jer se nema vremena kopirati sve 100% po poslednje sitnice, ime firme (mislim, šta može drugo da asocira na kralja nego royal) i tako što je nataknuta kruna povrh logotipa. Pametno i originalno, nema šta!

E, pa takvi kakvi smo, i kakvi su nam privatnici - propašće(mo) svi zaredom. Pogotovo oni koji (na neodređeno vreme) ljubazno pozajmljuju logotipe poznatih svetskih brendova. Očekujemo uskoro prodavnice pića - kopije Coca-Cole, zatim prodavca automobila sa logotipom kopije Mercedesa i sličnih li anomalija. Vrhunac ćemo tek doživeti!

Znam ja, a znate i vi da je u Pančevu locirana Rafinerija nafte i da se Pančevo karakteriše kao izuzetno industrijski orjentisan grad. Pored Rafinerije, imamo još dve velike fabrike, kao što su Petrohemija i Azotara. Zagađivače, bolje reći, ne fabrike. I naravno pošto je industrijski grad, građanima je potrebno da se kreću svojim vozilima na posao, kod prijatelja, u nabavku i to je potreba od koje ni ja ne mogu da pobegnem i da hoću. A neću.

Raspored benzinskih pumpi u Pančevu. Za sada ih ima 16 i 1 u izgradnji.

Ali, da li je stvarno u Pančevu potrebno čak 16 benzinskih pumpi u prečniku od 4-5 kilometara? Da, gradi se i sedamnaesta, tako da će broj biti povećan za još jednu. Da ne računam one koje su na Novoseljanskom putu ili pak malo dalje na Jabučkom putu... Mislim, shvatam ja da je u pitanju zdrava konkurencija, ali da se na obodu Pančeva (kroz ulice Prvomajska, Stevana Šupljikca, Knićaninovu, Dimitrija Tucovića, Žarka Zrenjanina i u njima bliskoj okolini) nađe čak 10 (plus jedna u izgradnji) od tih 16... to je zaista preterano.

Da li je svakom stanovniku Pančeva neophodno, ne samo da parkira auto ispod svog prozora, odnosno pored kreveta, već i da može ispred nosa da ga natanka i napuni? Ili je u pitanju baš toliko zdrava konkurencija koja pokušava da se kroz tranzitnu deonicu (malopre pomenuti obod, ne računajući ulicu Žarka Zrenjanina i deo Dimitrija Tucovića u centru) privoli što veći broj putnika namernika i teretnih vozila... ne znam.

Ono što meni nikada nije problem je da, kada sam pri kraju sa TNG-om ili benzinom, odem čak i na ELP-ovu pumpu na putu Pančevo-Beograd i da Sputnika o istom trošku natankam i operem. Naravno, češće odem na (sada u rekonstrukciji) OMV-ovu pumpu na izlazu iz Pančeva, koja je bliža, ali zaista ne očekujem da mi izgrade pumpu na minut od zgrade. Nema ni potrebe, jer mogu da sednem u kola i da odem na 5 minuta i sipam gorivo gde mi se hoće.

Uostalom, zaista nije zdravo imati benzinske pumpe u centru grada. Niti je ekološki, niti je poželjno zbog mogućih izlivanja goriva, ili zapaljenja, a da ne pričamo o kontaminaciji zemljišta... Tek o isparenjima koja mogu da smetaju ljudima u zgradama ili kućama direktno sa druge strane ulice gde su pumpe, da ne pričamo...

Nego... Zaboravih da ispričam jučerašnju dogodovštinu kada smo bili kod advokata da potpišemo kupoprodajni ugovor. Ušli kolima u ajfor, i u dvorištu 4 parking mesta pod uglom od 30 stepeni. Dva zauzeta a četvrto se čovek iz agencije koja nas je spojila sa prodavcima parkirao pod 0 stepeni. Ja se parkiram na treće mesto pravilno pod 30 stepeni, i doteram auto skoro do ivice parkinga (koji je ustvari zid od kuće) jer ako neko bude hteo da izađe (kao taj čovek iz agencije) moraće polako da se provlači. Zato što postoji neki stubić sa druge strane puteljka tačno iza mesta na kom sam ja parkirao.

Sređujemo mi papire, i dolazi Mercedes E klase u dvorište. Čovek, prosed, brkat, mršav, zna ga advokat kao drkoša, nešto mlatara rukama i vidi da nema gde da stane. I ostavi kola tačno tu gde je zablokirao i mog Sputnika i automobil čoveka iz agencije. Dobro, pomeriće ga kada krenemo.

Nije prošlo 10ak minuta, mi završili posao i krenuli do suda. Mercedes mora da se pomeri. Sednem u auto, upalim motor, kao i čovek iz agencije, a advokat pozove čoveka koji nas je zablokirao. Čujem da nešto priča Biljani i advokatici, i samo čujem rečenicu koja mi je prelila čašu...

Ma ne zna onda parkira, da zna ja bih mogao da prođem! Nema pojma on da parkira!

Film puca... Izlazim, besan i počinje diskusija...

Ja: Ko ne zna da parkira? Vi ćete meni, saobraćajnom inženjeru da kažete da ne znam da parkiram?On: Nema to veze što ste vi saobraćajni inženjer, da znate da parkirate ja bih mogao da prođem.Ja: Čoveče, jer vidiš ti da sam se ja parkirao na deset centimetara od zida, gde ćeš više? Jel' treba u kuću da uđem sa kolima da bi ti mogao da prođeš?On: Ja tu parkiram svaki dan, to može bliže da se parkira.Ja: A, je li? Pa nisam video vaše ime na ovom parking mestu, ali video sam više puta kako vi parkirate. Parkirate uzdužno a ne pod uglom - pa naravno da onda može bliže da se parkira zidu.On: Da si se parkirao kako treba, ja bih mogao da prođem...Ja: Da imate manji auto, mogli biste da prođete, toliko o tome.

Suština je da je čovek tražio svađu a nije očekivao da mu neko odbrusi. Još kao šlag na tortu, Bilja lepo reče:

Ok, Gorane, pomeri auto. Uostalom gospodine, lepo su iscrtana parking mesta i zna se kako treba da se parkira.

I na kraju šta je bilo? Idiot se posle drkanja pomerio sa smrdljivim Mercedesom da bi mi mogli da izađemo. Kako ljudi vole da troše energiju svađajući se. Ili je to pak njegov način da svoje frustracije iskali na drugoga. E, pa ne može, ne dozvoljavam.

Jedna greška ostala, druga ispravljena - hemijskom olovkom :)

Sa kolegama često na pauzu odemo u pančevački kafić Bianco, kako bismo svakodnevni stres ostavili iza nas, ali takođe i svakodnevne dogodovštine i zezancije razmenili među nama. Jednostavno, Bianco se kao postavio kao najlogičniji izbor, jer nam je svojevremeno bio najbliži kafić ali i sa vrlo dobro ponudom, pa nam je postao tradicija.

Elem, juče smo crk'li od smeha izlazeći iz kafića. "Tabla" sa nazivom firme ali i sa adresom i lepo objašnjenom delatnošću, jasno je pokazivala da nekoga zaista mrzi ponovo da kuca u Wordu ili da tutne novi list A4 i greške ispravi ponovnom štampom.

Hajde, u redu to što su jednu stvar mogli da isprave i da hemijskom olovkom dodaju slovo koje nedostaje, ali dva različita naziva firme na jednom papiru svakako da deluje smešno. Toliko da smo juče govorili da smo bili na kafi kod Bajinka.

Kako najlakše spojiti ljude? Rukovanjem ili jezikom?

Kome nije jasno kako se uči strani jezik i šta se može postići time, ovaj poster za učenje engleskog sve objašnjava. Prva stvar koju sam automatski primetio bio je šablon i sada već i kič kada su u pitanju usluge koje se pružaju - ruka ruci (nismo Turci).

A onda sasvim slučajno obratih pažnju na tagline koji se pružao izad slike, ispisan najgorim i, za marketinške prilike totalno neodgovarajućim fontom Comic Sans...

Ljudi se spajaju jezikom.Need to improve your English?

Uuuurgh... Koliko god da su želeli da kažu da se ljudi ustvari spajaju znanjem različitih jezika, da što više znate različite jezike to ste u boljoj situaciji da u različitim prilikama lakše komunicirate; ova poruka je ispala totalno iskrivljenja i perverzna :) Dobro de, ljudi se i zaista spajaju jezikom (i na taj način razmenjuju telesne tečnosti), ali bi takav slogan više odgovarao nekom erotik ili striptiz klubu.

A evo kako kapice izgledaju. Doduše, jutros je auto osvanuo bez njih...

Istina je, jesu. Makar u ovom jadnom gradu Pančevu. Recite mi, koliko čovek treba da bude glup, pohlepan, ljubomoran ili šta već drugo... da bi sa nekog automobila, hm... konkretno mog, krao ne sve četiri, već samo dve aluminijumske kapice ventila sa točkova??? Konstantno nalazim jednu stranu (levu ili desnu) ujutru bez tih kapica. Neko lepo priđe, fino se posluži, uz par minuta straha, i eto njemu finog dodatka za njegov, najverovatnije, krš od vozila sa plastičnim ratkapnama na točkovima. A da sve bude najgore, set od 4 aluminijumskih kapica košta, paz'te sada... 150 dinara! Da, da, pišljivih 150 dinara!!!

A možda nije u tome stvar. Možda je stvar u tome što te kapice ne možete tako lako da kupite u Smrdogradu, već morate da mrdnete svoje lenjo dupe u Glavnograd i tamo da se istrošite. Sve što sam do sada kupio, baš od tog accessories-a, kupljeno je na Bubanj potoku, subotom ujutru kada je pijaca auto delova. Dakle, još i da ustanete ujutru, a ne samo da mrdnete dupe.

Jedino što me teši je da imam rezervne. A pogodite zašto imam rezervne? Zato što mi se ovo već dešavalo više puta. Ne jednom, dvaput, ni triput, već četiri fucking puta! Ma ljudi su ljubomorni idiotski lopovi. Ako su oni voljni da zbog te sitnice kradu, umesto da čistog obraza lepo kupe tu sitnicu, neka ih. Ja imam svoj obraz i kupujem. Ako mi kradu, neka ih. Uhvatim li ih, loše im se piše.

A evo šta se dešava kada se ekipa okupi pa se krene u intenzivno pijančenje... Kum, Julija, Borko, Branka, njihovo dvoje kumova, Bilja i ja. Sreća, mi iz cele ove priče izađosmo od alkoholnih pića samo sa popijenij jednim Tamnim Laškim pivom :)

...i hvala Bogu, gotova je. Kada pomislim koliko je muke bilo u prethodnih osam i frtalj meseci i koliko mi je ceo taj koncept išao na nerve... bolje i da ne pomislim. Koje je to gubljenje vremena i živaca, da ne pričamo para - mislim da svaki građanin ove "zemlje" može da shvati. Vojska, koja je izgubila i koja dalje gubi poverenje građana, šuknula je sve mlade koji se gnušaju oružja u pokoju gradsku instituciju da... gube vreme. "E, pa ako nećete šest meseci sa oružjem, onda ćete devet meseci da se smarate".E, pa neću sa oružjem, neću da se ne perem i jedem trice i kučine, da se mlađi i tupaviji iživljavaju na meni, da pucam novce da se hranim, oblačim i putujem kući svaki vikend kako bi vojska uštedela koju paru za hranu... Hoću da imam sve pogodnosti normalnog života - toplu vodu, da se viđam sa devojkom i društvom, da mogu da izađem u grad kada mi se ćefne, da privedem fakultet kraju... Eto, to hoću.I to smo dogurali skoro do kraja. Sledeće nedelje idem na redovno, za koje sam dobio 13 radnih dana. I onda još nedelju dana sa "društvom" iz Organizacije gde se smaram i hvala-lepo-doviđenja. Da se ne vidimo više ikada. I da se vratim na posao, radim 8 sati dnevno i zarađujem lepo punu platu. A ne da radim kojekakve vord-eksel-empetri-kurirske poslove. Jerbo ljudi ne znadu sas kompjukteri, šta ćete.A šta se dešavalo poslednje vreme? Evo nekih stvarčica koje su bitne ili kojih mogu da se setim...U subotu sa Dizijom sređivao kompletno dvorište njegovog šuraka, bog'me smo se pošteno naradili, prijalo je svakako... malo razmrdavanja, ne bi mi škodilo - šta više, nedostaje mi.Takođe u subotu Bilja i ja dobili malo kumče odmah posle ponoći, Ognjen, 3,3kg, 50cm tačno mesec dana nakon rođenja moje bratanice Ivone.Proveo prvi maj sa Saletom i Jecom u Devojačkom bunaru (čitaj - pesku), kolektivno tradicionalno bacanje mesišta na cvrčeću uzavrelu rešetkastu površinu. Šta ću, zamrzite me iako se uklapam u onu veliku grupu koji vole da planduju za državne praznike.Počeo da slušam DJ River-a (glupog li imena). Odlično miksuje chill, ambient, house, lounge... joooj, lounge... The Coloured Room, favorit od svih mikseva do sada skinutih, najbolji - The Red Room.Zamenio zadnji lonac na Sputniku, stari predivno sagoreo iznutra, hm... razmišljam o sportskom trajnijem zadnjem izduvu... Duplo skuplji, ali trostruko trajniji, a tek zvuk što dajeee...Priveo drugu verziju prvog seminarskog kraju. Molim Boga da profesor odobri i da ga branim, kako bih što pre počeo drugu trećinu diplomskog da šljakam.Sve manje uključujem računare kod kuće, osim kada je u pitanju svlačenje tehničkih izveštaja o ITS-u i sinhronizacija dokumenata između Sputnika (desktop) i Burana (laptop makina), i kuckanja diplomskog.Sve češće idem sam Biljom na baštu da vidimo Baka kako napreduje i kako raste. Magarac jedan, već je počeo jače da grize sve ruke koje ga hrane i maze.Smarao se na poslu, i ponedeljak, i četvrtak, i petak. Dozlaboga - da znate. Uglavnom picanio ovaj blog i downloadovao mp3 mikseve.Gradska dokoličarska vlada se setila i počela malo da uređuje glavnu saobraćajnicu u gradu - da li je moguće?!?! Takođe, godinama kukavčeni (kukali za njega gradskoj vladi konstantno) nepostojeći parking pored moje zgrade, počeo polako da se materijalizuje. Iako za sada samo u vidu dvenih kočeva... biće valjda i asfalta uskoro.Ostalo, pa ili se ne sećam ili nije vredno pomena. Jbg. Svakodnevnica, uglavnom ista.

Mali zamotuljak, popularna "veknica" sa još manjom glavicom koja jedva da viri...

Eto i to se desilo. Mogu da precrtam sa spiska "obaveza", iako naravno to i nije ni bila moja obaveza :) U četvrtak oko 13:30 rodila se mala Ivona Ratković, teška oko 3,6kg a dugačka oko 56cm. Ma prava vekna hleba, šta reći više.

I ja saznah prvi, smešno. Čeprkam nešto oko Sputnika i malo iza mene kola parkira komšija, koji je porodio Sašku. Razmišljam "Šta će on ovde... Zar ne treba da porodi Sašku?!" I on mi priđe i čestita i pita da li su javili Bokiju. "Pojma nemam", rekoh. I nazovem ga i prenesem divne vesti. Baš danas, na moj 28. rođendan - 10. aprila (omatorelo se, nema šta), Ivona zajedno sa majkom izlazi iz bolnice. U pratnji mame, tate, babe i dvojice deda. A tu su i prababa i pradeda, pa eto i ja - stric. I naravno, strina Biljana u pokušaju :) Svi smo u četvrtak unapređeni, za po jedan čin. Kao u vojsci :)

Neka nam je živa i zdrava. Ceo Bokijev i Saškin život će se sada vrteti oko ovog malog cvrčka i nove miljenice porodica Ratković i Rendić. I to u potpunosti sa razlogom.

Your's trulyPonosni stric, nosilac dobrih vesti :)

Najsvežiji primeri ogromne bahatosti pančevačkih ugostitelja i naravno njene vrle vlasti, možda i Direkcije ili JKP Higijene u čijoj bi nadležnosti to trebalo da bude, dovoljno govore koliko smo kao društvo otišli u krajnost i koliko smo sami sebi najveće zlo. Trend koji ima većina restorana, picerija i kafića jeste da na leto svi "izbace" bašte na videlo kako bi što više prolaznika (ne)namernika svratilo i tu ostavilo svoje novce. Ovo možda i ne bi bilo toliko narušavanje ne samo mog nego i tuđeg mira i spokoja, koliko jeste ako prostora za tako nešto jednostavno nema. Neeeemaaaaaa!

Barilotto d'oro "nasukan" na svega četiri parking mesta...

Stoga, zašto se ne bi ovi objekti razbaškarili na parking - kojeg ionako nema dovoljno i koji bi uskoro trebao da se uvede da se plaća (a nadležni kukaju li kukaju kako nemaju para da naprave nove parking prostore). Ako nemaš zelenog prostora ispred objekta, ako nemaš popločanog ili totoarskog parčeta grada koji možeš koliko ti duša ište da uzurpiraš (pa Bože moj, ljudi su snalažljivi, zaobići će taj urbani "splav", preskočiti, neće uostalom tu prolaziti, zar ne...), a ti se celom dužinom pruži po parkingu. I gde se onda ljudi parkiraju? Duž ulice, pored "bašte", ukrivo, parkiraju gde stignu, uključe "sva čet'r' migavca" i obeduju. A bezbednost? A preglednost pri izlasku sa parkinga? A moje pravo kao građanina da mi niko ne uzurpira javnu površinu? Ko o tome razmišlja? Ko i zašto sme da prisvaja tu javnu površinu, jer šta je drugo parking ako ne javna površina? Kao građanin i kao budući diplomirani saobraćajni inžinjer, imam pravo da govorim jasno i glasno o tome.

To i ne bi možda bio problem da Pančevo ima dovoljno parking prostora u centru. Ali nema, kao što rekoh - nema! I još nam samo fale ugostiteljski objekti da nam oni uzimaju to malo prostora koje nam je neophodno. Ne samo nama koji tu parkiramo kratkovremeno ili dugovremeno, već i onima koji tu žive! A sa kojim pravom?! Sa kojom dozvolom?! Gde to može?! Zgrada u kojoj živim nema nijedno uređeno parking mesto ispred ili iza, pauk nosi vozila jer se svi iz zgrade parkiraju kako stignu jer vlada bezvlašće, i se*u nam kako nema "tehnoloških uslova" da se izgradi parking prostor, a eto - za restorane ima mesta.

Stoga, napravite vaš mali restoran, turite ga na četiri točka i parkiraćete ga gde god vam se zaželi. Kao kera, koju je poteralo pa mora da se olakša. Tako će da niču "bašte", očas posla, kao male žute lokve urina. I nije ovo jedini primer, uslikaću ih ja još, bez brige... Ima ih, koliko želite.

Evo primera u Karađorđevoj ulici, gde će uskoro preko puta "bašte" jednog jako dobrog restorana Terranova da se otvore još dve, u "vlasništvu" kafića preko puta. Veeeeselo...