Planeta Srbija

Evo kako Kiklop Nandor vidi istinu o Pančevu, parodijom na original billboard-a.

Kratak post.Povodom sinoćnog ponovnog zagađivanja grada.Kažu nije strašno, manje je nego u utorak uveče.Umesto 12 puta većeg, bilo 6 puta veće.Nije alarmantno.Nije.Već standardno.Navikli smo.Udisali smo i jače.Pa preživesmo.Sa kojim kancerom više ili manje.Pre će biti više.Mnogostruko više.Šizela je mirna.Ne pada im na pamet da troše struju,probijaju bubne opne,bude i uzbuđuju ljude.Ionako su se dosta već brinuli u utorak uveče.Ustali u po noći i došli u Pančevo.Da po-ko-zna-koji-put pričaju prazna obećanja,udruženim snagama obećaju svetliju budućnost,zdraviju i bezbedniju po nas, građane.Bedne, mrzovoljne i pasivne,bespomoćne jer radimo u tim fabrikama,prinuđeni da ćutimo zarad posla na kojem se redovno trujemo.Ovo prelazi u one postove koji se više puta mesečno pišu.A dnevno doživljavaju.Svakodnevnica.Baš kako jedan od labela ispod kaže.I nađoh odgovor na pitanje "dokle više?"Dok ne pocrkamo.Kao laboratorijski miševi.

Sinoć, još jednom se pokazalo divno lice našeg milog grada, kada se uveče čak i na naselju Kotež II oko 22 sata počeo osećati nesnosan smrad. Još jednom sam shvatio kako je proklet svako ko živi i radi u Pančevu. Famozna sirena oglasila se zvukom koji je stanovnike podsetio na "Milosrdnog anđela" iz 1999. godine.Srđan Miković, kao najodgovorniji u Opštini, odmah se izjasnio (čak smo ga danas videli i na Jutarnjem programu RTS-a) i dao izjavu o tome kako fabrike truju li truju, a građanima je oduzeto osnovno pravo na zdrav život. I da Opština nema zakonsku mogućnost da spreči zagađivanje (a kao da bi sprečila, jel'te?). Neverovatno, čak je i naš predsednik Boris Tadić, i po noći dojurio i izjavio kako potencijalnim zagađivačima treba zabraniti rad. Partijski prijatelji treba da se podržavaju i da daju sve od sebe, skupe koji poen, ostanu na vlasti u opštini.Potencijalnim. Potencijalnim!?!? Jesu li ovi ljudi normalni??? Dok mi dišemo benzen jedno 10 puta više od normalne u Pančevu (a i ta normalna u Pančevu je par puta viša od maksimalne dozvoljene), trujemo se praškastim materijama i sedimo u kućama moleći Boga da nas pogleda i sažali se na nas - ovi sa vlasti prebacuju krivicu na firme, firme krive vetar (ili nedostatak vetra), opozicija pljuje sve odreda kako bi svrgli ove sa vlasti a onda se isto ponašali.... Dotle vi, građani, trujte se, budite bogati kancerom, glavoboljama, genetskim mutacijama, rađajte bolesnu i astmatičnu decu (u najboljem slučaju), a pritom donosite ogromne pare i Republici i Opštini.A da ni ne spominjemo republičku "inspektorku" za zaštitu životne sredine Jelenu Stanković, koja je tek oko 1h izjutra (po izjavama Srđana Mikovića) otišla u Rafineriju da proveri emisiju štetnih materija. Zašto je ovo bitno...? Evo zašto:Direktor Rafinerije Nikola Garić rekao je da je Rafinerija sinoć od 22.00 bitno smanjila rad svih kapaciteta koji mogu biti emiteri benzena.Žalosno je što se ovakve "halabuke" dižu zarad par političkih poena i pokazivanja milosrđa i sažaljenja prema građanima. Još žalosnije je što sam danas video gomilu učenika Gimnazije "Uroš Predić" kako "protestvuju" ispred zgrade Opštine Pančevo. I sve mi se čini da je "protest" izazvan velikom željom učenika za odsustvovanjem časova, kao i velikom željom profesora za povećanjem plate. Žalosno je što se sve prebija na plećima ljudi koji i žive i rade u tom gradu, pa i u toj južnoj zoni. Žalosno je sve.O tome se čak digla frka i na "televiziji" B92, kao i na njihovom sajtu.I još jednom ono pitanje... Dokle više?!?!Ps. Da napomenem, da je poslednji put ovakav sličan post bio pre manje od mesec dana.

Još jedno divno jutro je osvanulo nad gradom Pančevom. Krećem na posao, i tik što sam kročio van zgrade osetim veliki "kiselkasti" smrad koji para nos. Odmah se setim kako je i juče ujutru smrdilo i kako se uveče, kada sam vozio Biljanu kući, mogao osetiti miris koji je podsećao kako na benzin tako i na smeće, đubre, trulež. Neverovatno...

Dobrodošli u grad smrti...

Kao najodgovornije za ovo smatram kako fabrike u "južnoj zoni", tako i sve moguće čelnike čije debele guzice nafatirane parama zauzimaju glavne fotelje u tom prokletom "upravljačkom" lancu. Nisu samo oni zaslužni, zaslužni za ovakvo stanje smo i mi sami - građani Pančeva. Kako drugačije objasniti nejedinstvo i raskol kod građana? Jedino time što ove fabrike donose ogromnu zaradu i radnicima i vladi, a za zagađenje... boli ih ona stvar. Ne može se u Srbiji, a Pančevu pogotovo, imati dobra fabrika koja i dobro zarađuje i malo zagađuje. Ili ćemo imati para a biti trovani, ili ćemo imati svež vazduh a biti gladni. Trećeg nema. A i ako ima, niko o tome neće niti želi da razmišlja. Ali, najglavniji krivci su fabrike Rafinerija Nafte Pančevo, Azotara i Petrohemija.

Vrlo verovatno da ćemo svi morati uskoro ovako da se oblačimo. Maska je obavezan modni detalj.

Koji mi to sistem zaštite imamo? Imamo "Opštinski monitoring sistem" koji prati šta se dešava, ali koji ničemu ne služi. Sem praćenju tih čestica u vazduhu. Kancerogenih, otrovnih, praškastih. Odgovorni koji bi trebali da reaguju u takvim situacijama ne obaziru se na pozive građana na telefon 985, koji redovno prijavljuju smrad i zagađenje. Prave zaštite ne postoji. Zavisimo od milosti i nemilosti majke Prirode na prvom mestu, koja nam ili vetrom donese "miris" u grad, ili zapljusne Beograđane koji odmah počnu da kukaju kako smrdi. A mi sa time (ne)živimo već poslednjih 40 godina. Ne zavisimo od milosti i nemilosti Vlade, ili pak Ministarstva nauke i "zaštite životne sredine" pošto njih zabole za narod i stanovništvo.

O tome se poslednja dva dana pisalo na sajtu B92 (možda je i na vestima bilo, ne znam - ne gledam više), a komentari čitalaca sajta su različiti. Ali svode se na isto... Od spašavanja grada nema ništa. Izginućemo i pomrćemo svi lagano i tiho, i to onda kada svi zaborave na Pančevo pošto tada više nećemo da im donosimo toliko puno para koliko im sada donosimo.

Samo jedno pitanje? Dokle više?!?!

Znam, zvuči vrlo čudno, pogotovo naslov koji kombinuje ko-zna-kakvu skraćenicu i 'vaku englesku reč, ali za koji pasus će vam sve biti jasno.

P.M.V.Stoji za parking mesto vozila. Jednostavno, površina parking mesta je jedna od karakteristika parkiranja i koja se mora dobrano istražiti ne bi li se dobro projektovao i organizovao parking prostor. Takođe je bitno za istraživanje jedinstvenog parking mesta. Naravno, naš narod ne bi bio takav kakav je da ne bi i od parking mesta i ne-parking mesta napravo prostor za svog limenog ljubimca. Prizor koji sam zatekao danas učinio je da se grohotom i zaista iskreno nasmejem. Da je vlasnik jednog od vozila bio u blizini, verovatno bi pomislio "Gle, budale..." A ja došao do zaključka da nismo mi za Evropu (po ko zna koji put). Ali, ni ona za nas. Zašto? Pa tamo stvari funkcionišu, tamo je sve "u milimetar", tamo se igra po pravilima. Ali ovde su ljudi topliji, prijatniji ali i inovativniji, što sledeći primer nepobitno dokazuje.

Pa zašto onda lepo ne napraviti od jednog parking mesta - dva. Kako? Vrlo jednostavno.

Prvi uslov - gradska vlada mora da bude dovoljno 1. škrta, 2. glupa, 3. neobaveštena, 4. lenja - da ne obeleži parking mesta na parking prostoru. Šta je jedno par kanti farbe za asfalt u poređenju sa gradskim budžetom? Ništa.Onda mora da se nađe biser od vozača koji voli da parkira "do zgrade", iako ima prostora na pretek, iako vidi kako se drugi nisu toliko blizu parkirali, iako zna da ljudi pored zgrade prolaze, pa im treba prostora.I naposletku, treba da se nađe još jedan vozač koji će takvu situaciju da primeti i - iskoristi. I parkira se iza vozila prethodnog vozača. Perfektno. Za smejanje.

Dve "Zastave", jedna "guzi" drugu.

I vuk sit i ovce na broju. Parking iskorišćen do maksimuma. Kako moj (budući) tast lepo kaže... "Što nisam vlast... sve bih ja to... po kratkom postupku." U pravu je čovek. Apsolutno.

Artificial coloured houseIstog dana, na istom tom mom pešačenju vidim kako majstori vredno rade svoj posao i kreče spoljašnji deo kuće. Boja, koja me je podsetila na one Vitaminkine bombone, sa ukusom "borovnice" ili "jagode" (bolje bi bilo - ukus E315) je prosto štrčala i probadala oči. Ali nije takva kuća jedina, nikako. Ima takvih "svetlih" primera u Pančevu koliko god želite. Drečavo zelena, žuta, roze... samo štrči. I koji je onda smisao takve boje? I takve kuće?

Verujte mi, sličnih drečavih boja u Pančevu ima... zaista puno.

Ps. E, a 'esam li vam rekao da sam krenuo od septembra u "civilno"? :) Sve se ovo desilo na putu od posla do "vojske".

Radim za računarom, napolju pada kiša koja savršeno osvežava ovaj dan i čini ga mnogo prihvatljivijim od prethodnih. Naročito subote, kada je bilo oko 38 stepeni. Otvoren mi je prozor i ona sparina koja se sakupila tokom ovih dana lagano izlazi napolje. Međutim sreća nije dugotrajna, nikako...Osetim kiselkasti miris... prokletinje. Prokleta bila južna zona i jebena rafinerija nafte. Osetim kako svi mogući nusprodukti proizvodnje benzina naglo ulaze u sobu, kako kiša sve jače i jače pada. I sve više smrdi, sve intenzivnije i upornije.Nisam mogao da izdržim, posle koji minut sam ustao i uz jače psovke zatvorio prozor. Sada se opet kuvam, iako je napolju savršeno prijatno. I savršeno zagušljivo. Idioti, svi ćemo pocrkati zbog njih...

Pored rizika da ću zvučati kao jedan moj prijatelj, moram da ispričam jednu sasvim običnu priču.Sreda prepodne na poslu. Buljim u Sony TFT i nešto tabanam. Posle sat vremena rada, levo oko počne da suzi. I suzi, neprekidno. Ja papirnim maramicama, prstima, čime-sve-ne pokušavam da sprečim izlivanje telesne tečnosti, ali avaj. Oko je uporno. Od prevelike želje da sprečim "plakanje", a uz to i trljanjem oka, dotično je pocrvenelo i tako ostalo do podneva.Kada sam se vratio kući, odlučim da odmorim malo, u nadi da će crvenilo splasnuti. Opet avaj, oko se još i nadulo, a crvenilo je ostalo. Knjižica neoverena, ne vredi otići kod doktora i kukati da vas pregleda. Ostavim to za sutra, first thing in the morning.I overim knjižicu kod koleginice i uputim se u očnu bolnicu u Pančevu. Sve se nadam "nije gužva, nije gužva...!" Kad ono, naravno - gužva. Samo sam ja te sreće. Puna, puna! čekaonica, gomila babetina i starkelja koji čekaju kao u njihova zlatna "ragbi" vremena kada su se čekale gomile ulja, hleba, šećera, a uz to se u velikim količinama lakatalo i psovala se majka, otac, bliža i dalja rodbina. Setim se "divnih" 90-ih godina... I stignem na red, čekajući 15 minuta, dedu i još jednu tetku da iskukaju brojeve za čekanje."Dobar dan... ja bih da kod doktora na pregled, oko mi je oteklo", kažem ja sestri (iliti bolje tetki koja bi i sama mogla na pregled kod oftamologa jer "čkilji" na oba oka) sa očigledno natečenim, nabubrelim levim okom koje uporno pokušavam da držim u normalnom stanju."Potreban vam je uput od lekara", odgovara, a pored njenog lica stoji natpis - uput je potreban osim za hitne slučajeve."Nemam uput, može li bez uputa?", pitam, nadajući se da sa "dovoljno hitan" sa mojim levim paradajzom."Može, ali pregled košta 400 dinara. Sa overom i svim ostalim, to košta 1000 dinara"."?!?!?!?!?!", pomislim, psovajući sebe što nisam razmenio pare, kako bih imao dovoljno za ovaj luksuz i istog momenta uživao u blagodetima društva iz 1920. godine. Pitam se, koliko bi me tek opalili po ušima da jutros nisam overio knjižicu. Verovatno kao nekog stranca bez zdravstvenog osiguranja.Odustanem, krenem do kola kako bih usput razmenio pare a i otišao po uput. Ne pada mi na pamet da čekam među staramajkama, imam sigurno pametnija posla. I stignem srećom brzo u "Novi Svet", nadajući se da ću tu makar proći brzo. AVAJ! 9:32, vreme stizanja; 9:30-10:00, perios pauze zdravstvenih radnika. Odlaze, polako odlaze, stišćem pesnicu kojom bih najradije opizdio ili sebe u glavu ili onu nafrakanu sestru (ova je zaista sestra, mlada, lijepa, jel'te...) koja ima više šminke na sebi nego "dama noći", ali je onaj beli "kombinezon" izvlači da baš ne liči na nju. Samo sam ja te sreće... Odlaze, odlaze... ja ostavljam knjižicu i nadam se da će tih 30 minuta biti najmanje 40, jer ispod toga nema šanse. Tradicija: kafa se mora popiti, nokti nalakirati, tračevi ispričati a i pacijenti se moraju malo opustiti, zar ne? Red je da se i nešto ubaci u kljun, pa rekoh da se sa njima solidarišem i da makar jednu stvar uradim što i sestre i doktorke - da doručkujem.Dočekam ih napokon i oko 10:45 stignem na red kod nove i vrlo mlade doktorke. Možda godinu-dve starija od mene. I na kraju biser i najbolja stvar dana... Pregleda me ona i da mi kapi za oči i uput kod oftamologa."Ako ne splasne otok za dan-dva, idite kod oftamologa. Mada, trebao bi da splasne, nije ništa strašno". I splasnulo je taj četvrtak skoro skroz, a u petak se nije moglo naslutiti da sam imao ikakvih problema sa okom. Zamislite da sam samo tražio uput za pregled, i otišao u očnu bolnicu. Izgubio bih nerve, totalno poludeo od kuknjava i priča "kako je nekad bilo", "kako smo mi mladi nepristojni pa ne želimo da pustimo 425.000 babuskera i starkelja ispred sebe jer oni imaju prednost" i tome slično.Ne podnosim medicinske sestre i bolnice, ne podnosim posete i čekanje, i to ponajviše zato što su uvek tu starci koji me smore i iznerviraju svojim kukanjem i blebetanjem... Zato i mrzim da sam bolestan...

GORNJI RED: Željko Popović, predsednik Upravnog odbora a. d. NIS-a, Nikola Garić, direktor Rafinerije nafte Pančevo, Siniša Borović, direktor „Petrohemije”, Srđan Miković, predsednik opštine Pančevo, i Miroslav Nikčević, glavni republički ekolog. DONJI RED: Milan Borna, prvi opštinski ekolog, Đura Pavlović, direktor „Azotare”, Dejan Mihajlov, generalni sekretar Vlade Republike Srbije, Radomir Naumov, ministar energetike, i Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije.

Ovo su ljudi koji su odgovorni za zagađenje Pančeva.

Pančevci se ovih dana truju merkaptanom i sulfidom, sumporom i ko zna čim još. Ali ako mislite da su se građani pobunili i da će se nešto desiti, varate se, pa mi Pančevci možda i ne bi mogli normalno da funkcionišemo bez otrovnih materija. Kada bi se jedno jutro probudili i udahnuli cist vazduh, bez otrovnih materija, to naš nervni sistem i respiratorni trakt ne bi dobro podneli. Pa navikli smo na otrove shvatite to.

Devetog Aprila u Pančevačkoj Rafineriji na jednom od rezervoara krov je propao i otrovne materije dospele su u vazduh a građani su mogli da osete taj smrad i da uživaju u njemu, da se truju do mile volje. Rafinerija nije htela da uznemirava građanstvo i gradske oce, o ovim malenom incidentu. U rezervoaru je bilo oko 4.000 kubnih metara otpadnih zauljenih voda. Centar za obaveštavanje u Pančevu primio je više od 250 poziva građana koji su se žalili na nesnosni smrad.

Sednica Skupštine Opštine Pančevo prekinuta je jer su novinari lista Pančevac u salu doneli čaše pune merkaptana i sulfida, supstanci koje izazivaju zagađenje. Čini mi se da niko osim novinara ovog dnevnog lista ne brine za ova zagađenja. Građani su se prepustili letargiji, i nemaju snage da bilo šta učine za svoje zdravlje. Samo mi samo možemo da oteramo odgovorne sa slike tamo gde im je mesto i da im kažemo da mi cenimo svoje zdravlje i ne želimo da umiremo od raka i da nam se deca rađaju sa astmom, a sve to možemo da promenimo. Možda i treba pobeći iz ovog mrtvog grada…

Technorati tagovi: zagađenje, pančevo

Iz Pančeva u poslednje vreme stižu samo loše vesti. Pančevački doktori su odgovorni za smrt devojke Marijane Jojkić (26) koja je umrla zbog pogrešne dijagnoze. Zvuči neverovatno, ali doktori pet dana nisu uspeli da otkriju da joj je puklo slepo crevo. Danas kada je medicina otišla veoma daleko, kada se klonira ljudski embrion, kada se [...]

Iz Pančeva u poslednje vreme stižu samo loše vesti. Pančevački doktori su odgovorni za smrt devojke Marijane Jojkić (26) koja je umrla zbog pogrešne dijagnoze. Zvuči neverovatno, ali doktori pet dana nisu uspeli da otkriju da joj je puklo slepo crevo. Danas kada je medicina otišla veoma daleko, kada se klonira ljudski embrion, kada se presađuju organi, maloumni i glupi ljudi koji rade u Pančevačkoj Opštoj bolnici ne mogu na ultrazvuku da vide da je puklo slepo crevo i da je izliveno po stomaku. Gde su se školovali ti retadi?

Kako neodgovornost može da ubije Ipak da krenem od početka. Marijana Jojkić odlazi sa suprugom u bolnicu zboj jakih bolova u stomaku, gde je prima hirurg Alek­san­dar Ivi­ca (zapamtite ovo ime, on je odgovoran za smrt ove devojke!!!). Ultrazvuk pokazuje da u stomaku ima višak tečnosti, ali to ovim glupacima nije bilo dovoljno da stvar shvate ozbiljnije. Sum­nja­li su na ga­stri­tis, pa je gu­ta­la son­du. Po­če­la je da ra­ste se­di­men­ta­ci­ja, he­mo­glo­bin je opao, ima­la je vi­so­ku tem­pe­ra­tu­ru, no­ge i ru­ke su joj tr­nu­le, a bo­lo­vi u sto­ma­ku bi­li su sve ja­či. Posle pet dana kada je jedan lekar “napipao nešto na stomaku”, šalju je za Beograd sa dijagnozom plućne embolije. Naravno stvar je u tome da nisu posle 5 dan uspeli da ustanove šta je sa Marijanom, pa su morali da je pošalju za Beograd, da skinu odgovornost sa sebe.

Pre dolaska u bolnicu Marijnin ginekolog je u izveštaju napisao da je sa njegove strane sve u redu, ali da sumnja na slepo crevo, ali niko od retardiranih Pančevačkih doktora to nije pogledao. U Beogradu je prima drugi doktor, koji odnah na ultrazvuku vidi ono što Ivica nije mogao ili nije umeo da vidi, da je slepo crevo puklo i da se razlilo po stomaku. Lekari su se čudili : “ka­ko su ovo mo­gli da pro­pu­ste u Pan­če­vu?”. Hitno je izvršena operacija, uspešno, ali se javila sepsa, zbog toga što nije operacija urađena na vreme. Marijana se dobro oporavlja, iako doktori niju gajili velike nade da će preživeti sepsu, njen organizam se čistio i kroz par dana je počela da se šeta. Čak je i doktor rekao da će ukoro da je otpusti kući. Iako je organizam prebrodio sepsu, desilo se neočekivano, Marijana je umrla. Le­kar je tra­žio da se ura­di kli­nič­ka ob­duk­ci­ja, mi­sle da se od ja­ke sep­se, ko­ju je Ma­ri­ja­na ima­la šest da­na dok je bi­la u Pan­če­vu, stvo­rio tromb, zbog ko­jeg je, mo­žda, umr­la.

Roditelji pokojne Marijane će tužiti Aleksandra Ivicu zbog nesavesnog lečenja. U Pančevi ima još onih koji su osetili kako je to kada Ivica leči. Mnogi ljudi će se priključiti ovoj tužbi, pošto su i oni imali loša iskustva sa ovim doktorom. Problem je što su lekari iz Opšte bolnice spremni da štite jedni druge, kada su ovakvi slučajevi u pitanju. Oni će da štite svog kolegu koji je odgovoran za smrt ove devojke, smradovi! Mno­gi pa­ci­jen­ti se pre­ba­cu­ju u Be­o­grad. Ni­je ni čud­no, go­vo­re u Pan­če­vu, da be­o­grad­ski le­ka­ri ko­men­ta­ri­šu ka­ko im iz tog gra­da sti­žu po­lu­mr­tvi lju­di.

Marijana je živela u mom komšiluku, i ovim tekstom sam želeo da ukažem svima na ono što se dešava u mom gradu.

Ovom društvu je potrebna psihička terapija, da ublaži svu negativnost i destruktivnost, i da zaleči depresiju koja je potisnula svu pozitivnu energiju kojom smo zračili, ne tako davno. Ako danas pogledate novinske naslove, ili upalite televizor, ne možete videti nasmejano lice, trunku optimizma i vere u bolju budućnost. Kao da smo se svi pomirili sa [...]