Planeta Srbija

Stari pas ovčar jurio je zečeve po šumi dok nije zabasao duboko u nju i shvatio da se izgubio… Našao se pored gomile nekih kostiju kada je začuo korake divlje životinje… Bio je to leopard koji mu se polako približavao… - Šta ću sad, – mislio je u sebi… i onda je brzo dohvatio one [...]

Kasno je. Ležiš u krevetu i ne možeš da zaspiš. Ulica je mirna, s vremena na vrijeme vjetar u baštama pomjeri drveće. Negdje zalaje pas; udaljenom ulicom prolaze kola. … A sna nema. … Ne pomaže ti da ideš gore-dolje, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobjegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i djetinjstvo, šume u kojima je proživio najslobodnije i najnezaboravnije dječačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dječačkih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarjele, sa ljubavlju, brigom i tihim prijekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obijesti izbjegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povrijedio svoj ili tuđ ponos, ili se ogriješio o prijatelje nekom nesmotrenom rječju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe. … U našem užurbanom i neosjetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svjesna sebe, u kojima život ustupa mjesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savjesti. To se vjerovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, vjerovatno nad kovčegom majke, vjerovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvijek prate nemiri i mučenja. Vrijednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspijeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za žaljenje.

”Umijece dokolice” Hermann Hesse

Slični postovi:Umetnost dokolice Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo ...A sna nema. Ne bih mogla reci da sam fascinirana ali zasigurno jedan ...Umetnost dokolice U našem užurbanom i neosetljivom životu zacudujuce je malo sati ...Život, mladi čoveče, to je žena "Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi ...Staze Na tim stazama koje vjetar mete i kiša pere, a ...Sarajevski Marlboro Manje je knjiga kojima se nisi vracao od djetinjstva. One ...Svet bez mene. Pre neki dan razmišljao sam o svetu bez mene. Svet ...Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. Sasvim ...Ona mi namiruje izgubljeno Ona mi namiruje izgubljeno i dobijam vise nego sto sam ...Ljubav je uvijek nova Počeh razmišljati kakva bih voljela biti u tom trenutku. Voljela ...

Gospođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim, a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu ženu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa.Početka jednog Dombijevog pisma: – Mila moja, ja sam pas. – Sad znate šta sam. A lepo sam vam govorio: ne ostavljajte me samog, sklon sam glumatanju, pravim teatar ni od čega, i toliko se uigram, da posle idem okolo, tražim publiku, i sve to javno prikazujem. Nemojte se iznenaditi ako počnem i sebe da plakatiram.

Ujutro, video sam kroz prozor nebo. Sasvim je ličilo na kuvano plavo goveđe oko nataknuto na viljušku zvonika preko na tvrđavi. Samo nisam video oblake. Sigurno ih je vetar oduvao preko noći na jug i sklonio. Taj vetar ima ukus zemlje i tamjana, i ne bih voleo da vam o tome mnogo govorim. Treba slediti Lao Cea. On kaže: – Priroda se služi sa malo reči. Zato uragan ne traje celo jutro i pljusak ne pada ceo dan. -

Jedino, ako vas interesuje to o pticama. Ptice su one o kojima sam vam pričao da žive dole po močvarama, samo sam opet zaboravio kako se zovu.Te ptice su došle okukom reke, severnije od Ribarskog ostrva, severnije i od Kamenjara.

I tako je sve to počelo.

Mika Antić

Slični postovi:Argumentum ornithologicum Zatvaram oci i vidim jato ptica. Vizija traje jednu sekundu, ...Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. Sasvim ...Onome ko procita Našao je citirani pasus izmedju redova u opisu ukletog jezera: ...Jedan izgubljeni randevu Ne znam ko je rekao: “ Pogledaj kakva groblja ima ...Bio jedan ljubavnik koji je voleo bez nade "Bio jedan ljubavnik koji je voleo bez nade.On se potpuno ...Da li je ljubav bolest? Da li je ljubav bolest? Jeste, al' neprelazna. Mozete nekoga ...Izdajstvo lirike Opet nam pitanja nekud iščezavaju. Kako da živim samo sa odgovorima? ...Kad sam se zaljubio "Kad sam se zaljubio, to je bilo kao da sam ...Od koje sam ja vrste? Ponekad mi se ucini da mi beze pod nogama putevi ...Nagon za uspravnim "...Bilo je lepo slediti svoj put, ne izneveriti...Baciti se preko ...

Ovo je Mališa, ostavljen je u Novom Sadu pre nekoliko meseci. Imao je dosta loših iskustava sa našim sugrađanima, ali je i dalje pun poverenja i nade da će naći topao dom. Star je godinu dana, a težak 8 kg, i zaista voli da se igra i šeta. Privržen je deci, a nalazi se kod [...]

Čim je čopor veći, veći je lavež u pitanju , veća je kuraž, veća je agresija! Ako se pokaže samo delić straha, čopor to neče propustiti da kazni. Ukoliko se čoporu pokažu zubi, ili nekog iz čopora otikneš istim, razbeža se svak svojim putem bez okretanja. Ćutke, povijenog repa. Pas laje… nema daška vetra… addthis_url [...]

Brana na Nisavi

Nevreme. Reka Nisava

Zalazak. Bovansko jezero

Kanjon Vucjanke

Grom. NisAutor fotografija: Zoran Ciric(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Videvsi ovaj zagrljaj rastpio sam se kao secer. Kakav je vas osecaj? Zahvaljujem se Emiliji za ove predivne slike! Slicni postovi Blogowski 2.0 (4) Bljesak ljubavi (3) Kada selo nije veliko (12) Kratka ljubavna prica (6) Nas novi clan (57) addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Fcu-te-linkujem%2Fzagrljaj%2F'; addthis_title = 'Zagrljaj'; addthis_pub = '';

Od vajkada je pas. Ali od skora su me zena i deca ubedili da uzmemo jedno malo kucence i da ga cuvamo. Stene zlatnog retrivera je kod nas nekih petnaestak dana. Malo kucence, ko malo detence. Nista ne zna, osim da je gladno, zedno i da ima povremeno odredjenih potreba. E zbog ovog zadnjeg, nekako je i najteze [...]

Ili - konacno ostvarenje sna!   Ljudi, moram odmah sa vama da podelim svoju i decju radost! Kupili smo psa! Zlatni retriver, lep kao san!  Mali i pufnast! Ne mogu sad puno da mislim, radujem se do neba! Ali imamo jedan veliki problem - po rodoslovu se zove Ahil, sto se nama bas nije jako [...]

Brdo

Konj

Krava

Pas sa naocarimaZvonacka banjaAutor fotografija: Milos Somborac (Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Stare kuce sa fasadom jarke boje.Pas - cuvar kuce. Sremski KarlovciAutor fotografija: Tihomir StojanovicPogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Tri peškira, od toga dva s kapuljačom. 3% rastvora borne kiseline. Češalj s metalnim gustim zupcima. Četka žičana s jedne, a s druge strane od prirodne dlake. Hepatrombin H. Makazice s uvijenim vrhovima. Šampon PH neutralan, s regeneratorom. AD vodene kapi. Laneno ulje. Blazinice.

(more…)

Duško Radović se potrudio da opšte mesto za pudlice bude Fifi. Misleći na devojčicu Fifi. Ja sam prvo izabrala ime, pozajmljujući ga od Radovića, a onda je ispalo da je prepreku od ograde kartonske kutije u kojoj je skakalo i cvilelo petoro štenaca crne patuljaste pudle, preskočio mali crni dlakavi mužjak i zalepio se za mene. (more…)

Nastavak u kojem nećete plakati i ni najmanje biti tronuti… I, pst, nemojte obavestiti društvo za zaštitu životinja.

DUGI

Stigao je takođe s pune dve godine, nakon što je njegova gazdarica, Mađarica, počela da umire. Mojoj majci, tada patronažnoj sestri, zaveštala je Dugija, mađarskog ovčara, da ga čuva i pazi, neguje i hrani do kraja njegovog života i naziva Dugi s kratkosilaznim akcentom. Mađarica je umirala još jedno duže vreme, sve se plašim i da je nadživela Dugija. (more…)

LUJZA

Prvo leglo američkog baseta koje je Vojvodina videla, bili su Lujzina braća i sestre iz Budimpešte. Lujzi je pravo ime bilo Paradicsamszigeti Afrodite, u lakšem prevodu - Afrodita sa Rajskog ostrva, ali je kod mene stigla već s kolokvijalnim imenom i dve godine. (more…)

Ovo će biti serijal o svim mojim psima. Imalo se, bogatstvo čitavo. Ako ste strpljivi, saznaćete koliko sam samo bogata. Ako ste manje strpljivi, pogledajte samo fotografije. To nisu moji psi, ali sam se potrudila da nađem fotografije koje najviše liče na njih.

BOLE

Moj prvi i moj drugi pas, irski seter. Prvi je dobio ime po narodnom heroju Bošku Buhi, jer je bio pun buha kad je stigao, a drugi je dobio ime po prvom, jer su mama i tata probali da me izleče nakon Boletove nepovratne bežanije istim takvim psom, istog imena. I drugi Bole je bežao iz dvorišta, drugi put zauvek iako je imao na ogrlici oko vrata ispisan naš broj telefona, adresu i svoje ime. Mesecima sam bila neutešna i rešena da više nikada, ali nikada u životu neću imati irskog setera, pobegulju.

Neki ljudi su mi rekli da su irski seteri veliki ljubavnici i da osete ženku na kilometar. Lakše mi je da verujem da je tako, pomišljam da su odlazili iskonski. Teže mi je da verujem da je tako jer sam zamišljala kako cvile kraj nečije ograde, čeznutljivo gledajući u ženku, dok ih neko ne ukrade.

S Boletom, dok je bio koji god da je, postojao je samo jedan problem - i komšija, dve kuće od nas, zvao se Bole, a njegova žena Boja. Kad god smo dozivali Boleta, njih dvoje su se odazivali. Od tada sam rešena da ljudska imena, čak i kad skroz odgovaraju psu, ne smeju biti data psima, jer ih ljudi kradu od njih.

Dok ga je bilo, kojeg god Boleta, znao je da me pozdravi kad dođem iz škole tako da skoči na mene i obgrli me oko vrata prednjim šapama. Dok me lizao po uhu, ja sam njega ljubila po obrazu. Ako šapnem, Pa gde si ti, mahao je repom tako da me je lupao po dupetu. Bole, koji god da je bio, bio je macan.

U vreme Boleta, dok je bio, farbala sam kosu u mahagoni crveno i zadovoljno verovala da ličim na svog psa. Od kuće sam pobegla samo jednom, i to u podrum od iste, gde su me našli nakon pola sata, jer sam glasno šuškala po omotu zimnice i ridala.

Nastaviće se…