Planeta Srbija

Odmah na početku da se razumemo. Ja nisam pobornik teorija zavere čipovanja ljudi i smatram da je digitalizacija dokumenata dobar put.

Međutim, to ne znači da ne treba ignorisati potencijalne probleme.

Naša javnost je već neko vreme prepuna svakojakih apokaliptičnih komentara vezano za digitalizaciju ličnih karata i pasoša koji su uglavnom posledica nerazumevanja tehnologije.

U lične karte je ugrađen čip koji se može pročitati isključivo kontaktim čitačem. To znači da karta mora da se stavi u čitač da bi je on pročitao. To uslovljava fizički kontakt sa ličnom kartom. Podaci na njoj su trećem licu dostupni samo ako ono ima pristup ličnoj karti, a to nije ništa više opasno nego i kada staru ličnu kartu date nekome daje pročita ili priložite  fotokopiju.

Čip…

Negde sredinom novembra mi je istekao stari pasoš. I lepo se obavestim o detaljima, pripremim dokumenta, sredim frizuru, nabacim fotku 5×5cm i odem u SUP. I tada mi ponište stari pasoš da ne bih morala da ga nosim sa sobom i zakažu za 16.12. u 9:30h. Tek detaljčić, zbog sporosti procedure promakne mi promotivno skijanje u Italiji u decembru, al’ ajde.

Obzirom da mi nije preostalo ništa drugo, uredno sačekam 16.12. Malo pre pola deset se nacrtam ispred pomenute kancelarije, kad mi referent za pasoše iznenađeno kaže kako ne zna kako je mogla da mi zakaže u pola deset kad joj je tad pauza i da dođem u deset. A da ne bih stajala zaludna, pošalje me po stari pasoš …

I tako, stignem na red negde oko 10:45h. Pregled dokumenata, gledanje u aparat bez treptanja, slika sa sve suzama u oćima od jakog svetla i sve ostalo, otisci prstiju, potpis… I biće sve to gotovo za petanestak dana. Neću da komentarišm osećaj dok sam stajala, čekala i gledala sav onaj narod u tom i sličnim redovima. Ipak, jutros pročitah da ima onih koji su prošli mnogo gore. Nije da mi je lakše zbog toga.

Uzeo sam novi pasoš.

Istekle su sve vize koje sam imao u starom, pa sam se potrudio da uzmem novi, ako iskoči potreba da se negde ide. Obzirom da sam već imao nekoliko viza za UK, sledeći put bih tražio na 5 godina i tako…

Ne znam kako je u drugim opštinama, moja iskustva su na Novom Beogradu. Prvi put sam naivno došao izjutra jedne subote, uđem ja, vidim nema gužve, tek nekoliko ljudi. Krenem da kupujem uplatnice kad me gospođa pita “a imate li broj?” Moj rebus-pogled joj je sve rekao. “Brojevi se dele ujutro u 8, bez broja ne možete da uđete.” Jolly.

Sledeće subote, eto me u 15 do 8, dobio sam broj 52. Oko pola 12 sam svratio (bio tu u prolazu) stigli su tek do broja 16. Popodne dođem oko 5, čekaju brojevi 50 i 51, ulazi se po dvoje - rekoh ok, neće biti strašno. Ne lezi vraže - dok mi tako čekamo, dođoše i brojevi 38, 42, 43 i 48. 38 sa sobom vodi sina koji je 53 (dobio greškom taj broj, bili su ispred mene). Uglavnom, na red stignem tek u 15 do 7.

Sliku nemojte ni da nosite, džaba vam je. Imali / nemali, fotografisaće vas tamo - shodno tome idite obrijani, umiveni, naspavani, načešljani - to će vam biti slika narednih 10 godina. U kabini gde sam bio, koristi se Canon A510 :) Džaba meni moja lepa slika što sam doneo, iz profi studija.

Od papira, sem magičnog broja, treba izvod iz knjige rođenih i uverenje o državljanstvu — ne starije od jebenih šest meseci — i dve uplatnice koje popunjene mogu da se kupe u samoj stanici. Ti šalteri ne rade popodne, tako da to uzmite ujutro kad uzimate broj, inače ste ga popodne izduvali (sem da sami popunjavate, jurite najbližu poštu/banku i tako to).

E sad, ono što me fascinira je da cela ova procedura traje 15-20min, a jedan lik (ovaj 48) je bio unutra ja mislim više od pola sata. Valjda je muka ako hoćeš i pasoš i novu ličnu kartu, sve se radi zasebno (valjda). A glavni zastoj je činjenica da sve ide kačenjem na jedan te jedini centralni server i ta komunikacija traaaaajeeeeeeeeeeeeeeee… Potpis, otisak oba kažirpsta, slikanje, skenirana dokumenta, skenirana potvrda, provera podataka - uploada i downloada koliko ti volja.

Kad nekako preživeh,rekoše da dođem za 5 radnih dana. Pri tom sam saznao da mi se žena u policiji vodi da mi je stanodavac. Interesantna rodbinska veza. :)

Naredne subote dođem uveče po pasoš. Samo lično se preuzima, pošto se kažiprst čita na licinom mestu, a pri tom opet ima nekoliko uploada i downloada. Skeniranje potvrde koju sam dobio ranije i sada doneo, pa štampanje i skeniranje potvrde o preuzimanju. Tako da i ovo potraje 5-10 minuta, zavisi od toga kakva je veza. Još ako uzimate i pasoš i ličnu, tek onda traje, jer je naravno odvojena priča.

Interesantno, pasoš se dobija raspakovan, a lična u zatvorenoj koverti. Ličnu nisam uzimao, samo video kod čoveka ispred mene.

Lepa su ta obećanja o belom šengenu, ali već drugi put bilo samo što nije. Dok ne počnemo da se ponašamo k’o odrasli, neće ni da bidne. Ja, ja sam sad spreman za viziranja. Bring it on.