Planeta Srbija

… Napravio sam joj četiri scene u restoranu. Ovde restorani imaju nečeg starinskog, bar ovi na koje ja nailazim. Imam čulo za kafane. U sebi neprekidno, dok pijuckam, mrmljam Štrausa. Zamislite, ona kaže da ne voli ruske romanse. Kad sam joj pevušio – ništa. Slegne ramenima i kaže: ne podnosi ruski jezik. Suviše joj je mek. Onda sam čitavo prepodne govorio samo ruski. Počeo sam sa Blokom, vikao Majakovskog tako da je svima bilo neprijatno, a malaksao sa Jesenjinom. Naredio sam joj da počne da uči ruski. Izvinio sam se ljudima za okolnim stolovima i, od dvanaest, pa nadalje, govorio sam samo engleski, ali sam sve reči izvrtao i lagao da su to američki slengovi. Održao sam joj predavanje o sedamnaest slengova. Zamolili su nas da iziđemo iz kafane. Na ulici smo se posvađali, onda smo se dugo ljubili, i bilo je jasno da je volim. Zato i mislim da vam nikad više neću pisati. Uostalom, zar nije tako bolje. Kad umrete, podići ću vam divan spomenik i napisati: ona je trpela mene. Ima jedna pesma za decu, Preverova, koja kaže: „Žirafe pevaju, ali pošto su žirafe neme, pesma ostaje u njihovoj glavi.” Tako je i sa mnom. Možda ću vam i govoriti neke reči, ali, kako sam za vas od danas nem, pisma će ostajati u mojoj glavi. Od sutra – ništa. Ni razglednice.

Mika Antic

Slični postovi:Lako je reći „volim te“ "Lako je reći "volim te", ništa posebno, i manje-više svaki ...Da vam kažem nešto o psima Da vam kažem nešto o psima. Bilo je to jednog ...Magla i mjesecina Sve što je izvan dohvata naše ruke, sve što nije ...Kad vas ljubav pozove ... Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, Premda su ...Ona ne zna za ljubav “Ona ne zna za ljubav. Ne zna da se neko ...Bre Poslednjih desetak dana u Beogradu je boravila moja stara prijateljica, ...Suština se očima ne da sagledati ... Zatim dodade: Idi pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja ...Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je ...Kad vas ljubav pozove "Kad vas ljubav pozove, podite za njom, premda su staze ...Čeznem Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali ...

U današnjoj iskrici cu Vas zamoliti da kliknete na link, pritisnete play na video klipu i uživate u “Tišini” … Pesma o tišini Ljubav, muzika i sve nesto lepo… addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Ftu-sam%2Fiskrice%2Fiskrica-o-tisini%2F'; addthis_title = 'Iskrica+o+tisini'; addthis_pub = '';

U šumama jugoistočne Australije živi ptica koja je svetsku slavu među prirodnjacima zaslužila svojom neverovatnom sposobnošću imitiranja zvukova. Njene sposobnosti imitacije su praktično neograničene.

U prirodi ih je teško sresti, ali ako imate sreće pa naiđete na mušku jedinku baš u vreme parenja, imaćete nesvakidašnje očaravajući prizor. Ptičac priziva ženke puštajući sve moguće i nemoguće zvuke koje je čuo u svom životu, bilo da su to zvuci drugih ptica, životinja, pa i zvuci koje proizvode ljudi. Uz pesmu, on širi i svoj prekrasni rep kojim želi da se što bolje predstavi budućoj partnerki.

Dejvif Etanborou (David Attenborough) je za BiBiSi napravio snimak […]

Ja te volim – Leo Martin Koraci tvoji nemi i daleki Vec su negde davno nasli mir Tvoje ruke bile su nezne Tvoje oci govorile su sve O volim te duso moja Ja te volim kao zivot svoj O volim te kao ptica krila Volim te, volim, volim te Ref: Ali znam da nikad vise neces doci U moju sobu dok mirno spava grad U meni [...]

Za ovogodišnje takmičenje Evrovizije Gruzija je spremila odličnu pesmu (Please open the article to see the flash file or player.) originalno, fenomenalno. Lep način da pošalju poruku, i to u sred Moskve. Na žalost, postoji šansa da pesma bude suspendovana, ali mislim da će time samo dobiti na popularnosti

Bila sam juče na Gagićevom vencu (što volim da tako zovem taj naš trg, iako su mu zvanično promenili ime) i čitala deo pesme Vojislava Ilića mlađeg “Vojničko pismo” u okviru obeležavanja 90 godina oslobođenja Aranđelovca u I svetskom ratu.

U poslednjih nekoliko godina, puno puta sam učestvovala na različitim priredbama i prilikama, vodila program, čitala odlomke iz knjiga, pevala, ali ne sećem se kada sam poslednji put javno pročitala deo pesme. I ko zna zbog čega, setila sam se početka pesme Branka Ćopića “Margita djevojka”:

“Sećaš li se trešnje? Davno prije rata ti si mi pod njom ruke milovao. Drvo je staro slomila granata al tvoj je šapat u kosi ostao…”

Sad već davne školske 1987/88 godine, kada sam ovu pesmu čitala i prepisivala je sa drugaricama, ta mi se trešnja odlično uklapala u jednu istinitu priču. Samo su mi smetale reči “davno pre rata” i “granata” i nekako sam stalno razmišljala o tome. Sa ove vremenske distance, nažalost, sve se uklapa.

Kući sam posle 3 meseca, i kao uvek kada dodjem ovde, krenem u sveopšte prevrtanje sopstvene imovine, potraga za nečim zanimljivim, potraga za prošlošću i onoj bezbrižnosti koje se svi nekad setimo. I uvek iskopam nešto zanimljivo. Bilo da je to Ginisova knjiga rekorda iz 1991, sa sve MJ na prvoj strani, ili neke svoje krejzi sveske, sa svim i svačim. Jedna od njih je izronila…

Nekada sam pisao pesme. Bio sam prvi razred, i tada je to bilo cool. Malo sam prepisivao stihove, i kombinovao to u svoje pesmice. Onda sam napisao pesmu pod istim nazivom kao i ovaj blog posle čega nisam napisao ni jedan jedini stih. Evo već 15 godina.

Kad mi je teško

Kad mi je teško kad gubim san izmislim pesmu tonem u dan.

Kad mi je teško i dosadan dan zavitlavam se i prodje dan.

Kad mi je teško i napravim ranu i krv teče u zlom danu. Ja uzmem zavoj zavijem ranu i uzvratim prokletom danu

Od rodjenja bio sam emo. Učiteljici se nije svidela pesma, rekla je da sam prepisao. Nikada više nisam napisao pesmu. Valjda maloj deci nije moguće biti teško. Verovatno i jeste tako…

Kući sam posle 3 meseca, i kao uvek kada dodjem ovde, krenem u sveopšte prevrtanje sopstvene imovine, potraga za nečim zanimljivim, potraga za prošlošću i onoj bezbrižnosti koje se svi nekad setimo. I uvek iskopam nešto zanimljivo. Bilo da je to Ginisova knjiga rekorda iz 1991, sa sve MJ na prvoj strani, ili neke svoje krejzi sveske, sa svim i svačim. Jedna od njih je izronila…

Nekada sam pisao pesme. Bio sam prvi razred, i tada je to bilo cool. Malo sam prepisivao stihove, i kombinovao to u svoje pesmice. Onda sam napisao pesmu pod istim nazivom kao i ovaj blog posle čega nisam napisao ni jedan jedini stih. Evo već 15 godina.

Kad mi je teško

Kad mi je teško kad gubim san izmislim pesmu tonem u dan.

Kad mi je teško i dosadan dan zavitlavam se i prodje dan.

Kad mi je teško i napravim ranu i krv teče u zlom danu. Ja uzmem zavoj zavijem ranu i uzvratim prokletom danu

Od rodjenja bio sam emo. Učiteljici se nije svidela pesma, rekla je da sam prepisao. Nikada više nisam napisao pesmu. Valjda maloj deci nije moguće biti teško. Verovatno i jeste tako…