Planeta Srbija

Hipokratova zakletva U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti. Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika. Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri. Održavaću svim svojim silama čast [...]

EKV je nešto poput prve ljubavi. Beg iz klišeiziranog turbo folk društva u neku alternativniju svest, gde nam vetar u lice nije smetao. Bend koji je nestajao zajedno sa našom državom, došao vinuo se u zvezde, a zatim i nestao smrću svog frontmena Milana Mladenovića, jednim od najvećih muzičara koje ovi prostori pamte. Vreme je da se nekima koje smo voleli posveti malo više od reči…

Dok sam se ja topio u rifovima Van Goga, stariji brat me je uvek opominjao na EKV, i na činjenicu da VG je samo bleda kopija istog, ali nisam mu verovao. Kasnije, sazrevanjem nekako svi dodjemo i do EKVa, da li sami nekako izbunarimo pesme koje smo kao deca slušali na radiju, ili od nekog starijeg druga dobijemo toplu preporuku za istim. Onda se uvučemo u krug, zamenimo dan za noć i onih par godina za nas provedemo uz muziku ovog benda. Sećam se, kada mi je Dule, jedan od najdražih prijatelja rekao, umrla je Magi… Nisam shvatio težinu tih reči, ali ljudima koji su odrastali krajem 80tih EKV je bio sve.

No, kraj je bio davno pre Magi, tačnije 8 godina kasnije, kada je Milan Mladenović, posle raspada benda i kratke brazilske avanture, otkrio da boluje od raka pankreasa, te je ubrzo, u 36-oj godini života i okončao isti i otišao u legendu.

Svoju karijeru počeo je u kultnom Šarlu Akrobati, zajedno sa Kojom i Vdom, da bi po raspadu istog, početkom 1982. godine formirao bend Katarina II, neki odlaze iz benda, novi dolaze i isti dobija svima poznato ime Ekatarina velika. Bend je zaslužan za 6 vrlo uspešnih albuma nastalih u periodu izmedju 1984. i 1994. godine, albuma na kojima su se nizali hitovi koje i dan danas pamtimo. Poslednji nastup bend je održao na budvanskom festivalu 1994. godine nakon kog je Milanu pozlilo, i izmedju ostalog ustanovljeno da ima rak pankreasa, od kog je u novembru iste godine preminuo. Pored rada u gorespomenutim grupama, ostaće zapamćeno i delo Angels breath snimljeno u leto pre smrti tokom boravka u Brazilu.

Bolji tekst od onoga napisanog na grupi na Facebooku teško da ću napisati:

Ne treba trošiti puno reči na to ko je bio (i ostao) Milan Mladenović. Ako je postojala osoba koja je htela ”da promeni svet do kraja pesme”, to je bio on. Ako je ikada na našoj sceni, sceni Ex-Yu bilo talentovanih muzičara, koji su muziku obogatili književnošću, ako je bilo ljudi koji su hteli da zaustave ludnicu i ratove,pesmom i da sve ”pretvore u ružan san”, sve se može pripisati upravo njemu. Odradio je svoju misiju za svojih 36 godina i otišao da ne gleda horor koji sledi.

Zato je vreme da se građani Beograda, grada u kome je Milan živeo i stvarao, oduže tako što će naziv barem jedne ulice, Trga… posvetiti njemu.

Pre nas, to su učinili Zagreb i Podgorica, a ovih dana čujemo neke stidljive inicijative od strane članova grupe Van Gogh, i Bajage, da bi Milanu trebala pripasti zaslužena ulica.

Dakle, kako tekst kaže, vreme je da se pridružimo ovoj inicijativi i svojim potpisom podržimo inicijativu za ulicu Milana Mladenovića u Beogradu. Datumi skupljanja potpisa su:

Petak, 7.10.2008, 19h na Trgu Republike Subota 8.10.2008, 14h na Trgu Republike (postoji mogućnost da štand bude i kod Ruskog Cara)

a mozete više informacija o samom dešavanju videti i na Facebooku. Očekujem vas i obećavam da će moj potpis biti medju prvima!

Na sajtu Majka hrabrost, koji sam pomenula u jednom od prethodnih postova, počelo je potpisivanje peticije ministru zdravlja, vezano za stanje u srpskim porodilištima. Peticija se nalazi na: http://www.majkahrabrost.com/peticija.htm

Iliti: Kako su građani Bora testirali opštinske projekte 

Dok se većina blogsfere bavila nekim svojim stvarima, gotovo neopaženo je prošla jedna građanska akcija čije se jezgro otpora dešavalo baš na blogovima, odnosno, pre svega na jednom: Opština Bor, kojeg uređuje naš Rain Dog, a oko kojeg su se okupili građani Bora.

Koliko god da je svojevremeno akcija David bila masovna, ona zapravo, za razliku od borske, predstavlja i primer neuspeha te masovnosti. Za razliku, borska akcija, sa daleko manjim  odjekom među građanima izvan Bora, donela je pobedu. Reč je o iznošenju na videlo troškovnika (recept isti istacki!) za još jedan “besplatan” koncert i ovoga puta, verovali ili ne, Zdravka Čolića! (more…)

1. NIKAD SREĆAN ZAKASNIO NIJE

Nova godina je kasnila u Novom Sadu nekoliko desetina sekundi. Kažu, Čola se zapjevo. Obično bi narod rek’o: zajebo. Gde i ne bi, za te novce. Kome ne bi bilo do pjesme sa 100.000 evra na računu na Kipru? Čoli je istinski bilo do pjevanja, pa je odbrojavanje krenulo u pjevačevoj (pjevcovoj?) respritarornoj pauzi, kad je svet već uveliko srkao penušac usnama obridelim od novogodišnjih poljubaca, srećan u blaženom neznaju da uopšte postoji civilizaciija koja uspeva da ne padne kad prati ritam pjevačevih pjesama. Ne samo da ne pada, već igra i ‘oće debelo to zadovoljstvo da plati.

Ima neke simbolike u tome. Da grad, koji prednjači potrošnjom od 1 evra po glavi stanovnika za četiri sata zabave, potom okasni za svetom ceo minut. Kasni i srpska nova godina za Kalendarom čitavih 13 dana, pa što ne bi i Nova godina u Novom Sadu jedan minut?

2. KO DRUGOME JAMU KOPA, GROBAR JE (more…)

(more…)

… iako se nikada nismo obratili VD gradonačelniku Beograda, suprotno onome kako je to izgledalo na B92 danas u četiri u i pola sedam.

Jesmo se obratili gradonačelniku Novog Sada, koji, doduše, nije VD, ali zato ima dobru (bolju) ideju kako da rasipa novac. Mnogo mnogo bolju ideju o rasipanju nego što je pomogla VD mašta gradonačelnika Beograda (Novi Sad 24 miliona, Beograd 22 miliona).

NOVA RADNA MESTA

Dirljivo je da je gradonačelnik VD Alimpić primetio da su ovakve akcije (Peticija da se sramotno visoki iznosi bar preusmere sa 20% na drugu stranu) čist populizam, pa je požurio da odbrani gradonačelnika Novog Sada, Gojkovića, ustvrdivši da će ovakve priredbe — honorari od 150 hiljada evra i ozvučenje od 80 hiljada evra, otvoriti nova radna mesta.

To što je VeDe gradonačelnika Beograda — DS, a De gradonačelnika Novog Sada — SRS, čista je slučajnost. (more…)

S velikom tremom i ogromnim zadovoljstvom sam malopre dala izjavu za TV B92 o peticiji, njenom smislu i građanskoj svesti i odgovornosti.

Tremom — zato što sam osetila strašnu odgovornost i, zadovoljstvom — zato što nam je trebala ovakva podrška.

Prilog možete pogledati možda već na vestima u 16:00, a sasvim sigurno na vestima u 18:30. Novinar B92, Miroslav Zadrepko, kaže mi da je peticija pomenuta i na jutarnjem programu Radija, u emisiji Dizanje, i da je dobila dobre i snažne reakcije slušalaca. (more…)

Nije broj neke servisne službe ili taksija.

Ovo je broj potpisnika peticije Naših 20% nečijih 100%.

Građanski list je danas preneo vest o ovoj peticiji.

Radio 021 od podneva, na svaki sat, javlja o peticiji i pušta snimak dela moje izjave o tome.

Na istom radiju aktuelna je anketa za šta bi bilo pametnije utrošiti 300.000 evra u Novom Sadu.

Stižu mi pisma podrške, zahvalnosti i saglasnosti, stižu mi uvredljiva i hejterska pisma. Šta ćeš, moralo se ostaviti validne adrese prilikom registracije peticije.

Ovo, naravno, više nije moja stvar i mišljenje nekolicine mojih prijatelja sa kojima se dobro razumem.

Ovo je, što reče jedna od potpisnika peticije u svom komentaru - Krizni kulturni centar.

Ovo je novosadska stvar. Građanska.

 

Dragi moj čitaoče,

Mooshema ne odgovara za sadržaj ovog pisma. Za sve bolove inteligentnijih delova mozga i mogućeg izliva mokraće u levu srčanu pretkomoru, koji mogu nastati kao posledica čitanja ovog dole, sami ste odgovorni.

Subject: Nova Karla, Zdravko i Maja

Gospođice ili gospođo Tatjana,

ako ste Vi kreator sajta o malom Davidu, onda sam se obratila na pravu imejl adresu.

(more…)

500.

Juče je naša peticija bila u top 25 najaktivnijih. Danas će verovatno biti u top 10.

Ima nas. Ima se, može se. Sad idemo na pet hiljada.

Jen’ dva tri, dva dva tri.

***

Bilo je i ima:

Peticija Pismo

Juče je novosadski Dnevnik baš istraživao koliko stanova za beskućnike i najugroženije porodice može da se kupi od 150.000 evra inače namenjenih za honorare umetnika ( ) na novogodišnjoj priredbi.

Ako sam mogla da pomognem, baš mi je drago. Ako nisam ja pripomogla, drago mi je da još neko ispoljava tragove zdravog razuma.

Juče sam, u istim novinama pročitala saopštenje Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja ima sličnu ideju: kupovati stanove, a ne plaćati nepristojno velike honorare. Liga se čak poziva na ideju jednog sugrađanina da se umetnici odreknu honorara u korist stanova za najugroženije.

Ako sam pripomogla, drago mi je. Ako nisam ja pomagala, znači da stvarno nismo svi u ovom gradu utrnuli.

David

U isto vreme, pazi sad ovo, Građanski list fura temu o Davidu.

David je devotogodišnji dečak koji je poklonio svoju ušteđevinu planiranu za telefon, porodici stradaloj u katakombama Tvrđave, saznavši da nemaju para ni za sahranu. Dečak David je dao svojih 13.000 dinara za sahranu stradaloj porodici.

Davidu je Građanski, nakon što ga je novinar sreo na sahrani na kojoj nije bilo gotovo nikoga (treba li reći da su gradski čelnici bili zauzeti prečim stvarima), poklonio mobilni telefon iste marke za koju je dete mesecima štedelo novac dobijen od tetaka, baka, stričeva i roditelja.

David je dečak, čovek od devet godina, koji je potom odlučio da taj telefon, taj” soni erikson K 510″ dobijen od ovog lista, pokloni svom drugu iz razreda koji jedini nema telefon, jer mu roditelji jedva i udžbenike kupuju!

David je dečak na kojeg bi trebalo da liči ovaj svet.

Zbog Davida smo dužni da pokušamo, zajedno sa svim mislećim ljudima iz ovog grada, KAMPANJU:

NAŠIH 20% NEČIJIH 100%

Podsećam da je konačno objavljen troškovnik Golijata, a uz to i sadržaj novogodišnje zabave na trgu u Novom Sadu i da računica izgleda ovako:

Učestvuju - Zdravko Čolić, Aleksandra Radović, trubački orkestar Bobana Makorivća, ansambl “Kal”, “Bateria SambaNSa” i “Studio Alektik”.

Izvođači: 8.964.534 din (112.056,67 eur) - a koliko košta Simply red?

20% je 22.411,33 evra je 22 kvadrata stambenog prostora.

Ozvučenje, rasveta: 6.461.060 din (80.763,25 eur) - da li kupuju sve novo?

20% je 16.152 evra je još 14 kvadrata stambenog prostora.

Vatromet: 1.321.647 din (16.521 eur) - da li se takmičimo sa Sidnejom?

20% je 3.300 evra je još koji kvadratić stana.

Specijalni efekti: 802.419,00 din (10.030,24 eur) - mora biti da će biti nešto specijalno.

20% je 2.000 evra je specijalni efekat PDV-a za stan.

Redarska služba: 1.901.051,00 din (23.763,14 eur) - očekuju se protesti a ne slavlje?

20% je 4.752,63 evra je dovoljno da se stan u potpunosti opremi.

Realizacija i organizacija programa: 3.117.284,00 din (38.966,05 eur) - težački posao rasporeda novca mora biti plaćen.

20% je 7.793 evra je više nego dovoljno da se organizuje i realizuje sve što još nedostaje.

Video produkcija: do 1.500.000,00 din (18.750,00 eur) - verovatno se kupuje nova oprema.

20% je 3.750 evra je da se kupe tehnički aparati za domaćinstvo.

Trista iljada jura.

20% troškova zabave je 60.000 evra je 100% za nečiji život.

20% od sredstava previđenih zabavu prilikom ulaska u još jednu neizvesnu godinu, može da u potpunosti reši jedno stambeno pitanje jednoj ugroženoj porodici u Novom Sadu.

20% jednom detetu čiji roditelji nemaju i ne mogu, obezbeđuje 100% dobar start za dostojanstven život i bezbrižno školovanje.

20% od jednog deteta može da načini 100% čoveka.

20% je nečijih 100%.

***

To su naše pare, sećate se?

Da li se slažete da 20% od naših para koje Maja planira da potroši za novogodišnjeg Golijata na trgu, damo nekome?

Da li se slažete da 20% naših para zahtevamo da bude dato nekome kome će značiti 100%?

Da li i vi mislite da treba tražiti od Čole i društva, kad se već gradonačelnik Maja nije setila, da 20% naših para izdvoje za nečijih 100%?

Slažete se?

Potpišite se ovde.

Ako je ikada trebalo reći ovo, sada je trenutak: Svi smo mi David.

Jesmo li? Ili nam je samo do igara?

Da li si David? Ako misliš da u tebi takav postoji, uključi se u kampanju. Pozovi Čolu i društvo, podseti ih da njihovih naših 20% mogu da budu nečijih 100%.

Ako imaš bolju ideju za slogan, kaži.

Ako možeš da pomogneš da se ideja proširi, pomozi.

Ako možeš i sam da pomogneš u kampanji, uključi se.

Ako imaš pristup medijima koji bi pomogli u kampanji, iskoristi ga.

Ako znaš neku porodicu koju bi Čola i društvo usrećili sa svoji-naših 20%, pokaži je.

Pare smo već dali, sada je red na Davida u nama

ako nije tako, odsecite nam ruke i pretvorite nas u kamen

ako sam jedina koja ovo oseća, onda da ga jebeš

ako i ti misliš i osećaš isto, potpiši se ovde:

http://www.petitiononline.com/Davidns/petition.html

Važna napomena: David je metafora. Ako pogledate bolje, možete da je nađete u sebi.