Planeta Srbija

Tako je on mučio i dražio sebe pitanjima, i to čak sa nekim uživanjem. Uostalom, sva ta pitanja nisu bila nova niti neočekivana, već stara, bolna, davnašnja. Odavno se u njemu sva ova sadašnja tuga začela, rasla, kupila se i u poslednje vreme sazrela i iskristalisala se u vidu strašnog, surovog i fantastičnog pitanja koje mu je izmučilo dušu i um, neodložno zahtevajući rešenje…A sad ga materino pismo odjednom porazilo kao grom. Bilo je jasno sad nije trebalo tugovati, stradati, pasivno razmišljajući samo o tome kako su to nerazrešiva pitanja, već neizostavno nešto učiniti, i to odmah, što pre. Treba se pošto-poto odlučiti na šta bilo, ili se savim odreći života. Poslušno primiti sudbinu onakva kakva je, jednom zauvek, i ugušiti u sebi sve, odričući se svakog prava da radiš, živiš i voliš.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, „Zločin i kazna“

Slični postovi:Možda da, možda ne Možda. Imamo svoju rec. Najmudriji odgovor na konacna pitanja. Rec koja ukazuje ...Koliko puta u zivotu jedemo tudje piskote… Jedna devojka čekala je let na aerodromu. Kako se čekanje ...Jedno je razmišljati o promenama, a drugo i činiti pokretljivost. Povuci ruke do lakata kroz pređu Mlečenog puta. I drži ...Kad vas ljubav pozove ... Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, Premda su ...Bio sam zbunjen, nisam znao šta da radim. Bio sam zbunjen; nisam znao šta da radim. Najzad dođoh ...Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je ...Nežnost je postojala Nežnost je postojala, nacin na koji su njena usta i ...Okrenuti ledja strasti ili joj se slepo prepustiti Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, ...Moja vera Pogled volje je necist i izoblicen. Tek tada kada ništa ...Mi nekako nabasamo jedni na druge Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi ...

Pismo Pismo, again Prešlo mi u naviku da ti se istog dana u godini obratim pismom. Ma kakva navika, potreba. Mada, ne smem ni da pomislim da ti češće pišem, sve mislim smoriću te? Znam da imaš obaveza preko glave, ali , reko: da me ne bije maler, pa evo i ovogodišnjeg pisma, prijatelju moj najbolji. Uh, kriza [...]

Bio sam zbunjen; nisam znao šta da radim. Najzad dođoh na jednu misao; i rekoh u sebi, idem da napišem to pismo – i onda ću videti da li ću moći da se pomolim bogu. I da vidite čudo, odmah sam se osetio lako kao pero, i moja zabuna je bila prošla. Uzeh list hartije i olovku, zadovoljan i uzbudjen, i sedoh i napisah:

Gospodjice Votson, vaš odbegli crnac Džim nalazi se ovde, dve milje naniže od Pajskvila, a uhvatio ga je g. Felps, i on će vam ga predati ako pošaljete nagaradu. Hak Fin

Laknulo mi je i prvi put u životu osetio sam se potpuno očišćen od greha, i sad sam znao da ću moći da se molim bogu. Ali to nisam učinio odmah, nego sam spustio hartiju na zemlju i zamislio se – mislio sam kako je dobro što se sve tako desilo, i kako je malo trebalo da se izgubim i odem u pakao. I nastavio sam da mislim. Mislio sam o našem putovanju niz reku; i za sve vreme bio mi je Džim pred očima, na danu i noći, nekad na mesečini, nekad u buri, a mi plovimo, i razgovaramo, i pevamo, i smejemo se. Ali nekako nisam mogao da se setim ničega što bih mogao da mu zamerim, nego sasvim obratno. Gledao sam ga kako drži moju smenu posle svoje, umesto da me zove, kako bih ja mogao duže da spavam; gledao sam ga kako se raduje kad sam se ja ono vratio iz magle; i kad sam ga ponovo našao u ritu, tamo gde je bila krvna osveta; i u mnogim sličnim prilikama; i kako mi je uvek govorio dijete, i ugadjao mi, i kako je za mene činio sve čega bi se setio, i kako je uvek bio dobar; i nazad se setih kako mi je bio zahvalan kad sam ga spasao rekavši onim ljudima da na splavu vladaju velike boginje; i kako je rekao da sam ja največi prijatelj koga je stari Džim ikad imao na svetu, i jedini koga sada ima; a onda se slučajno obazrem oko sebe i spazim onu hartiju.

Našao sam se između dve vatre. Podignem hartiju, i zadržim je u ruci. Počeh da drhćem, jer je trebalo da se odlučim, zauvek, između dve stvari, i ja sam bio svestan toga. Pomislim jedan minut, koliko da dahnem, i onda rekoh u sebi: - Dobro, onda idem u pakao – i pocepam hartiju.

Bile su to strašne misli, i strašne reči, ali je bilo rečeno. I ja ostadoh pri tome što sam rekao; i više nikada nisam pomislio da to poreknem. Izbio sam celu tu stvar sebi iz glave; i rekao da ću uzeti na dušu i ovaj greh, pošto sam tako vaspitan, a drugi nisu. I prvo što ću da uradim, to je da Džima ponovo oslobodim ropstva; a ako setim nečega goreg, učiniću i to; jer kad sam već zapao u grehove, onda mogu ići u tom do kraja.

Mark Tven, Haklberi Fin

Slični postovi:Gledao sam Gledao sam kako ide do toaletnog stocica. Gledao sam joj ...Da vam kažem nešto o psima Da vam kažem nešto o psima. Bilo je to jednog ...Lari Tompson – tragedija jedne mladosti Kad sam malopre pomenuo, dragi gledaoci, da sam osedeo u ...Nisam mogao… “Nesto je trebalo da se desi, ali sam bio isuvise ...Ja sam bio bolji od tog covjeka Pocinjem pothvat kome nikada nije bilo primjera i u kojem ...Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. Sasvim ...Uvela ruza Eto, tako je to bilo! Znao sam ja da necu ...I ja sam zedan… Bilo je to osmog dana posle kvara koji mi se ...Legenda o ukletom cirkularu ...Kada je Mića video tako lep cirkular pomislio je: “Moj ...Zašto moramo da slušamo svoje srce? Zašto moramo da slušamo svoje srce? - upita mladić u ...

Nešto što je toliko istinito . . . i šta ne bih razumela da sam dobila pre dve godine . . . sada razumem. Itekako razumem. Za vas koji imate roditelje, Za vas koji ste roditelji, Za vas koji ste imali roditelje, Za vas koji znate one koji imaju roditelje I za vas koji poznajete nečije roditelje. Dragi sine/kćeri, Sada još nisam [...]

PISMO, again

Znam da sam rekao da cu se javiti uskoro, pa evo posle godinu dana javljam se ponovo, iako mi  ni prosli put nisi odgovorio. Cuo sam da imas puno posla i da si dobio unapredjenje, pa sada stalno putujes avionom s kontinenta na kontinent. Verovatno je to razlog sto se ne javljas, mada nisam siguran ni da si proslo pismo dobio, jer si opet menjao mesto prebivalista. OK, bicu uporan i pisacu ti,  mozda mi nekad i odgovoris. Kod nas nista novo. Bili neki izbori, sve je proslo mirno, neki su otisli, a neki dosli, neki se pocepali, neki se spojili, vise ni sam ne mogu da pohvatam ko je ko i ko je gde, a iskreno i nije mi posebno vazno. Ne mogu da vodim racuna  o njima,  ne vode ni oni o meni. Sve u svemu, nista posebno. Kredite placam za sada redovno, a kako ce biti u narednom periodu ne znam, samo znam da su u medjuvremenu jedan od kredita povecali, tj. kamatu ili nesto slicno, nisam dobro razumeo njihovo pismo, osim da sam kraci za nekih 630 eura na sve ono predjasnje! Ma dobro, bitno je da smo zdravi, pa sad mogu da razmisljam o jos jednom, dodatnom poslu preko dana, kako bih namirio kucni budzet i sastavio kraj sa krajem. Nesto mi se nagomilali dugovi, pa ne vidim drugo resenje. Pada mi na pamet da idem na gradjevinske poslove, dobro se placaju, a za njih mi i ne treba neka pamet, ima ko da razmislja umesto mene dok  ja fizikalisem i cutim. To mi inace odgovara, jer kad pricam stalno mi se obija o glavu. Izgleda da uvek ima pametnijih od mene, a ekstra sto ne umem da  pricam neistinu. Sujeta je gadna stvar, zato cu da drzim jezik za zubima i da cutim i kad ne spavam. Ove godine necemo da idemo na more, jer jos nismo isplatili ono od prosle godine, a bas nam je bilo lepo. Uzivali smo kao nikad ranije. Isli smo sa prijateljima i njihovom decom i nismo skrtarili, nismo nosili smrznutu hranu odavde i bili smo galantni. Pa moze nam se, sto da ne? Imamo slike i neke video klipove pa cemo ove godine, ako se bas uzelimo mora, da pustamo filmove i slusamo onaj sum koji stvaraju talasi kad udaraju u obalu… Video sam na Facebooku neke slike koje je postavila tvoja zena i moram priznati da izgledate super .  Obradovao sam se kao malo dete sto ste i vi tamo. Ja se slabo snalazim na tim mrezama, vise moja deca  nesto rade. A i plasim se, cuo sam od komsije da ima raznih manijaka po internetu, vise nego u mracnim ulicama. I jos mi komsija rek’o da je to veca zaraza od igranja igrica, pa me strah da se i ja ne zarazim, plasim se tih epidemija. Moram da se cuvam, sto i tebi preporucujem! Doslo nam prolece, a sa njim i laste na terasu, kao  svake godine. Kazu stariji ljudi da laste nece kod svakog da dodju, nego samo tamo gde im je lepo i gde osecaju sigurnost. To mi uliva nadu. Ono jeste da je granulo sunce i da je pocelo da zeleni svuda oko mene, ali ja ne vidim beo dan radeci od jutra do mraka. Cekam neki odmor, kao ovaj  uskrsnji,  pa da sednem malo sa porodicom.  Da se malo i sa njima druzim. Izgleda da ce i ove godine da bude susno vreme i da cemo imati problema, pa cemo morati opet da uvozimo hranu, a dosad su toliko poskupeli sve, da smo morali da svedemo na minimum nabavke. Vise ne idemo jednom nedeljno u pazar, nego bas kad moramo… Uzmemo par stvari i to  je to. Koliko para toliko muzike. I dalje drzimo dijetu, samo sada nismo vise ni na vodi i hlebu. Presli smo na vazdusnu. Kazu da je to sada hit kod nas, pa da i mi budemo u trendu. Uh, bas sam te udavi0, necu vise. Ajd, pisacu ti uskoro opet…

Slicni postovi Astal da blista (8) Trbuhom za kruhom (29) Kako zaraditi blogovanjem ? (15) De si ? - Evo sam !!! (14) Medjunarodni sajam pasa, Zajecar ‘09. (11)

Eto već dugo godina, računari su prilagođeni tako da se mogu koristiti i srpska pisma, ali je izbor slobodno dostupnih fontova vrlo slab. Naravno, mislim na kvalitetne fontove.

Da Majkrosoft ne isporučuje nekoliko fontova sa srpskim slovima, ne bismo imali čime da pišemo. Međutim, i Majkrosoft je zabrljao, pa nam je kao srpska slova ponudio - ruska. Upotrebite font Times New Roman, ali iskošena slova (italik, kurziv), i pogledajte kakva su slova b, g, d, p, t. To nisu slova srpske nego ruske ćirilice.

Rešenje za ovaj problem je u ispravljenoj verziji ovog fonta koju možete preuzeti sa sajta cirilica.org.  Arhiva sadrži samo datoteke sa iskošenim slovima, u True Type formatu. Raspakujte ih i snimite umesto istoimenih datoteka koje ste dobili uz…

Jeste matoro, ali morao sam da zabeležim:

Dragi sine, Pišem ti ovo pismo kako bi znao da ti pišem. Ako dobiješ ovo pismo znači da je dobro stiglo. Ako ga ne primiš javi mi, tako da ti ga ponovo pošaljem. Pišem sporo, jer znam da sporo čitaš. Neki dan je tvoj otac pročitao u novinama da se po statistikama većina saobraćajnih nezgoda dešava 1km udaljeno od kuće, tako da smo se nedavno i mi preselili malo dalje od kuće. Kuća je prelijepa, imamo čak i veš mašinu, ali ne znam da li radi. Juče sam stavila veš da se pere, povukla vodu i veša više nije bilo… Ovdje vrijeme i nije tako loše. Prošle sedmice samo je dva puta padala kiša - prvi put je trajalo 3 dana, a sledeći put 4. U vezi one jakne koju si želeo, tvoj ujak Petar mi je rekao da ako ti je budemo slali da skinemo dugmad, pošto su dosta teška, jer to bi više koštalo, tako da smo skinuli dugmad i stavili ih u džep. Napokon smo sahranili tvoga djeda: pronašli smo njegovo telo kada smo čistili kuću. Bio je u ormaru od onog dana kada je pobijedio dok smo se igrali skrivanja.Prije nekoliko dana eksplodirala je boca od plina u kuhinji: tvog oca i mene je izbacilo van kroz prozor: koji osjecaj! Nakon toliko godina, otac i ja smo izašli van zajedno. Pošto već spominjem tvoga oca - dobio je novi posao! Jako je ponosan. Ispod njega se nalazi oko 500 ljudi… zaposlili su ga na gradskom groblju… održava travnjak. Tvoja sestra Julia, znaš ona koja se udala za svog muza.. napokon je rodila! Ne znamo još pol, tako da ne znam da li si postao tetka ili ujak… ako bude curica tvoja sestra će je zvati po meni… Čini mi se malo čudno da svoju kćerku zove “mama”. Tvoj rođak Pol se oženio… po cijeli dan se moli pred ženom, jer je devica.

I da znaš da više ne viđamo tvoga ujaka Izidora, onoga koji je umro prošle godine… A da ne govorim o tvom bratu Zano.. on je grozan.. zatvorio je vrata od auta, a unutra su ostali ključevi. Morao se vratiti u stan kako bi uzeo duplikat i kako bi nas sve izvukao iz vozila. Katastrofa !!!!!! Dobro sine, neću ti napisati adresu, jer ne znam koja je. Porodica koja je ovdje prije nas živjela, uzela je kućni broj sa zida i ponela ga sa sobom. Ako vidiš Margarit pozdravi je, a ako je ne vidiš nemoj još ništa govoriti.

Mama koja te voli.

P.S. Htela sam ti poslati nešto para, ali sam već zatvorila kovertu.