Planeta Srbija

Momci iz Davosa a.k.a. Svetski Ekonomski Forum objavili su danas Globalni zveštaj o konkurentnosti ekonomija za 2007/2008. godinu sastavljen na osnovu prikupljenih i obrađenih ekonomskih indikatora za 131 državu Sveta.

Ekonomija SAD, uprkos brojnih problema sa kojima se poslednjih godina suočava, zadržala je prvo mesto pre svega zahvaljujući dinamičnom tržištu rada i kvalitetu višeg obrazovanja posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Za vratom SAD diše, tradicionalno, Švajcarska, a zatim slede Danska, Švedska i Finska - možda ponajbolji primeri “kapitalizma sa ljudskim (socijalnim) likom” - koje su visoku ocenu konkurentnosti dobile pre svega zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, efikasnim institucijama i kvalitetom sistema visokog obrazovanja (premda uz visoke stope poreza što je i najveća primedba privrednika koji su učestvovali u pravljenju izveštaja). Najveće iznenađenje (uprkos željama levo orijentisanih ekonomista) svakako je pad Venecuele sa prošlogodišnjeg 85. na 98. mesto - država u kojoj je cela ekonomija zavisna od kretanja cene nafte na svetskom tržištu nije uspela da “poveća” konkurentnost svoje ekonomije. Pad dolazi kao posledica ogromnog budžetskog deficita, rekordne inflacije prouzrokovane finansijskom nedisciplinom države, neefikasnim institucijama, nacionalizacije ključnih industrijskih grana te “mešanja” države u ekonomiju (zvuči poznato zar ne?). Sve ovo produkt je vizije “specifičnog socijalizma” venecuelanskog Predsednika Uga Čaveza. Venecuela pod Čavezom, uprkos obećanjima o pomoći siromašnima i povećanim ulaganjima u zdravstevni i obrazovni sistem, beleži pad kvaliteta i u ovim oblastima što, čini mi se, potvrđuje kako je mit o Čavezu kao “zaštitniku potlačenih i obespravljenih” zapravo lažan.

Srbija, koja se ove godine po prvi put u izveštaju pojavljuje kao samostalna država, zauzela je 91. mesto (iza Crne Gore na 82. mestu) čime nastavlja trend pada konkurentnosti započet gotovo odmah nakon što se, još za života Premijera Đinđića, u svom debiju na listi, našla na 77. mestu izveštaja za 2003/04. godinu (2004/05. bili smo na 89. mestu, 2005/06. zabeležili skok na 80. mesto, da bi već sledeće 2006/07. godine pali na 87. mesto).

Iako srpski ministri vole da za Srbiju koriste sintagmu “balkanski tigar”, “ubiše” se dokazujući kako svi ekonomski parametri, pa i konkurentnost, beleže rast, a Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić, voli da se hvališe redovnim prisustvovanjem skupovima Svetskog Ekonomskog Foruma u Davosu, čini mi se da zaključci zasnovani na činjenicama iznetim u ovom tekstu neće “preći preko njihovih usana”, pre će biti nešto kao:

Novinar/ka: Ali Ministre, nakon ubistva Premijera, sa 77. pali smo na 91. mesto? Ministar (ime po izboru): Da, da … gospođa Hadžipešićeva … sa ćerkama … da, da …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Svojevremeno sam imao ogroman problem, zbog veeeelike mentalne blokade i bezidejnosti kada je u pitanju logotip za novu firmu koju je osnovala firma u kojoj radim. Čak sam i pisao o tome početkom ove godine...

Elem, pre nekog vremena napokonom smo usvojili logotip koji sam uradio i odlučeno je koje će boje biti primarne u logotipu. Zelena boja, meni lično jako prijatna za oko, postala je primarna boja, pored klasične sive. A logotip, takav kakav jeste, nema (hvala Bogu) nikakav znak u sebi već je jednostavno i stilističko tipografsko rešenje BIS Solutions. Evo šta je do sada urađeno i kako je ispalo.

Ps. Sajt (za sada, možda kasnije) ne pokušavajte da otvarate, grozan je. Tu ćemo valjda uskoro umešati prste i napraviti nešto što je dostojno i firme koja je otvorena i firme u kojoj radim. Stoga - ignore URL :)

Suočena sa činjenicom da “Evropska unija u celini nije više atraktivna odrednica za visoko kvalifikovane radnike na konkurentnom tržištu radne snage”, hroničnim nedostatkom stručne radne snage i očekivanjima da u naredne dve decenije taj nedostatak naraste na gotovo 20 miliona obrazovanih radnika (posebno u oblastima inženjerstva i ICT-a) Evropska Komisija juče je predložila uvođenje “Plave karte” (Blue Card) - jedinstvene radne i boravišne vize za obrazovanu radnu snagu koja dolazi iz zemalja van EU. Program “Plava karta”, po uzoru na američku “Zelenu kartu”, trebalo bi ne samo da privuče obrazovanu radnu snagu, već i da pojednostavi proceduru za dobijanje radnih i boravišnih dozvola, te da reguliše oblast socijalnih i ekonomskih prava imigranata i njihov status izjednači sa statusom domicilnih radnika. Evropska komisija želi da na ovaj način ograniči ne samo negativne efekte nepoštene konkurencije zasnovane na jeftinoj radnoj snazi već i da uspostavi kontrolu nad eventualnim negativnim posledicama “odliva mozgova” koje bi mogle nastati u zemljama u razvoju tako što će regulisati način “vrbovanja” radnika u sistemu “Plave karte”. Svaka zemlja članica EU sama će određivati strukturu i kvote za prihvat radnika kroz program “Plave karte”.

Nosioci “Plave karte” pored uslova istovetnih onima koji se nude za rad i život građanima EU, mogu da očekuju i druge pogodnosti. Biće im omogućeno slobodno kretanje kroz EU, pružena mogućnost da im se nakon 6 meseci pridruže i ostali članovi porodice, u poreskim olakšicama i socijalnom statusu biće izjednačeni sa državljanima Unije a nakon 5 godina biće im omogućeno da zatraže stalni boravak u, odnosno državljanstvo, EU. Sve ove pogodnosti biće omogućene onima koji imaju diplomu priznate visokoškolske institucije, “spreman”, najmanje, jednogodišnji ugovor sa poslodavcem u EU, uz obezbeđeno zdravstveno osiguranje i platu koja je najmanje tri puta veća od “minimalca”, odnosno dvostruko veća za one ispod 30 godina.

Pojednostavljenje procedure za dobijanje radnih i boravišnih dozvola kroz program “Plava karta” trebalo bi da Evropsku Uniju ponovo vrati na listu najprivlačnijih destinacija obrazovanih radnika, ovo posebno imajući u vidu sve veća ograničenja koja SAD uvode kroz sličan sistem H1B viza. Velika Britanija, Irska i Danska već su najavile da neće učestvovati u ovom programu, žestoke polemike se vode u Nemačkoj i Holandiji, a austrijska Vlada tvrdi kako je ceo sistem zapravo “preterana centralizacija”. Koliko god vam se program “Plave karte” činio privlačnim treba ipak sačekati da 27 zemalja članica Unije da svoje “konačno mišljenje”, kao i da svoje “stavove” iznesu evropski sindikati i drugi protivnici otvaranja granica Unije za radnike iz ostalih delova Sveta.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Crkva St. Margaret u Londonu, slikano 2005. godineGoxxy Flickr foto galerija

Od ove nedelje, 28. oktobra, pa sve do subote 3. novembra ponovo ću se obreti u Engleskoj, konkretno opet u Londonu i Portsmouthu. Hvala Bogu, pa ovaj put ne idem sam, već sam u društvu mog starijeg brata pa mi neće ni biti dosadno i imaću sa kim da podelim dogodovštine i svakodnevne situacije. Lepo je kada imaš sa kim da pričaš na maternjem jeziku. Prošli put, kada sam ostao tačno tri nedelje, petljao sam jezik kada sam pričao srpski, ali sam zato engleski sasvim tečno pričao :)

Elem, razlog odlaska ovog puta jeste projekat, ali i jedna stvar iza njega. Kako sam svaki prethodni put išao sa razlogom da se radi na projektu i da naučim način rada dizajnerske ekipe iz Portsmouth-a, ovaj put je za promenu obrnuta situacija. Boki i ja ćemo se naći i pred developerskom i dizajnerskom ekipom i pokušati da im objasnimo principe, prednosti i mane rada u .NET okruženju. Pošto su i jedni i drugi duduci za .NET (dizajneri pogotovo!) došao je red na nas da pokažemo svoje znanje i da dokažemo da nismo nesposobni, već naprotiv - da možemo da im pariramo na svakom polju, a na ovom i da ih nadmašimo i obrazujemo ih. Biće interesantno razgovarati o tome sa njima i ujedno svakodnevno rešavati probleme sa kojima se suočavaju. U petak nam je slobodan dan, hvala Bogu, pa ćemo se Boki i ja malo posvetiti shoppingu i možda nešto i kupiti. Znam da sigurno moram da kupim još onih hromiranih slova za mog Sputnika. I sigurno, nešto za Bilju :)

Ono što sigurno znam je da je, iako mi nije mrsko da odem na nedelju dana, ovaj put došao u malo nezgodnom trenutku - kada treba da finaliziramo kupovinu stana. Ok, suma-sumarum, moraće da me sačekaju svi vezani za ovaj proces da se vratim u subotu. O Bilji ni da ne pričam, svaki put vest o mom putovanju primi gorko. Sasvim razumljivo zašto, nije ni meni svejedno. Ali, ovaj put ćemo koristiti Google Talk i lepo razgovarati preko interneta, umesto da nabijem telefonski račun zbog roaminga.

Ah, da. Ko nije provalio slike sa desne strane, to su slike trenutnog stanja stana koji kupujemo. Više o tome kada zaista dođe u naše vlasništvo :) Odmah po potpisivanju kupoprodajnog ugovora ;)

Regionalno predstavništvo Logitecha je po svom lepom običaju organizovalo svoju godišnju konferenciju na mestu na kojem ranije to ova kompanija nije činila. Ovaj put su novinare iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovina i Srbije doveli u Poreč. Odnosno u turistički kompleks Lanterna na nekih 10ak kilometara od samog grada.

Put je počeo u sredu u 23h ispred hotela (Inter)continental na Novom Beogradu. Do odredišta smo putovali negde oko 10 sati (uz 4-5 zaustavljanja za pauze i 40ak minuta čekanja na granici). U Lanternu smo stigli taman da imamo vremena za doručak, odemo do svojih soba da ostavimo stvari i vratimo se do glavne zgrade odakle smo oko 10:30 krenuli do Poreča. Tamo smo dobili oko sat i po da se prošetamo, vidimo znamenitosti i generalno se opustimo… Svako je to činio na neki svoj način, Ana i ja smo pronašli točeno Karlovačko.

Tako smo u četiri grupe obilazili demonstracije novih proizvoda za kancelariju (fenomenalna Wave tastatura i simpatična Alto postolja za laptope, te web kamere sa Carl Zeiss optikom), igranje (neki nafurani zvučnici, kontroleri, vrlo simpa miš M9 i kulkul tastatura G15 - isto ime ali bolje izgleda), rad/zezanje u pokretu (još malo Alto postolja, wireless miš sa USB predajnikom koji viri 8 milimetara, malo dodataka za iPod i vrlo vrlo lepe torbe i rančevi), te na kraju stvarčice za dom (Harmony 1000 koji je već stara vest i fenomenalni MX Air - miš kojim možete mlatarati kroz vazduh…). Sve zajedno 2,5 sata na nogama što šetajući između četiri celine, što gledajući demonstracije i isprobavajući proizvode, što pijući kafu na pauzi…

Na kraju, u 18h smo dobili šansu da malo više vremena provedemo u sobama… Odmah sam se bacio pod tuš, presvukao i krenuo na večeru koja je počela u 20h. A onda je u 22h krenula zabava… Neki simpatični bend iz Hrvatske svirao je balkanske “standarde” (whatever that means) a bilo je piotrebno da prođe oko pola sata da se atmosfera zagreje te da deo ekipe koja je putovala sa mnom i slovenačka delegacija popune prostor između stolova postavljenih “k’o za svadbu” i da sve zaista uzavre… To je trajalo do oko 2h a onda je bio red da se malo i okupamo (kad smo već na moru) - Kojot, Ana i ja smo skupili hrabrost i brčnuli se u bazenu (odmah ispred mesta gde je bio party) i nismo se smrzli… Mada je izlazak zahtevao brzo brisanje i navlačenje odeće… I tek što smo se vratili na tulum, bend je objavio kraj… U 3h sam konačno bio u krevetu, a u 7:30 na nogama spremajući se za doručak.

Usledila je fina klopica, malo odmaranja u lobiju hotela, brzinsko pakovanje i napuštanje soba pre 10 te odlazak na karting i off-road adventure centar u blizini. Tu smo najpre popili kaficu dok smo čekali da se kolege koje su stigle ranije vrate… A onda su neki od nas posedali na quadove (ono što liči na motor ali ima četiri točka) a neki ušli u džipove. Meni nije bilo do prljanja, pa sam zauzeo pola zadnje klupe u jednoj Ladi Nivi. Strancu iz Logitecha (Michael beše) sam preveo ruske oznake za neke dve ručice (nešto u vezi diferencijala i promene stepena prenosa)… te je on krenuo da nas fino vozika. Doduše išli smo u koloni, ali davao je prethodnici dovoljno fore tako da može silovito prolaziti kroz baruštine… A onda je na pola puta volan prepustio meni

Toliko o tome… Na povratku smo uleteli direktno na roštilj, a potom je krenulo i takmičenje u vožnji kartinga. To sam lepo odgledao, a poslednju kvalifikacionu trku sam i snimio (postavu su uglavnom činile devojke iz srpske delegacije)… Sve to se okončalo negde oko 16h. Potom smo još jedno posetili Parenzo i oko 18h krenuli nazad ka Beogradu. Devet sati kasnije, na parkingu ispred (Inter)continentala me dočekao brat i odvezao kući… I još uvek se oporavljam, jer sam tokom svih ovih aktivnosti odspavao možda 2 sata u odlasku (ako i jesam bilo je sa prekidima), ona 4,5 sata u hotelu i nekih 20ak minuta na povratku…

A više slika koje opisuju ovo putešestvije očekujte kada ih dobijem od kolega, meni su baterije crkle na početku press konferencije i nakon toga sam samo uživao…

Otkako sam se sredinom jula meseca ove godine pridružio armiji nezaposlenih srpskih “stručnjaka najraznovrsnijih profila” redovno posećujem par domaćih internet prezentacija posvećenih nalaženju posla. Naravno, kao svaki kompulsivni bloger kada su u pitanju prezentacije koje ponudu posla daju i putem RSS dovoda prevashodno koristim ovu pogodnost. Tako juče listam novopristiglu potražnju sa Infostuda i primetim “Nagradni konkurs za posao”. Forma Ideale, kragujevačka firma, dosetila se originalnog načina da reši problem hroničnog nedostatka domaćih “stručnjaka stručnjaka” u većini oblasti modernog poslovanja - pokrenuli su akciju “Tražimo najbolje - nudimo idealno”!

Temelj svake uspešne kompanije su ljudi - pokretačka snaga i izvor kreativne energije. Novi ljudi znače jače temelje, novu snagu, kreativnost i energiju. … Ako tražite posao, ili niste zadovoljni mogućnostima na trenutnoj poziciji, Forma Ideale daje Vam šansu da se iskažete, budete kreativni i adekvatno nagrađeni! … Najbolji kandidati dobijaju radno mesto u Formi Ideale i u Kragujevcu i novčanu nagradu u iznosu:

Ako vam nije bedak da živite u “provincijalnom” Kragujevcu a smatrate se visokoobrazovanim stručnjakom u savremenim poslovnim veštinama - požurite - rok za prijave je ponedeljak, 1.oktobar 2007. godine a oglas na Infostudu je do sada viđen gotovo 5,000 puta!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Otvoren, uostalom i semantički pogrešno napisan, H3 tag na ulici. Eto šta kodiranje uradi od čoveka...

Ovih dana, šetam se i idem od posla ka Maxi-ju (sveže pun koda i grafike u glavi) kako bih pokupovao nešto za moj, trenutno samački život i prolazim kroz ulicu koja se renovira. I zapazim ovu situaciju...

Da li taj ko je postavljao ove stubove i traku za upozorenje i zabranu prolaza vozila zna i HTML kod? Ili je ovo koincidencija? Ne znam, ali znam da sam u tom momentu počeo ludački da se smejem. Kako i ne bih kada sam počeo HTML elemente i tagove da viđam i van posla, dalje od računara!

Na stranu što tag nije ni otvoren ni zatvoren, ali zaista - prva asocijacija mi je bio h3 element HTML koda. Ipak, čudno je što pre ovog heading-a nisam usput naišao ni na H2 ili pak H1. Izgleda da onaj ko je postavljao znakove ne zna hijerarhiju ;) Makar da je negde otvorio html ili body... :D

Dva Samsung monitora priključena na jedan računar - perfektna situacija za rad.

Ko kaže da je luksuz imati dva monitora prikačene na jedan računar? Još ako se to sve dešava na poslu, pa finansije i nisu veći problem već ih je jako jednostavno rešiti...

Ustvari, ovde finansije nikada nisu problem. Veći je problem bio naći DVI kabal za monitor nego sam monitor! Elem, Sony-ev TFT LCD monitor je neko ostavio sa strane jer nikome nije bio potreban, pa sam ga ja trampio sa kolegom analitičarom (pf... šta zna analitičar šta je monitor...) za Samsung 191T i priljubio ga uz 193T koji već imam priključen na računar. Jeste da su dva različita modela, ali su ipak toliko slični i u dizajnu i u opcijama da to nije normalno. Ceo prednji panel je identičan. Ipak, razlike u bojama postoje - 193T daje bolji prikaz dok je 191T malo tamniji. Da li zbog toga što sam prvi povezao na DVI a drugi na VGA... nemam pojma...

Uh... kakva milina i koliko prostora! Jedan udarac na "Print Screen" dugme i "paste" u Photoshop-u... i dobijem novu sliku veličine 2560*1024 piksela! gde će te većeg baškarenja! Ipak, nije suština u baškarenju već u praktičnosti i upotrebljivosti ovakvog rešenja. Otvorite IE u jedan, a Firefox u drugi ekran i testirate... Za testiranje dušu dalo! Ne samo za testiranje, takođe i za slicing, odnosno za upoređivanje mockupa sa napravljenim kodom u browseru.

Nisam mogao da dočekam da prikačim još jedan monitor, a sada imam želju to i kući da uradim! Iako imam baš svež i nov Samsung 960BF, mislim ipak da bi bilo previše potrošiti još 270e na identičan monitor čak i pored prednosti koji dva monitora pružaju. Za sada će ovaj luksuz ostati rezervisan na poslu.

Gledam dana sajt Blica (mnogo je bolji od onoga što pamtim… a nemam pojma kada su ga menjali, možda je i dosta dugo ovakav), čitam tekstiće i naletim na priču o tome da deca trebaju sama izabrati zanimanje. I u sklopu teksta link na test Izaberi idealno zanimanje… Naravno da nisam odoleo, a evo rezultata:

Ti si prijatna, miroljubiva i veoma društvena osoba. Nemoj uvek da razmišljaš samo o drugima, pomisli ponekad i na sebe! Idealna zanimanja: - Slikar, muzičar, pisac - Vaspitač - Socijalni radnik, lekar

Pre više od dve godine počeli smo u firmi da dizajniramo u Visual Studio okruženju i da učimo kako novo okruženje funkcioniše, koje su njegove prednosti i mane. Moram priznati da je Visual Studio 2003 imao velike nedostatke i mane u odnosu na Visual Studio 2005 naročito kada je u pitanju interpretacija CSS property-a, ali pogotovo kada je se radi o accessibility-u, WAI-u i ispunjenju XHTML validnosti kod. Hvala bogu, većina tih propusta rešena je u verziji, ali neki nisu - niti će, jer ovo okruženje radi na način na koji je osmišljeno (konkretno - postbackovanje strane, koje ako isključite JavaScript - WAI level AA zahtev, neće raditi pa samim tim ni stranica neće raditi). Ali, napretkom tehnologije ili ćete se odreći nekih standarda zarad napretka (pa standardi se menjaju vremenom, zar ne?) ili ćete tapkati u mestu.

A malo pre tog vremena aktivno smo naučili i da radimo tableless dizajn, i mnogo toga naučili od engleskih kolega. Iako i dan danas nismo u potpunosti pandan njima, mogu slobodno da kažem da smo ih po znanju stigli na 95%. Ne zbog toga što mi ekstra brzo učimo, ili što smo prepametni, već zato što su oni dozvolili da ih stignemo, tapkajući u mestu. U međuvremenu, mi smo naučili to što oni primenjuju recimo više od tri do četiri godine, a preneli smo to znanje aktivno i u Visual Studio okruženje i tu stekli veliku prednost. O našim programerima da i ne pričam - tu su svetlosne godine ispred njih, courtesy mog starijeg brata (on predvodi programerski a ja dizajnerski tim - hehe, Vili i ja smo samo u timu).

Eh, sada - problem. Trebam li napomenuti da popularna biznis-srpska izreka "veži konja gde ti gazda kaže" važi i u našoj firmi? Tako je važilo i kod nas, pogotovo kada je u pitanju engleska-sestra-firma i njeni zaposleni. Mi razvijamo za njih okruženja u ASP.NET-u pa i dizajniramo i programiramo u ASP-u kada treba. I naravno, sve njihove primedbe (bilo na dizajn, bilo na programiranje) usvajane su i rađeno je onako kako su hteli. I pored toga što su to nekad bile greške, pored toga što smi im govorili da tako ne treba... rađeno je, jer su tako hteli.

Pravovremeno korišćenje nove tehnologije nama je donelo samo prednost i korist u odnosu na sestrinsku firmu.

Dolazimo do ključne stvari - došao je novi projekat. U .NET-u, sa kratkim rokom, sa potrebom da se koriste user i web kontrole. A engleski dizajneri treba da naprave template strane, pošto oni rade i dizajn sajta. Tu se javlja prvi otpor napretku i učenju nove tehnologije - oni, navikli da rade u klasičnom ASP-u, pokušali su da proguraju njihov način rada koji bi, iskreno, upropastio projekat kako u vremenu izrade tako i u samom izgledu, pošto bismo imali ogromne problema da prebacimo CSS da radi kako valja u .NET-u, a o template stranama da i ne pričamo.

Na conference call-u dogovorili smo se da rade klasičnu HTML stranicu kako bismo od nje napravili master stranu. Da ne koriste ID-eve, izuzev u glavnim DIV holderima, jer su ID-evi neophodni programerima i samom Visual Studiu da poveže elemente kako valja. Ovde je bilo ogromnog otpora. Ne shvatajući koncept .NET-a i kako on funkcioniše, plašeći se izgleda promena i novina, pokušali su da nas izmapulišu i isteraju svoj (pogrešan) način razmišljanja. Nisu uspeli.

Sledeći problem je bio kod dve kontrole - kalendar i paging kontrole. Naši programeri razvili su dve potpuno pouzdane kontrole koje rade i koje su istestirane. Korišćene su u više projekata. Dali smo im kod koje kontrole rendaju da bi mogli da naprave da kod izgleda onako kako žele. Izuzetno nevoljno su "pristali". Odnosno, ne zna se da li su pristali ili nisu, jer glavni dizajneri nisu tu, valjda ih je glavni programer naterao da to naprave kako mi želimo. Oh bože... dakle, ili ćemo koristiti postojeću istestiranu kontrolu i uštedeti vreme, a vi ćete izdizajnirati kod onako kako smo mi rekli - ili ćemo praviti novu kontrolu da bi to rendalo onako kako vi kažete, izgubiti vreme na pravljenje kontrole, testiranje, ispravljanje bagova... Sreća, ovde nije za sada pobedio gazda, već onaj koji vezuje konja.

I najveći problem - accessibility. I postbackovanje strane. Zahtev za WAI AA trenutno ne pije vodu, već možemo ispuniti WAI level A zahtev. XHTML validnost se podrazumeva. Ali, da projekat radi sa isključenim JavaScriptom isto kao i sa uključenim je jednostavno - nemoguće. Nemoguće. A oni insistiraju na tome... šta će se ovde još ozdešavati, videćemo...

Moj brat početkom ili sredinom oktobra ide u Englesku kako bi im objasnio koncept i naučio ih gde greše. Voleo bih da možemo zajedno otići - tako bismo bili jači i imali bolju argumentaciju za sve ovo oko čega se borimo već nedelju dana.

Sve u svemu - znanje rada i dizajna u ASP.NET-u je trenutno neprocenjivo i to je prostor gde imamo ogromnu prednost na ljude iz sestrinske firme. A svi predlozi koje dajemo su dobronamerni, kako bi se projekat doterao do kraja. Ako oni to ne shvate na vreme, projekat puca - kratko i jasno.

Prošle nedelje sam nešto više od 6 sati potrošio u redovima ispred austrijske ambasade. Najpre u utorak da predam zahtev za poslovnu vizu. Pojavio sam se tamo oko 6 ujutro, čekao do 8 kada počinje deljenje rednih brojeva… Dobio sam ga oko 8:30 i čekao još sat vremena da uđem i predam sva dokumenta. Nije bilo problema i sve je ličilo na to da ću dobiti vizu za dvodnevno putovanje do Beča i natrag. Istog dana nešto kasnije zove ljubazni ženski glas iz ambasade da pripupita kako mi se zove žena, kad i gde je rođena… Jeste da ne putuje sa mnom, ali izgleda im je i to potrebno…

Prema upustvu od utorka, juče se pojavljujem u 14h ispred da pokupim pasoš, a red za izdavanje dugačak nekih 40 metara. Izdavanje pasoša nije počelo do 15h, a onda je krenulo lagano… pa sve brže i na kraju (kada su završili oni koji dižu više od 1 pasoša, i koji su čekali u zasebnom redu) je prosto “leteo”… Tako uđem ja, sačekam još minut-dva da ljudi ispred mene uzmu svoje pasoše, dođem na red i…

Moj pasoš nije tamo gde i svi ostali, već na posebnoj gomilici sa malim papirićem koji kaže nešto tipa (ne da mi se da prekucavam) da je moj zahtev još u obradi i da će mi javiti pisanim putem kada ga reše… To bi i bilo ok da čekam neku ultra-mega dugu vizu za višestruke ulaske. Ali ja sam tražio vizu na 3 dana (od 11.-13.06.) sa jednim ulaskom, za poslovno dešavanje (press konferencija)…

Sad smišljam pravi odgovor kada mi stigne to “pisano obaveštenje”… a moja lična odluka je - ne putovati u zemlje za koje moram da vadim vizu. Osim za one gde to ne mora lično da se uradi - lepo platiš u agenciji i sve ti srede

Juče sam imao pravi sportski dan. Najpre sam prisustvovao press konferenciji o nacionalnom takmičenju u elektronskim sportovima - ESWC, čiji pobednici će ići na svetski kup u Pariz početkom jula. U organizaciji kluba Forum, na okršaj sa svetskom elitom ići će ženski Counter Strike tim, i pobednici u igrama Warcraft III, ProEvolution Soccer 6 i Trackmania Nations. Odlučio sam da se makar prijavim za nacionalno takmičenje u ovoj poslednjoj disciplini, vrlo zaraznoj “simulaciji” vožnje. Da li još ima mesta, proveriću danas…

A da bih se što bolje pripremio, otišao sam na “visinske” pripreme u Autokomerc karting centar gde sam pokušao da napravim DHL najbrži krug. Nisam uspeo da ponovim Raikonnenov uspeh (on je prvi osvajač nagrade za DHL najbrži krug ove automobilističke sezone), ali nisam bio loš. Ispod 70 sekundi za krug. Doduše, pobednik takmičenja je imao skoro 13 sekundi bolji najbrži krug od mene… Bilo bi zanimljivo da ovo karting takmičenje, koje sponzoriše DHL (inače i sponzor, te logistička podrška, Formula 1 takmičenja), postane neki oblik tradicionalnog novinarskog takmičenja… da se pokušam da se uvežbam, a i da vidim kako smanjenje kilaže utiče na brzinu vožnje Kako sam vozio pogledajte na slici koja sledi…

I dalje mislim da od ovog bloga neće biti ništa, ali ‘ajde-de, da budem hrabra.

Hristos vaskrese, srećan Uskrs…protekla nedelja je bila više nego čudna.

Otpustili su mog pretpostavljenog na jednom od poslova…nisam mogla da verujem. Dotični je bio jedan od najvećih radoholičara koje sam ikad upoznala i, koliko god da smo se povremeno natezali, ne bih bila na svom radnom mestu da nije bilo njega i ne bih s ponosom govorila da radim promovišući nešto u šta stvarno, stvarno verujem. I moji prijatelji sa foruma ne mogu da veruju šta se desilo našem Šerifu.

Fotoaparat mi se pokvario…moj predivni, savršeni, skupi Canon S2IS o kome sam sanjala mesecima pre nego što sam se 12. aprila prošle godine konačno dočepala. Bez blica radi, kad uključim blic, ne mogu da slikam. Nekako, imam osećaj da se blic ni ne otvara do kraja. Srećom, garancija mi važi još par dana, tako da ću provesti ceo vikend pokušavajući da je iskopam iz mora papira; a onda ću u utorak pojuriti tamo i objasniti šta se desilo. Ne bi bio problem ni da platim popravku, ako treba. Ne mogu bez fotoaparata, osećam se kao riba na suvom. Navikla sam da ga nosim svugde sa sobom i da klikćem kad god stignem, sortiram fotografije po godinama, mesecima i danima i povezujem ih sa ljudima, mislima i sećanjima. Danju još mogu da slikam bez blica, ali noću i pri veštačkom svetlu…jao, ovo će me mučiti sve dok ne saznam da li je kvar ozbiljan. Setila sam se da se mojoj dragoj Robi isti aparat pokvario prošle godine i da je mislila da je gotov, a onda je pronašla neko uputstvo i, voila! Ali avaj, Robi se upravo vratila sa turneje po SAD sa bendom čija je menadžerka i nešto joj se ne razmišlja…tako da ću definitivno otići u radnju, složiti neku očajnu facu sa sve tužnim pogledom kučenceta i …ima da mi pomognu.

 Napravila sam sebi koktel od tri Lush kupke: Tisty Tosty, Ceridwen’s Cauldron i Butterfly Ball. U svakom primerku treće pomenute bi trebalo da bude po jedan platneni leptir, kod mene su bila dva. Da li sam zato posebna? Sumnjam, ali ko te pita…

Još nešto me muči, ali ne bih o tome…malo sam pisala o tome na mom blogu na engleskom, koji se nalazi na glavnoj stranici ovog domena….