Скуп блогова на српском језику
Često sebi postavim ovo pitanje ponedeljkom,
a nekako se potrefilo i da naletim na ovaj venov dijagram :)
Iz perspektive preduzetnika-male firme:
Iz perspektive preduzetnika-početnika:
Šta vi mislite, da li je ovo formula uspjeha u poslu?
Roćko
Gospodarska će kriza popustiti, recesija će prestati, ali će nam ostati jedna od najvećih posljedica gospodarske krize, a to je nezaposlenost.
Ušli smo u “mambo jambo” pravno ugovorne probleme, koji će kako mi se vidi, potrajati. Ali barem sam neku pouku izvukao iz svega.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Ćirić je 16. marta poslao dopis državnom sekretaru Ministarstva pravde Slobodanu Homenu, kojije ovaj prosledio Vrhovnom sudu Srbije, a taj sud je dokument dalje prosledila predsednicima okružnih sudova sa nalogom da isti proslede predsednicima opštinskih sudova i svim sudijama koji sude u predmetima na koje se dopis odnosi.
U dopisu je stajao zahtev da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koji se tiču radnih odnosa. To je prilično široka definisija jer se odnosi ne samo na tužbe zbog neisplaćenih zarada, neuplaćivanja penzionog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, nadoknada porodiljama već ama baš svaki postupak koji je u oblasti radnih odnosa.
Državni sekretar je ovaj zahtev obrazložio potrebom da se zaštite preduzeća…
Kada radite samostalno kroz sopstvenu agenciju, često se javlja problem naplate. On je vama mnogo veći, ako imate malu agenciju i nemate velike prihode, tako da svako kašnjenje u naplati itekako osetite u svom budžetu, a vas poreske i druge obaveze ne čekaju niti iko pita da li ste naplatili svoj rad.
Ako je je vaš komitent velika firma, onda razlog neplaćanja obično bude to što ste mali i vaše račune zanemaruju jer imaju mnogo veće obaveze. Vi uvek budete nisko na listi prioriteta. Takvi računi po pravilu budu plaćeni, ali sa velikim zakašnjenjem. Ipak, ima i onih drugih, koji su bezobrazni i nemaju neku nameru da vam plate vaš rad, i čak su spremni da vam zbog toga otkažu saradnju…
Juče se katastrofalno smorih nakon dolaska sa posla. Razlog? Očekivanja pred poslednji dan u Gowi-u. Ipak, toliko toga imam zajedničkog sa ljudima iz firme da nije svejedno otići tek tako. Zato mi je valjda jučerašnje popodne bilo jako tmurno (na stranu meteorološke prilike) i da sam svo vreme kuntao na krevetu - kada sam za to imao priliku. Oždrao sam se kao prase za večeru, "na psihičkoj bazi" kako kaže moja keva. Da sve ne bi bilo tako crno, potrudile su se kolege na poslu...
Lepo jutro, lep doček, šala svuda oko nas, divna pauza za kafu sa društvom (verovatno poslednja ovakve vrste) a posle toga i čašćavanje u kancelarijama povodom odlaska iz firme. Dobio sam i prigodan poklon ;) Čestitke na ideji i zaista divni odgovori od kolega na moje oproštajno pismo. Zaista ni od koga nisam dobio lošu reč što me jako raduje. To dovoljno govori koliko sam se zbližio sa ljudima iz firme i da mi neki od njih zaista znače jako mnogo.
Ipak, stvar je rešena. Pakujem svoje stvari, polako. Odbrojavam minute i sređujem sve svoje sitnice koje sam od kuće doneo na posao da bi mi bilo malo ugodnije i prijatnije. Brišem gomile privatnih fotki, muzike, video fajlova skinutih sa YouTube-a, pošto će se HDD-ovi ionako preformatirati. Takođe backupujem svoje lične podatke na flash disk, a ima ih vala puno - što slika, što muzike opet... Devet godina se gomilalo sve i svašta na Chameleonu, pa posle i na Chameleonu 2.
Hvala vam svima u Gowi-u na svemu do sada. I dalje ćemo sarađivati kada to prilike dozvole. I nemojte mi zameriti ako greškom u ponedeljak dođem na posao u ove kancelarije ;) Čujemo se sledeće nedelje najpre preko Gtalka - uzdravlje!
Poslovni plan. Osnovni zakon svake tvrtke. Jednostavan podsjetnik na Vaše namjere s početka godine.
U pregovore sa čvrstim ciljevima i stavom u kojem odstupate samo do svojih najnižih zahtjeva.
Dream big! Pri spomenu ove krilatice, uvek se setim i Andreja iz Noovo-a i njegove prezentacije sa prošlogodišnjeg web.starta. Valjda je u prirodi svih “dođoša” kako bi Vojvođani rekli da sanjaju velike snove i guraju napred koliko god im to sposobnosti dozvoljavaju. Odete na fakultet, napustite porodicu, osamostalite se i za razliku od svojih vršnjaka koji se nisu odlučili na ovaj korak nastavljate da verujete u svetlu budućnost, dobar posao, porodicu i šta sve ne. Ali, inspirisan i prošlomesečnom diskusijom, nametalo mi se pitanje, da li zaista fakultet pravi razliku i izdvaja nas od proseka, ili pak upadamo u neki drugi prosek koji možda pruža nešto kvalitetniji život, ali i ne ostvaruje velike snove.
Jedno je sigurno, fakultet otvara vrata. To smo utvrdili i u gorespomenutoj diskusiji, a i evaluirano je na DPTu. Kada završite fakultet, naučite koješta, pokažete drugima da ste u stanju da stvari koje zahtevaju malo veći trud izgurate do kraja (ipak ovo zahteva 4+ godina konstantnog rada), steknete veliki broj kolega i šta već… Ali da li je to dovoljno? Da li je to nešto što pravi razliku na putu do velikih snova? Mislim da ne…
Većina fakultetlija nađe ok posao, sa platom iznad proseka, dovoljnom za kredit za kola, ili u boljem slučaju stan, na 20 godina, pa šta bude. Nije da smo država koja je sinonim za stabilnost, ali kad već plaćate kiriju 300 eur što ne izdvojiti i za stan isto toliko. Dobrodošli u novi prosek. Onaj malo bolji, ali opet prosek.
Problem kod mene je nastao što sam se poredio sa bratom. Brat nije upisivao fakultet, opredelio se za posao sa ćaletom posle srednje škole, nije ga previše interesovalo školovanje i krenuo je da se bavi špedicijom. Nije posao, koji će svileni nazvati “gospodskim” ali na kraju meseca vam dođe da se zapitate. Završavam fakultet, četiri godine se aktivno bavim kojekakvim poslovima, neki kažu da sam i darovit, ali opet i sa najvećom platom koji mi je neko nekada ponudio, ispada da je bolje da vozim kamion Karikiram pomalo, ali u ovom slučaju mojih 4-5 godina studiranja, u slučaju mog brata, predstavljalo je temelj za građenje ličnog biznisa, sa kojim nekoliko godina kasnije može da kaže da ima vidljiv plod svog rada, koji daje osnovu za dalje razvijanje biznisa ali i izgradnju porodičnog života.
Shvatite na kraju da je samostalan rad taj koji pravi razliku. Korporacije su odlične za mlade ljude, daju neophodnu podlogu za kasnije osamostaljenje, građenje mreže poslovnih kontakata, “kapiranje” administracije i slično… ali za veći uspeh ipak je potrebno ići samostalno.
Zašto?1) Korporacije su spore, i kao pojedinac imate moć mnogo bržeg reagovanja na promene u okruženju, koje ako iskoristite na pravi način predstavljaju killer combo. Pre par meseci sam radio na planiranju jedne viralne kampanje koja je umalo propala zbog toga što je proces odobravanja iste trajao preko mesec dana, a tajming je jako bitan u ovakvim situacijama.
2) Često se dešava da prilikom rada za drugog niste svesni svog doprinosa u organizaciji te se time ne vezujete za istu. Ovo stvara vremenom otuđenost i nezadovoljstvo što vodi do manjka motivacije a time i gubitka ambicije za dalji napredak. Rad za sopstveni cilj je neprestan izvor motivacije, stalno pred vas stavlja nove zidove koje morate da preskočite a ne postoji korporacija da se na nju naslonite i olako preskočite isti, ili pak krijete usled pada. Rezultati dolaze uz mnogo truda.
3) Korporacije često znaju da budu nefleksibilne. Retke su one koje vam daju da se ponašate kako vama odgovara i shodno tome ostvarite najvišu produktivnost. U ovoj industriji imate najveće anomalije što se tiče životnog stila. Od klasičnih noćnih ptica do onih koji se budeu 4 ujutru. Doduše pojavom kompanija koje se bave webom, ovo se dosta promenilo, što je i kod mene slučaj.
Naravno nije lako raditi sam, niti to može svako, ali vredi probati. Fakultet u ovom slučaju služi kao ulaznica u korporativni svet, koji treba da obezbedi temelj za vaš kasniji razvoj. U slučaju da odmah krećete sami, on vam daje određeni kredibilitet u zajednici oko vas no u oba slučaja rezultati su ispred zvanja.
Eventualni savet za prelaz iz korporativnog u samostalne vode jeste pokretanje side businessa. Bilo da je to neki posao koji obavljate po povratku sa posla ili vikend biznis, treba težiti ka razvijanju istog i onog trenutka kada postane isplativ osamostaliti se i u potpunosti posvetiti se svom biznisu. Srećno!
Rješavati probleme i ostavljati ih iza sebe. Svako jutro donosi novi početak i nove mogučnosti.
Osećam se prilično neiskorišćeno na trenutnom poslu. Uzrok tome ne bi trebao (ne bi smeo) da bude moj prelazak u drugu firmu, već jednostavno - takvo je stanje kakvo je. Posla je za dizajnere uvek bilo čas nimalo - čas i previše. Oscilirali smo u tolikim količinama da jedan dan nemamo ni piksel da nacrtamo, ni karakter koda da otkucamo... a drugi dan se isforsiramo u tolikoj količini da nam teško padne i taj i sutrašnji dan. Jednostavno, takav je posao kada ste dizajner u firmi koja se bavi uglavnom web aplikacijama a mnogo manje web dizajnom i web sajtovima. Osuđeni ste da će kreativni posao biti slab, da će inventivnost UI-a pasti u senku programiranja i da će lepota uvek pokleknuti pred brzinom, funkcionalnošću i security-u. Dakle - to vam je činjenično stanje.
Ipak, ovo može da bude više nego dobro za mene, kada malo bolje razmislim. U ovakvim momentima uvek sam nalazio inspiracije i mnoštvo novih dizajn ideja. I sve su se one lagano akumulirale i uvek je došao momenat kada se ta akumulirana idejnost, opuštenost i neki korak napred koji ste uvek držali u sebi moglo iskoristiti na maksimalno moguć način. Sećam se da sam jedne od najinventivnij rešenja uspevao da iskoristim na taj način i da su takvi sajtovi osvajali i klijente i ljude oko mene... činili me ponosnim pred svima, što je najbitnije pred samim sobom. Te sajtove sam uvek bio rad pogledati i nikad ih se nisam stideo. Jednostavno, pravi portfolio materijal, ono što želite svima da pokažete.
Jedina mana je što vreme sada jako sporo teče... I što će ove dve nedelje proći sporo kao dva meseca. Ipak, ideje samo nadolaze, akumuliraju se i kad-tad će ta pozitivna energija i mnoštvo ideja doći do izražaja i forme. Jedva čekam priliku za tako nešto!
Da li su objavljene uštede javnih poduzeća stvarno pravi korak koji nam je sada potreban?
Dragica mi je poslala jedan vrlo zanimljiv dokument iz 1951. godine gde se odredjeni 25. godišnjak kažnjava zbog toga što ništa ne radi, niti želi da se zaposli, već život provodi u besposličarenju a i nemilosrdno troši benzin (danas bismo dodali i time nepovoljno utiče na okolinu).
Neki će to nazvati nemilosrdnim komunizmom, a ja bih dodao da je ovo možda i jedini način da se u Srbiji neke stvari dovedu u red, kretanje društva zavisi od kretanja pojedinaca, a ako svi sedimo, teško da ćemo krenuti napred… a priznaćete, mnogo je onih koji sede…
Većina freelancera ima problem sa određivanjem cijene svog rada i usluga koje pružaju. Da li će biti preskupi klijentu, da li će dogovoriti prenisku cijenu i previše odraditi.
Kako izračunati pravu cijenu?
Već par sati popularni servis ne radi. Kako to podnosite? :)
Ko me malo bolje poznaje, zna da radim u pančevačkoj firmi Gowi, koja je jedna od većih firmi koja sarađuje sa inostranim firmama i koja je offsourcing izbor više firmi iz Velike Britanije. Takođe, većina vas zna da je Gowi jedna od ćerki firmi kompanije Božić i sinovi, koja se u poslednje vreme totalno preorjentisala sa trgovine hardware-om po čemu je postala naveliko poznata, na reciklažu hardware-a (preko BIS Recyclinga) ali prevashodno i najviše na delovanje na Britanskom tržištu preko više puta pomenutog Gowi-ja.
Uz te firme - Gowi, ali svakako i uz Božić i sinove skupljao sam znanje, učio, davao svoj maksimum i napredovao do pozicije Head of Design gde sam bio i srećan i ponosan onim što radim i što sam postigao. Najviše i zbog toga što je firma iz Pančeva u svemu tome uspela, gde nemamo nikakvu valjanu konkurenciju i gde smo uspeli da pridobijemo izuzetne klijente iz UK i dosta iz Srbije. Uostalom, svi koji su želeli su mogli da prate moj profesionalni napredak preko profila na Linkedin.
Doduše, zbog kompletne preorjentacije sa dizajna i produkcije web sajtova na web aplikacije u poslednjih par godina došlo je do trenutka kada se fokus sa web dizajna lagano prebacivao na UI, aplikativni interface, a samim tim se i moj fokus prebacivao sa dizajna i pravljenja mockupa (tj. onoga što zaista volim da radim i u čemu svom svojom dušom u potpunosti uživam) na HTML i CSS, tj. slicing - što je svakako neophodnost posla, ali ne i nešto što se nije moglo izbeći raslojavanjem posla na Web Dizajnera i Front-end Developera.
Ipak, došlo je vreme za promene na bolje, svakako. Ovo je moj prvi posao, u kojem sam od 2000 do 2009. godine napredovao do maksimuma i na kojem sam uspeo da stvorim izuzetna prijateljstva i poznanstva, gde pored mene rade i moj stariji brat, mnogo prijatelja i poznanika iz privatnog života. Kada dobro razmislim, mogu da kažem da je zaista bilo izuzetno malo ljudi "sa kojima se nije moglo" a mnogo, mnogo više sa kojima sam sa uživanjem radio i sa kojima sam delio svo svoje znanje i sa kojima sam se ispomagao kada god je bilo stani-pani.
Za mesec i po dana počeću sa radom u kompaniji Omnicom, jednom od tri najsnažnije kompanije na domaćem tržištu čiji rad slučajno znam još od vremena kada smo osnivali DesignersNetwork, na poziciji koja će mi otvoriti nove horizonte i dozvoliti da svoj talenat na najbolji mogući način iskoristim i unapredim. Vreme je za novu stranicu u knjizi života, poglavlje "posao"...
Svima u Gowi-ju želim da budu još uspešniji i još profitabilniji. Svima u Omnicomu da budu trpeljivi na moj izuzetno jak i bučan glas i da me tolerišu po tom pitanju ;) Drugari iz Gowi-ja, viđamo se još mesec i po dana, a svakako na kafici ako nađemo vremena (pogotovo BG kolege)! ;)
Ps. Nakon svega iznesenog, osećam se pomalo kao Barack Obama, odnosno kao njegov PR tim :D
Copyright 2008 BarackObama.com
Планета Србија
је скуп одабраних блогова на српском језику.
Ако желите и да се ваш блог нађе на Планети Србија
све потребне
информације за пријаву вашег блога можете наћи овде.
Планета Србија извори:
RDF/RSS 1.0
RSS 0.92
RSS 2.0
ATOM
FeedBurner
OPML
|
