Planeta Srbija

OTVOREN JE KONKURS ZA POSAO U http://www.axelfoto.com/Shodno unapređenju kvaliteta usluge koju pružamo, u prilici smo da otvorimo stalni konkurs za prijavu za posao u AXELFOTO.COM.www.axelfoto.com/posaoUkoliko ste vredni, snalažljivi, timski orijentisani, spremni za učenje i konstantno napredovanje i posedujete znanja iz oblasti Foto i/ili Video opreme, AXELFOTO.COM je prava kompanija za Vas.Prijavite se za radno mesto i krenite napred brzinom svetla!Želimo Vam odlično svetlo!http://www.axelfoto.com/ Pogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Ceedo je program koji vrlo dobro obavlja svoje radne zadatke, kojeg ću pokušati da vam predtavim na nači kao što je meni objasnio prijatelj Joker pre par dana.

Dakle, recimo da ste zaposleni u firmi u kojoj postoje strikna pravila korišćenja samo određenog broja progrma ili vrste programa a Vi ste kod sebe kući navikli na noviji, bolji ili sasvim neki drugi. Nemate internet na poslu, ne možete da skinete svoj omiljeni messinger, ili vam neko iz treće smene promeni podešavanja u TotalCommanderu, ili obriše program kojeg ste taman “naštelovali” onako kako Vama paše!?

Da ne bi bilo onoga *ebem mu *ajku ćelavu zašto on mora da čačka kad to nije za njega… Ceedo baš kao i CillitBANG rešava stvar

Step 01. Instalirate Ceedo na vaš USB stick, zatim na njega instalirate Operu (sa svojim bookmarksima), ICQ, Word, Excel, Nero, Gtalk, Twitter… dakle sve što želite da imate i na poslu.

Step 02. Odete na posao, bocnete ga, pokreće se Ceedo i svi vaši programi unutar StartMeni-ja, koristite sve programe, instalirate nove, obrišete neke, bilo šta da uradite s njima, kada izvičete USB na Windowsu ne ostaje ni jedan trag koji može da ukaže na to da je tu nekada bilo pokretano nešto, da je neko čatovao na 3 messingera i sl. Sva Vaša privatnost ostaje na USB-u do sledećeg dolaska na posao

Pošto je učestala pojava da na zapisima na temu „Facebook“ posetioci postavljaju pitanja iznoseći svoje probleme sa ovim servisom, odlučio sam da uz simboličnu novčanu nadoknadu pronađem rešenje problema u vezi sa servisom Facebook. Dakle, ako imate neki problem, postavite pitanje kao komentar na ovaj zapis a potom uplatite 400,00 RSD na žiro račun br. [...]

Danas sam kupio knjigu „Digitalna fotografija“ Skota Kilbija u izdanju Mikro knjige (2007) u Stylos knjižari u Kragujevcu po ceni od 1.230 dinara.

Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuti dole veće pada … Branko Radičević Dogovor je bio da se u deset do šest bude već ispred auta. Ok, ustala sam u pola šest. Iako sam legla u pola tri. A ko zna kada zaspala. Ali eto, preživela sam. Nekako. Ustala sam i spremila se za deset minuta. Super, taman [...]

Planirao ja početkom godine da kupim neki jeftin laptop, kome sve komponente funkcioniše pod GNU/Linuksom. I tako ja skupljao i nakupio nekih 500 €, a onda mi kvrcne u glavu — ajd’ da umesto lapa uzmem neki početnički dSLR, stativ, i još šta mi treba. I, rečeno — učinjeno… Procunjam po netu u potrazi za [...]

Počinjem da pišem tekst o mini odmoru od blogovanja i vidim da je Krsto već iskukao što niko ne piše, nešto slično kao i ja prošle godine. Leto je i morate biti mnogo veliki geek da biste visili po blogovima i mnogo veći da biste pisali. Obzirom da sam obećao kevi da neću više biti neopevani geek, red je da napravim malu pauzu.

Obzirom na prethodno iskustvo sa ovim blogom, ali i drugim sajtovima ispostavilo se da druga polovina jula i bogami ceo avgust nisu period kada se treba preterano cimati oko Interneta, ljudi jednostavno uzimaju pauzu od svega i idu svojim putem, dok se na web to odrazi padom posecenosti od 10-20 pa nekad i po 100%, ako su recimo studentski portali u pitanju.

Drugo, i da nije svega ovoga, valja malo iskoristiti ovu pauzu izmedju ispitnih rokova i otici do matorih, Ivanjica je manje više Internet-less zona, imam više vremena za sebe, pre svega mislim na sport, gde ću nadam se i skinuti koji mukom stečen kilogram ali i za neke knjige koje nisam imao vremena do sada da pročitam. I, za kraj, to vreme moram iskoristiti na razmišljanja o budućnosti. Prilično sam siguran da ovo zvuči malo “lame” ali poenta je u tome da ću u vrlo skorijem periodu završiti fakultet i biti u prilici da donesem odluku šta dalje. Freelance ili corporate sektor, odlazak u inostranstvo ili Srbija, šta uraditi dalje sa studijama… Možda to nekima izgleda kao ne toliko veliki problem, ali treba imati u vidu da 23 godine predstavljaju moj ključni selling point trenutno, sa jedne strane ukoliko bih otišao u corporate sektor verovatno bih imao dosta manje novca, ali i bolje uslove za razvijanje i koliko toliko redovniji život što, u freelance životu nikako nemam. Poznati su Vam verovatno neredovan san, kasni obroci, problem sa viškom kilograma, očajan time-management i šta već… Freelance ima svojih prednosti, pogotovu dok studiram, mogu da radim kad imam vremena i od toga da živim ali je pitanje kako to izgleda kada imam full time raspoloživost. Ovime, možda malo pljujem na preduzetnički duh činjenicom da možda favorizujem odsustvo indivudualnosti pristupanjem nekom velikom sistemu, ali pre bih rekao da upravo taj potez može da doprinese razvoju moje individue u nekim kasnijim pohodima na svet.

Vremena imam, ostaje da donesem pravu odluku, a Vama želim da se lepo provedete na ovom raspustu ako ga imate, ili ako ne, makar da se odmorite od svih onih, često suvišnih informacija, koje Vam se svakodnevno plasiraju ovim putem. Zaslužili ste to…

Kako prenosi B92.net, B92 i Internet sajt “Lako do posla” potpisali su ugovor o saradnji, kojim je B92 postao vlasnik 35 odsto tog sajta.

Korisnici će uskoro moći na još lakši način da pronalaze posao koristeći stranicu “Lako do posla”. Oni će biti obaveštavani putem SMS poruka o svakoj eventualnoj izmeni na tržištu rada. Potpisnici se nadaju da će to udruživanje pomoći u smanjenju nezaposlenosti u Srbiji.

“Mi smo odlučili da priđemo jednoj velikoj medijskoj kući kao što je B92 sa predlogom o udruživanju da bismo napravili nešto što je, sa jedne strane, pokriveno medijski, odnosno da se napravi jedan brend”, kaže Milena Đuričić sa portala www.lakodoposla.com.

U svakom slučaju, dobiće na brzini u potrazi za poslom. Putem SMS-a i elektronske pošte imaće uvid u to kada koji posao izlazi. Imaće priliku da apliciraju u datom momentu.

“Nezaposlenost je nešto što, uz bolest, ljude najviše brine, jer od toga zavisi egzistencija. Mislimo da možemo puno da uradimo sa ovim projektom”, kaže Veran Matić, predsednik Upravnog odbora RTV B92.

http://www.youtube.com/watch?v=42DRhpknKJQ

Sigurno je svima već poznata frka oko redova za vađenje nove lične karte a pre neki dan i gosn Đelić javno priznaje da nemaju rešenje za dati problem. Ali je barem jedan problem stvorio nova radna mesta u državi - profesionalni stojač u redu . Za određenu proviziju čovek će ustati rano, zauzeti mesto, uzeti broj i ustupiti [...]

Kao sledeću reinkarnaciju izabrao bih šta god, samo da je zabijeno negde u mrak, u neki ćošak da me niko ne dira. I da niko ne istovaruje svoja govna po meni dok ja pokušavam da poteram nešto da radi na nekom projektu! Jebem ti posao da ti jebem... osećam se kao jebeni pomerač miša koji klikće -ah da, i pomera ga! - tamo-amo... A uz to i žongler pokušavajući da od četiri projekta napravim peti. A nijedan nema nikakve valjane smernice!

Neka, neka... otići ću ja na odmor za nedelju dana. A do tada, tih nedelju dana treba - da izdržim...

Inače sam jako tolerantan... odnosno, da ne preterujem isuviše - umem da budem baš tolerantan i da trpim što-šta na svoju štetu, do mazohističkih razmera. Samo ću vam navesti primer koji iz dana u dan trpimo na poslu. Kolega se ili ne kupa, ili ima nekih zdravstvenih problema, ili pak kratko i jasno - smrdi iz nekih fizioloških (ili socioloških) razloga. E, to ne bi bio problem da se desi jednom u nedelju ili dve - pa svi se ponekada zbog nervoze ili toplote oznojimo, pa se malkice osećamo nelagodno. I u mirisnom smislu naravno.

Preuzeto sa www.cartoonstock.com

Ali ovo prelazilazi granicu mašte i granicu izdržljivosti. Čovek koji u ponedeljak dođe na posao, a smrdi cele nedelje i svake nedelje, pa sve do petka (petak postaje neizdrživ i najomraženiji dan za projekte sa njim) - postaje prepreka svima u firmi. Niko ga ne želi u svojoj okolini, a ja iz protesta u poslednje vreme ustajem kada dođe u moj boks da priča sa kolegom. Postaje toliko neizdržljivo, da ili začepim nos ili ustanem i odem.

Pitanje je - reći mu ili ne? Ukazati na ovaj problem, jer se definitivno ovome mora naći rešenje - ili okretati glavu u drugu stranu (kako od mirisa, tako i od problema). Ne mislim da je ovo problem koji lično treba da rešavam, jer za to postoje više instance. Uostalom, već se dosta ljudi žalilo kod šefice na ovaj problem, međutim on i dalje ostaje aktuelan. Čovek o kome se radi je jako pametan, iako malo arogantan, ali bitan za razvoj projekata na kojima se radi. Da li je i njoj blam da mu kaže, kao što i jeste većini nas (u poslednje vreme ga većina ljudi podjebava na ovaj račun) - ali ovakvom problemu ne treba okretati leđa. Nemoguće da je mir u kompaniji (a sumnjam da ima mira, ako ima neprijatnog mirisa širom cele firme) napravljen time što mu se ništa ne govori.

Ali pošto postaje nemoguće raditi u takvim uslovima - Jovane, smrdiš. Ako ovo čitaš, idi i okupaj se ili idi kod lekara i reši problem, molim te! Zarad dobrobiti svih nas...

Oni koji me poznaju znaju da već oko dve godine razvijam komercijalni CMS Instant Update uz pomoć kojeg možete ažurirati bilo koji web sajt. Trenutno aktuelna verzija je v.2 i u postoji oko 10 meseci. Poslednjih par meseci radim na verziji 3, a uzevši u obzir sugestije i potrebe korisnika, od novina možete očekivati:

novi dashboard korisničke grupe sa nivoima pristupa (access levels) automatsko kreiranje navigacionih menija novi WYSIWYG editor (InnovaStudio) novi plaintext editor osnovnu podršku za dodatke (plugins) ponovno napisanu kompletnu dokumentaciju višejezičnost neka sitna poboljšanja interfejsa kao i samog sistema

Neki snimci ekrana:

Novi WYSIWYG editor

Novi page editor

Fancy popup za sitne posliće

Uzmite u obzir da su ovo snimci verzije koja je u izradi i da tek treba dizaner da “pročešlja” celu aplikaciju, tako da će najverovatnije biti dosta vizuelnih izmena.

Ne mogu da preciziram kada će ova verzija izaći jer to ne zavisi samo od mene već i od dizajnera koji nikako da se smisli da krene da radi na aplikaciji, ali prognoziram negde kraj juna.

Pre oko nedelju dana ortak sa kojim već godinama radim sajtove, skripte i ostale poslove registrovao je firmu u Herceg Novom sa imenom “Webinsane DOO.” Mislim da je ovo dobar potez i da sad možemo ozbiljnije da krenemo sa poslom jer je sada sve legalno.

Novi sajt je u izradi, nove vizit kartice su u izradi, sad još ja da diplomiram (eh… biće to… nekad… za par pari godina :/) i mogu u potpunosti da se u potpunosti posvetim poslu

Jebeš ovo. Kratko i jasno, jebeš ovo! Dostigao sam trenutak u svom životu kada mi se sopstveni život sveo na posao - hrana - posao - spavanje. I "hey friends this is fun, let it start all over again" - posao - hrana - posao - spavanje. I, zvanično - muka mi je od toga. Jednostavno, dođe mi da više nijedan projekat ne prihvatim i da sve oteram u pi*ku materinu, pa makar se to žestoko odrazilo na spisak klijenata i količinu prihoda koji ostvarujem. Kratko i jasno - prelilo je čašu. I vreme je da se okrene novi list.

Svaki dizajner / developer / programer se nađe u ovakvoj situaciji, siguran sam. Dragan je već pisao o tome krajem prošle godine, a izgleda da kaskam za njim jedno pola godine što i nije tako loše. Jer, kada te jednom taj momenat opizdi po glavi i kada doživiš katarzu, uvidevši koliko si se jebenom poslu posvetio, shvatiš da tvoj privatni život itekako trpi zbog toga. I shvatiš da nemaš vremena da se posvetiš završetku stana, provođenju vremena sa društvom, devojkom, sa dragim ljudima, da radiš stvari koje te ispunjuju, da voziš bicikl kada ti je volja, da ispoliraš auto kada ti se ćefne, da napraviš roštilj ako si gladan, da čeprkaš nešto što voliš a što te svakako ispunjava... E, bre - kupio sam 73. broj TopSpeed-a i nisam ga otvorio ni normalno! Moj omiljeni magazin... Pa dokle to doseže, ni sam nisam svestan...

Doduše, nisam u mogućnosti da sve ostavim momentalno. Imam projekte koje treba da pozavršavam i da ih skinem sa vrata i nadam se da će se to završiti do prvomajskih praznika, dakle do četvrtka, eventualno sledećeg vikenda. E, posle toga - marš. Svaki sledeći projekat se neće preplitati sa nijednim drugim. A kamoli sa više njih. Dosta je toga bilo

Kulminacija Popizditisa dogodila se juče. Poseta klijentu, iliti Ministarstvu Nauke RS. Kada mi je osoba koja je zadužena za - paz'te ovo - unos sadržaja na sajta - rekla sledeće:

A šta si ti mislio momak, da će ovo da bude med i mleko? Da će da bude lagano - samo dizajn templejta i to je to? Izvini molim te, ali ja nisam plaćena da menjam sadržaj na sajtu, već ti.

Izvinite, ja ne znam šta ste vi mislili, ali ja znam za šta sam ja plaćen.

Para na uši. Kao u crtaćima. Još da zna išta o dizajnu, to bi bilo odlično. Žena sa četrdeset i kusur godina mi prebacuje da ne znam da dizajniram. Ili da je to - kao što je u Srbiji uvreženo mišljenje - piece of cake posao. A naravno da zna da uradi copy-paste iz Worda u Joomla-u. I da zadrži vizuelno formatiranje teksta sa raznoraznim tagovima i tome slično. More... I naravno, zbog svega toga projekat još nije zaživeo. A meni ne pada na pamet da fizikališem i da trčim po tuđim stranama i da ih ispravljam, uz to radeći tuđi posao.

Podsetite me - ako se pohvalim da sam dobio fin posao za neku državnu instituciju - da sam magarac, nepopravljivi. Hvala vam unapred.

Ps. Jedva čekam da odem na nedelju dana na odmor krajem maja. Bosna, Zlatibor - here we go again. Bez laptopa, bez zajebancije. Screw that too...

Na prvom mestu je škola. Ne kao dokaz da znate sve, nego jednostavno  ne smete sebi dozvoliti da vas odbace a da vas nisu videli. Znam da svi traže kandidate do 24 godine, sa završenim ETF-om i 5 godina iskustva u svim poznatim tehnologijama. Ali takođe znam da je praksa drugačija: Najbolji sa ETF-a ili PMF-a će dobiti vize pre nego diplome, a oni ostali će potražiti visko plaćene poslove u bankama, osiguranjima, vladi… Ovo ostavlja sve ostale firme otovrene za vas i vaš CV.  Ako se još dvoumite, pravac www.vets.edu.yu ili www.eposlovanje.org. "Inženjer"  zvuči više nego ok i vodi vas u drugi krug.  

Na drugom mestu su znanja koja ste stekli mimo škole, a imaju nekakve veze sa konkretnim poslom. Naravno da većinu ljudi koji budu čitali vaš CV neće zanimati da imate veštinu ronjenja iz izviđača. Ali ako se firma bavi opremom za ronjenje, to može da bude nešto što će prevagnuti u vašu korist. Takođe u poslednjih nekoliko godna se razvilo tržište sertifikata za razne softverske pakete  (n. pr. Microsoft), a iz pouzdanih izvora se saznaje da slične sertifikate pripremaju i neki domaći proizvođači softvera za svoje pakete.  Znate još neki jezik mimo engleskog?  Takve stvari su uvek plus u vašem CV-u.  

Imate li nešto na šta možete pokazati prstom? Adresar rađen u  nekom programskom jeziku? Postavili ste mrežu kod rođaka u firmi? Imate sajt? Preveli ste neki strani softverski alat na srpski?  Učestvujete u nekom open source projektu? To je treća stavka.  Ako su prve dve stavke odbrana da vas ne odbace, ovo može biti stvar zbog koje će neko hteti da vas vidi. Ovakvim stvarima pokazujete interesovanje i spremnost da aktivno učestvujete.

Odaću vam malu tajnu. Sve firme imaju svoje ustaljne poslovne procese. I jedino što traže od novih ljudi je da ih brzo razumeju, da ih ne kvare i da ih pamentno upotrebe. Probni rad je jedini pravi način da se proveri čovek, ali je zadatak ljudi koji razgovaraju sa kandidatima da izaberu najadekvatnije i eliminišu lošije kandidate.  Morate zadržati fokus na onome što se traži. Nemojte dozvoliti da se neke nevažne stvari iz CV-a protumače negativno.

Timski rad je peta i najvažnija stvar koja treba da se vidi u vašem CV-u. Ako bolje pogledate razred u školi, ili smer na fakultetu - to je jedna vrsta tima. Polaznici kursa su tim.  Projekti su delo tima. Fokus na zadatak je timska igra. Firma je tim. Uklopiti se u tim znači povećanje kreativne atmosvere u korist svih. Prvi red vašeg CV-a mora da znači ste spremni da u drasu ekipe istrčite na tržište.

Pre nekoliko dana smo o ovoj temi i pričali na sastanku. Dobri ljudi trebaju.  Ne menjajte kanal.  Kada bude zvaničan konkurs, obajviću detalje i ovde. Možda se i vidimo.

CNN Money je nedavno objavio svoju listu kompanija na svetskom i američkom tržištu čije rezultate poslovni ljudi u Americi najviše cene. Na prvom mestu je kompanija Apple. Od “džinova” novih tehnologija na listi naj-20 su još samo Google (4.), Microsoft (17.) i Cisco Systems (19.) .

Zanimljivo je da se u 10 kompanija sa “najviše razloga za zavist” našla samo jedna međunarodna korporacija čije je sedište izvan Sjedinjenih Američkih Država - japanska Toyota Motor na 5. mestu dok se na listi naj-20 kompanija u Svetu Toyota našla na zavidnom 3. mestu iza Apple-a i konglomerata Berkshire Hathaway-a na čijem je čelu Warren Buffett.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Gowi, ring a bell? Ne verujem da u Srbiji nema čoveka iz IT branše koji preko preko medija nije čuo za firmu Božić i sinovi, a time i za software deo ove firme pod imenom Gowi Group. Retki su slučajevi koji ne znaju za ovaj tim i nazivaju nas kratko i jasno Sinovi. Iako je ovo ime ustvari šegačenje, ono što potpuno ozbiljno je da će Gowi početi uskoro da postoji i u Srbiji, baš pod tim imenom. Praise the Lord!

Dakle, došao je momenat kada treba napraviti branding rešenje za naš software tim. Pošto je u Velikoj Britaniji Bond software otkupio Gowi Group ne ostaje nam ništa nego da smišljamo novi logo za isto ime, jer ime nije problem. Tako sam se od juče bacio na posao da smislim novi logo ali i novi slogan za novu - staru.

Pošto je logotip, a samim tim i znak i tagline još uvek strogo čuvana tajna (izuzev među kolegama na poslu naravno, zbog komentara, asocijacija i slično) jedino što za sada mogu reći je da će se napraviti logotip, kao i znak a smišlja se i tagline. Baš sam se otvorio, jel'te :) Ali da malkice razotkrijemo famu, reći ću da moj predlog logotipa uključuje promenjen izgled typeface-a Cipher, dok se tagline ispisuje typeface-om Colaborate. Boje još nisu odabrane, ali je evidentno da će se odustati od kombinacije boja iz najkorišćenije verzije Gowi logoa - plave, crvene i žute. Umesto toga, ostaće jedna ili dve boje. Koje, još se ne zna.

Kada smo već kod logoa, njegova evolucija je do sada ispratila četiri verzije i ovo je njegova peta, a čini mi se i najozbiljnija verzija. Sve, osim prethodne (koja je, istinu za volju, nastala varijacijom verzije pre toga od strane engleskih kolega) moja su kreacija. Prvu ne treba komentarisati, bilo je "uradi šta god" i zaista me je sramota kada je pogledam. Druga je već varijacija čiji se typeface najduže zadržao, a ni ona nikako nije najsrećnije rešenje. Treća verzija se najduže i zadržala i najpoznatija je i svima nama i dalje u srcu, dok je četvrta bila tu dok Gowi Group plc. nije prodat Bondu.

Verzija 1: mart-novembar 2000

Verzija 2: novembar 2000-april 2001

Verzija 3: april 2001-jun 2006

Verzija 4: jun 2006-februar 2007

Ideja mi se vrzma u glavi od novembra prošle godine, web adresa gde se bez ikakve registracije može ponuditi i pronaći posao u IT industriji. I ako na našem tržištu ima dosta sajtova za pretragu poslova, jako malo ili gotovo da nema modernih Job Boardova nalik na Krop, 37signals Jobs ili AuthenticJobs.

Sa takvom inspiracijom sam i ušao u realizovanje domaćeg Job Boarda specijalizovanog za poslove iz IT industrije, Jobs.Blogowski.Eu.

Razvoj

Nisam imao veliki budžet, planirao sam da lično potrošim 20tak sati na razvoju mockupa i oko 2K€ za costum CMS. Posle više diskusija sa kolegama, definitivno su me ubedili da startujem sa Open Source rešenjem i eventualnim kasnijim prelaskom na sopstveni CMS.

Tako se i završilo, “ispod haube” Jobs.Blogowski je CMS pod MIT licencom JobberBase iza koga stoji rumunski Web Developer Filip Chereches-Tosa.

Za celokupan razvoj mockupa i njegovu integraciju sam potrošio nešto malo više od 40tak radnih sati uključujući i prošlonedeljnu debug fazu. Ah da, hteo sam da sa i javno zahvalim svima koji su mi poslali feedback na mail. Zaista sam se prijatno iznenadio tolikom broju ljudi (vas 12) koji su potrošili vreme čeprkajući po mojoj skalameriji i poslali izuzetno kvalitetne komentare na mail.

Vaše mišljenje, opaske i kritika su mi zaista pomogle, jednostavno dva para očiju nikada ne mogu da vide toliko stvari kao četiri (ili 26 :D).

Kako sve funkcioniše?

Princip funkcionisanja sajta Jobs.Blogowski je maksimalno uprošten. Prva karakteristika je da je servis apsolutno besplatan, kako za kandidate tako i poslodavce. Druga stvar, ni za koga nije potrebna registracija. Ovaj sistem funkcionisanja bez registracije mi se jako dopada jer stvar postaje mnogo prostija i brža za korištenje, za obe strane.

Poslodavac

Proces ostavljanja oglasa za poslodavce se sastoji od tri klika. Pri prvom kliku na Nudiš posao? Ostavi ga ovde!, otvara se formular sa najosnovnijim potrebnim stvarima kada tražite nekoga za posao. Zanimanje, branša IT industrije, da li je u pitanju puno radno vreme ili freelance, koji grad je u pitanju kao i opis posla. Posle toga ide još ime kompanije, web sajt kompanije i na kraju samo jedan validan e-mail na koji će ponude za posao stizati. Sledeći korak je da se samo proveri da li je oglas OK i treći klikom oglas je objavljen, voilà, to je sve. Oglas je on line u sledećih 60 dana.

Ako se poslodavcu slučajno potkrala neka greška pri pisanju oglasa ili jednostavno želi da dezaktivira oglas pre onih 60 dana, to može uraditi preko maila koji se dobije pri objavljivanju oglasa. U njemu postoje dva linka, jedan za modifikaciju oglasa, drugi za brisanje. Samo da napomenem da kada poslodavac prvi put objavljuje oglas, potrebna ručna validacija oglasa, svaki sledeći oglas sa istim mailom se objavljuje totalno automatski bez ikakve validacije. (more…)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ne znam koliko volite ili ne volite da instalirate Windows na vašem računaru, ali trebalo bi da znate da neki ljudi to jednostavno preziru. Spadam u tu grupu ljudi. Jer, jednostavno - kada god krenem da instaliram sve po redu - XP, drajvere, Office, programe - uvek nešto negde sjebem i moram da krenem ponovo. E, zato mrzim instalaciju sistema.

Skoro sam u firmi dobio Pentium 4 sa dual-cpu sistemom (na 3,4GHz) i nešto ne baš puno memorije (svega 1GB), ali je najstrašnija stvar što se sem Windowsa mora instalirati .NET Framework 1.1, pa 2.0 i na kraju 3.0, pa Visual Studio 2003, 2005 i na kraju 2008. Aman! Ljudi bre, znate li vi koje je to cimanje?! E, pa ne znam ni ja. Jer, moj brat je preuzeo instaliranje osnovnih stvari i programa premo RDC-a tako da je na meni ostalo instaliranje svih ostalih neophodnih aplikacija. Užas. U jednom momentu imao sam dva računara na stolu... ne, tri - ako računamo i laptop koji sam donosio prošle nedelje, i sve preko RDC-a instalirao što mi je trebalo. Tako je napokon stari no-name Chameleon otišao zasluženo u penziju, a umesto njega šepuri se Dell Optiplex GX280, sa vrlo inventivnim imenom - Chameleon 2. I dalje na dual-monitor sistemu, ali ovog puta više nego duplo brži, sa doduše malo manje prostora na diskovima.

Takođe, situacija kod kuće nije nimalo jednostavnija. Oba računara traže reinstalaciju, prosto vape za njom. Sinoć sam stoga uzeo i reinstalirao sistem na desktop mašini. Ustvari, planirao sam reinstalaciju na laptopu, ali zbog projekata i instaliranog wamp-a (koji nisam instalirao niti želim da znam kako se instalira i podešava - uopšte!) nisam mogao to da uradim. Naravno, početko drndanje po pitanju SATA diska nije moglo da izostane, sve dok IDE nisam diskonetkovao i detektovao SATA-u. Od instalacije Windowsa, pa sve do kraja - išlo je kao po loju. Trajalo par sati - trebalo je sve reinstalirati i podesiti da radi kako treba.

Neverovatno. Instalirao sam ceo sistem potpuno sam. Bože, nešto nije u redu sa mnom. Oba računara sasvim dobro rade... Kako li sam uspeo da ništa ne sjebem...?

Sumirajući godinu iza sebe, shvatim koliko sam stvari ove godine uradio da je jednostavno nemoguće da išta prevaziđe 2007. U svakom smislu, a pogotovo u privatnom, završena godina je nadjačala sve što se izdešavalo ranije, svakako iz 2006. i 2005. Čitajte malo dole, shvatićete i zašto...

2007 Month-by-month

JanuarDoneo nove odluke od kojih sam veliki broj sproveo u delo. Podelio sa čitaocima nekoliko stvari koje o meni sigurno nisu znali. Krenula trka za birače i ove godine, a ja jedva dočekao veče kada je počela predizborna tišina. I ove godine proslavili Biljin rođendan sa društvom, od koje su bile dve trudnice: Saška i Vanja. I naravno, uradio kompletan pregled prethodne 2006. godine.

FebruarPočele pripreme za novu sezonu Formule 1. Jedan od najinteresantnijih bolida (a sada poznato i najvećih razočarenja) bila je svakako Honda RA107, a pre toga predstavljen i moj pulen Williams Toyota FW29. Treću godišnjicu proslavili smo u Novom Sadu i proveli se fantastično. Ove godine... Ko će ga znati. Počeo napokon da radim na diplomskom radu, tj. na prvom seminarskom radu.

MartNastavio sa muzičkim preporukama koje su kao poručene stizale pomoću Streamrippera. U Pančevu najavili uvođenje naplate parkiranja, a naravno mi ne bismo bili Srbi kada (u saradnji sa lokalnim vlastima) ne bismo lepo zaobišli zakon - parkiranjem objekata na parking, umesto vozila. Jednu subotu proveo sa Biljanom na Kalemegdanu i u SANU-u.

AprilPostao stric, rodila se mala Ivona. Nakon osnivanja Lada Klub Srbija, održano je i prvo okupljanje ljubitelja ovih vozila u Vršcu, bilo je odlično. Upoređujući moj omiljeni blog agregat Planetu Srbiju sa Blogodkom došao do nekih zaista interesantnih mišljenja. I naravno, počeo sa intenzivnim tromesečnim (sezonskim) redizajniranjem bloga i napokon prebacio template u verziju 2.

MajDobili još jednu prinovu u porodici. Ovog puta u pitanju je mešanac Bak kojeg istinu za volju slabo posećujemo na bašti kako je krenulo hladno vreme. Vojska se bližila kraju na moju veliku radost. Koštunica i Tadić se namolili i sklopili Vladu koja je sada verovatno u najvećim govnima nego ikada. Za statistiku definitivno odabrao Google Analytics, koji je u maju dobio novi interface i nove opcije. Konačno, posle tri meseca rada, odbranio prvi seminarski rad. Nastavio sa muzičkim preporukama, hit tih mesecio bio je DJ River.

JunGlavna zanimacija tog meseca bio je mali Bak koji nas je stalno oduševljavao svojim nestašlucima. Flickr omogućio plaćanje i iz Srbije, samo do momenta kada su ukinuli PayPal i sve je palo u vodu i nije radilo valjano do kraja godine. Konačno se latio rada na drugom delu diplomskog rada. Sajt Formule 1 doživeo redizajn koji je u prvi mah naišao na moje neodobravanje i negodovanje, ali posle nekog vremena navikavanja sve je išlo kako valja. Jedva čekao da počne u potpunosti zaslužen odmor. Završio sa civilnim služenjem vojnog roka, hvaaaala Bogu.

JulDoneo napokon odluku o tome da ćemo ove godine tražiti naše mesto pod suncem. Kuća, stan, whatever. To se kasnije i obistinilo, hvala bogu :) Po ko zna koji put skočila cena TNG-a, ali ovog puta zbog uvođenja akcize na ovo pogonsko gorivo. Novoformirana Vlada, pokazala se alavom, kako drugačije. Počele i pripreme za put na Zlatibor i u Bosnu, kao deo odmora. I kao šlag na tortu, krajem meseca totalno sam izlapeo zaboravljajući sve što se dešava oko mene - prvi signal neophodnosti odmora. U julu je blog doživeo nov redizajn, u skladu sa letnjim mesecima.

AvgustJedva dočekao odmor, ali da sam se nešto i odmorio... i nisam. Doduše, ponajviše zbog zdravstvenih problema uzrokovanih previše čistim vazduhom. Vrlo brzo posle odmora kupio mnogo željeni TFT monitor Samsung 960BF i vrlo brzo posle toga doživeo prve nelagodnosti sa drajverima. Užas. Navukao se na seriju koju sam kao klinac gledao - Robotech, odgledao sve epizode u roku od dva meseca. Krenuo sa informisanjem oko stambenog kredita i uskoro posle toga promenio banku zbog povoljnije kamatne stope i online praćenja kredita i stanja na računu. Naravno, krajem meseca polako krenulo cvetanje ambrozije a ujedno i moja odbrana od alergije.

SeptembarSavetovao ljude oko alergije uzrokovane ambrozijom i prvih problema - rinitisom i konjuktivitisom. Kao i već do sada nebrojeno puta, došlo do konflikta sa saradnicima iz Engleske po pitanju dizajna i .NET-a. Ceo mesec mozgao šta možemo da kupimo, stan ili kuću. Izbor i nije bio neki. Ipak, na kraju je izbor pao na stan. Dve nedelje bio sam u stanu, jer su roditelji sa bratom i snajkom bili na Zlatiboru. Krenuo u izradu nove verzije drugog dela diplomskog rada zbog malih propusta u originalnom. U firmi povezao još jedan monitor na računar i proširio desktop na duplo širu rezoluciju. Dobio na poklon PRO nalog na Flickr-u. Mislim da mi je ova stvar mnogo olakšala život i održavanje online galerije.

OktobarOpet se ponovio, ovog puta sa dugo željenim Sony Ericsson-om K800i. Kako je stigla jesen, tako je i blog promenio svoj izgled. Izabran logo Eurosong-a koji je mogao svako da nacrta. Ne da izdizajnira, da nacrta. Ma kakvo crtanje - logo nastao sprdanjem i zajebancijom. Izabran i stan koji Bilja i ja želimo da kupimo, posle skoro tri meseca traženja. Stalno se nervirao jer mi idioti konstantno kradu kapice ventila na automobilu. Ušao među prvih 100 najčitanijih na Blogodku. Koje iznenađenje! Nije dugo ni trajalo, doduše :D Krajem meseca ponovo putovao u Britaniju, po prvi put sa bratom i to na svega nedelju dana. Izdizajnirao logotip za novu firmu, BIS Solutions. Kupio konačno verenički prsten za Biljanu. Zaprosio je pred odlazak u Brizaniju ;)

NovembarSkoro ceo mesec sređivao dokumentaciju za kupovinu stana. Naravno, Srbija ne bi bila Srbija da neko ko štrajkuje ne sjebe nekom drugom planove, pa se tako i moj proces kupovine stana odužio. Naravno na kraju svega ovoga, stan je kupljen a vrlo brzo posle toga Biljana i ja smo počeli da planiramo kako stan da renoviramo. Posle odbranjenog drugog dela diplomskog, krenuo sam rad i na trećem, najmukotrpnijem delu diplomskog rada. Kada sam i njega odbranio, sa mentorom sam počeo da organizujem konačan diplomski rad. Krajem meseca podelio sam sa vama i mojih 5 omiljenih muzičkih spotova. U novembru smo Biljana i ja upoznali naše roditelje, posle tri i po godine zabavljanja.

DecembarPočetkom meseca skoro psihički pukao balansirajući - stručnu praksu, pripremu za koričenje i odbranu diplomskog rada, usklađivanje majstora za renoviranje stana, posao, privatan posao... Proveo dva dana intenzivnog i paklenog rada na električnoj instalaciji u stanu. Pre slave Sveti Nikola napokon odbranio diplomski rad i stekao titulu diplomiranog saobraćajnog inženjera. Jedna od prostorija koja je konačno završena u stanu bilo je kupatilo. Počeli razgovori oko svadbe - šta, kako, gde... :)

Poslovna 2007

U odnosu na 2006. godinu, 2007. nije bila super ultra uspešna. Odnosno, nisam sebi mogao da priuštim toliko slobodnog vremena da radim za prijatelje i klijente. Fokus je bio na izradu diplomskog rada, što se konačno i isplatilo, ali se ipak našlo vremena i za ove stvari. Pogotovo kraj prethodne godine je u tom smislu bio ključan, zbog ogromnih investicija koje zahtevaju kupovina i renoviranje stana. Stoga, nema zezancije - mora naporno da se radi.

Što se tiče firme u kojoj radim, napredak je očigledan u smislu akumuliranog novog znanja (recimo da dizajn u .NET-u više ne predstavlja nikakav, apsolutno nikakav problem) ali je vidljivo unazađenje u smislu tipa posla kojim se bavimo. Dovođenje sales tima dovelo je do toga da mene opterete glupavim i besmislenim poslovima kojim ne želim uopšte da se bavim. Doduše, ovo bi trebalo skoro da se promeni, svakako na bolje.

Naravno, najbitnija stvar je da sam sa finansijske strane više nego zadovoljan i da sam konačno uspeo da se ustalim full-time na poslu, sa 8 sati rada. Prethodnih godina zbog fakulteta, a 2006. i 2007. zbog vojske, nikako nisam uspeo da se ustalim na 8 sati rada. Stoga, završetak svih obaveza doveo je do potpunog ispunjenja finansijskog plana i kasnije - basnoslovnog trošenja tih novaca :)

Privatna 2007

U privatnom smislu, 2007. nije mogla biti bolja od ijedne do sada godine. Ali zaista... toliko stvari se desilo, kao što ste i sami mogli da vidite, da sam i ja jedva izdržavao pritisak koji se na meni stvarao. Ključne stvari su urađene, prevashodno u vidu završetka mojih obaveza kao što su vojska i fakultet, a započete su još bitnije - veridba, kupovina i renoviranje stana. Nastupajuća godina svakako da donosi nove izazove i završetak tih obaveza, a posle toga... da li ide nešto drugo, nešto novo? Teško da odmah sebe mogu da zamislim kao oca, ali zaista :) Dakle, ono što očekujem je završetak tih glavnih obaveza a posle... posle - odmor od svih obaveza, jednomesečno vegetiranje i punjenje baterija :)

Blogovska 2007

Kada uporedim 2007. i 2006. blogovsku godinu shvatim da se trend koji važi za celu Srbiju ustalio i na ovom blogu. Ne toliko zbog toga što se okrećem bitnim i ključnim temama, već zbog toga što sam napisao par stvari koje privlače ljude. Dakle, broj posetilaca se malo više nego udvostručio a procenat oko browsera i rezolucije skoro ostao isti. Kao primer može biti tema Kombuha ili Kombuha: odbrana od ambrozije koje ubedjlivo vode kao jedne od najinteresantnih tema prethodnih godina, ili recimo teme o mom Diplomskom (pod labelom Fakultet) koje imaju ne toliko veliki broj komentara, koliko čitalaca.

PosetilacaUnique visitors: 10067Page views: 15456Percent of new visits: 74.81%Pages per visit: 1.54Average time on site: 1m 26s

Rezolucija ekrana:1024*768 50,02%1280*1024 26.89%%800*600 6.12%1152*864 4.61%1280*800 4.36%1440*900 2.46%1280*960 1.58%1680*1050 1.01%1600*1200 0.69%1400*1050 0.58%

Browseri:IE 49.23% (all versions)Firefox 42.80% (all versions)Opera 6.68%Safari 0.53%Mozilla 0.49%Other 0.27%

Eto, za sada toliko. Hajde da se i ovaj put ponadamo da će i 2008. doneti bitne novosti, odluke, puno posla i naravno - veliki broj čitalaca i učesnika u diskusiji na ovom blogu.

Udarna vest u većini medija poslednjih 24 časa je svakako cena od 100 američkih dolara za barel nafte. Ono što mediji “prećutkuju” je činjenica da se ova rekordna cena “održala” svega par sekundi. Naime, po pisanju Financial Times-a, radi se o uspešnom pokušaju jednog od “lokalnih” berzanskih mešetara da obezbedi svoje mesto u istoriji, ili ti u ovom slučaju - svojih 1,5 sekundu berzanske slave. Od 204.600 lotova nafte (svaki 1.000 barela) kojima se juče trgovalo ovaj je bio jedini kupljen po ceni od $100 dolara i nedugo zatim prodat uz gubitak od 600 dolara - mala cena, reklo bi se, za obezbeđeno mesto u istoriji trgovanja naftom!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U sinošnjoj centranoj informativno-političkoj emisiji Radio-televizije Republike Srpske čula sam vijest o strašnom, strašnom problemu koji je zadesio Republiku Srpsku - oni koji su nekada živjeli ovdje, a tokom rata pobjegli u inostranstvo, ne mogu ponovo da se zaposle u svojim starim firmama!

Tužno je to stvarno, žao mi je tih ljudi. Jeste da su izbjegli rat i sve te traume, i napustili zemlju kad ih je najviše trebala, ali trebalo bi im pružiti drugu šansu, to svako zaslužuje. Nema veze što na Birou imamo toliko „domaćih“ nezaposlenih, omladine koja se javlja na svaki konkurs koji izađe da bi saznali da na tom radnom mjestu radi već neko tri mjeseca ili da je i taj razgovor na kojem su se trudili pokazati  u najboljem svjetlu bio samo formalnost za zaposlenje nekog drugog srećkovića koji se dobro „dogovorio“.

Pretpostavljam da će neše pametne glave sad da smisle nekakav zakon ili sličnu začkoljicu kojom bi se zaštitila ta ugrožena radna snaga iz inostranstva, jer ipak oni imaju internacionalno radno iskustvo, prijeko potrebno osvježenje skučenom iskustvu postojeće radne snage. Primjenjivanje postojećeg člana 143. Zakona o radu ne rješava u potpunosti ovaj problem, iako je njime predviđeno da se radnici koji su bili na čekanju ili vrate na prijeratno radno mjesto ili otpuste uz otpremninu, jer ne postoje predviđene sankcije za poslodavce koji ga ne primjenjuju.

Ironiju na stranu, po meni je veći problem odlazak mladih ljudi odavde zbog nemogućnosti pronalaska posla, nego što ovi iz inostranstva ne znaju kako bi se zaposlili ovjdje. Od završetka rata pa do sada u Bosni i Hercegovini je održano oko 200 000 seminara o zapošljavanju mladih ljudi, a na prste se mogu izbrojati realizovani konkretni projekti zapošljavanja.  To je dovoljan dokaz kakav odnos naši političari i nadležne institucije imaju prema zapošljavanju omladine. Stara kineska poslovica kaže: „Ko računa na nedjelje – sadi travu, ko računa na godine – sadi drveće, ko računa na vijekove – uzdiže ljude“.

Zloćka

Stiglo vreme da se obnavlja gradivo iz ruskog jezika (nevoljno) sticano tokom školovanja. Šta!?! Niste učili ruski u školi? Bilo vas sramota?!? Svi vam govorili kako je engleski jezik jezik budućnosti!?! E pa onda ste se malo mnogo zajebali - što svojom, što krivicom onih koji su kopali, kumili i molili da vas prebace u “englesko odeljenje” a vi im do skora bili zahvalni što vam je to omogućilo da se brže uključite u informatičku revoluciju. Verovali ste da se gungula oko poseta “važnih” parlamentaraca i “kontroverznih” biznismena iz Rusije završila 6. oktobra 2000-e, podsmevali ste se Černogorcima što im “Rusi za sitne pare otkupiše i ogradiše svijetlo primorje”, podsmevali ste se odbornicima u Raškoj i inim serbskim palankama kad su za počasnog građanina (čuj Raška grad!) proklamovali potajnog ljubitelja pudlica Vladimira Vladimiroviča Putina … e pa konačno će i taj poslednji osmeh da vam se skine sa lica jer Rusi dolaze, ovaj put na velika vrata!

Pre par dana započeta je priča o ponudi iz vedra neba (kad bi se šalili) kojom bi ruska Vlada i Kremlju “bliska” kompanija, bez tendera, direktnom pogodbom, bez uslovljavanja oko ruskog stava povodom rešenja statusa Kosova i Metohije (kad Miki Maus to kaže…), postala većinski vlasnik Naftne Industrije Srbije i posledično ekskluzivni prerađivač nafte za ponuđenih, u prvobitnoj verziji, 500 (u kešu, verovatno umanjeno za dug za gas iz perioda do 2000. godine - cirka 200 “milijunčića”) plus 500 (u investicijama) miliona američkih dolara. Prevedeno na srpski - za pola milijarde američkih dolara u kešu i “čvrstim” ruskim obećanjem o ulaganju istog iznosa, delimično u rafinerije a delimično u izgradnju dela gasovoda “Južni potok” kroz Srbiju, dovršetak i punjenje skladišta gasa kod Banatskog dvora - ruske kompanije “Gazprom” i, verovatno, “Gazprom neft”, “sličnog imena” (nije smešno!) i pod direktnom kontrolom Kremlja, postale bi neprikosnoveni vladari tržišta energentima fosilnog porekla u Srbiji.

Praktično, za život običnih građanki i građana, to bi značilo da će se cene fosilnih energenata formirati u interesu ruskih paradržavnih kompanija, dogovorom srpske i ruske Vlade, pri čemu bi ova potonja imala konačnu reč - ili energenata neće ni biti! Sad ako je neko dovoljno glup da još uvek veruje kako su “Rusi naša braća” te da je (ras)prodaja energetskog sektora (izuzev “struje” koja samo što nije došla na dnevni red) direktnom pogodbom bez tendera, izbegavanjem tržišne utakmice, “po ceni za decu i vojnike” dobro za Srbiju (čitaj mala cena da Vlada nastavi da “pregovara” status Kosova o.a.) podsećam kako većina definicija poslovnih organizacija govori o “sticanju profita” kao svrsi postojanja istih - na pominjanje “bratske ljubavi” (zvuči gej, zar ne?) i “tradicionalnog prijateljstva” ja još nisam naišao u literaturi - ako neko zna više neka me uputi!

Isticanje profita, novčanog ili političkog, kao svrhe postojanja bilo kakvog poslovnog aranžmana jeste i najveći problem oko celog ovog “dila” u nastajanju. Vlada je, bez ikakvog pisanog traga, formirala “anonimnu” radnu grupu koja u ime svih građana i građanki ove zemlje treba da donese konačnu procenu i ocenu ruske ponude koja je, navodno, u Srbiju stigla pre par nedelja. U medijima se par dana unazad objavljuju protivurečne izjave nadležnih i nenadležnih ministara koje samo unose dodatnu sumnju u “legalitet” i “legitimitet” cele priče, bez ulaženja u pozadinu i motive koji, znajuću kako Ministri ovde rade, svakako nisu samo u interesu zemlje već pre svega u službi kratkoročnih političkih ciljeva pojedinačnih stranaka o čemu svakako svedoči i, navodno, “zakazano” potpisivanje ugovora o celom aranžmanu (o čemu li se onda pregovara?) u Sofiji 18. januara sledeće godine. Da je tako govori i iznebuha zakazana sednica Vlade za danas, “kad joj vreme nije”, sa koje je pre par minuta izdato saopštenje o usvojenoj Platformi za pregovore o Sporazumu između Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede koje, osim deklarativne izjave o “nastavku razgovora na obostranu korist”, ne sadrži detalje same platforme niti konkretnu ponudu koja je u opticaju. Ovim saopštenjem, čini mi se, javnost, šira i stručna, je i konačno isključena iz daljih pregovora oko budućnosti većeg dela energetskog sektora Srbije.

Ovakav odnos vlasti prema pitanjima koja se tiču svih građana i građanki ove zemlje, pa, rekao bih, i ekonomskog suvereniteta i nezavisnosti (ko je pominjao ruske gubernije?), svakako nije nov niti je bezrazložan - zato proučimo malo bolje šta to Rusija zapravo traži od srpskih političara (a u ovoj su igri, za sada, svi osim LDP-a). Naftna industrija Srbije, prema zvaničnim podacima, ostvarila je u ovoj godini dobit od 140 miliona a za sledeću planira uvećanje dobiti od 12 odsto što bi trebalo da iznosi preko 150 miliona američkih dolara. Prostom računicom ruska ponuda u kešu, koja je trenutno “na stolu” isplatila bi se za tri godine - možda i manje jer cena nafte na domaćem tržištu više ne bi bila pod kontrolom države već ruskih kompanija (otud priča o profitu kao svrsi!) dok bi se celokupna ponuda, uključujući i investicije “odradila” za 5-6 godina. Možda su još bolji primer (ne)isplativosti “bratske ruske ponude” i najbolja prognoza onoga što Srbiju čeka u energetskom sektoru rezultati poslovanja javnog preduzeća, znači pripada svim stanovnicima ove zemlje, JP “Srbijagas” u kome je novčani ulog države procenjen na 4,8 a ne-novčani na 160 miliona Eura. Nakon što je početkom 2006. godine, “administrativnom greškom” kontrolu nad “Jugorosgasom”, time i nad trgovinom i distribucijom gasa, JP “Srbijagas” prepustio ruskom “Gazpromu” ovo preduzeće je svoju dobit smanjilo sa 3,4 milijarde u 2005. na “tričavih” 251 milion dinara u 2006. godini, beležeći pritom gubitak po konsolidovanom izveštaju, od 316 miliona dinara!

Ako vas podsetim da je kredit za svojevremeno hvaljenu (političku) kupovinu “Telekoma srpske” od strane državnog monopola “Telekoma Srbije”, uzet od “City Group” banke, moguće isplatiti tek za 20-25 godina ne računajući ugovorene i tekuće investicije, cela “smejurija” (plakanje dolazi kasnije o.a.) postaje očigledna - država braći Rusima nepovratno, na tacni, “poklanja” ekonomski suverenitet zemlje u zamenu za kratkoročni “status quo” za Kosovo i Metohiju gde kao država ne možemo ni da prismrdimo a kamo li da ubiramo prihode.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U jednom od odgovora Amway distributeru pomenuo sam moratorijum koji je sam Amway uveo na širenje svojih distributerskih mreža, između ostalih i Network 21 (ista mreža koja nezvanično “operiše” u Srbiji), zato što je Ministarstvo za trgovinu i industriju Velike Britanije, nakon sprovedene istrage, pokrenulo tužbu protiv imenovanih organizacija zbog - kako i sam Amway priznaje - predstavljanja distribucije Amway proizvoda na “način koji ne odslikava istinito finansijsku dobit koju ljudi mogu očekivati od učešća u Amway poslu”. Mere poput moratorijuma na prijem novih distributera u Velikoj Britaniji, revizija distributerskog cenovnika “na dole”, izrada novog ugovora za distributere i “zabrana” prodaje “motivacionih materijala” zapravo su predstavljali “otvorenu ponudu” nadležnoj britanskoj regulatornoj agenciji da umesto podnošenja tužbe Sudu Amway-u da kratak predah kako bi isti ispravio “greške” (čitaj višedecenijsku praksu na koju je Amway ranije dragovoljno zatvarao oči) u svom poslovanju.

Umesto očekivanog predaha britanska regulatorna agencija ( DBERR) podnela je tužbu Sudu protiv Amway-a i njegovih distributerskih mreža. Postupak je započeo krajem novembra, kraj procesa pred Sudom se očekuje krajem decembra ove a presuda početkom sledeće godine. Ukoliko presuda bude negativna po Amway i njegove distributerske mreže to bi moglo označiti i kraj njihovog poslovanja u Velikoj Britaniji, posledično, možda, i u drugim zemljama Evropske Unije! Uvidevši kako ponuda za “samoregulaciju poslovanja” nije urodila plodom Amway je odlučio da pred Sudom “okuša svoju sreću” a u odluci menadžera Amway-a da se kompanija brani “do poslednje kapi snage” svakako je važna činjenica da je Velika Britanija jedno od najstarijih tržišta, izvan Severne Amerike, na kome kompanija Amway posluje od 1973. godine, kao i dugoročne posledice koje mogu da proisteknu iz gubitka ovog, svakako, sudbonosnog suđenja za Amway.

Trenutno, dok je proces u toku, najzanimljiviji su podaci o obimu i načinu poslovanju Amway-a u Velikoj Britaniji i Republici Irskoj koji su izneti pred Sudom.

Distributeri, njih 39,000, u Velikoj Britaniji imaju godišnji promet između 25 i 30 miliona američkih dolara - pojedinačno $770 po distributeru godišnje ili ti $64 dolara mesečno, što bi i da nije u pitanju promet već zarada, bilo jedva iznad opšte prihvaćene granice siromaštva! Učešće britanskog tržišta izgleda beznačajno i u odnosu na ukupan promet kompanije od 6,4 milijardi dolara (jedva 0,5 odsto) dok su s’ druge strane i britanski distributeri znatno ispod proseka u odnosu na tri miliona (navodnih) distributera širom Sveta koji, po zvaničnim podacima Amway-a, ostvaruju promet, ne zaradu, vredan 6,4 milijardi američkih dolara, odnosno 2,134 američkih dolara godišnje (manje od $100 mesečno!) po distributeru! No kad se umesto proseka prikažu konkretni podaci o distributerima ispada kako:

27,000 (71%) nema nikakav prihod (znači na gubitku je o.a.) od “posla” 11,410 (30%) zarađuje od “posla” 7,492 (od 11,410 ili 20% od ukupnog broja) zarađuje, u proseku, $27 godišnje 101 (0,4%) distributer je ostvario bonus od 75 odsto $240,000 je zarada “najboljih” distributera Trevora i Džeki Louv Trevor i Džeki Louv su 26 godina u “poslu”

Uz porodicu Louv samo se još bračni par Skriven svrstao u dva odsto najbolje plaćenih Britanaca sa zaradama iznad $160,000 američkih dolara dok, primera radi, dvanaest najuspešnijih distributera koji su u “poslu” od 2001. godine zarađuje tek oko $17,000 što je tri puta manje od britanskog proseka. Presek stanja zarada distributera načinjen tokom istrage pokazuje da jedva 0,15 odsto distributera uspeva da “prebaci” britanski prosek od $50,000 godišnje! Tokom istrage došlo se i do zaključaka kako jedva 10 odsto distributera ubira profit od “posla” te da je isti procenat “specijalizovan” za prodaju samo jednog od Amway proizvoda dok samo 6 odsto distributera proizvode kupuje za dalju prodaju (preostalih 94 odsto kupuje za sopstvene potrebe ili da bi ostali u “poslu” o.a.).

S’ druge strane, tvrdi britanska regulatorna agencija, većina proizvoda koji se nude distributerima je precenjena čak i pre nego što distributeri dodaju sopstveni rabat od 20-25 odsto kod dalje prodaje čime se zapravo distributerima smanjuje prilika za prodaju izvan grupe i zapravo podstiče kako prodaja “samom sebi” tako i dalja kupovina motivacionih/obrazovnih materijala za dalje pospešenje prodaje (koje crne prodaje? o.a.). Amway distributeri se i zvanično ohrabruju da zaradu ostvaruju regrutacijom novih članova čime obe strane, Amway mreža i distributer, ostvaruju profit kroz plaćanje članarine, procenat od prodaje proizvoda i promotivnih materijala. Promotivni materijali koji se “preporučuju” kao obavezni vid usavršavanja bez koga nema uspeha u “poslu” pored toga što sadrže obećanja o lakoj zaradi, brzom uspehu i, shodno, luksuzu u kome žive “najbolji od najboljih” zapravo donose profit samo grupici “odabranih” koji ih proizvode i distribuiraju kroz Amway mrežu. Iako je po poslovnim podacima kompanije Amway-a za uspeh (plasman među 20 najuspešnijih ditributera) u ovom “poslu” potrebno najmanje 14 godina to ne sprečava kompaniju da distributerima sugeriše da tokom “uvođenja u posao” potencijalnim kolegama tvrde da se “uz malo napora može postići prihod od $160,000 američkih dolara za isto vreme koje je potrebno za završetak studija” (britanske studije traju 3-4 godine o.a.).

P.S. koristim priliku da upozorim sve koji prate serijal tekstova o Amway/Alticor/Quixtar MLM poslu da tvrdnje iznete u ovom i drugima člancima na ovom blogu predstavljaju lično viđenje autora a ne “konačnu istinu” koju treba prihvatiti “zdravo za gotovo”. Odluka da li si spreman da rizikuješ i uključiš se u ovaj “posao” je, konačno, na tebi, i samo tebi! Što se mog stava tiče on je prilično jasan glede bilo koje slične MLM (piramidalne) šeme i možeš mi verovati ili ne. Svakako utroši još malo truda da proveriš svaku činjenicu i tvrdnju koju ovde iznosim.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Prethodni članak u serijalu Članci u seriji AmwayAmway, iliti kako je sve počeloPrezentacija, nego štaAmway na InternetuAmway dostupnost informacijaProcter&Gamble nije Đavolji slugaKoliko glup treba da budešZvanična verzija

Fortune magazin objavio je svoju listu 101-og najglupljeg poslovnog poteza u ovoj godini. Topla preporuka i garantovano dobra zabava za predstojeći vikend … a podsećanja radi o nekima od najglupljih poslovnih poteza pisano je i na ovom blogu.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora