Planeta Srbija

Pratim par foruma i zajednica koje se uglavnom bave softverom kao biznisom i biznisom generalno. Među raznim diskusijama koje na njima vode često se jave ljudi sa problemima uzrokovanim nepotpisivanjem ugovora:

Nekada davno sam sa bratom krenuo u posao i on im je obećao četvrtinu firme. To nikada nije stavljeno na papir jer, pobogu, brat je u pitanju. 12 godina kasnije firma vredi desetke miliona, ali ne postoji način da dođem do svog dela jer me brat kulira. Kada god krenem sa tom pričom, on nađe način da skrene temu ili prekine razgovor…

ili:

Imao sam brutalnu ideju, ali, pošto sam prevashodno tehničar, a ne prodavac, trebao mi je neko ko će umeti to da proda. Sklopi sam dogovor sa firmom koja nije direktno na tom tržištu, ali već ima iskustva na sličnom. Ja ću prodavati preko njih i dobijati procenat. Sada, kada se cela priča uhodala i postala profitabilna niko neće da me pogleda. Svi me izbegavaju, a pošto ništa nije potpisano ne postoji pravni način da dođem do svog dela.

i tako dalje i tako dalje.

U zadnjih par meseci koliko sam aktivan u tim zajednicama stvarno sam pročitao svakakve horor priče. Zato, kada je posao u pitanju, treba se držati starog dobrog papira.

Usmeni dogovor je OK za manje stvari i sa bliskim prijateljima, ali krupnije projekte i stvari vezane za vlasništvo nipošto ne smete prepustiti rečima. Crno na belo, potpisano, pečatirano i overeno u sudu - to je jedino što radi posao i štiti sve strane u slučaju bilo kakvog spora.

Sa druge strane, čuo sam primere da postoje određene biznis kulture gde se prve stvari namerno rade bez ugovora kako bi se videlo koliko su saradnja i igrači ozbiljni. Ovo je neko pomenuo u usputnom razgovoru i ne znam koliko je istina. Deluje mi OK za male, test projekte i “opipavanje”, ali za bilo šta ozbiljnije ugovor je jedino što pije vodu.

Ukoliko imate proizvod koji (pro)dajete u bilo kom obliku (setup.exe, skript, servis itd) pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će želeti da se vaše rešenje prekroji kako bi odgovaralo njegovim potrebama. Naravno, vi ćete biti prvi kojima će taj projekat biti ponuđen kao neko ko najbolje poznaje samu aplikaciju i kod. U slučajevima kada ne nudite izvorni kod to je i jedino rešenje.

Nema ništa loše ni u prihvatanju ni u odbijanju takvog posla ako vidite zaradu u tome, ali postoji par stvari kojih treba biti svestan:

Da li taj projekat podrazumeva i usklađivanje prekrojenog rešenja sa novim verzijama koje izdate? Meni lično, a verujem da nisam sam, nema ništa gore nego terati dve ili više različitih grana u isto vreme. Vremenom će vam dosaditi i možda se budeti lupali u glavu zašto ste dozvolili da se za “sitnu lovu” tako obavežete. Ovakvi projekti su uglavnom samo kratkoročna rešenja za dolazak do novca. Na duže staze se više isplati da ulažete u razvoj proizvoda i marketing. Ne bi smeli da dođete u situaciju da trošite previše vremena na customization projekte i ugrozite svoj posao jer ne radite na samom proizvodu.

Ne može se generalizovati (softverska rešenja pokrivaju raspon od besplatnih do rešenja koja koštaju milione), ali moje je mišljenje da u prvih godinu dana nipošto ne prihvatate ovakve projekte. Umesto toga slušajte šta vaši korisnici traže i fokusirajte se na razvoj samog proizvoda. Teško da postoji išta što će se bolje isplatiti na duže staze od toga.

Što se našeg proizvoda tiče, mi smo se opredelili za kompletno otvorenu platformu sa dva osnovan metoda proširivanja - API i moduli. Ako to nije dosta, tu je sav izvorni kod. Na ovaj način naši klijenti imaju mogućnost da sami prilagode aplikaciju svojim potrebama ili da unajme nekog da to uradi za njih, a da mi nismo jedina opcija. Win-Win-Win ako mene pitanje - dobro i mušterijama i nama, a i drugim programerskim firmama koje mogu da zarade prilagođavajući naše rešenje specifičnim potrebama klijenata.

Izvor: fivb.org

Sinoć se u Novom Sadu igrala utakmica svetske like između Srbije i Brazila. Brazil je fino počeo i dobio prva dva seta bez većih problema, da bi se se posle toga naši povratili i dobili meč sa 3:2 u setovima. Atmosfera se baš opasno zakuvala pred kraj četvrtog seta, dok je zadnji set publika pratila na nogama.

Ne pratim sport, a na utakmicu sam otišao čisto da vidim kako je i iskusim nešto novo. Na kraju sam ostao prijatno iznenađen atmosferom i jako lepom utakmicom, ali nisam mogao da se suzdržim a da ne povlačim paralele između stvari koje me interesuju (poslovanje, psihologija, motivacija itd) i onoga što se dešavalo na terenu.

Jedna od tih stvari je koliko je bitno pokrenuti se sa mesta i zadržati to stanje kretanja napred, bez zaustavljanja. Ima brzih i sporih delova, uspona i padova, ali je bitno da si u jednom trenutku napredovao u odnosu na prethodi, a ne stajao u mestu. To stalno stanje kretanja napred imao masivan pozitivan psihološki uticaj na ljude sa kojima radiš, dok protivnike stavlja pod veliki pritisak. Zahvaljujući tome ovo kretanje hrani samo sebe, ali ga treba održavati i usmeravati da ne bi posustalo. U pitanju je moment…

Kada je Srbija dobila treći set pribojavao sam se da neće uspeti da izguraju do kraja, ali je sve bilo jasno kada su dobili četvrti. Nije uopšte bilo sporno da li će na kraju razvlaiti ili ne - jednostavno su se zaleteli i tu više nije bilo stajanja.

Kada sve saberem ova utakmica je jedno jako lepo iskustvo (na TV-u se ne može osetiti buka i atmosfera koju pravi 11 hiljada navijača) koje me ujedno tera da se zapitam šta sam danas uradio da je moja priča korak napred u odnosu na juče.

U zadnje vreme kasnim sa gledanjem novih naslova (uvek ih gledam sa par meseci zakašnjenja). Tako je i ovaj put, ali dobro - bolje ikad nego nikad.

Za American Gangster mogu reći samo sledeće - ako ga do sada već niste pogledali, to obavezno uradite što pre. Film je predobar.

Što je najveći fazon - ovo je film o građenju poslovne imperije. Nema previše veze sa softverskom industrijom ili otvaranjem fabrike flaširane vode, ali osnovna pravila su ista - okruži se ljudima kojima možeš da veruješ, iskoristi priliku koju drugi ljudi ne vide i ne odustaj iako ti govore da si kompletno lud ako misliš da će poleteti, trudi se da su disciplina i moral uvek visoki, drži se po strani i nemoj se previše isticati itd.

I naravno - nikada, ali NIKADA nemoj da se zajebeš i primiš bundu od žene na poklon.

PS: Glumačka ekipa - VRH!

Zatrpani smo tekstovima o ogromnim VC investicijama u dolini, anđelima koji ulažu po par stotina hiljada eura, pričama o tome kako treba da se spremiš kada predstavljaš svoj projekat investitorima, koje veličine treba da bude font u prezentaciji i sličnim stvarima. Toliko se o tome priča da na jurenje investicije gledamo kao na zaseban projekat, a dobijanje kapitala kao ogroman uspeh.

Evo ga jedno malo zdravije razmišljanje - dolazak do kapitala NIJE uspeh, već PRILIKA za uspeh. Tu priliku možete da iskoristite da napravite nešto ili da uprskate… Sa tuđim parama. It’s up to you.

Pre nekog vremena sam u BiznisBlog intervjuu pomenuo da je svrha početnog kapitala da ti da mesta za manevrisanje, ništa više. Dizanjem investicije sebi možda dajete više prostora, ali ste ipak vi odgovorni za to šta će na kraju iz cele priče izaći.

Lik iz ove teme ima sledeći “problem” - radi od kuće, zarađuje dosta novca, ali neki ljudi ne razumeju to što radi i prebacuju mu što nema “pravi posao”.

Nije prvi put da čujem takvu priču.

Problem je naravno u godinama dresure kroz koje smo pršli mi i ljudi koji nas okružuju. Kada bismo išli kako “svet nalaže” samo bismo se šaltali iz institucije u instituciju - škola, fakultet, firma, penzija.

“Uvek zavisi od nekog” je savet koji ste sigurno čuli milion puta od bliskih ljudi, samo upakovan u malo drugačiju ambalažu: “Završi faks i sve će biti u redu” ili “Da se ti meni lepo zaposliš pa posle [šta god]“.

Sve su to dobronamerni saveti i ljudi su iskreno uvereni da će ti život biti bolji ako završiš faks, nađeš dobar posao u nekoj banci ili nešto slično. Nervira samo kada svoje stavove forsiraju i ne prihvataju ništa drugo kao opciju.

Za kraj dva zanimljva citata iz pomenute teme:

Vast majority of the working population is institutionalized in their career mindsets and would be completely lost without someone telling them what to do every day.

i:

I come from a family of entrepreneurs. I was always told to quit my job if I wanted to make real money.

PS: Mene ne cimaju. Većina jednostavno ne može da se nosi sa mojom tvrdoglavošću u fazonu “Pusti budalu, neka tera svoje. Imamo mi pametnija posla! Sutra treba da odem do banke da dignem keš kredit kako bismo malom mogli da organizujemo rođendan.”

U zadnjih par dana sam poslao 2 maila vezana za posao firmama kroz kontakt forme na njihovim sajtovima. U oba slučaja sam dobio potvrdu od njihovog sistema da je poruka primljena i prosleđena gde treba.

Juhu! Ovo je stvarno bitan korak. Ako forma na vašem sajtu ne šalje ovakva “Šta se upravo desilo i šta dalje?” obaveštenja trebalo bi da ih dodate. Značajno unapređuju korisnički doživljaj jer korisniku jasno govori da je sve u redu i kako će se razgovor nastaviti.

Međutim, ono što u oba slučaja nisam dobio je tekst MOJE poruke. Nije najvažnija stvar na svetu, ali kada je priča vezana za posao voleo bih da imam celu diskusiju u logovima. Ovo je možda samo moj trip, ali mislim da ne bi bilo loše da na dnu poruke sa obaveštenjem o prispeću stoji i:

You wrote:

– Tekst moje poruke –

Bio bi to fin detalj.

Pre neki dana na Business of Software forumu se javio čovek koji prodaje aplikaciju za $450 sa pitanjem da li bi uvođenje osiromašene verzije za manju svotu ugrozilo prodaju pune verzije i kako da joj formira cenu.

activeCollab koristi sličan model (Small Biz za $199 i Corporate za $399) pa sam se uključio u diskusiju, a to su uradili i još neki članovi zajednice.

Par zanimljivih stvari do kojih smo došli:

Siromašnija verzija ne ugrožava prodaju jače verzije jer se jača verzija mnogo bolje prodaje od sa učešćem od oko 80 - 90%. Neretko kupac siromašnije verzije posle određenog vremena odluči da odradi upgrade na jaču. Optimalan broj verzija je 3, ali samo ako možete da ih složite tako da imaju smisla. Nema previše poente ako na silu probate da napravite 3 verzije koje se ne razlikuju previše. Ukoliko imate samo jednu verziju kupci će je porediti sa konkurentnim proizvodima, ali ako imate više verzija sami sebi pravite konkurenciju (što je dobro). Ovim u nekim slučajevima potiskujete ili smanjujete razmišljanje o vašim pravim konkurentima jer potencijalni kupac već ima dosta opcija između koji može da bira.

A evo je i sama diskusija.

Danas kopam do draftovima i naletim na tekst koji sam započeo sredinom novembra, ali nikada završio. Bio je to vikend nakon što nam je legla prva isplata i kada se pola godine neizvesnosti završimo, vikend nakon što smo saznali da activeCollab ume da zaradi novac i da smo u plusu.

Uglavnom, evo ga originalan tekst uz manje dopune - activeCollab, tri bitne tačke u razvoju:

Milestone #1 - Prvi korisnici

Pre nepunih 5 meseci smo po prvi put počeli koristiti activeCollab na stvarnim projektima. Baš sam bio happy taj dan jer sam znao da smo dostigli nešto bitno. Čak sam i pisao o tome…

Prvi korisnici smo bili mi, a ponajviše smo ga koristili kako bismo se lakše snalazili u samom projektu. Drugim rečima, koristili smo activeCollab pri razvoju activeCollaba. U tom periodu smo kao korisnici pronašli mnoštvo propusta i problema koji bi nam sigurno promakli da ga nismo aktivno koristili u radu već samo sklepali za prodaju.

Milestone #2 - Lansiranje i prve mušterije

5. oktobra 2007. godine smo i zvanično lansirali proizvod. Mislim da je to bio jedno od najtrapavijih lansiranja u istoriji IT-ja, ali smo preživeli na kraju. Izgleda da mi trapava lansiranja postaju neka vrsta zaštitnog znaka. Moram malo da poradim na tome…

Prve mušterije su bile konačan dokaz da naš šetsomesečni trud nečemu vredi i da su ljudi spremni da plate za to na čemu smo tako dugo radili. Do tada smo mogli samo da sumnjamo, ali tog dana sve je leglo na svoje. U par navrata sam imao čak i manje napade panike - nikada do tada nisam prodavao ništa!

Milestone #3 - Novac i kratak predah

Posle višemesečnog ulaganja i trošenja napokon su na naš račun legle i prve pare. O konkretnim ciframa na žalost ne mogu da govorim, ali mogu samo reći da se uloženi trud vratio i da sada imamo dosta prostora za manevrisanje i unapređivanje proizvoda, usluga i svega što prati celu priču.

Saznanje da više ne moram da razmišljam o tome da li ću moći sledeći mesec da platim ljude, prostor i opremu me je uljuljkalo na par dana sa vrhuncem tokom ovog vikenda. Fin osećaj bezbrižnosti, vreme provedeno sa starim prijateljima, neki skroz novi, zanimljivi ljudi, odmor i zezanje, po koja flaša Tuborga… To mi je baš trebalo da napunim baterije.

Svi smo uglavnom čuli za release early, release often mantru, ali hajde da je malo preformulišemo - sell early, sell often! Što pre krenete da prodajete pre ćete imati:

Kupce Novac

Recimo da pravite helpdesk aplikaciju i da ste planirali da je lansirate u oktobru. Planirali ste da cena bude oko $150. S obzirom kakve su cene helpdesk alata to je skoro pa džabe za alat koji radi posao. Međutim, ne možete da stignete da napravite sve što ste planirali za oktobar. Sredina decembra je mnogo realniji datum.

Uz pretpostavku da ćete u prvo vreme prodavati po jednu licencu dnevno i odlučite da sačekate decembra vi ste u gubitku celih $11.250. Pored toga izgubili ste i dva i po meseca direktnog kontakta sa korisnicima na osnovu kojih ste tačno mogli da znate šta je stvarno bitno, a šta ne. Verujte mi, vrlo su jasni, posebno kada je proizvod mlad i kada stvarno ima dosta manjkavosti. Možda to zbog čega ste pauzirali i nije toliko bitno, ali postoje neke druge stvari koje su show stopper za mnoge korisnike koji bi vam vrlo rado dali svoj novac.

Nemojte napraviti grešku i juriti gomilu featurea za verziju 1.0. Iako nemate sve mogućnosti koje ste planirali, zaokružite i kompletirajte ono što već imate i počnite da prodajete što pre je moguće. Prodaja i kontakt sa kupcima su neprocenjivi za svaki posao. Bićete više motivisani, osećaćete se sigurnije, a mogućnosti koje ste izostavili ćete ionako dodati vremenom ili zaboraviti jer se ispostavilo da su nebitne.

Stvarno ne razumem ljude koje su naseli na Jobsovu “Who needs SDK when we have mobile Safari” priču i osobe koje misle da se Apple odlučio da izbaci SDK tek nakon “pritiska korisnika” koji su želeli nativne aplikacije. Da, naravno…

Ne ide mi u glavu kako nekim ljudima nije bilo jasno već od prvog dana da je iPhone mnogo više od telefona i da će platforma za razvoj native aplikacija biti predstavljena pre ili kasnije. Apple nije imao sve spremno, a trebalo je opipati puls, pripremiti teren i zaraditi novac.

Samo budala bi čekala da SDK i sve što ga prati bude spremno pre lansiranja proizvoda godine. To bi bio jedan od najglupljih poteza u istoriji poslovanja, a dobro znamo da je Apple sve, samo ne glup.

Social proof (društveni dokaz ili kako god da ga kod nas prevode) je pojava gde se ljudi oslanjaju na ponašanje drugih ljudi kako bi doneli odluke. U osnovi, stvar je prilično jednostavna - usled nedostatka informacija da samostalno doneseš odluke gledaš na ponašanje drugih uz predpostavku da grupa raspolaže sa više informacija i to uzimaš kao osnovu da doneseš odluku. Ovaj metod donošenja odluka je duboko usađen u naše mozgove i svi smo mu podložni, nema izuzetaka.

Social proof pominjem zato što je fascinantno koliko je jedinka zavisna od grupe, čak i u oblastima gde imamo osećaj da smo sami svoje gazde - u našim glavama. Sredina i ljudi koji nas okružuju imaju ogroman uticaj na naš način razmišljanja. Zato je pametno okružiti se pametnim ljudima, ali ponekad i povući se i jednostavno biti nasamo sa sopstvenom glavnom neko vreme.

U kratkoj video reportaži koju sam gledao pre više od godinu dana sadašnji najbogatiji čovek na planeti je izjavio da je život u Omahi umesto u nekom od velikih poslovnih centara u Americi značajno uticao na način na koji vodi svoje poslove. Udaljen od kolektivnog zanosa koji vlada u poslovnim centrima imao je veće šanse da donese bolje odluke. Ili manje šanse da donese loše odluke… Kad se crta podvuče, na isto mu dođe.

Social proof je osnova mnogih pojava koje nas okružuju, ali i tehnika kojima se utiče na način na koji donosimo odluke. Naravno, tehnike su uglavnom razvili i usavršili prodavci. O njima možda neki drugi put… A možda i ne

Rumunija planira da pristupi zoni evra 2014. godine, a na tom putu vlada, zajedno sa Nacionalnom bankom Rumunije, treba da preduzme niz fiskalnih, monetarnih i strukturalnih mera,  pre svega da bi se inflacija držala pod kontrolom - javila je danas rumunska agencija Njuzin (Newsin).

Komentare prepustimo ekonomistima, a mi se samo pitamo da li će nadležni u našoj vladi, a naročito oni koji se zaklinju u evroatlantske integracije Srbije, izvući neke pouke iz ove vesti i da li će ih podstaći da nešto i urade unutar zemlje, kako bi se ostvarila ideja o priključivanju Srbije Evropskoj uniji.

Institut za ekonomsku diplomatiju, u okviru svog programa edukacije, organizuje veoma interesantan kurs o TRGOVANJU AKCIJAMA, u Banji Kanjiža, 6-8. decembra 2007. godine Program kursa obuhvata tri glavne teme: 1. Finansijsko tržište u Srbiji i uloga Komisije za hartije od vrednosti (predavač Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti) 2. Metodi trgovanja akcijama na Beogradskoj berzi, davanje naloga, realizacija, uloga Centralnog registra (predavač dr Dragovan Milićević) i 3. Fundamentalna i tehnička analiza akcija (predavač Aleksandar Radovanović, finansijski analitičar, BDD Alfa Broker a.d.). Na kraju kursa će biti organizovana i Radionica - primeri iz prakse.

Šire informacije mogu se dobiti u Institutu za ekonomsku diplomatiju, na telefon/fax: 011/2108287, 3077613, 3077615, 6077617, odnosno dežurni telefon 063/502688.

Inače, Institut je preseljen u nove prostorije, u Zemunu, u Dubrovačkoj ulici broj 2.

Danas se navršava godinu dana od kako sam objavio prvi post na blogu. Za proteklih godinu dana objavljeno je 56 postova (prosečno oko 1 post nedeljno). Blog sam započeo sa 4 oblasti (poslovanje, menadžment, marketing, IT), da bi početkom jeseni otvorio još jednu novu oblast (ECM) koja mi je postala fokus i na poslovnom planu. Bez obzira na hroničan nedostatak vremena, namera mi je da i u budućem periodu održim bar postojeću frekvenciju pisanja na blogu.

Institut za ekonomsku diplomatiju realizuje još jedan program profesionalnog usavršavanja, na veoma zanimljivu i aktuelnu temu: ZAŠTITA OD PREVARNIH RADNJI I FALSIFIKATA U SPOLJNOJ TRGOVINI I BANKARSTVU, u Dvorcu Dunđerski, kod Bečeja, 25, 26. i 27. oktobra 2007. godine.

Nastava je organizovana u tri nastavna bloka. - I blok: FENOMENOLOGIJA PREVARNIH RADNJI I FALSIFIKATA, predavač: prof. dr Živojin Aleksić, sudski veštak - II blok: a) SAJBER KRIMINAL I MEĐUNARODNI PROMET, predavač: Saša Živanović, Ministarstvo unutrašnjih poslova; b) FALSIFIKATI I ZAŠTITA OD FALSIFIKATA BANKARSKIH INSTRUMENATA, predavač: Nedeljka Pantelić-Savić, Societe Generale Bank; c) DEVIZNA KONTROLA, DEVIZNI PREKRŠAJI I PREKRŠAJNI POSTUPAK, predavač: Aurora Mladenović, Ministarstvo finansija, Devizni inspektorat. - III blok: CARINSKA KONTROLA I CARINSKI PREKRŠAJI, predavač: Aleksandar Vulović, Sektor za kontrolu primene carinskih propisa, pomoćnik direktora Uprave carina Srbije

Po završetku kompletnog programa, učesnici dobijaju odgovarajući sertifikat Instituta za ekonomsku diplomatiju.

INFORMACIJE I PRIJAVLJIVANJE: INSTITUT ZA EKONOMSKU DIPLOMATIJU, Dubrovačka 2, Zemun, Tel/fax: 011/2108287, 3077615 Dežurni telefoni: 063/506097, 502688 Osobe za kontakt: Jelena Simović, Olivera Žižović

S obzirom da su posetioci Poslovnogbloga pokazali veliko interesovanje za knjigu “Primena pravila o poreklu robe”, evo i dodatna informacija. Ususret ratifikaciji u Skupštini Srbije i punoj primeni sporazuma CEFTA, autor, Tihomir Bogićević, govoriće o ovoj problematici polaznicima trodnevnog kursa “Škole slobodne trgovine”, koju organizuje izdavač knjige, Institut za ekonomsku diplomatiju, u Dvorcu “Dunđerski” kod Bečeja, 25. septembra. Sutradan, 26. septembra, je Radionica “Problemi iz prakse i mogućnost njihovog rašavanja”. Inače, prvog dana su teme kursa “Zakon o carinskoj tarifi” (Tatjana Stanić, Ministarstvo finansija) i “Slobodne zone i šansa slobodnih zona u Republici Srbiji” (Gordana Zivlaković, Uprava carina Srbije). O svemu se možete dodatno obavestiti na navedenoj adresi Instituta, ili putem telefona 2456 091, 308 96 39 i 3085 670.

Originalni tekst je objavljen u septembarskom broju časopisa PCWorld Mikro (članak pod naslovom U potrazi za odgovarajućim poslovnim rešenjem).

Ovde prenosim samo deo teksta ostatak možete pročitati na gorepomenutoj lokaciji.

U potrazi za odgovarajućim poslovnim rešenjem

Industrija poslovnog softvera se neprestano menja i razvija - ono što se danas smatra naprednim, sutra je već zastarelo. Danas je zato veliki izazov prepoznati i razlikovati potrošačku pomamu i realnost. Kako čete prepoznati poslovni softver primeren vašem načinu poslovanja?

Poslovni softver je kičma svake organizacije.

Proizvođači softvera za kompanijsko planiranje resursa (eng. Enterprise Resource Planning, ERP) nude različite skupove modula, koji objedinjuju niz specijalizovanih funkcija. Ti moduli i funkcije treba da omoguće efikasno upravljanje, praćenje i unapređenje poslovnih procesa unutar jedne organizacije, a oni su po pravilu različiti u različitim oblastima rada. Preduzeće koje se bavi preradom mesa pred poslovni softver postavlja drugačije zahteve od firme koja prodaje računarsku opremu. Ipak, postoje poslovni procesi koji se odvijaju u svakoj organizaciji, nezavisno od područja delovanja. Takve zajedničke procese poslovni softver mora da podrži, a s druge strane, mora da bude dovoljno fleksibilan da bi se prilagodio specifičnoj grani industrije. Pošto softver u velikoj meri i definiše poslovne procese - često se poslovni procesi prilagođavaju softveru i obrnuto - vrlo je važno napraviti dobar izbor.

Do skorog čitanja,

Miodrag Ranisavljević

Ekonomski odnosi sa inostranstvom tema su novog dvobroja časopisa “Ekonomska diplomatija”. Glavni i odgovorni urednik prof. dr Miroslav Raičević u uvodniku ističe da pozitivna kretanja u svetskoj privredi i našem neposrednom okruženju otvaraju za Srbiju nove prilike i izazove i da će prilike biti vezane za posredne i neposredne efekte “prelivanja rasta” i povećanu konjunkturu na “širokom internacionalnom privrednom frontu”. Dr Dejan Jovović, naučni savetnik iz Privredne komore Srbije, piše o Sporazumu o slobodnoj trgovini Cefta 2006, ističući da će zahvaljujući njemu ceo region postati znatno atraktivniji za strana ulaganja i da će srpska privreda u tom procesu imati priliku da se takmiči na širem evropskom tržištu i u tome postane još uspešnija, atraktivnija i konkurentnija. Profesor dr Mlađan Kovačević daje analizu ostvarenja u ekonomsko-finansijskim odnosima Srbije sa inostranstvom u prošloj godini. O novom Zakonu o slobodnim zonama i funkcionisanju slobodnih zona kod nas i u svetu piše Gordana Zivlaković, šef Odseka za carinsko-pravne poslove pravnih lica u Upravi carina, a Nadica Pantović, rukovodilac Grupe za carinsku politiku u Ministarstvu finansija, o Predlogu zakona o carinskoj tarifi i o Međunarodnoj konvenciji o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba. Časopis donosi i najzanimljivije privredne vesti iz sveta - od Rusije, Nemačke i Kine do susednih zemalja.

Izgleda da se nedavna akvizicija sajta MojPosao.net odrazila kao jedan od glavnih poslovnih modela velikog broja domaćih startupa koji su pokrenuti u skorije vreme tako da se sada samo na balkanskom tržištu može nabrojati nekoliko kvalitetnih pojedinaca. Infostud.com i Urbae Poslovi su po meni dva najpoznatija servisa ove vrste i oni imaju najveću tradiciju. Urbae je [...]

Nekada za promociju proizvoda nije potrebno samo skršiti brdo stečenog kapitala od raznih investitora koji u nekom proizvodu prepoznaju potencijal za budućnost, već taj kapital iskoristiti na pravi način. Velika količina novca nije glavni preduslov za uspešnu promociju nečega. Uvek su me mnogo više oduševljavale i privlačile mi pažnju izjave nekih ljudi koji jednom rečenicom uspeju [...]

Danas prvi put posle vise od deset godina imao prilike da cujem razgovor dve zaposlene cistacice u jednoj drzavnoj ustanovi gde se jedna zali drugoj: "Jao, ostalo je jos dva sata do kraja radnog vremena. Onaj poslednji sat ne znam kako izdrzavam." Ovaj dogadjaj me je podsetio na drugu situaciju pre jedno godinu dana u drugoj velikoj drzavnoj kompaniji, kada sam imao sastanak u prostoriji u kojoj rade dve zene, i gde je ova druga (s kojom nisam imao sastanak) 'ladno pocela da se sprema oko 14:50, da bi mogla da izadje sa posla tacno u 15:00. Inace, ista osoba prakticno nista ne radi za svoje celo radno vreme, a dobija veoma dobru platu. Ja stvarno nisam iz tog filma, i jednostavno ne mogu ni na koji nacin da zamislim sebe u takvoj situaciji. Iskreno se zgrazavam nad takvim poimanjem posla, bez obzira koji to posao bio. Moje je misljenje da ako se radi neki posao (bilo to i ciscenje - i to sam radio kao klinac), treba da se radi, a ne da se kuka. Jednom prilikom mi je jedan prijatelj ispricao kako mu se jedna cistacica u njegovoj firmi zalila kao ona u stvari nije cistacica, vec hoce da postane poslovna sekretarica, i krene nasiroko da mu to elaborira. U jednom momentu ovaj je zaustavi u prici i kratko joj odgovori - "Vi ovde radite kao cistacica. Meni je potrebna kvalitetna cistacica. Ako vi to niste ili vas ne interesuje ovaj posao, dajte otkaz, ili cu vam ja dati otkaz ako ustanovim da ne radite kako treba posao za koji ste placeni. Lako cu naci drugu osobu umesto vas." As simple as that.

Juče je u Hotelu Hyatt počela Treća godišnja konferencija “Budućnost tržišta kapitala na Balkanu: alternativni načini investiranja”. Konferenciju je otvorio aktuelni potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije gospodin Božidar Đelić (pogledajte video). Posle gospodina Đelića prisutnima se kratko obratio i minstar finansija u Vladi Republike Srbije gospodin Mirko Cvetković (pogledajte video). Uvodnu reč na konferenciji je imala direktorka Beogradske berze gospođa Gordana Dostanić (pogledajte video). Potom su usledele panel diskusije.

U prošlom tekstu bavio sam se izveštavanjem i problemima sa kojima se sreću korisnici poslovnog softvera pri pravljenju i koriščenju izveštaja i/ili sistema za izveštavanje.

Sledeći problem sa kojim se susreću korisnici poslovnog softvera vrti se oko poslovnih procesa. Da li je poslovni softver koji koristite prilagođen poslovnim procesima ili ste poslovne procese prilagodili mogućnostima softvera? Da li su možda poslovni procesi u vašoj firmi neefikasni? Ne priznajete dokument koji nije bar tri puta potpisan, overen od najmanje dve komisije, zagubljen u podrumu na tri meseca, pronađen, pa ponovo zaturen i na kraju poslat na obradu zbog nabavke obe hemijske olovke? Zatrpani ste papirima, dokumentacija je u haosu, a inspekcija već odavno kampuje pred vratima vaše firme? U čemu može biti problem?

1. Problem: Poslovni procesi su prilagođeni mogućnostima poslovnog softvera! Poslovni softver čini okosnicu poslovanja svake firme. Vremenom način poslovanje se prilagođava mogućnostima i ograničenjima poslovnog softvera koji se koristi. Tipičan primer su procedure u poslovanju koje se godinama koriste i napravljene su tako da se prilagode ograničenjima softvera, ali niko zapravo ne može stvarno da objasni zašto se koriste. “Tako radi program, zar ne?”

Rešenje: Prilagodite poslovni softver svojim potrebama i primenite rešenja “najbolje iz prakse”! Procesom implementacije novog poslovnog softvera, firmama se otvara mogućnost poboljšanja svojih poslovnih procesa. Standardni i preporučeni pristup u ovom slučaju je postavljanje tzv. vanilla softvera tj. softvera koji po instalaciji nije posebno prilagođen niti konfigurisan, jer se ova dva procesa, prilagođavanje i konfigurisanje, dešavaju pri samoj implementaciji. Implementacija ovakvog, vanilla softvera znači usvajanje “najboljeg iz prakse”, tj. onih rešenja koja su se kroz praktičan rad firme koja implementira softver pokazala kao dokazano i provereno rešenje. Ovo je šansa za korisnike da preispitaju sve procese koji se odvijaju u firmi i odluče koji od tih procesa su neophodni, koji se mogu izmeniti, a koji su potpuno nepotrebni i mogu se izbaciti.

2. Problem: Procesi su neefikasni. S obzirom da su poslovni procesi razvijani dugi niz godina, a naročito u nestabilnim uslovima našeg tržišta protekle decenije, postoji mogućnost da firme nisu imale vremena ili resursa da preispitaju efikasnost samih procesa. Često, postojeći procesi zahtevaju mnogo koraka, suviše “ručnog rada” ili preobimnu papirnu dokumentaciju.

Rešenje: Preispitajte svoje poslovne procese i procedure rada! Ako ste u procesu implementacije novog poslovnog softvera pruža vam se idealna prilika da preispitate trenutne poslovne procese, procenite njihov doprinos poslu, njihovu efikasnost i promenite ili eliminišete one procese koji su neefikasni ili vode ka suvišnom poslu. Usvajanje rešenja “najbolje iz prakse” ponuđenog funkcijama softvera će posledićno poboljšati efikasnost i ostalih procesa. Ovo je naročito tačno kada je u pitanju implementacija zrelih rešenja koja imaju veliki broj korisnika i stabilnu reputaciju.

3. Problem: Gomilanje papira. Računovodstveni i zakonski propisi diktiraju potrebu da se dokumenta čuvaju u štampanom obliku. Većina firmi ima ogromnu količnu papirne dokumentacije. Neka dokumenta je neophodno imati u papirnom obliku, dok je za druga to čist luksuz odnosno trošak.

Rešenje: Sistem za upravljanje dokumentacijom (eng. skr. DMS - Document Management System)? Poslovni softver, danas uglavnom nudi mogućnost smanjivanja obima dokumentacije koja se kreira i arhivira u papirnom formatu kroz obezbeđivanje podrške nekoj vrsti DMS-a. Integracija DMS-a u intranet bi trebalo da omogući podršku za elektronsko kreiranje, razmenu i čuvanje/arhiviranje dokumenata u skladu sa internim polisama firme i zakonskim propisima. Kod nas je usvojen zakon o elektronskom potpisu (SLUŽBENI GLASNIK: 135/04 ) i uskoro bi trebalo biti moguće iskoristiti pun potencijal ovog zakona.

4. Problem: Kolariću, paniću, sami sebe zaplićemo, da li sami sebe rasplićemo? Nabavka papira za štampač predstavlja noćnu moru? Slično je i sa spajalicama, olovkama i ostalim kancelarijskim priborom? Više papira potrošite za razne potvrde i zahteve nego što ćete nabaviti papira za štampač? Dok vi jurite papir i hemijsku olovku da odštampate i potpišete fakturu (račun), kupac je već otišao u firmu u kojoj u štampaču ima papira, a hemijske olovke su “zlikovci” nabavili prošle nedelje? U problemu ste, ali to već i sami znate. Ubijte zmiju zahteva i odobrenja ili je, ako je ikako moguće (a jeste), svedite na razuman nivo.

Rešenje: Iskoristite mogućnosti koje vam softver pruža! Kada kreirate profakturu (predračun), kroz softver bi trebalo da postoji mogućnost definisanja procesa razrešenja te profakture. Kome se profaktura šalje na odobrenje, koji se vezani dokumenti prave uz profakturu (otpremnica, faktura), kome se šalju vezana dokumenta i kako zaposlene kojima su ta dokumenta namenjena softver obaveštava o novonastaloj promeni. Na primer, kada je otpremnica/faktura napravljena u odeljenju prodaje, da li magacioner na neki način zna za to tj. da li mu softver signalizira nekako da on zna da treba da pripremi robu za kupca?

5. Problem: Nestandardizovani poslovni procesi? Poslovni procesi se menjaju sa rastom firme, promenom načina poslovanja ili zapošljavanjem novih ljudi. Ne važe iste procedure za firmu od 4 čoveka i firmu od 5 ljudi, kao što ista pravila ne važe za firmu sa jednom i firmu sa više lokacija. Prirodna posledica stihijskog (u početnim fazama drugačije i ne može, ma šta ko pričao) širenja, rasta i razvoja firme je nastanak i usvajanje različitih ad hoc procedura, koje vremenom postaju stalne procedure. Svaka poslovnica, na primer, ima svoj jedinstveni način kako realizuje naručivanje, prodaju ili isporuku.

Rešenje: Prilika za standard? Ako razmišljate o promeni trenutnog poslovnog softvera, unapređenju postojećeg softvera, postavite sebi pitanje: u čemu je problem? Zašto menjate softver? Da li je problem u softveru ili u procesima koji nisu standardizovani. Ako ste utvrdili u čemu je problem imate mogućnost (i svakako je iskoristite) da standardizujete poslovne procese u svim odeljenjima vaše firme. Naravno standardizacija se ne radi na silu, a ponegde i nema smisla. U gorepomenutom primeru, prodajni modul može obezbediti funkcionalnost kroz podršku elektronskog pravljenja dokumenta za nabavku kancelarijskog materijala koji se automatski šalje na adresu osobe koja odobrava nabavku, zatim se šalje upit dobavljačima kancelarijskog materijala (koji moraju postojati u vašoj bazi, naravno) i na kraju, odobren zahtev (elektronski potpisan) se konvertuje u narudžbenicu. Prostim standardizovanjem određenih poslovnih procesa i procedura rada, a uz softversku podršku, izbegavate komplikovane puteve dokumenata i što je još bitnije, uvek i u svakom trenutku svaki zaposleni zna kako se šta radi, prostim uvidom u spisak radnih procedura. Takođe, ako neko od zaposlenih ode iz firme, niste ostavljeni na cedilu jer ne znate kako se to ranije radilo.

Sledeća tema: Moduli i funkcionalnost

Pošto sam imao već nekoliko zahteva na mail i u komentarima na blogu za celokupan tekst CEFTA sporazuma, rešio sam da objavim linkove prema dokumentima vezanim za CEFTA sporazum:Osnovni tekst Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) - PDF ~ 88Kb

Aneksi sporazuma se nalaze na stranici Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom.