Verovatno ste već čuli za po meni dosad najveći institucioni napad na privatnost domaćih korisnika Interneta (barem od onih nama poznatih). Hvala Slobi koji je to iz moje vizure prvi primetio, a Goran i pravno razjasnio.
Ako ne možeš sagledati pojavu iz više od jednog ugla, hajde da ne trošimo i tvoje i moje vreme u komunikaciji.
Ova moja reakcija na blogu je prosto iznuđena. Sebe stalno disciplinujem da ne upotrebljavam prejake reči, da iznesem stav ili činjenicu, pa neka čitalac sam zaključi - ovog puta, moram reći da je ovo čista budalaština. Evo listice pitanja, argumenata protiv i stavova kojih je toliko da nemam živaca da ih sistematizujem:
1. Tehnološka razvijenost Interneta je na takvom nivou, da je praćenje međuljudske komunikacije nemoguće u obliku “prati sve”
2. Kriptografija je na takvom nivou da je uvek moguće poslati ne samo poruku nego i software, zvuk, video, sliku… i to ne poslati nego i ostaviti nekom to dostupno na Internetu (na ljudskom mozgu nepojmljiv broj načina), i to ne na vašem nego na tuđem resursu i to koristeći ne vaš nego tuđi resurs… Pitam se da li su donoseći ovaj akt, pisci ikad čuli za potpuno javne podatke o recimo ovom ili ovom ili barem ovom… I nema tu teorija zavere jer su sve to (uglavnom) otvorene tehnologije, pojmljive svakom modernom informatičaru.
3. Nedavno su recimo otvoreni besplatni Internet parkovi u nekoliko gradova u Srbiji, kakvog recimo ima smisla to logovanje podataka, kada svako (pa i Dragan Dabić) može da ga neuatentikovano koristi… Da li to znači da ćemo ove parkove morati zatvoriti, ili ćemo u svakom tom parku imati BIA agenta koji će tu da čuči i gleda, uključujući i pristup sa mobilnih telefona ili recimo iz parkiranog auta ili iz stana obližnje zgrade?
4. … nemam više živaca da pišem o budalaštini.
