Planeta Srbija

U poslednje vreme sve češće pronalazim tekstove u kojima se eksplicitno tvrdi da nova znanja iz oblasti online komunikacije objedinjuju aktivnosti iz oblasti marketinga i PR-a. Praksa pokazuje da veoma mali broj osoba koja je ili u marketingu, ili u PR-u može adekvatno da obavlja zadatke iz obe oblasti, jer je pitanje kako to izvesti, obzirom da predstavnici obe struke u ogromnoj većini imaju inače probleme sa svojim strukama u online okruženju.

Poznajem veći broj osoba koje veoma uspešno vode odeljenja za korporativne komunikacije, koje objedinjavaju PR i marketing aktivnosti (neki to zovu MPR), što dokazuje da je moguće objediniti ove dve funkcije na smisleni način, jedini je problem u tome što se uglavnom radi o pojedinim osobama. Većina osoba iz ovih struka je suviše u spostvenoj struci (i to uglavnom površno, na žalost), što znači da tek treba da stasaju nove generacije koje će ozbiljnije ući u tematiku kompanijske komunikacije (objedinjavanje funkcija marketing i PR-a na smislenom/održivom nivou).

Aktuelni problemi kompanijske komunikacije

U zavisnosti od toga ko je taj/ta koji definiše neke aktivnosti u vezi kompanijskom komunikacijom, imamo čest slučaj da se novi termini “izvrću” u korist jedne od struka, ili se predstavnici jedne struke “mešaju” neadekvatno u posao druge struke. Primeri:

Veoma važna oblast Content Marketing ili Inbound marketing, u sebi sadrži odrednicu marketing, iako se radi o strategijama koje se odnose na kreiranje i plasiranje sadržaja, što je u osnovi struke odnosa s javnošću. U velikom broju kompanija gde postoji podela na marketing i PR sektor, aktivnosti oko Facebook-a “otima” sektor marketinga, jer je to npr. “fancy”… Ako se izuzme oglašavanje na FB, sve ostale aktivnosti su u domenu posla odnosa s javnošću. Osobama iz oblasti odnosa s medijima (kao i za one koji rade oglašavanje – obe oblasti dominantno su u fokusu kompanija, a ne celokupna oblast marketinga i PR-a) veoma teško “pada” da posmatraju efekte svojih aktivnosti groz statistike posećenosti sajta, na nivou eksplicitnih faktora ostvarivanja ciljeva i prodaje, jer za to inače nemaju potrebu. Imao sam jednom prilikom interesantan primer jednog sponzora na Pretraga.co.yu sajtu koji je pokušavao da me ubedi kako bi bilo veoma dobro da u svom email časopisu stavim njihov tekst na temunovog pakovanja nekog njihovog proizvoda. Treba izgraditi osečaj o tome šta je vest, a šta ne.

Činjenica je da se već sada sve više objedinjuju marketing i PR aktivnosti (naročito na Internetu). Smatram da je potrebno poznavati obe oblasti dosta dobro, i imati dosta iskustva iz marketinga i PR-a da bi se ovakve aktivnosti zajedno obavljale dovoljno kvalitetno.

Mislim da ćemo u narednom periodu imati sve veće probleme u raspoređivanju MPR aktivnosti, naročito u segmentu preuzimanja PR poslova od strane marketinških odeljenja, iz prostog razloga što će u narednih deset godina (budžetska) dominacija aktivnosti oglašavanja ustupiti mesto različitim PR aktivnostima.

Šta vi mislite o ovoj tematici?

Rating: 7.0/10 (1 glas cast)

Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:

Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese. Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao! Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim  efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti! Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni. Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima. Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu. Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje  Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.

Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)