Скуп блогова на српском језику
U poslednje vreme sve češće pronalazim tekstove u kojima se eksplicitno tvrdi da nova znanja iz oblasti online komunikacije objedinjuju aktivnosti iz oblasti marketinga i PR-a. Praksa pokazuje da veoma mali broj osoba koja je ili u marketingu, ili u PR-u može adekvatno da obavlja zadatke iz obe oblasti, jer je pitanje kako to izvesti, obzirom da predstavnici obe struke u ogromnoj većini imaju inače probleme sa svojim strukama u online okruženju.
Poznajem veći broj osoba koje veoma uspešno vode odeljenja za korporativne komunikacije, koje objedinjavaju PR i marketing aktivnosti (neki to zovu MPR), što dokazuje da je moguće objediniti ove dve funkcije na smisleni način, jedini je problem u tome što se uglavnom radi o pojedinim osobama. Većina osoba iz ovih struka je suviše u spostvenoj struci (i to uglavnom površno, na žalost), što znači da tek treba da stasaju nove generacije koje će ozbiljnije ući u tematiku kompanijske komunikacije (objedinjavanje funkcija marketing i PR-a na smislenom/održivom nivou).
Aktuelni problemi kompanijske komunikacije
U zavisnosti od toga ko je taj/ta koji definiše neke aktivnosti u vezi kompanijskom komunikacijom, imamo čest slučaj da se novi termini “izvrću” u korist jedne od struka, ili se predstavnici jedne struke “mešaju” neadekvatno u posao druge struke. Primeri:
Veoma važna oblast Content Marketing ili Inbound marketing, u sebi sadrži odrednicu marketing, iako se radi o strategijama koje se odnose na kreiranje i plasiranje sadržaja, što je u osnovi struke odnosa s javnošću. U velikom broju kompanija gde postoji podela na marketing i PR sektor, aktivnosti oko Facebook-a “otima” sektor marketinga, jer je to npr. “fancy”… Ako se izuzme oglašavanje na FB, sve ostale aktivnosti su u domenu posla odnosa s javnošću. Osobama iz oblasti odnosa s medijima (kao i za one koji rade oglašavanje – obe oblasti dominantno su u fokusu kompanija, a ne celokupna oblast marketinga i PR-a) veoma teško “pada” da posmatraju efekte svojih aktivnosti groz statistike posećenosti sajta, na nivou eksplicitnih faktora ostvarivanja ciljeva i prodaje, jer za to inače nemaju potrebu. Imao sam jednom prilikom interesantan primer jednog sponzora na Pretraga.co.yu sajtu koji je pokušavao da me ubedi kako bi bilo veoma dobro da u svom email časopisu stavim njihov tekst na temunovog pakovanja nekog njihovog proizvoda. Treba izgraditi osečaj o tome šta je vest, a šta ne.Činjenica je da se već sada sve više objedinjuju marketing i PR aktivnosti (naročito na Internetu). Smatram da je potrebno poznavati obe oblasti dosta dobro, i imati dosta iskustva iz marketinga i PR-a da bi se ovakve aktivnosti zajedno obavljale dovoljno kvalitetno.
Mislim da ćemo u narednom periodu imati sve veće probleme u raspoređivanju MPR aktivnosti, naročito u segmentu preuzimanja PR poslova od strane marketinških odeljenja, iz prostog razloga što će u narednih deset godina (budžetska) dominacija aktivnosti oglašavanja ustupiti mesto različitim PR aktivnostima.
Šta vi mislite o ovoj tematici?
Rating: 7.0/10 (1 glas cast)Juče sam bila na kratkom informativnom sastanku za svog klijenta u jednoj od najvećih marketinških agencija u Srbiji (sva imena poznata redakciji i tako će i ostati). Mesto: prestonica, normalno.
Sastanak, koji se sveo na skraćenice (stručnih termina i pažnje prema klijentu) skreće panju na važnu razliku između prodaje usluga i robe. Roba se vidi, usluga može da bude mačka u džaku.
Zato je važno obratiti pažnju na ove dve stvari u komunikaciji sa klijentom koji treba da kupi uslugu:
1. GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME.
Ako prodajete uslugu klijentu, najbolje da govorite tako da vas razume. To što ćete koristiti skraćenice, hmm, možda će imponovati nekoj budali, ali, zar zaista morate da potcenjujete klijenta da biste mu pride uzeli i novac? Ovo se odnosi ne samo na živi razgovor, već i na sadržaj vašeg veb-sajta ili reklamnog flajera:
ne treba vi da budete pametni, već klijent treba da pomisli kako je pametan zato što se odlučuje baš za vas.
Mnogo bolji utisak na potencijalnog klijenta ćete uvek ostaviti ako govorite jednostavnim jezikom, koji će u isto vreme govoriti o vašoj kompetenciji i biti razumljiv vašem sagovorniku. Ako vi razumete o čemu govorite, onda će vaša ideja komunicirati sa sagovornikom.
razgovor s klijentom nije o vama. tema je klijent. pričamo o njemu.
dakle.
ne ja.
ti.
PhP i html stručnjak ili web dizajner ne govore uskostručnim jezikom kada žele da prodaju izradu veb-sajta mesaru. Ne govore doduše ni jezikom klanice i svinjogojstva, ali se trude da koriste jednostavan jezik koji će biti dostupan sagovorniku u onoj u meri u kojoj će on razumeti da mu je veb-sajt neophodan i da je pravi srećnik što ima baš vas.
“Upoznajte naše saradnike. Ovo je naš MMR, ovo je BTL direktor i ovo je naš PR. Na ovom poslu će nam trebati takav MP da odmah dobijemo DRA, znači, idemo u klasično AIDA-u”.
Nije baš bilo tačno ovako, ali tome slično, zamislite samo svog tatu u toj situaciji. Da li bi bio impresioniran? Ili bi rekao, JBG, idem da potrošim pare tamo gde će me ubediti da to uradim?
Komunicirati svoju ideju, svoj posao ili projekat, možete jedino ako govorite svojim rečima. Ili klijentovim rečima. Ukoliko koristite usko-stručnu terminologiju, pa još kroz akronime, vaš kupac može pomisliti da se proseravate. Odnosno, da pojma nemate šta je tema sastanka.
Kao što sam ja juče pomislila.
2. BOLJE DA POSVETITE KLIJENTU 100% PAŽNJE U SAMO 5 MINUTA, NEGO DA MU U CELOM SATU 95% VREMENA ZDUVATE NA PRAZNE PRIČE
Nemojte nikad potceniti klijenta odsustvom volje za njegov slučaj. Nemojte ni slučajno potencijalnom klijentu pričati o nekom drugom poslu koji vam u tom trenutku odvlači pažnju, u tolikoj meri da niste u stanju da budete koncetrisani.
Niste se spremili za sastanak. Postavljajte pitanja. Nemojte pričati, AGAIN, o sebi.
Ako ste tako mislili da ćete povećati svoj značaj u klijentovim očima, grdno ste se prevarili. Delovaćete kao budala i hohštapler. Ako imam pet minuta za tebe, reći ću ti koliko imam vremena i biću tvoja celih pet minuta. Nema prevare. Oboje ćemo znati na čemu smo i možda ćemo se čak i dogovoriti u tih pet minuta na obostrano zadovoljstvo.
Nema malih i velikih klijenata. Bolje da “malom” klijentu uštediš put i vreme i kažeš da nemaš vremena, nego da ga primiš, a onda mu stavljaš do znanja da si umoran od posla sa “velikim”.
Misssim, get a life!
Ovakva komunikacija jedne kompanije prema spolja, ovaj pokušaj prodaje usluge bi se zvao, da skujemo kovanicu na licu mesta, B2C PR s lukom i turšijom. Turšija je tu zbog kiseline.
Rasol, posle. Kad krene glavobolja.
Male porodične firme i prodavnice se retko odlučuju za otiskivanje u vode ozbiljnog marketinga, dok odnosi s javnošću najčešće za njih predstavljaju opasnu teritoriju na koju je bolje ne ulaziti (pogotovo kada se uzme u obzir česta i skupa ovdašnja medijska praksa “ja tebi platim oglas, ti gurneš i jedan PR tekst pride”). Marketing napori se uglavnom zaustavljaju na oglašavanju štampanjem promotivnih flajera i kesa, uz poneku reklamicu na lokalnom radiju i novinama. Ipak, primeri kako se PR može upotrebiti za besplatnu promociju jedne male porodične manufakture ipak postoje, koristeći suštinu odnosa s javnošću, pričanje zanimljive priče koju će mediji prihvatiti i proslediti. Predstavljam vam jedan čokoladni case study.
Čokolaterija San Marina postoji od 2005. godine, kao mala porodična prodavnica u kojoj se ljubav prema čokoladi ručno pretvara u više od 80 vrsta slatkih poslastica. Međutim, i na ovom tržištu se stvorila ozbiljna konkurencija, pa kvalitet više ne može biti odlučujući faktor koji utiče na prodaju. Ove godine su vlasnici konačno shvatili da je i jednoj ovako maloj firmi potrebna osoba koja će voditi promotivne aktivnosti. Na to mesto je došla Merima Krstić, a jedna od njenih prvih akcija bila je lansiranje konkursa na Infostudu kojim se tražio “degustator čokolade”. Ovaj jednostavni i lepo formulisan oglas pokrenuo je pravu lavinu medijskih objava sa temom ‘Najslađeg posla na svetu”. Ako koristimo sistem merenja PR efekata analogijom sa plaćenim oglašavanjem, jasno je da je ova kampanja imala neverovatan ROI, uzevši u obzir članke u Nedeljnom Telegrafu, Kuriru, Blic Ženi, Hello-u, Politici, Ekonometru, Glasu Javnosti, Frankfurtske vestima… Kada se na to dodaju i reportaže emitovane na dnevnicima RTS-a, Pinka, B92, TV Avali, shvata se ogromni domet koji je imala ova akcija.
Pored offline dela, promocija San Marine se polako razradjuje i na online kanalima. Pored sajta, tu su i Youtube i Twitter nalog, Facebook grupa i fan page. Ovde tek očekujem ozbiljniji napredak, i građenje adekvatnih odnosa sa ljubiteljima čokolade.
Inače promocija putem oglasa za nove pozicije nije toliko retka stvar, najuspešniji noviji primer za to je kampanja ‘The best job in the world‘ koja je dobila bezbroj nagrada na marketing festivalima širom sveta, i što je još važnije, stvorila neverovatan publicitet na globalnom nivou. Ovakvo vodjenje PR-a se pre svega zasniva na zanimljivoj priči, lepo oblikovanoj za dalje širenje, bilo preko mainstream medija, bilo preko neformalnih ‘word of mouth’ (i modernijim ‘word of mouse’) puteva. Ta priča mora biti uverljiva, dobro prilagođena ciljnoj grupi i njihovim shvatanjima, i umetnuta u odgovarajući okvir kako bi potencijalni potrošači saznali za nju, saslušali je i prihvatili. To se najlakše izvodi ako se odmah u njoj oseti iskrenost, kada sama kompanija ‘živi’ svoju priču, i plasira je ljudima kod kojih će ona izazvati emociju, a ta emocija kasnije postaje okidač za sve ostalo. I naravno, sam proizvod mora sve to potvrditi, i pronaći se u svakoj izgovorenoj reči o njemu. A San Marina je primer za to, jer pravi najbolju čokoladu koju sam do sada probao.
Win Win blog © 2007-2009 Autor - Ratko Božović
Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom
Evo, dva dana posle konferencije Društva Srbije za odnose sa javnošću – Kreiranje imidža i upravljanje reputacijom da saberem i svoje utiske. U prethodnim postovima sam uglavnom prenosio moje dojmove konkretno za predavanja koja su bila, ovaj put bih da sve zaokružim.
Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox
Sama organizacija konferencije je bila zaista sjajna, dao bih joj ocenu 18/20! Jednostavno nisam baš očekivao da će biti na tako visokom nivou. Konferencija se dešavala u hotelu Galleria gde su učesnici bili i smešteni. Hotel Galleria je odličan hotel koji ako uporedimo sa kvalitetom koji daju, zaista nije skup. Čistoća je na zavidnom nivou, usluga je uglavnom uvek sa “smeškom”, hrana sjajna, besplatni Internet gotovo svuda po hotelu (osim u restoranu :(). Jedino što mi je smetalo je i ako sam pušač, jednostavno ne podnosim zadimljene prostorije. Na žalost u hotelu se puši uglavno svuda (pa i u restoranu!!) :(
Ali to je upadalo u poslednji plan sa obzirom da su svi učesnici konferencije imali na raspolaganju čoveka supermena Miloša Đajića koji se nalazio jednostavno SVUDA i “ispunjavao želje”! Miloš je u svakom momentu bio spreman da “ispravi krivu Drinu” i uvek nasmešen pokušavao da nam učini boravak što ugodniji.
Ako bi ja bio neki investitor i želeo da mi neka osoba organizuje konferenciju, Milošu bih dao zatvorenih očiju koji god budžet traži jer on to jednostavno ZNA da uradi!
Ipak, samo od “tapšanja po ramenima” nema mnogo vajde. Ono na šta mislim da bi sledeći put trebala da se obrati pažnja je:
Twitter wall! Dragan je na svom predavanju rekao nešto ovako: “Ova konferencija se odvija na dva mesta, ovde u sali i na Twitteru!“. Ne znam da li su ljudi koji nisu pratili twitter svesni da je preko 1000 ljudi čulo šta se na konferenciji dešava, kao i jedan ogroman broj koji su direktno reagovali i postavljali pitanja! Na žalost, osim nas možda desetak sa konferencije, niko na to nije obraćao pažnju. Osim ako izostavim zlurade komentare PR dinosaursa tipa: “A šta kažu tamo?”Čini mi se, da je bilo ovoga, da bi se pojedinci malo drugačije odnosili prema netu. A to bi verovatno još više iniciralo twitter zajednicu da učestvuje u svemu. Vreme zatvorenih krugova je prošlo, živimo u 2009. godini kada se zatvorenost skupo plaća.
Birati pažljivije predavače. Mislim da je na ovom predavanju bilo dosta vulgarne auto promocije. Meni uopšte nije jasno kako neko može da ima muda da se pojavi na jedan PR skup i počne valjati svoj bullshit od marketinga koji je na nivou marketinga pančevačkog buvljaka? Možda im skrenuti pažnju da im promocije moraju biti malo suptilnije? Ili ih sve “izolovati” i staviti u prvi dan i naglasiti da je taj deo sponzorski? Razumem da se kompromisi moraju praviti sa obzirom da je budžete jako teško “ispeglati”, ali preko nekih stvari se ne sme preći ako se želi neki kredibilitet. Vizionarski pogled: Ovo je stvar koju nadovezujem uz predavače. Mislim da ako želimo da konferencija nosi u sebi asocijaciju na nešto gde se nešto nauči, mora de bude ne samo aktuelna sa temama, nego i vizionarska. Ovde na žalost to nije bio slučaj. Osim Varagića i Wilcoxa koji su naprašili guzice učmalom delu PR struke (koji je btw. to uzeo za zlo) i Bože Skoka koji je pominjao, nismo mogli da čujemo puno o budućnosti sadašnjosti tj. online reputaciji. A o pravoj budućnosti i priča o recimo korporativnom ponašanju u PRu tokom Real Time Weba nije naravno ni bilo reči (osim u tragovima opet kod Varagića i Wilcoxa)! Blogerski / Press stolovi. Ovaj deo je u stvari samo polovično zamerka :) U stvari zamerka koja se pretvara u hvalu. Posle jednog jedinog twita prvog dana kako nema baš uslova za blogging, sutradan ujutro su nas 4-5 blogera čekala dva velika stola sve sa štekerima za struju i odličnim pogledom na predavače kako bi mogli na lakši način da ih fotografišemo. Sjajno!Miloš Djajić i Dennis L. Wilcox
PresedanKoliko znam, ovo je bio presedan u Srbiji što se tiče odnosa prema blogerima na jednoj konferenciji. Stvar koja je svuda u svetu sasvim normalna, ovde se do sada nije baš praktikovala. Ovo je prva konferencija u Srbiji gde su blogeri zvanično pozvani da učestuju i tertirani na istom nivou kao i press!
Neki efekti se već vide, neki drugi će se videti uskoro. Baš me interesuje kako će reagovati ostali organizatori. Interesantno mi je da neke konferencije (kao što je recimo LeWeb) sa budžetom od preko 1 miliona evra ne troše ni jednog evra na marketing! Cela priča se vrti oko online PRa koji je dobrim delom baziran na blogerima. Oko 50 blogera se svake godine poziva na ovu konferenciju kako bi izveštavala, bez ikakvog uplitanja u uredništvo postova.
Kada se pre par meseci održavao neki ITFront (ili tako nešto) ovo sam predložio organizatoru koji mi je odgovorio da će kada on bude naplaćivao 1,5k€ kotizaciju zvati 50 blogera??! Jeziv fail!!
Na sreću, nemaju svi takve “vizije”, PRSrbija je sjajan primer za koji sam siguran da će sledeće godine tek “razbiti” ;)
Kritika za twitter zajednicuSa druge strane, ne mogu a da ne napomenem zlurade komentare jednog dela twitter zajednice koja se žalila na ogromnu buku koja je pravljena pod hashtagom #PRSrbija. Pa da li pojedinci misle da će zbog njih prestati svet da se okreće i da će recimo sledeći #LeWeb “zaćutati” ako se neko oseti smorenim zbog toga??!
U stvari, čini mi se da su na taj način pokazali pomalo nezreo način razmišljanja. Ne možeš se zlurado smeškati ljudima da ne koriste twitter “kao sav normalan svet” a da u isto vreme ni sam ne znaš da ga koristiš. Ne možeš sav srećan retwitati svaki link gde se twitter pojavljuje u mainstreamu, a u isto vreme kada ta evanđelizacija urodi plodom da se buniš.
A rešenje je tako blizu. Twitter desktop klijenti i filtriranje informacija ili jednostavno unfollow tokom eventa i stvar je gotova, ne?
Ovo nije bilo prvo twitter prenošenje neke konferencije u Srbiji, ali je definitivno bilo najveće do sada (verovatno i u regionu). U budućnosti će ovakvih događaja biti sve više i na ovim prostorima. Podsećam da niko nije kriv sa “buku” i “šumove” na vašem tajmlajnu osim vas samih!
Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPrethodno veče je organizovan simpa party, ali na žalost, kako je grip počeo da me hvata, sa Milojem sam oko 23h lutao ulicama Subotice u potrazi za apotekom da bi se obskrbio Fervexom. Na kraju je ispalo da mi je šetnja skroz prijala (kao i fevex), zaspao sam kao beba i ujutro sam bio spreman za akciju i pored grla koje je i dalje “škripalo”.
Jutro je bilo overbookirano. Odmah posle doručka se paralelno u dve sale krenulo sa Studijama slučajeva predstavljanjem pobednika “PRiznanje 09″. Pored takvog programa, imao sam i jedno zakazano snimanje vcasta koji je vodila Gaga sa special questom – i koji će za dan-dva biti objavljen ;)
Posle snimanja, odabrao sam da sedim u glavnoj kongresnoj sali hotela Galleria, gde sam ispratio predstavljanje MIOKO magazina, studije slučaja za nagrađene projekte Hochegger communications, Raiffeisen Investment, Coca Cola i Hello. Od ovog poslednjeg, izdvajam pobednički spot Hello! Music konkursa.
Pobednički spot Hello! Music konkursa – bend Pop Ups, pesma “Osmeh”
Posle kafe pauze, došao je na red za crème de la crème ove konferencije: predavanje Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University. Da se ja bavim PRom, ovo je osoba zbog koje bih išao posebno čak i na San Jose Univerzitet da je slušam.
Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University
Čovek je jednostavno rekao ono što je istina ispred koje PR struka u Srbiji (a i regionu) ne sme više da zatvara oči. Onaj ko ignoriše 2 miliona korisnika na jednom tržištu, što je ekvivalentno jednom Beogradu – definitivno mora da ide ili u penziju ili da promeni struku. Ima puno lepih zanimanja gde su ove stvari nebitne. A i tih 2 miliona potencijalnih klijenata, to je danas. Danas kada je penetracija Interneta samo 30%. Jel neko za vas treba da radi proste matematičke računice gospođe i gospodo kome je Internet pomodarstvo!!
Da, da i to je moglo da se čuje od pojedinaca iz PR struke – Internet je pomodarstvo. Ne gospođe i gospodo, nije on pomodarstvo nego ste vi prošlost. Na vašu žalost toga još niste svesni!
Sa ovim predavanjem se #PRSrbija i završila. Ovih dana sabiram utiske u glavi puštajući da se sve malo slegne i pišem post o generalnim utiscima, kako pozitivnim – tako i negativnim.
Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaDanas sam gotovo ceo dan provela na Prvoj međunarodnoj konferenciji o odnosima s javnošću, na temu “Kreiranje imidža i upravljanje reputacijom“ koja se održava od 15. do 17. oktobra u Subotici a zapravo uopšte nisam bila fizički prisutna! Konferenciju sam (još od prethodnog dana) pratila putem Twittera (#PRSrbija) i zahvaljujući izveštajima, video zapisima i fotografijama sa konferencije osetila sam deo atmosfere.
Kao neko ko već dugi niz godina smišlja i kreira web sajtove ne mogu da se otgrnem utisku da me je, htela - ne htela - obuzelo neko novo osećanje da se “bavim” PR-om. Ali ne u smislu da vodim kampanju, izigravam menadžera i slično, već da slušajući ljude iz PR struke filtriram podatke koji mogu poboljšati posao kojim se bavim.
Ovde prvenstveno mislim na to šta ja mogu bolje i kvalitetnije da uradim da bi PRovci nakon lansiranja sajta mogli da ga koriste kao sredstvo na kome se plasira sadržaj i koji će dalje ONI na najbolji mogući način prikazati u javnosti i između ostalog koristiti. Ono što web dizajner napravi (odavno) nije samo lep i privlačan sajt već može da bude vrlo moćna mašinerija koja zahteva izuzetno dobro poznavanje načina realizacije samog sajta, nove trendove ali i način na koji će se taj sajt koristiti.
Do pre par godina moj posao se završavao puštanjem sajta uživo i postavljanjem na server. Sada mi je nezamislivo da se sajt lansira i da sve ostane na tome da je kompanija ili neki drugi klijent dobio svoj web sajt i da je tada posao završen. To je tek jedan korak za ulazak u online zajednicu.
Današnja diskusija koja se razvila na Twitteru u kojoj su sa jedne strane učestvovali prisutni PRovci, blogeri i drugi učesnici i slušaoci, i tviteraši sa druge strane, donela mi je užasno mnogo iskustva i novih saznanja. Pratila sam reakcije samih učesnika koji su u realnom vremenu prenosili dešavanja i najupečatljivije komentare i utiske sa predavanja.
Neko je “tvitnuo” da je neko rekao (izvinjavam se, ne pamtim ko, a ne mogu ni da pronađem) da su osobe koje više od 4 sata provode pred računarom usamljene i asocijalne! To sam i ja mislila do prošle godine dok nisam i sama postala aktivni učesnik u online zajednici.
Moji utisci, usudiću se da kažem, pasivnog učesnika, su vrlo pozitivni i sve što se danas dešavalo povodom ovog događaja je fantastično! Svaka čast ekipi na prenosu, trudu i ažurnosti.
Možete pročitati i utiske prisutnih blogera, PRovaca i tviteraša:
Dragana Đermanović Blogovski: 1. dan i 2. dan Fotografije Miloja Sekulića i BlogowskogPrenos preko Twittera se može pratiti pomoću hashtaga #PRSrbija
Posle bogatog i odličnog doručka u hotelu Galleria, prvo predavanje je održala Milica Slijepčević za Dunav osiguranje – “Krizna situacija u slučaju Gemac“.
Milica Slijepčević – Dunav osiguranje
Predavanje Gospođe Slijepčević mi je više ličilo na lobiranje sale i dokazivanje da je kompanija Dunav u pravu, nego što nam je dala neke konkretne stvari kako je kompanija reagovala u slučaju Gemac. Zaista loše predavanje šarmantne Milice.
Aleksandra Berić – b92
Posle nje je išla Aleksandra Berić kao PR menadžer iz b92. Malo sam se iznenadio da jedna osoba koja zastupa ovu kompaniju na tom radnom mestu je imala govor tela iz koga je mogao da se vidi strah i trema. O čemu je pričala? Pa ne znam, po programu je bilo “Od identiteta do image-a” – u realnosti… udavila je. Pred kraj predavanja sam nekulturno izašao iz sale i otišao po kafu za mene i Miloja.. :/
Andrea Brbalić – Erste Banka
Pred samu pauzu, na binu je izašla Andrea Brbalić iz Erste banke sa temom “Kako identitet pretočiti u poruku“. Ovo je bilo zaista sjajno i pomalo neuobičajeno predavanje u ovoj niši. Unela je u salu pozitivnu energiju i osvežila pomalo učmalu atmosferu koje su njene prethodne koleginice unele.
Maja Dželatović – Holcim, Srbija
Posle kratke pauze sa kafom, predavanje je održala Maja Dželatović iz Holcima sa temom: “Upravljanje reputacijom u kriznim situacijama“. Međutim, zadžala se više na temi svetske ekonomske krize nego na samom kriznom komuniciranju.
Razlog je bio kako je sama navela, što Holcim nije zaista imao takvih iskustava u njemu. Sve u svemu, meni jedna relativno nezanimljiva priča. Puno podataka koji se u tri klika mogu izgooglati (déjà vu 100x?), par fail izjava tipa “Mi smo izuzetno jaka kompanija” (na PR seminaru??!) i na kraju gotovo bez ikakvih konkretnih primera iz iskustva primenljivih na temu konferencije.
Sada je pauza za ručak – predveče ide updejtovanje posta sa popodnevnim dešavanjima. Stay tuned..
Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaSa Milojem sam uleteo u Suboticu oko 17.30h, pronašli na brzaka sjajan hotel Galleria, a kako smo kasnili – sa vrata upali na predavanja.
Posle uvodnog govora (elegantno obučenog :)) domaćina Miloša Djajića, konferenciju otvara Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije. Ministrova priča je bila relativno OK. Na momente me je doduše podsećala na Hank Moodya kada drži predavanja svojoj kćerki, a na momente na bledu kopiju Zorana Đinđića. SVe u svemu, pričao nam je o lepom ponašanju i tome kako je jedan o poslova PRa da i svoju zemlju predstavlja u lepom svetlu??! Problem ministre je što vlada ove zemlje ne radi svoj osnovni posao – da očisti “fekalije” sa ulica! Tek posle toga ministre Duliću vi možete raditi brending jedne zemlje…
Ph.D Dejan Verčić
Posle ministra, za govornicu je došao Ph.D Dejan Verčić iz Slovenije koji nam je pričao o evropskim trendovima u komunikaciji. Meni je predavanje bilo interesantno, profesor je jednom finom provokacijom pokušao da ukaže na goruće probleme u PR struci. Primetio sam da su u sali pojedinci bili šokirani njegovim izjavama. Ja sam iskreno bio šokiran što su oni bili šokirani :) Sve u svemu, ovo profesorovo predavanje mi je bilo samo jedan “uvod u anatomiju” o (online?) kreiranju reputacije. Ne znam da li profesor ne zna neke stvari ili ih jednostavno ne želi reći – da ne bi bilo još više šokiranih (lično verujem da je ovo drugo) :)
Dzizs people, online svet nema veze sa tim vašim old school i offline PR pristupom!! A kako će ta (kako nazivate) “tendencija” ka online uskoro postati mainstream (nije već?) dobro se pripremite. Imam utisak da ako ste šokirani na ovakvo predavanje, sletanje na online planetu uskoro – može jako da boli, u kojoj god niši radili…
Posle ovoga, usledila je odlična vojvođanska večera na petom spratu hotela Galleria. Uz tamburice, sa Gagom i Milojem smo pretresli geopolitičko-business stanje u zemlji Srbiji, otišli na još po jedno piće u komšijsku pizzeriju i nazad u hotel. Tekst završavam oko 03.30h, a predavanja ujutro počinju u 09.30h. Hmmmm, treba ići i na doručak?…
Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala
Планета Србија
је скуп одабраних блогова на српском језику.
Ако желите и да се ваш блог нађе на Планети Србија
све потребне
информације за пријаву вашег блога можете наћи овде.
Планета Србија извори:
RDF/RSS 1.0
RSS 0.92
RSS 2.0
ATOM
FeedBurner
OPML
|
