Planeta Srbija

Ovo će biti jedan od retkih članaka koje samo prenosim. Mislim da zaslužuje pažnju.

Zašto “Borba” ne izlazi

05.11.2009.

Na žalost, u Srbiji je i dalje sve isto – ako hoćeš nešto da radiš, moraš da budeš deo “sistema” i da radiš ono što taj sistem traži od tebe; ako nećeš tako da radiš – nećeš raditi uopšte. Sistem će te ugušiti.

Mi u “Borbi” shvatili smo to veoma dobro.

Još pre nego što smo se pojavili, sistem je počeo sa svojevrsnim mobingom. Državnim i brutalnim. Mesecima pre nego što je prvi broj nove “Borbe” objavljen, ministar Mlađan Dinkić je povikao da su to novine […]

Još dok je vatrena stihija buktala u lagumima Namenske proizvodnje, političari su najavljivali brzu i opsežnu istragu i kažnjavanje odgovornih za ovu tragediju.

Ako istraga i utvrdi da je nesreću izazvao ljudski faktor, odnosno nemar, to će se prelomiti na leđima ljudi iz Namenske. Nadam se da će ova nesreća, ipak, izneti na svetlo dana neke probleme sa kojima se namenska industrija u Srbiji uopšte sreće i da će bar javnost saznati ko su pravi krivci.

Treba znati da je pre neku godinu, u ranijem naletu kresanja budžeta, Vlada odlučila da smanji broj zaposlenih koji su na trošku države, tako što će, […]

All your love is gone,So sing a lonely songOf a deep blue dream,Seven horses seemto be on the markThe Doors, Love Her MadlyШто волим кад се дневна политика поклопи са мојим музичким избором у датом тренутку. Тако и сад, читам овај бизарни извештај из Правде (шокирани су, шокирани!), а са Винампа ми пржи рани Морисон. Дорсе никад нисам претерано ентузијастично слушао, али вoлим њихове почетке. Што све нема везе с чињеницом да би овај рефрен ваљало пуштати до изнемоглости свим цитираним народним посланицима које је бизарни поступак грађанина Карађорђевића насекирао.Да не буде забуне, премда нисам монархиста, верујем да породица Карађорђевић има (и треба да има) симболички важну улогу у нашем друштву. Напросто, то је тако, и ту нема ништа спорно. Обашка и моја историјска наклоност према слободарском наслеђу њеног оснивача, једног од значајних људи свог времена. И према демократском и национално-ослободилачком раду вероватно највољенијег српског краља, Петра Првог. Све и да не мислим ништа од тога, било би сулудо тврдити да ће презиме Карађрорђевић међу Србима икад бити доживљено без неке посебне тежине. Привилегија (или усуд) породица којима је историја доделила ту улогу да - у добу монархија - буду на челу својих народа и држава.Дакле, било би далеко боље да се и г. Александар (илити, престолонаследник, како га монархисти уредно титулишу) понекад сети да му је боље, паметније и упутније размислити где ће и кад да се појави, управо због побројаних разлога. Јер, кад симболизујеш (а Александар симболизује) једну историјску институцију овог народа и пледираш чак и на њену обнову (ма колико анахроним ја сматрао монархистичке тлапње дежурних ројалиста... мислим, година је 2009, ало, бре) онда, кад се појавиш било где, ти представљаш презиме и положај који су ти, да се не лажемо, омогућили један леп и лагодан живот а да притом ништа ниси морао САМ да урадиш у том циљу. За твоје претке већину Срба везује историјски пијетет и, ако ништа друго, нека врста националног престижа. Ето, не само што смо имали династију, него је (као и друге две нововековне српске владарске куће) била аутентично наша. И то је све лепо, сваки народ држи до своје прошлости. Зато Александар није смео да иде у хрв. амбасаду, након свега. Не након Јасеновца (који хрватска ДРЖАВНА политика неонацистички релативизује) и не након Олује (геноцидне акције коју Туђманова држава до дана данашњег слави). Тачка.И, у том смислу, коментари народних посланика из Правдиног чланка су у реду. Али тугованка која следи то свакако није. ДСС, по обичају, недоречено и иритантно мрмља учитељске опаске, и Александра третира као некаквог престолонаседника који, ето, само што није засео на престо, али се неодговорно и младићки бахато понаша. Радикали су, по обичају, читаву причу зачинили њима својственим хумором.Па тако посланик СРС-а (декларисано републиканске и АНТИМОНАРХИСТИЧКЕ странке) Александра одједном проглашава за "симбол државе" (what the fuck?) и његов глупи поступак доводи у државну раван. Додуше, ко нас све и како представља, Александрови тривијални гафови су својеврсно освежење.Елем, да скратим. Одлазак на хрватску државну журку је промашај и идиотизам. Није смео то да уради. Али кукњава посланика је једнако бесмислена. Тај човек није држава, нити представља било кога осим себе самог. Додуше, своју армијицу помоћника и саветника за јавност плаћа и од наших пореских средстава, које му држава уручује сваке године на име апанаже, премда - осим издатака државног дела Двора, важног културног споменика - не верујем да постоји иједан повод за то. Али када је већ тако, упеглани пи-арови у служби Његовог Величанства, и мудре седе главе из крунских савета и сл. (екипа која се идеолошки протеже у бескрајном универзуму могућности) могли су и морали да му, на језику који најбоље разуме (енглеском) објасне зашто не треба да иде на весеље у режији Амбасаде Хрватске.Све у свему, ако смо ишта научили из искуства ове наше бизарне српске свакодневице, то је онда закључак да нас ни принчеви ни посланици не могу ничим више изненадити. Осим нечим паметним и нормалним, али тог кеца љубоморно чувају у рукаву па већ мислимо и да га нико од њих нема.И за крај, сваки човек је краљ. А државни чиновници и потрошачи наших средстава, само су наши службеници. Док то не научимо, нема нам помоћи.

Ovih dana je medijima prilično interesantna tema zlostavljanja dece u školama, ali me je začudilo kada je na užičkom forumu grupa roditelja pokrenula jednu temu u kojoj opisuju kako su njihova deca maltertirana (hajde da ne upotrebim reč zlostavljanje) u školi, i to od strane nastavnika, a da nisu uspeli da pridobiju interesovanje medija uopšte.

Ne radi se o nekoj užičkoj, već jednoj  beogradskoj osnovnoj školi i jednom odeljenju četvrtog razreda.

Ukratko, roditelji su na osnovu iskaza svoje dece podneli žalbe zbog načina rada jedne nastavnice. Ta nastavnica se uopšte loše odnosi prema deci, na šta su roditelji pokušavali da skrenu pažnju ali se nastanica branila tvrdnjom da deca lažu. Na samom kraju školske godine je preterala u maltertiranju tako da je roditeljima…

Major Emir Šišić konačno je pušten na (uslovnu) slobodu, posle 7 dugih i teških godina, njemu i njegovoj porodici.

Ono što se malo zna, i što mediji previđaju je to, da je major Šišić uhapšen kada je išao u Mađarsku po lekove, inače je teško oboleo pa je čudo kako je i preživeo tolike godine robijanja. A zašto je uhapšen? Samo zato što je revnosno izvršavao svoje zadatke na koje se obavezao.

Te 1992. godine bio je dežurni pilot u PAR-i (mogao je biti i bilo ko drugi od kolega) u okviru tadašnje JNA, kada je dobio komandu da uzleti u presretanje nepoznatom letećem objektu koji je dolazio iz pravca Mađarske. Kako se kasnije ispostavilo, bio je to helikopter posmatračke misije EU koji nije imao odobren let (prikrivao je let letelice koja je prevozila oružje), te koji se na nebrojeni broj radio-upita nije identifikovala, pa čak ni kada ga je Emirov MiG nekoliko puta upozorio preletanjem da se prizemlji. Ostatak se zna, od operativnog dežurnog iz vazdušne kontrole dobio je naređenje da ispali raketu. Da se oglušio o komandu (što je gotovo nemoguće), i nije ispalio, opet bi završio na robiji.

Što će reći čovek je samo izvršavao svoje obaveze, kao što ih izvršavaju i NATO piloti, koji kao što su bombardovali građane Srbije 1999. (kada je stradalo par hiljada nevinih civila), tako i dan danas bombarduju ciljeve u Iraku i Avganistanu i na mnogim drugim globalnim lokacijama, gde stradaju neki druge “kolateralne” civilne žrtve.

I niko od NATO pilota nije odgovarao, pa čak ni kada su napravili incident u jednoj od NATO država. Pre par godina je američki pilot na trenažnom letu, u italijanskim Alpima repnim stabilizatorom presekao sajlu žičare kada je stradalo 20 turista. I šta mislite, da li je neko odgovorao? Naravno da nije, pošto su gostujući američki vojnici iznad Zakona države domaćina (o problemima u Japanu da i ne pišem).

Dodao bih još nešto što klasični mediji previđaju, a to je da kvalifikuju Šišića kao “pilota JNA”. On jeste to bio i vreme incidenta, ali nije kada je uhapšen. Tada je bio građanin SRJ i aktivni oficir ove vojske, tadašnje zajednice Srbije i Crne Gore. U svakom slučaju, želim mu sve najbolje. Ne ponovilo se!

P.S. Izbori su sutra. Da li ova vest ima veze sa njima? Prosudite sami…

izvor: http://www.personalmag.co.yu/blog/?postid=1680

Pun Partiotskog Zanosa nakon golemog uspeha Jednog Našeg Tenisera, rešila je Moja Ličnost da danas Svoje Velike Prijatelje, to jest – Vas, obraduje i počasti Jednom Važnom Lekcijom iz Naše Istorije koju niste bili u prilici da učite u Školi, a koje se prisetila dok je gledala završne trenutke Jutrošnjeg Velikog Meča. Bila je [...]

Lindsi Lohan

Dva puta uhapšena zbog vožnje u pijanom stanju i posedovanja kokaina. Droga je nađena u oba slučaja, a drugi put je bila uhapšena, optužena za posedovanje kokaina, transport narkotika i opomenuta za vožnju u pijanom stanju i bez dozvole.

Vreme provedeno u zatvoru: 84 minuta

Izvor

Greg Stiven Kuk

Osuđen za distribuciju kokain hidrohlorida bazirano na posrednim dokazima, ali nije pronađen dokaz za posedovanje kokaina, nisu pronađeni ostaci droge, materijal za čuvanje niti novac zarađen od droge u Gregovom vlasništvu. Jedini dokaz dolazi iz konfliktnih izjava drugih koji su umešani u optužnicu, a neke od njih Greg zna samo površno.

Vreme provedeno u zatvoru: 15 godina, 8 meseci

Izvor

Preneseno, naravno, premda je tema mnogo ozbiljnija od narodne poslovice. Naime, Viši Sud u Katifu (Qatif) u Saudijskoj Arabiji, odlučujući po žalbi advokata 19-ogodišnje Saudijke “zbog presude preblage za okrivljene i preoštre za žrtvu” povećao joj je prethodno izrečenu kaznu sa 90 na 200 udaraca bičem i na sve to dodao još šest meseci boravka u zatvoru, između ostalog, zato što je, po tvrđenju Sudija, “koristila masovne medije kako bi se izborila za povoljniju odluku u žalbenom postupku”. Paradoksalno - ovako oštro povećanje kazne odnosi se zapravo na žrtvu iz prethodno održanog suđenja za grupno silovanje.

Pre 18 meseci, tada 18-ogodišnja, Saudijka, pripadnica manjinskih Šiita, izvučena je nasilno iz automobila u Katifu i silovana 14 puta od strane grupe koju je sačinjavalo sedam muškaraca, pripadnika većinskih Sunita. Muškarac iz čijeg je automobila nesrećna devojka “oteta” pokušao je da joj pomogne ali je i sam teško pretučen. Tokom prvog suđenja, četvorica od sedmorica optuženih oglašeni su krivima i osuđeni na kazne zatvora u rasponu od 10 meseci do 5 godina i na, kao i preostala trojica, 80 do 1,000 udaraca bičem. Veoma blage kazne jer za ovakav zločin teokratsko saudijsko zaonodavstvo predviđa čak i smrtnu kaznu. Da sve bude u skladu sa naslovom ovog članka i sama žrtva je oglašena krivom, ni manje ni više, zbog vožnje u automobilu sa muškarcem koji joj nije u srodstvu i kome je, takođe, izrečena istovetna kazna - 90 udaraca bičem zbog (navodne) “namere da zajedno izvrše delo koje je protivno saudijskim zakonima o segregaciji polova”. Nakon ovakve presude, zahvaljujući pre svega angažovanju advokata žrtve, čak i prihvatanje rasprave po žalbi izgledalo je kao uspeh sve dok Sud juče nije objavio konačnu odluku povisivši prethodno izrečene kazne obema stranama (silovateljima su izrečene kazne “samo” duplirane). Bolja “sudbina” nije zadesila ni advokata žrtve čija je dozvola za rad “zadržana” od strane Suda u Katifu a očekuje ga i “saslušanje” pred komisijom Ministarstva Pravde koje će doneti konačnu odluku o njegovom daljem obavljanju profesije advokata.

Umesto komentara koji bi se, zbog kulturoloških razlika, mogao smatrati neobjektivnim preneću samo komentar jednog Saudijca na ovu i slične presude Sudova u Saudijskoj Arabiji preuzet iz dnevnika “Saudi Gazette”:

“Oprostite mi na oštrim rečima ali moram da podignem svoj glas za dobro čovečanstva jer ne želim da u očima Alaha budem onaj koji se nije usprotivio nepravdi. Pobunimo se protiv sila zla da bismo sačinili istinsko “Kraljevstvo čoveka” kao što je i proklamovao (naš) Kralj Abdula Bin Abdul Aziz, Čuvar dve Svete Džamije. Ovo je naša moralna dužnost i obaveza ako želimo da mu (Kralju o.a.) pomognemo u ostvarenju ovog cilja za dobro čovečanstva.”

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora