Planeta Srbija

Kada pretražujem web, surfujem internetom, pregledam sajtove i čitam njihov sadržaj strašno me iznerviraju greške na koje autori (slučajno) ne obraćaju pažnju. Ovde ću ilustrovati neke od njih.

Pravopisne i gramatičke greške

Kada čitam nepismene tekstove u kojima su napravljene (po mom mišljenju neoprostive) gramatičke greške kao što su “neznam”, “dali” “će mo”, “naj bolje” i slično, teško mi je da nastavim sa daljim čitanjem i često odustajem. Svaku slučajnu grešku u smislu izostavljenog ili pogrešno otkucanog slova i mogu da podnesem (iako je poželjno da pre nego što objavite tekst pročitate šta ste napisali), ali kada čitam nepismene poruke i tekstove osećam se neprijatno i iznervirano. Ljudi, šta ste radili na časovima srpskog jezika u osnovnoj školi? Dali bi ste nstavili da čitae ovaj text ovkao nepsmen? Sigurno biste odustali od daljeg čitanja.

Swatko, hwala, xD…

Kada u tekstu (ili poruci) napišete “hwala”, “swatko”, “text” i slično, to je stvarno swatko ali hwala vam lepo na ovakvom textu, ne morate me obasipati ovakvim izrazima koji ne postoje u srpskom jeziku. Razumem da je to žargon, ali se sećam da su nas u školi učili “Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Odustajem i kadasuutekstuizostavljenirazmaci      ili       su preveliki ili kada se posle zapete,i,tačke,ne,koriste,razmaci).

“Web sajt” ili “Veb sajt”?

Obzirom na posao kojim se bavim, pomalo mi smeta što u našem pravopisu ne postoji adekvatna reč za “veb sajt” i ako ga ja ili neko drugi napiše kao “Web sajt” ili “web sajt” neko će reći da je to nepravilno (što možda i jeste, ali bolju reč nemamo). Neka me neko ispravi i kaže mi šta je pravilno, toga ću se držati. Ovo i mene zbunjuje. Imamo mnogo reči koje smo prihvatili iz drugih jezika, šta kaže pravopis u ovom slučaju?

Full screen i promena veličine web čitača bez pristanka posetilaca

Situacija koja me naročito nervira je kada posetim neki sajt i kada mi se prozor poveća na ceo ekran ili mu se promeni veličina bez mog pristanka. Ko me je pitao da li ja to hoću? Kulturno je dati korisniku opciju da poveća prozor (Full screen) ili makar obaveštenje da će se tako nešto dogoditi nakon što klikne na link.

Optimizovano za Internet Explorer

Trenutno koristim Mozilla Firefox i kada naiđem na obaveštenje da mi je potreban Internet Explorer da bih pregledala sajt ili da je optimizovan za isti, da li to znači da to nije sajt za mene ili za bilo kog drugog posetioca koji želi da poseti sajt a gleda ga u nekom drugom web čitaču? Jedan od uslova da objavite sajt je da ga testirate u najčešće upotrebljavanim web čitačima i da se sajt prikazuje ispravno bez obzira koji čitač posetioci koriste.

Web sajt se optimizuje za posetioce sajta a ne za rezoluciju

Kada na web sajtu naiđem na poruku da je optimizovan za rezoluciju 800×600 piksela opet sam u dilemi da li autor ne zna da napravi sajt za drugu rezoluciju ili želi da ga prikazuje samo korisnicima koji koriste onu koju je naveo? Web sajt se optimizuje za posetioce sajta a ne za “rezoluciju”. Ako pratite statistike poseta i analitiku sajta, nema potrebe da ovo pišete, jednostavno napravite sajt koji je optimizovan za vašeg korisnika. Sve što vam može pomoći u odluci šta i kako da pravite piše u statistikama. Naravno da različiti korisnici gledaju sajt na različitim rezolucijama, ekranima i uređajima, ali je potrebno pratiti ko i na koji način posećuje vaš sajt.

Zastarele informacije

Kada se zainteresujem za sadržaj sajta i ustanovim da je taj isti sadržaj bio aktuelan pre dve godine gubim poverenje i u ostale sadržaje tog sajta. Jednostavno rešenje u ovom slučaju je da uz objavljen tekst napišete i datum objavljivanja ili da ga postavite u arhivu i to naglasite.

Strana u izradi, hvala na strpljenju

Kada kliknem na link i na sledećoj stranici dobijem poruku “strana u izradi, hvala na strpljenju” pitam se  zašto mi se zahvaljujete i zašto trošite moje vreme? Dok ste pisali taj tekst mogli ste napisati jednu rečenicu koja bi zadovoljila moju znatiželju ili mi pružila informaciju zbog koje sam, u krajnjem slučaju i kliknula na link ili posetila vaš sajt. Ili mi dajte informaciju ili izostavite link te ga ubacite kada “izradite” stranicu. Isto važi i za poruku “Under construction” (o ovome sam već pisala).

Untitled document

Kada u naslovu stranice piše “Untitled document“, to smatram početničkom i nedopustivom greškom. I detetu kada se rodi date ime, zašto i vaša stranica nema ime? Osima ako ne ciljate ove reči kao ključne po kojima će vas neko pronaći na pretraživaču, dajte stranici adekvatan naslov jer je ovaj podatak veoma važan i za pretraživače i za posetioce.

I za kraj…

Nisam profesor književnosti, nisam neko ko se profesionalno bavi srpskim jezikom i dešava mi se da grešim u pisanju. I pored toga, trudim se da pišem i govorim pravilno. Ako ste u ovom tekstu pronašli pravopisnu ili gramatičku grešku biće mi drago da me ispravite. Reč “web” sam namerno pisala na ovaj način jer znam da ćete me razumeti a i sigurna sam da ću se bolje sporazumeti i sa našim dragim prijateljem Googlom. Osim toga, ključne reči koje dovode posetioce na ovaj blog sadrže reči “web sajt” i “web dizajn”.

Napomena: neke greške u ovom tekstu su namerne i služe kao ilustracija onoga što sam htela da naglasim.

I za kraj nekoliko korisnih WEB sajtova:

Pravopis srpskog jezika Gramatika srpskog jezika Česte jezičke greške i nedoumice Mnogo korisnih tekstova u vezi sa pravopisom, gramatikom, greškama, kulturom na webu (i van njega) i mnogim drugim važnim stvarima Pravopas

[ Copyleft: Kolegijum ] Jeste, mi pišemo ono što vas mrzi ili što mislite da ćemo uraditi bolje od vas. Pišemo obične stvari, običnim jezikom, u vaše ime i na način koji će biti razumljiv i privući pažnju vaših kupaca ili klijenata.

Međutim, neke stvari stvarno možete i sami. Da objavite kratku najavnu vest za neki događaj, tada i tada, tamo i tamo u toliko i toliko, ko – šta – gde – kada… Ili da otpišete da ćete doći ili da ste sprečeni “zbog ranije preuzetih obaveza” (uvek se pitam ko je PRVI smislio ovu frazu koja se tako dobro primila).

Napišite nešto i sami, ali najbolje da ne pravite ove greške:

1. Sa početkom.

Ako pozivate klijente i kupce na zajedničko pečenje kestenja i želite da svi dođu pre nego što se vatra raspalli – u 6, na primer, nemojte najaviti da će kestenje da se peče SA POČETKOM U 6. Recite jednostavno, Pečemo kestenje od 6, ili raspaljujemo vatru i očekujemo vas u 6 . Da će se nešto dogoditi “sa početkom” bukvalno znači da će, pored vas i još nekoliko ljudi, biti prisutan i (gospodin) Početak. Početka će biti, kao i kraja, blago gostima, oni mogu da krenu kad hoće.

2. Pismeno obraćanje.

Nemojte, molim vas! Pa, podrazumeva se da ste pismeni, makar toliko da možete da napišete nekoliko pismenih redova i da se ne potpisujete palcem. Kada se nekom obratite pisanjem a ne govorom, to će biti NAPISMENO , a verovatno i PISMENO.

Obraćajte se pisanim putem (ako baš morate putem) ili, još bolje, napismeno. I ispašćete pismeni.

3. Vi i vi.

Poštovani gospodine Mučižabiću, Vi ste obična budala.

Ali,

Dobrodošli na vesele veb-stranice naše kompanije, kojima želimo da vas ubedimo da smo jako lepi i pametni.

Razlika je vidljiva iz aviona. Ako se obraćate konkretnoj osobi, njoj ćete i persirati. Gospođo Vehovec, neobično lepo Vam stoji tamnija kosa.

Ali. Naš frizerski salon ne može da vam promeni život, ali može vašu boju kose.

Dakle, ali.

Ako se u svojoj brošuri, flajeru, veb-sajtu, gde bilo, obraćate svom nepoznatom čitaocu, a biće ih više od jednog sigurno, koristite oblik množine, a ne persiranje. Uspešno ste se registrovali, želimo vam prijatne trenutke u smapovima kojima ćemo vas od sada obasipati.

***

Za sada samo tri saveta, a vi kako hoćete.

+++

[objavljeno milošću Kolegijuma]

Priznajem, jesam najgori po pitanju pravopisnih grešaka (barem onih većih). Igrom slučaja imam i partnera u firmi koji deli iste animozitete što ponekad rezultuje (verovatno samo nama zanimljivim) beskrajnim diskusijama o stvarima poput: „Da li koristiti promene sačuvane ili _promene snimljene_” itd.

Mislim, ja sam taj koji ide po svom blogu i prepravlja linkove, stavlja razmake posle interpunkcijskih znakova, itd. u komentarima na svom blogu. Uvek se trudim da koristim tip navodnika koji je ispravan za jezik kojim se piše (npr. kod nas su ovo otvarajući „ a ovo zatvarajući ” znakovi), koristim trotačku umesto tri obične tačke, ispravne srednje crte, itd. Ne kažem da tako mora, meni je to bitno pa vodim računa, ali mislim da svi moraju da povedu barem malo računa o svom pravopisu, da rade osnovne stvari kako treba.

Stoga nije neobično da mi ovakve stvari zapadnu za oko. U srpskom jeziku (a ni u jednom drugom koliko ja znam) ne postoji reč „tvrdjava”, ali postoji „tvrđava”. Jedno je pisanje po forumima, komentarisanje na blogovima, ali totalno druga stvar je napraviti ovakvu pravopisnu grešku u logou jedne manifestacije. Iskreno, po meni je ovako nešto nedopustivo1.

Što me dovodi do sledeće stvari, a to je čista travestija — pisanje „sh” umesto „š”, „zh” umesto „ž” i, ugghhh, „tj” umesto „ć”. Jedino gore od ovoga je „w” umesto „v”2 i to je po meni zločin nad zločinima.

Ukoliko ste počinilac bilo koje od gore navedenih pravopisnih zločina, molim vas prestanite odmah, jako me nervirate.

1 Ne prozivam ovde e-trvđavu, da ne bude zabune, ima još primera sigurno, ali su mi oni zapali za oko.

2 Što je pretpostavljam navika sa mobilnih telefona gde je „w” jedan pritisak, a „v” tri.

Odgovori na različite nedoumice vezane za pisanje i izgovor reči u srpskom jeziku koje većina ljudi ima mogli bi se naći u Pravopisnom rečniku srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetnikom autora Milana Šipke koji krajem 2009. godine izlazi u izdanju izdavačke kuće „Prometej“ iz Novog Sada.

Iako su neki mediji predstavili ovu knjigu kao novi pravopis srpskog jezika, autor u intervjuu objavljenom na sajtu izdavačke kuće „Prometej“ objašnjava da je to u stvari pravopisni rečnik i ujedno i pravopisno-gramatički savetnik, a ne pravopis. Više o tome šta će se sve u njemu naći, da li će postojati eventualne neusaglašenosti sa Pravopisom Matice srpske i da li će se javiti problemi ako Matica srpska objavi novo, izmenjeno izdanje Pravopisa iz 1993. godine pročitajte u samom intervjuu. Takođe je interesantno pročitati i šta o tome misle doc. dr Veljko Brborić, Dr Mato Pižurica i prof. dr Rajna Dragićević.

Cena ovog pravopisnog rečnika kada bude izašao iz štampe biće 9.300 dinara, ali se do 30. juna 2009. godine može naručiti u pretplati po ceni od 4.900 din (za plaćanje odjednom 20% popusta – 3.920 dinara). Plaćanje je moguće izvršiti u pet (882 dinara mesečno – 4.410 dinara) i u deset mesečnih rata (490 dinara mesečno -4.900 dinara).

Obraćate li pažnju koliko pravilno koristite jezik? Pravite li greške? Imate li nekih zabluda ili nedoumica u vezi pravopisa, gramatike, značenja reči, stila ili nečeg drugog?

Već nekoliko godina na Intenretu postoji forum čija je namena upravo srpski jezik. Forum je napravljen u okviru projekta Vokabular na adresi http://www.vokabular.org/forum/. Na njemu postoji jaka zajednica ljudi koji se bave našim jezikom bilo profesionalno, bilo iz hira ili prosto iz potrebe.

Ako nekada naiđete na kakav jezički problem, na forumu Vokabulara ćete sigurno pronaći odgovor.

Forum se razlikuje od onoga što je često mnogima socijacija za svaki sajt koji se bavi srpskim temama. On je posvećen je pre svega nauci o jeziku i nema nikave sličnosti sa sajtovima koji se predstavljaju kao nacionalni ili patriotski. Forum…

Evo još jednog mog glasnog razmišljanja na temu srpskog jezika u informacionim tehnologijama. Čitam skriptu „Internet u službi novinara“ novinarsko-uredničke škole „Color Press Group“ i već na početku mi upade u oko detalj koji mi se od ranije vrzma po glavi — lokalizacija pojma button. Nekako u poslednje vreme u razgovorima na temu informacionih tehnologija (npr. objašnjavanje [...]

Pretpostavljam da onima koji počinju da se bave prevođenjem pitanje „Šta raditi sa stranim imenima?“ to jest „Transkribovati ili ne?“ stvara priličnu zbrku u glavi.  To je bar bio  moj slučaj. Razne diskusije i predlozi po forumima nisu pomogli. Zbrka je bila još veća. A onda sam odlučila da ne komplikujem suviše. Od tada se trudim da poštujem pravila navedena u Pravopisu srpskog jezika kad god je to moguće:

Pravopis srpskog jezika dozvoljava dva načina pisanja stranih imena:

Prilagođeno pisanje – transkripcija koje se može primeniti i u ćirilici i u latinici (Мајкл, Џорџ, Majkl, Džordž) Izvorno pisanje koje se može primeniti u latinici (Michael, George). Samo u izuzetnim slučajevima može se primeniti i u ćirilici.

Što se tiče padežnih nastavaka pravilo je sledeće:

Prilagođeno pisanje I u ćirilici i u latinici padežni nastavci se dodaju bez crtice (Џорџова кућа, Мајклов аутомобил, Džordžova kuća, Majklov automobil). Izvorno pisanjе Padežni nastavci se dodaju bez crtice (Georgeova supruga, Michaelovi prijatelji). U izuzetnim slučajevima kada se izvorno pisanje koristi u ćirilici padežni nastavci se dodaju sa crticom (George-ов бицикл, Michael-ове књиге).

Ako niste sigurni kako da pravilno „prilagodite pisanje“ to jest da izvršite transkripciju imena može vam pomoći Transkripcioni rečnik engleskih imena, autora Tvrtka Prćića, izdavač Prometej, Novi Sad , a detaljna pravila za transkripciju se takođe mogu naći i u Pravopisu srpskog jezika, autori Pešikan, Jerković, Pižurica, u izdanju Matice srpske.

E sad, što se tiče izuzetnih slučajeva vezanih za ćirilično pisanje stranih imena u izvornom obliku, ja nisam baš uvek sigurna koji su to slučajevi pa se trudim da u ćirilici strano ime uvek pišem transkribovano. Prilikom prvog spominjanja imena u zagradi obavezno stavim izvorni oblik imena i smatram da sam tako rešila problem. Isti princip koristim i ako pišem latiničnim pismom. Umesto zagrade može da se upotrebi i fusnota što mi ponekad deluje profesionalnije, ali možda je to samo moj utisak. Većinu ljudi mrzi da čitaju fusnote (i mene ponekad, moram priznati).

Ne mogu da kažem da je to definitivno najbolje rešenje, ali gledano iz ugla jednog prevodioca, mislim da je najelegantnije. Ne samo da zadovoljava pravopisna pravila, nego i potrebu čitaoca da bude upoznat sa izvornim oblikom nečijeg imena, ali i sa načinom na koji se to ime izgovara u srpskom jeziku (koji je, uzgred, najčešće veoma sličan načinu na koji se izgovara i u izvornom jeziku).

Novi biser iz Ekom-pak kuhinje. Jedan od prvih postova na blogu jeste bio njihovo pakovanje “komzervans“-a.

Izgleda da dizajner pakovanja opet nije bio odlučan šta je ispravno, pa je za svaki slučaj odabrao napraviti obe varijante. Čudno da nije negdje ubacio i naziv limuntos, koji se najčešće upotrebljava na ovim prostorima.

Roćko

Ovo je samo jedan od bezbroj primjera koji svakodnevno srećem na ulici, u dnevnoj štampi, čak i u zvaničnim dokumentima.

Stoga nije na odmet da malo ponovimo pravopis.

Grad u kojem Roćko i ja živimo zove se Banja Luka/Banjaluka. Da li pisati sastavljeno ili odvojeno stvar je ličnog izbora. Ali ako se opredjelimo za jednu varijantu trebalo bi da poštujemo i neka pravila.

Ukoliko se odlučimo da pišemo Banja Luka, onda genitiv imena ovog grada glasi Banje Luke, dativ Banjoj Luci, akuzativ Banju Luku, i td. Takođe, odgovarajući pridjev glasi banjolučki.

U slučaju da pišemo Banjaluka, onda je genitiv Banjaluke, dativ Banjaluci, akuzativ Banjaluku, i td. Odgovarajući pridjev glasi banjalučki.

Ako postoje još neke nedoumice onda svakako preporučujem Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna.

Zloćka

Eto, u potrazi za Origanom, posrećilo mi se da otkrijem ovaj biser skriven u rafi obližnje prodavnice.

Pored grafičkog dizajna koji je primjeren našim prostorima, oduševio sam se neodlučnošću autora djela.

Piše li se komzervans ili konzervans? Sjetim se odmah jedne urbane legende o mladiću koji je želeći da kupi prezervative potpuno zbunio prodavačicu tražeći herojski prezervans! Pretpostavljam da je isti završio negdje u Roloflex-u/Ekom paku.

Roćko

Kako vidim, Bobova latinica je postala pravi hit! Red je došao da svoje reforme privedem kraju.Ali, zar je moguće usavršiti savršeno, pitate se vi! Pa i nije, zato je fokus sada na latiničnim brojevima. Prednosti novog sistema su, videćete, ogromne. Dakle, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11... – kakva notorna glupost, arapska izmišļotina, prodali celom svetu muda za bubrege.Od sada se koriste sledeći simboli:0 – Н1 – Ј2 – Д3 – Т4 – Ч5 – П6 – Ш7 – СПомислићете, pardon, pomislićete da sam se zaustavio na broju C jerbo devet počiņe istim slovom kao dva (ako niste primetili druga Bobova reforma koristi početna slova brojeva, pisana ćiriličnom ćirilicom) a osam počiņe sa O što se lako da pomešati sa starom nulom.Ali ne, nije zbog toga. Bobova reforma je daleko suptilnija i oslaņa se na oktalni sistem, a ne decimalni. Što će reći, od sada se broji ovako: jedan, dva, … , sedam, deset, jedanaest, … , sedamnaest, dvadeset itd.Dakle, ono što smo nekada zvali deset, sada je dvanaest, a ono što je nekad bilo 64, sada je sto, odnosno JHH.Zašto je ovo mnogo boļe, pitate se vi. Pa iz bar tri vrlo jaka razloga:Kao prvo, veza između binarnih i Bobovih brojeva je vrlo laka. Sigurno znate da jedan bajt ima 8 bita (ukoliko se iko još seća šta je to “8”). Po novom sistemu jedan bajt ima tačno JH bita (slovima – deset). I nema više anomalije da jedan kolibajt ima ДHHH bajta (1024 po starom sistemu) već ih ima tačno JHHH (hiļadu, odnosno 512 po starom “sistemu”, ako se ono može nazvati sistem). Prednosti su vam već evidentne, znam.Druga velika prednost je što nema više brkaņa slova O sa brojem 0, jer smo tu nulu vrlo elegantno izbacili iz upotrebe.Treća velika, po meni najveća, prednost je ta što oslobađa tipke “8”, “9”, i “0” za Bobova latinična slova “ļ”, “ņ”, i “ð”.Vaš Bob Rock, godine TCДC

Svi znamo da su se Hrvati, Slovenci, i njima slični, i Amerikanci i Kanađani isto, grdno zajebali kad nisu privatili Vukovu ćirilicu. Šta im sad možemo osim da im pomognemo da se bar malo iskobeljaju iz govana.Tim povodom sam odlučio da se usvoji Bobova latinica koja, priznajem, radi po Vukovom principu, jedno slovo, jedan glas. Dakle to vam je latinica smišljena isključivo za potrebe naših zapadnih suseda, i šire.Koje su to nelogičnosti zbog kojih svi vapiju za Bobovom latinicom? Pa na primer, zašto se č i ć pišu sa kvačicama dok lj i nj nemaju iste, ali su zato kombinacija dva slova. Priznaćete da logike nema.Elem, u prilogu ćete naći sliku kako bi to trebalo da izgleda.Jedva čekam da na kunama i tolarima (ako ih još uvek ima), u znak zahvalnosti, odštampaju lik Boba Rocka kao velikog velikomislioca, jednog od najvećih sa ovih prostora.