U kontekstu priče o skorašnjem okupljanju blogera u Boru, mislim da je veoma uputno pročitati malo duži članak (da ne kažem esej) Dragana Grbića - “B(l)oga ti tvoga” o jednom veoma interesantnom viđenju značaja bloga i utrošenog vremena za blogovanje.
Dragan Grbić je inače poznati stručnjak iz različitih oblasti primene Microsoftovih aplikacija različitog tipa (dovoljno je reći da je na prvoj Sinergiji pričao o Office alatima, koliko se sećam), i vlasnik je dugogodišnjeg projekta Praktikum na Webu (jedno vreme smo pre deset godina radili u istoj firmi).
Jedan deo pomenutog teksta izgleda ovako:
Najživopisniji razgovor na tu temu je tekao, otprilike, ovako. “Trebalo bi da pokreneš blog”, reče moj prijatelj, iskusni analitičar Internet tehnologija. Zašto, pitam ga. “Ta tema kojom se baviš je interesantna velikom broju ljudi”, reče. Ali, ja već imam rubriku u poznatom časopisu i dobro posećen sajt sa tim sadržajima. “Da, ali to nije dovoljno”, ubeđuje me on, odmahujući glavom čak i kad sam usput pomenuo da imam i klijente. “Time ne obezbeđuješ dovoljno prisustvo na Webu. Web korisnici prelaze na nove tehnologije”. Hoćeš da kažeš da pojava novih tehnologija čini one zatečene nedovoljnim? “Ama, ne! Nije tehnologija nedovoljna, nego treba da proširiš svoje delovanje i na blog, pa da pišeš i o drugim stvarima”. Kažem prijatelju da razumem to da su RSS feedovi znatno unapredili udobnost prostiranja informacija, ali da je moje vreme ograničeno, a Web aktivnost već zasićena osnovnim sajtom.
Tek onda shvatam da on uopšte ne misli na isto što i ja, nego tvrdi kako bi javno izlaganje mojih interesovanja i dešavanja pomoglo da moj posao bude bolje prihvaćen. A šta bi sa privatnošću, pitam ga ja; uostalom, zašto bi široku populaciju zanimalo sve što zanima i mene? I u kakvoj vezi su sve te aktivnosti? Bolje bi bilo da onda napravim pet blogova - ili jedan o poslu, a jedan o svemu i svačemu! Dobio sam odgovor koji bi bilo teško prepričati, zapravo ga uopšte nisam razumeo. Svelo se na to da je blog potreban da bih propagirao svoj posao (isključivo svakodnevno, i to uglavnom ne pišući o poslu!), pri čemu je, izgleda, potrebno da preusmerim svoj posao na propagiranje bloga. Na kraju je čak ispalo da bi moj glavni izvor prihoda trebalo da bude od nekakvih reklama, što bi verovatno bilo relevantno nakon što postignem posećenost od milion prikaza stranica na dan. Dakle, treba da se okanem svog posla i da se posvetim blogu kako bih pospešio posao za koji više nemam vremena jer…
(more…)
