Planeta Srbija

Skoro sam zamolio prijatelje na FB da glasaju za moju #pozitiv fotografiju. Lepa nagradna igra u kojoj ima i specijalna nagrada za najloajkovaniju fotografiju. Do sada najlajkovanija fotka ima 299 lajka. Imam preko 2000 prijatelja na Fejsu. Moja očekivanja su bila da njih 300  lajkuje moju fotku i da tako udjem u formu za najbolju? [...]

U jednoj pretencioznoj kancelariji, Arcibald sedi naspram doktora Alistera , koji je upravo dobio prve rezultate Valentajninih pregleda. Oba coveka su otprilike istih godina. Mogli bi da budu braca ili prijatelji, ali vec od prvog kontakta, osetili su da ih suprotstavlja neka gluva mrznja. Jedan je rodjen na ulici, drugi na Bakon Hilu. Jedan nosi jaknu, drugi kravatu. Jedan ima zivotno iskustvo, drugi diplome. Jedan je instinktivan, drugi racionalan. Jedan voli, drugi hoce da bude voljen. Jedan nije mnogo visok ni mnogo lep, ali pravi dasa. Drugi ima lepo lice zavodnika i puna usta komplimenata. Jednome zivot nije doneo nista, tako da se sam posluzio. Drugome je zivot dao mnogo , tako da nije stekao naviku da kaze hvala. Jedan se godinama borio pre nego sto je uspeo da se budi pored jedine, jedinstvene. Drugi se ozenio svojom prvom devojkom s fakulteta i iskoristava medicinske sestre, pod neonskim svetlima sale za radiografiju. Jedan mrzi sve ono sto predstavlja drugi. I to je obostrano…

Gijom Muso – Kako bih bez tebe

Slični postovi:Ponajčešće ljubav znači rat Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ...Maloj deci je dosadno Maloj deci je dosadno. Protiv decje dosade izmisljaju se igracke. Jedne igracke ...Idi kuda te srce vodi Uzimali smo jedno drugom rec iz usta; mislili smo o ...Da li je ljubav bolest? Da li je ljubav bolest? Jeste, al' neprelazna. Mozete nekoga ...Voda je tako hladna! ''zgovorite vi sami one reci koje godinama ne prestaju da ...A ko si onda ti? Kad su ga upitali za razlog tako naglog uspeha, objasnjava ...Narcis i Zlatousti "Narcis: "Govorim ti ozbiljno. Nije naš zadatak u tome da ...Prva ljubav Poemu Prva ljubav napisao kad sam bio prvi put u ...Ne vredi samo postaviti na ulazu u zivot dva stuba Ne vredi samo postaviti na ulazu u zivot dva stuba ...Par Duskovih misli… Niko ne moze biti placen samo za to sto voli ...

Prošao je jedan dan (do sada skoro cela dva) od kada se završio četvrti BlogOpen (peti po redu ali je postojao i nulti ) a prvi kojem sam prisustvovala. Dovoljno vremena da se slegnu utisci, da pročitam utiske drugih koji su to napisali nešto pre mene, čak i da se malo bavim nedeljnim razbijanjem Beograda na FB.

BlogOpen 2010 imao je i drugo ime kojim je bliže određena tema, Social Open, koja jasno kaže da smo se bavili blogovima i društvenim mrežama, Facebook-om, Twitter-om … Pošto je veliki procenat učesnika BlogOpen-a već dao komentar i detaljan opis predavanja, neću o tome, koga zanima neka pretraži net pod : “Blogopen 2010″.

Najjači utisak i najveći plus ovog BlogOpena su ljudi koje sam upoznala.

Krc, krc, prstima pa da počnem – u žutim keceljama (organizatori i volonteri, za one koji nisu čitali prethodni post) Mooshema, Drvena, Blogowski. Moram da pomenem i Marka Hermana mada nismo razmenili ni dve rečenice

Dalje – sa ljubičastim trakama na keceljama: DedaBor (posle više od dve godine web poznanstva sada i uživo baš kakvim sam ga zamišljala, druželjubiv, pozitivan), Slavko koji nas je sve razmrdao predavanjem u kojem je bilo i plesa i Ivan koji je sada sve samo ne debeljuca

I svi ostali, sa zelenim trakama na keceljama ali isto tako važan deo ove priče: Tamara, Ivana, Marija, Dinke, Suske, Igor, … Umorih se od linkovanja, ako sam nekoga preskočila izvinjavam se (ponoć je blizu, slabije funkcionišem…)

Bilo mi je jako interesantno da posmatram kako svi mi, koji  imamo samo jednu vidljivu zajedničku stvar – blogovanje, polako nalazimo i  druge zajedničke teme. I kako smo, bar sam takav utisak stekla prateći time-line na twitter-u, mnogo tolerantniji prema razlikama među nama i među ljudima uopšte. Što ne znači da smo manje kritični

Sve u svemu – organizacija odlična, bilo je nekih sitnih propusta ali ko radi taj i greši. Odlično provedeno vreme i rezultat svega ovoga – 15 novih prijatelja, što uživo što na FaceBook-u, isto toliko novih kontakata na Twitteru i blogova u Readeru. Malo li je za dva dana?

Za kraj samo detalj, u Novi Sad sam išla sa glavnim krivcem što uopšte pišem blog i što je moja lista prijatelja sve duža, sa mojim bratom Dejanom. Deki, hvala za sjajan provod i svu podršku koju mi pružaš ♥

Oduvek sam volela vodu. Brčkanje, gnjuranje, rooonjenje. U stanju sam satima da ronim (da prolazim kroz noge) i dan danas. Đo mi kaže da sam isuviše aktivna u vodi. Heh, ko bi rekao, kada me vidite na suvom. Sećate li se kada smo bili mali. Pa odemo na bazen i spuštamo se niz najveći tobogan. [...]

Ovaj kratkometražni film je još jedno staro/novo čedo ljudi iz 15MinutesPictures, ponosne i najoriginalnije filmske kuće iz ove zemlje. Realno, niste imali gde da ga pogledate ljudski (eventualno na nekom festivalu), sigurno niste ni čuli za ovaj film (osim ako ne znate nekoga u blizini Nebojše Nenadića Beat-a, studirate FDU, ili ste veliki obožavatelj Čudovišta iz Tamiša, Bad Day-a i ultimativno P.I.S.T.-a - koji ima i svoj FB Fan page!), ali pogledajte trailer i recite da ovaj 15-minutni film nije vredno odgledati?

Madafaking-jea da je vredno!!! Vredno ga je i deliti, prikazivati ljudima, pričati o tome, širiti priču, blebetati - samo da Zvezda Tri konačnu bude negde pristojno prikazana - kao Čudovište svojevremeno u Centru za Kulturu Pančeva.

Beat, organizuj neku privatnu projekciju, deli raji u DivX-u ili okači na YouTube da mogu ljudi sa uživanjem da gledaju!

“… I reče moja misao: Ko zna kolika Sunca gore od postanka svetlosti za ovaj krhki trenutak zemaljske svečanosti, kad ti prođeš kraj mene i prepoznam svoj lik u tvome oku kao odjek.” – Mika Antić Moja škola u Odžacima nosila je Mikino ime. Kakva šteta što sam više od pola svog života o njemu znala [...]

Uveren sam da nikada niste čuli za muzičara Dragana Virijevića. A opet, uveren sam da ste ga čuli, jer je radio sa veoma poznatim imenima sa naše muzičke scene, ali i u Evropi, Americi i Kanadi. Do grla je recimo u muzici u poslednjim Kusturičinim filmovima.

Užičanin je i moj veoma dobar prijatelj. On nije samo muzičar, čovek prosto živi za muziku. Čak i kada ga sretnem na ulici, po njegovom hodu imam utisak da u glavi vrti neku novu melodiju. A kada svratim kod njega, ima utisak da je dovoljno da samo pipne klavijaturu i da počinje da stvara magiju.

Za njega ne znate zato što mu je muzika bila preča od mnogih stvari koje su neophodne da se probijete u…

Srećna Vam nova godina! Tradicija što bi rekao Dinke ili nešto drugo, red je da se odradi mala retrospektiva prošle nam godine. To je valjda i lepota blogovanja, što na jednom mestu imate sve gluposti i negluposti koje ste u jednoj godini imali priliku da uradite, i tako godinu za godinom, gledate kako se razvijate [...]

Opet ja o fenomenu zvanom „Facebook“. Mislim da nikome ne treba objašnjavati šta je to i čemu služi, pa zato koristim ovu priliku da se nadovežem na Nikolin članak o privatnosti, pa možda nekome iskrsne zračak sunca da pre nego što ukloni nalog, kao Dinke, ipak samo olakša „spisak prijatelja“ za one koji to zapravo [...]

Kada sam se odselio od mojih roditelja deo mene je ostao kod njih. Ne samo da dosta toga nisam poneo sa sobom, ne računajući odeću, raznorazne gluposti, pa i Bburago makete razmere 1:18 koje sam godinama skupljao, pa i brojeve TopSpeed magazina od 24 do 70-i nekog, već sam skoro sve moje fotografijeostavio na jednom mestu... isa zatamnjenih staklenih vrata most-regala, ispod kojeg je spavao moj stariji brat do pre par godina... kada je i on uradio isto - odselio se.

Pre neki dan sam sa Biljanom otišao kod mojih na kafu, i krajičkom oka spazio stare male albume i otvorio vrata. Osećao sam kao da sam se konačno spojio sa delom sebe koji mi je nedostajao. Slike sa raznoraznih putovanja, po Beloj Crkvi, Fruškoj Gori, posećivanja po kućama, popravljanja Lade, odlazaka u Šušaru, u pesak... gde god, svuda zajedno. Moji prijatelji, od kojih neke nisam video više godina, sadašnji kumovi a tadašnji prijatelji...

Kum, bez zalizaka, čovek koji nas je uvek inspirisao da u sebe moramo da ulažemo, da svom životu treba da se posvetimo, da uradimo šta god želimo... Nikada zadovoljan kilažom za svoju visinu ;)

Sale, sa jedno 15-20 kilograma manje, mlad i vredan kakav je doduše i danas - sa izuzetkom "mlad"... svi smo ostareli poprilično, poženili se, neki i decu dobili...

Raca, kojeg godinama nisam video, ima sigurno par... sa karakterističnim osmehom, smislom za humor i raspoloženjem za zezanje, zajebanciju, šta god vam padne na pamet...

Ja, sa glupavom goat bradicom koju koliko god da sam se trudio da bude cool, nikada to nije stvarno bila. Sa duhom momka koji samo juri devojke i sa raznoraznih situacija gde su i one bile prisutne... ;)

I naravno... prve zajedničke fotografije mene i Biljane. U kafiću Bianco, kada su Sale i Jeca objavili svoju veridbu, gde smo zajedno bili nas dvoje, njih dvoje, Kum i Sneža - buduća Jecina kuma na venčanju.

Cela ekipa na okupu, u "Ćiri" pre tri godine

Goxxy Flickr foto galerija

Kako nekada fotografije mogu da probude sećanja, osećanje sete, podsete vas kada ste bili mladi, ludi, kada niste razmišljali ni o čemu, brinuli samo eventualno o fakultetu, zezali se sa društvom... Ih, pričam kao matorac... :)

Malo je čudno pisati o nekom s kim se čuješ telefonom  ca.  2  puta dnevno i razglabas do besvesti.  O Divljakuši sam pisala negde na početku svoje blogovske karijere, bio je to treći ili četvrti post i sada ga čitam i kontam da sam ostala nedorečena. Mislim, zaista je teško da se neko ko vam znači neizmerno mnogo strpa u par redova. Ne mogu ja da opišem taj feeling kada samo izgovorim "DIVLJAKUŠA", sa naglašenim svim slovima, sa slikom prave divljakuše koja  automatski sine u mozgu svaki put kada pomislim na svoju Divljakušu, sa opasnim nadiranjem adrenalina kada zajedno kujemo neki plan... Jednostavno, treba je poznavati. Drugačije ne može. Ja samo želim da ponekad napišem ponešto... Čisto da bih se kasnije vratila ovde i posle nekog "vremena" ponovo nešto napisala o njoj. O osobi koja je moj najbolji prijatelj. Uvek.

 

Ona je sexy pravnica. Pametna, crna, pravi sangvinik sa jasno izraženim crtama lica koje odaju odlučnost i sijaju vrištećim bojama (mojim omiljenim). Nema kod nje sivkastog, bež, nekih bledunjavih "bojica"... Lupa se crna, zelena, crvena...  Nema hoću-neću, ima da moraš.    Nema neutralnog, sve je jasno određeno i naglašeno. Izrazita lavica (16. avgust) sa ženstvenim oblinama i klikerom za sve, malo nestrpljiva, nedokazna, podivljala, nenormalno mazna i nežna duboko u duši. Kad otkrijete koliko je nežna, onda je se više ne bojite. Onda čak više ni ne pomišljate na bekstvo glavom bez obzira, niti na pokušaj bilo kakvog samopovređivanja ili samoubistva koje bi vam eventualno pomoglo da uteknete....sa kontinenta gde ta aždaja trenutno obitava!!!

 

 

 

Šaaaaaaalim se! Volim ja nju mnogo. I ne bojim je se. Meni je ona prelepa, prepametna, savršena... To je osoba koja je mene uveliko oblikovala i uticala na moje poimanje nečijeg smisla za humor (njen je neprevaziđen i nezabeležen), osoba koja je uz mene svaki svakcati dan već nekih šest godina (od Gimnazije), osoba s kojom delim toliko zajedničkih stvari i stanja da nekad imam osećaj da sa njom činim jednu osobu koja teži za dve prosečne, iako imamo različita interesovanja i način šminkanja. U stvari, toliko smo različite da ja uopšte ne kontam kako možemo biti u isto vreme toliko iste. 

Uvek smo imale isti prosek u školi. Imale smo po nekoliko četvorki, ali iz različitih predmeta- ona je bolje stajala sa prirodnim, a ja sa društvenim.

I nikada, ali nikada neću zaboraviti situaciju kada ja stojim ispred zbornice naše Gimnazije, ona mi prilazi i mi pričamo. Trebalo je da idem na takmičenje iz latinskog, a ona mi je želela sreću. I sama ponudila svoj krstić koji je uvek nosila oko vrata. A ja ga nisam prihvatila, pravdajući se da ne verujem u Boga. Ona se nije naljutila. Ali meni je i danas žao što nisam uzela taj krstić na par sati. Ni sama ne znam žašto, ali jako mi je žao...

Sad idem... Fakultet zove. A uskoro će i Divljakuša. Neka ostanem opet nedorečena, a vi  me shvatite. Dvaput se takva divljakuša ne rađa!!! :-*

Malo je čudno pisati o nekom s kim se čuješ telefonom  ca.  2  puta dnevno i razglabas do besvesti.  O Divljakuši sam pisala negde na početku svoje blogovske karijere, bio je to treći ili četvrti post i sada ga čitam i kontam da sam ostala nedorečena. Mislim, zaista je teško da se neko ko vam znači neizmerno mnogo strpa u par redova. Ne mogu ja da opišem taj feeling kada samo izgovorim "DIVLJAKUŠA", sa naglašenim svim slovima, sa slikom prave divljakuše koja  automatski sine u mozgu svaki put kada pomislim na svoju Divljakušu, sa opasnim nadiranjem adrenalina kada zajedno kujemo neki plan... Jednostavno, treba je poznavati. Drugačije ne može. Ja samo želim da ponekad napišem ponešto... Čisto da bih se kasnije vratila ovde i posle nekog "vremena" ponovo nešto napisala o njoj. O osobi koja je moj najbolji prijatelj. Uvek.

 

Ona je sexy pravnica. Pametna, crna, pravi sangvinik sa jasno izraženim crtama lica koje odaju odlučnost i sijaju vrištećim bojama (mojim omiljenim). Nema kod nje sivkastog, bež, nekih bledunjavih "bojica"... Lupa se crna, zelena, crvena...  Nema hoću-neću, ima da moraš.    Nema neutralnog, sve je jasno određeno i naglašeno. Izrazita lavica (16. avgust) sa ženstvenim oblinama i klikerom za sve, malo nestrpljiva, nedokazna, podivljala, nenormalno mazna i nežna duboko u duši. Kad otkrijete koliko je nežna, onda je se više ne bojite. Onda čak više ni ne pomišljate na bekstvo glavom bez obzira, niti na pokušaj bilo kakvog samopovređivanja ili samoubistva koje bi vam eventualno pomoglo da uteknete....sa kontinenta gde ta aždaja trenutno obitava!!!

 

 

 

Šaaaaaaalim se! Volim ja nju mnogo. I ne bojim je se. Meni je ona prelepa, prepametna, savršena... To je osoba koja je mene uveliko oblikovala i uticala na moje poimanje nečijeg smisla za humor (njen je neprevaziđen i nezabeležen), osoba koja je uz mene svaki svakcati dan već nekih šest godina (od Gimnazije), osoba s kojom delim toliko zajedničkih stvari i stanja da nekad imam osećaj da sa njom činim jednu osobu koja teži za dve prosečne, iako imamo različita interesovanja i način šminkanja. U stvari, toliko smo različite da ja uopšte ne kontam kako možemo biti u isto vreme toliko iste. 

Uvek smo imale isti prosek u školi. Imale smo po nekoliko četvorki, ali iz različitih predmeta- ona je bolje stajala sa prirodnim, a ja sa društvenim.

I nikada, ali nikada neću zaboraviti situaciju kada ja stojim ispred zbornice naše Gimnazije, ona mi prilazi i mi pričamo. Trebalo je da idem na takmičenje iz latinskog, a ona mi je želela sreću. I sama ponudila svoj krstić koji je uvek nosila oko vrata. A ja ga nisam prihvatila, pravdajući se da ne verujem u Boga. Ona se nije naljutila. Ali meni je i danas žao što nisam uzela taj krstić na par sati. Ni sama ne znam žašto, ali jako mi je žao...

Sad idem... Fakultet zove. A uskoro će i Divljakuša. Neka ostanem opet nedorečena, a vi  me shvatite. Dvaput se takva divljakuša ne rađa!!! :-*

Kum se sprema da duva svećice na svoj 28. rođendanGoxxy Flickr foto galerija

Ono što me je uvek fasciniralo kod istoimenog najboljeg prijatelja je njegova dobrota, volja i spremnost da pomogne pa makar i na svoju štetu. To, koliko ume kod ljudi da bude dobra osobina, toliko može čoveku da sjebe sopstveni život.

Goran Ilić, poznatiji kao Kum nadimak je dobio od mene pre skoro 10 godina, na mom 18. rođendanu kada sam pompezno najavio da ću njega uzeti za kuma na mom venčanju. Od tada je ostao Kum, ne samo za mene već i dosta ljudi oko nas... Ovo su moja mišljenja o njemu.

Šta me oduševljava?Čovek kojeg svako poželeti može ako traži savet. Jednostavno, nema boljeg slušaoca od njega i svaki njegov savet pogađa srž problema u centar.Dobrodušan... toliko dobrodušan da je mnogo ljudi zloupotrebilo tu dobrotu. Osobina koji malo ko ima.Vredan u svakom pogledu.Svestran. Nema stvari koje ne zna i koju nije probao. Učio engleski, italijanski, svirao gitaru, zna dosta sa računarima, instalacijama, rada u kući, drvenarije, parketa, gradnje, kola...Uvek tu i uvek spreman kada zatreba prijateljima - da li za fizički rad, ili kao neko ko će ih saslušati.Družimo se od 5. godine, što je moje najduže prijateljstvo ikada.Šta me izluđuje?Nikada nije umeo sa devojkama... nažalost. Iako je duša od čoveka, sve devojke su zloupotrebile tu njegovu dobrotu.Pomalo lenj. Iako je svestran, retko šta je završavao do kraja. Engleski, italijanski, gitara, sve su to bile pomalo ekskurzije u nepoznato koje je retko kada završavao u potpunosti.Ponekada vrlo popustljiv. Ako niste u pravu i kažete mu 5 puta da ste u pravu, reći će da ste u pravu da se više ne bi raspravljao.Oprašta svakome, što je najgore i onome kome ne bi neke stvari trebao da oprosti.Uvek je bio najbolji za druge, a najgori za sebe.

Bilja na Zlatiboru, pozira :)Goxxy Flickr foto galerija

Hm... ko čita pitaće se o čemu je tema. Sledećih par tema posvetiću ljudima oko mene koji su mi dragi i koji čine jako bitan deo mog života. Istaći ću njihove osobine, prednosti i mane, stvari koje me oduševljavaju i izluđuju ponekad :)

Ustvari, Biljana više nije devojka i prijatelj, već je verenica i prijatelj. Osoba sa kojom sam još pre više godina odlučio da provedem ostatak svog života. Jedna izuzetno razumna i prijatna devojka, sa punim razumevanjem za sve moje odluke ali i mane. Odlično se uklopila sa svim mojim prijateljima i rođacima i svako ko je upoznao ima samo reči hvale za nju.

Šta me oduševljava?Koliko me voli i koliko je njena ljubav prema meni konstantna.To što ima razumevanja kada joj kažem da ću celo prepodne provesti oko automobila čeprkajući nešto oko bilo kakve sitnice. I što voli našu Ladu, naravno ;)Što voli i ceni moje bliske prijatelje i što se i sa njima druži.Koliko nam se mišljenja poklapaju i koliko nam malo treba da "kliknemo" i donesemo zajedničku odluku.To što smo se za skoro 4 godine posvađali svega 2 puta ozbiljno. Sitne čarke i zezanja ne računam... :) Što je maza i voli da se privije uz mene kada joj je teško.To što deli sa mnom njena mišljenja, probleme, lepe vesti, događaje - između nas dvoje nema tajni...Što je uvek uz mene kada je meni teško i što uvek ume da me u tim trenucima raspoloži.To što obožava životinje kao i ja.Što me zove "srećko", "srce", pa i "veveron" :)I naravno, to što zna fenomenalno da kuva!Šta me izluđuje?To što ne može da ostavi cigare :) Koliko god pokušam da joj predočim da to ne valja, ne uspevam u tome. Možda i dignem ruke od ubeđivanja...Što voli da gleda Velikog Brata - to nikada neću razumeti!Kada je me pita "A šta ćemo da radimo večeras?" ustvari pita "Hoćemo li do grada večeras?" :DAko sam iznerviran i ne želim nešto da joj kažem da se i ona ne bi iznervirala... ipak uspe to da izvuče iz mene. Međutim, to uglavnom dovodi do osme tačne prethodne liste...Što joj je orman sa odećom konstantno u haosu!

A evo šta se dešava kada se ekipa okupi pa se krene u intenzivno pijančenje... Kum, Julija, Borko, Branka, njihovo dvoje kumova, Bilja i ja. Sreća, mi iz cele ove priče izađosmo od alkoholnih pića samo sa popijenij jednim Tamnim Laškim pivom :)

Hm... On je sexy... On je zanosan... Kada hoda, a vetric mu pirka kroz kosu, desi se slow motion... Uspori se svet, a on se nasmesi... Onda se cuje cika, vika i uzdasi... On je tako sarmantan...

Njegov (jos uvek mutirajuci:-)) glasic je prodoran i jak... On je visok, krupan, jak... On je macan i po... Uvek sexy, uvek zgodan i prosto neophodan...:-)

Njegov IQ je tako veliki... Nekad mi se cini i preko 150... Procitao je ovecu biblioteku. Svi odrasli ljudi ga vole.

Svadja se sa nadredjenima i tako odlucno krsi ustaljene principe vladajuceg obrazovnog sistema. Nije fenser, nego vise vuce na klos-klos. Ja s njim idem u Slon da pijem toplu cokoladu (a slon je mala zivotinja za mene:-)).

Kod mene ima titulu najboljeg druga i nevidjenog zajebanta... Njemu je, btw, danas rodjendan... Srecan rodjendan, druze... To je F I L I P  P A J C I C! RRRRRRRRRRRRRRRRRRrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

Zvona zvone i ljudi se okupljaju tamo gde se cuje to ime.

Ma on je frajer i po...

Sad bi pustila i laganu pesmicu da se cuje u pozadini, onu iz Andjela 3, a zove se na slovo S...zavrsava na A... A izmednu ima i jedno R i jos jedno A.... But some other time, kad popravim svoj editor...

Jos jednom: SRECAN TI RODJENDAN!