Planeta Srbija

Juče (16.01.) pušten je novi portal vesti (news portal) pod nazivom Telegraf.rs, čiji je jedan ciljeva da uđe u konkurenciju sa ovdašnjim najposećenijim novinskim web sajtovima.

Važno je napomenuti da se radi o pravom online mediju (bez nekog drugog offline izdanja), čiji je razvoj trajao mesecima, i kompletna priprema za njegovo puštanje u javnost je trajala kao i u slučaju kreiranja bilo kojeg klasičnog medija.

Na samom portalu može se pročitati o ovom projektu:

Mi se ne ograničavamo samo na kratku informaciju, već se trudimo da pružimo širu sliku o događanjima, ali i da u potpunosti uključimo naše posetioce u priču. Društvene medije ne vidimo samo kao kanal za promociju, već i kao platformu za uspostavljanje odnosa sa našim čitaocima i mogućnost njihovog uključivanja u rad samog portala, čime stičemo jasnu prednost u odnosu na našu konkurenciju.

I redakcija ovog online medija nija mala, i sačinjena je od određenog broja osoba koje imaju iskustva u vođenju online medija. Kompanija koja stoji iza ovog projekta zove se Internet Group (uskoro će biti tekst na temu ove kompanije), koja je u mogućnosti da koristi velike resurse koji stoje na raspolaganju u kompaniji Comtrade (Powered by Comtrade). Do sada je već uloženo dosta sredstava u pokretanje projekta ovog online portala vesti, i u narednom periodu se očekuje još ulaganja – da bi u narednih godinu ili dve ovaj projekat bio potpuno samo-održiv. To je veoma izazovno u našim uslovima, i bilo bi veoma dobar signal i za druge kompanije koje bi da investiraju u oblast online medija, da projekat kao što je Telegraf.rs uspe.

Antonije Kovačević, glavni i odgovorni urednik Telegraf.rs portala, u svom prvom uvodniku na ovom mediju kaže između ostalog:

… A mi ćemo vam zauzvrat, bez predjela, servirati malo istine, zrno razuma, šaku osmeha i…jednu žlicu ponosa. Malo li je na ovu krizu!

Interesantno je da su odmah po puštanju ovog online medija, jedan članak je već preuzet od strane Blic Pulsa na Webu.

Vest o ovom novinskom portalu za sada je objavljena u Hrvatskoj i BiH.

Videćemo da li će se u narednom periodu pokazati da bolje poznavanje kako bi trebalo da funkcionišu mediji (kao što je to svojevremeno bio slučaj sa projektom Trojka.rs) u online okruženju može da bude značajna komparativna prednost u odnosu na Web sajtove klasičnih medija koji i dalje nemaju osećaj kako bi trebalo koristiti online okruženje.

Evo šta se sve do sada pričalo o Telegraf.rs portalu:

[View the story "Portal vesti Telegraf.rs" on Storify] Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre četiri godine napisao sam kratak prikaz bloga Projekat Transparentnosti – Web dnevnik Funkcionera Vladajuće Stranke Srbije, koji je u to vreme predstavljao veoma kvalitetan način konceptualnog blogovanja. Interesantno je da sam u to vreme (2008.) “lobirao” da ovaj projekat dođe i do nekih nagrada za blogovanje, ali nisam u tome uspeo.

Jedan od razloga zašto ponovo pišem prikaz ovog bloga je činjenica da veliki broj današnjih korisnika Interneta nije čuo za ovaj veoma važan projekat u Srbiji.

Blog Funkcionera Vladajuće Stranke Srbije je nastao u vreme prethodne Vlade – lider DSS Vojislav Koštunica je bio Predsednik Vladajuće stranke Srbije:

Njegova Nepogrešivost, Dinamo Promena i Nosilac Strateških Integracija – Čovek koji kao Sunce širi Svetlost gde god da se Pokrene i koji na druge prenosi tu Moć i usmerava ih, na sve načine; izvor Svog Dobra u Partiji i Državi te izvor Sreće Svih Poreskih Obveznika.

Veoma važna karakteristika velikog broja političara u Srbiji – mnogo je važnije biti član Vladajuće stranke u odnosu na to koja je konkretno stranka u pitanju, na veoma originalan, inteligentan i humorističan način je predstavljavljena upravo na ovom blogu.

Ako vas interesuje naredna politička borba koja je već počela za izbore u ovoj godini, bilo bi dobro da pregledate prethodne tekstove na ovom blogu (ali i komentare na te tekstove), kao i glavne stranice ovog bloga – Rečnik, CV, O projektu…

Funkcioner VSS o sebi kaže, između ostalog:

Usled Velikog Doprinosa koji sam davao za uspeh Strateških Integracija putem Ovog Bloga, Moja Ličnost stekla je i brojna zvanja, poput Velikog Demistifikatora Visoke Politike i Partiote Godine.

O samom blogu Funkcioner VSS između ostalog kaže:

Kao Svoj Cilj, postavila je Moja Ličnost: stvaranje pune Prozirnosti Vlasti koju Građani de facto već u potpunosti Kontrolišu, rušenje Stereotipa o Opštoj Korupciji Partijskih Funkcionera, Velikom Nepoštenju, Prljavim Igrama i svim ostalim Gnusnim Radnjama za koje Običan Svet misli da su Normalna Pojava u Funkcionerskom Svetu – nasuprot tome, Moja Ličnost želi da Građani i Građanke, Poreskih Obveznici te Potrošači Dobrotvora Vladajućih Stranaka shvate da je primarni cilj svakog Funkcionera samo i isključivo Dobrobit Običnih Ljudi i da je svaki od Nas ponaosob spreman i u Vatru samo ako će to Usrećiti Podanika Opšteg Dobra, to jest – Poreskog Obveznika.

Obzirom na stanje Interneta u Srbiji 2007/2008 koji je tada bio mnogo slabije razvijen (manje uticajan u klasičnim medijima i manje vidljiv od strane aktuelnih političara), postavlja se pitanje da li će najava ponovnog aktiviranja ovog bloga u okruženju društvenih mreža i mnogo većeg broja online korisnika nego 2007/2008 doneti i značajniju vidljivost ovog bloga, naravno pod uslovom da autor (nije poznato ko je autor ovog bloga) bar ponovi kvalitet pisanja koji je ostvarivao pre 4 godine.

Funkcioner VSS može se pratiti i preko Twittera (@Funkcioner), a obzirom na prljavi početak aktuelne političke kampanje pred izbore u Srbiji, online projekti kao što je Funkcioner Vladajuće Stranke Srbije veoma su nam potrebni!

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Od devedesetih godina pa do današnjih dana neprestano slušam mišljenja velikog broja žena da su današnji ženski časopisi pravo smeće i da ne znaju ko su te žene koje uopšte čitaju te gluposti. U blažoj varijanti ovakvih mišljenja najčešće sam čuo da većina žena koje poznajem ne čita ženske magazine jer ih način obrade tematike ovakvih magazina – nervira.

Mirjana Mimica (@Mahlat) je jedna od žena sa ovakvim mišljenjemo današnjim ženskim magazinima, ali za razliku drugih žena – ona se nameračila da napravi online magazin namenjen normalnim ženama koji bi one rado i čitale:

“U online časopisima za žene ne možete da pročitate ništa sem kako da ostanete mladi i u sto godina, da li da se kupate u čokoladi ili magarećem mleku, kako da ga osvojite u tri koraka i dva bacanja i kako da ga zadovoljite do sad neviđenom sekusalnom tehnikom.”

Mahlat je tražila “kuma/kumu” za ime časopisa, našla ju je, i nešto više od mesec dana kasnije časopis Tetka.rs je rođen.

Veoma je preporučljivo dodatno pročitati tekst “O nama” u ovom online magazinu, i slažemse sa Hanom da je ovo najbolji opis nekog časopisa koji sam imao prilike do sada da vidim.

“Polovinom 19. veka konsturisana je prva mašina za pranje veša a njeno usavršavanje je dovelo do toga da se žene iz svih krajeva sveta postepeno udaljavaju od reke na kojoj su prale veš tako što bi zavrnule suknje, zagazile u reku i velikim vešom i gaćama svog voljenog muškarca bile po reci sve dok osećaju ruke, gaće ne pobele a reka ne zapenuša.

Pre par godina Sveta stolica je veš mašinu proglasila izumom najzaslužnijim za žensku emancipaciju.

Dakle, mrdnule smo se od reke na kojoj smo horski pevale da nam bude lakše što je dovelo do toga da imamo malo vremena i za sebe.”

Veoma je indikativan komentar koji sam čuo od jedne žene na dan kada je “rođen” ovaj online magazin:

“Stvarno me ne interesuju ženski časopisi, a i ovaj sam odmah stavila u isti ‘koš’ sa ostalima dok sam ga pregledala. Posle pola sata sam shvatila da sam odmah i sa zanimanjem pročitala tri teksta (pazi – tri teksta iz ženskog mahazina!), što mi se nikada ne dešava!”

Iako je ovo online magazin za žene, i ja sam našao interesantnih tekstova, a naročito preporučujem tekst o Zorici Sorak.

Drugačiji ženski magazin – prilika za profit!

Poznato je da sadržaji namenjeni ženama privlače oglašivače, i iz tog razloga imamo na tržištu poplavu časopisa namenjenih različitim vrstama žena.

Koliko sam uspeo da shvatim, ni jedan od klasičnih ženskih magazina nije namenjen “normalnim” ženama (30+), koje u osnovi pomenute časopise shvataju kao “napad na mozak”, a Tetka.rs u poslednjih nedelju dana pokazuje da se mogu napraviti i drugačiji magazini namenjeni ženama.

Kada se u oblasti (online) medija, gde nedvosmisleno postoje prihodi od oglašavanja, pojavi drugačiji online magazin, verovatnoća da će imati poslovnog uspeha raste… U zavisnosti od poslovnih sposobnosti Mirjane, ali i od sreće – zavisi i da li će ovaj projekat imati i poslovni uspeh.

Iskreno želim da ovaj projekat uspe, jer bi to tako trebalo da bude po mom mišljenju…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U posledjih nekoliko godina više puta sam na javnim skupovima ali i u privatnim razgovorima pominjao da postoji nekoliko vrsta ozbiljnih online servisa koji nedostaju u Srbiji, od kojih je jedan – Web servis za prikaze raznorodnih proizvoda od strane korisnika.

Pre neki dan sam na Novom Beogradu video bilbord za Web sajt Oceni.rs, i pomislih – Da li je to servis za korisnički prikaz proizvoda, a još se reklamira offline (znači neko ima sredstva i interes za promociju ovakvog servisa)?

Ovaj web sajt postoji od 2010. g. i za ovo vreme prikupio je sasvim dovoljno prikaza raznorodnih proizvoda, a i broj komentara sa prikazima korisnika po proizvodima nije mali.

Opis ovog servisa:

“Svi mi imamo pravo na informisanost (raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene oglasne poruke ili oznake na proizvodima koje mogu potrošača da dovedu u zabludu) i izbor (mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po prihvatljivim cenama i uz garantovano dobar kvalitet).

Naša misija je da pokušamo da pomognemo u sticanju ovih prava (a ona potiču, citirana su, iz Zakona o zaštiti potrošača Republike Srbije). I zato ako imate neko lepo iskustvo sa određenim proizvodom i uslugom – podelite ga sa nama!”

Na osnovu uslova korišćenja na ovom servisu vidi se da je neko dobro proučio da postoji dosta problema koje ocenjivanje korisnika može da donese vlasniku Web sajta, pa je ova stranica puna detalja koji maksimalno štiti same vlasnike sajta.

Jedini, ali veoma veliki problem sa ovim Web sajtom jeste činjenica da se na njemu nigde ne vidi ko je njegov vlasnik!

Postavljaju se sledeća pitanja:

Koliko se može generalno verovati nekom Web servisu ako se ne zna ko je njegov vlasnik, i da li postoje prikriveni motivi za njegovo kreiranje? Da li se možda u određenim kategorijama proizvoda i usluga na ovom servisu kriju negativni komentari koji su namerno tamo postavljeni zbog uticaja na mišljenje o konkurenciji? Da li se putem ovakvog servisa utiče na mišljenja o proizvodima pojedinih kompanija s kojima je vlasnik Web sajta napravio posebne dogovore za tako nešto? …

Sva ovakva pitanja se mogu s pravom postavljati kada se ne zna ko je vlasnik servisa!

Zašto su važni servisi za objavljivanje prikaza od strane korisnika?

Review-based Web sajtovi predstavljaju veoma dobro mesto za kompanije da uvide šta sve nije u redu sa njihovim proizvodima i uslugama, kada veći broj različitih korisnika skreće pažnju na istu stvar.

Da bi servis ovakvog tipa bio relevantan, potrebno je da ima što ozbiljniji sistem ocenjivanja (Reputation System) korisnika Web servisa, njihove međusobne veze i motive većeg broja prikaza proizvoda od strane pojedinačnih korisnika. U slučaju servisa Oceni.rs, kao mera reputacije koristi se ocena prikaza (i za glavni prikaz, i za komentare ostalih korisnika), što je tehnički izvedeno na nivou jednostavnih dodataka za blog platformu WordPress (servis je urađen na ovoj platformi, bez naročitih prilagođavanja).

Na engleskom govornom području postoje veoma uspešni servisi ovog tipa, kao što je npr. Yelp.com, ali neki od ovakvih servisa znaju da upadnu u “zamku ucenjivanja” pojedinih kompanija kojima se ponudi mogućnost brisanja određenih negativnih kritika za određenu novčanu svotu.

Upavo iz razloga veoma osetljive tematike tipova ostavljenih komentara korisnika (na koji se način “brani” relevantnost ovakvih servisa), ali i načina očuvanja reputacije vlasnika ovakvih servisa, značajno je da ako neko želi da kreira ozbiljan servis koji je zasnovan na komentarima korisnika, da ispoštuje sve potrebne korake u sticanju poverenja – i korisnika, ali i kompanija koje su predmet komentara na ovakvim servisima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Nikola Subotić je regionalni direktor kompanije LINK group, koja je jedan od lidera iz oblasti online edukacije u regionu, a zajedno sa kompanijom Comtrade vode Visoku školu za informacione tehnologije – ITS.

G. Subotić je bio polaznik prve generacije studenata na smeru za E-poslovanje VISER u Beogradu (2002. g.), i takođe je bio polaznik prve generacije studenata na Specijalističkim strukovnim  studijama iz e-poslovanja na FTN, Novi Sad (2006. g.).

U školskoj 2003./2004. godini g. Subotić je slušao i položio predmet Internet marketing, a tokom 2004. g. bio je jedan od četiri studenta koji su učestvovali u sprovođenju prve online kamapnje na nivou cele Evrope (ne samo EU) za festival Exit 2004.

Da bih demonstrirao kvalitete koje je već tada posedovao g. Subotić, u nastavku možete videti deo e-mail poruke koju sam poslao studentima koji su se javili na testiranje za praksu iz oblasti Internet marketinga, na osnovu kojeg je odabrano četiri studenta koji su vodili online reklamnu kampanju za Exit 2004. g.

Tokom trajanja predavanja na Specijalističkim studijama iz e-poslovanja, g. Subotić je dobio posao u kompaniji LINK group na poziciji saradnika za Internet marketing (2006. g.).

Koliko sam obavešten o sadašnjim aktivnostima svojih bivših studenata (formalna edukacija), g. Subotić je za sada ubedljivo najuspešnije iskoristio svoje sposobnosti i znanja koja je dobio na ovim studijama!

U nastavku sledi kratak intervju sa g. Nikolom Subotićem:

- Šta se nalazilo u opisu posla koji ste prvo radili u kompaniji LINK group?

U LINK group-u sam počeo da radim na poziciji Internet Marketing saradnika zaduženog uglavnom za unapređenje prisustva kompanije na Internetu kao i za aktivnosti online oglašavanja. Bilo je to pre skoro 5 godina.

- Na kojoj ste poziciji danas u kompaniji?

Danas sam na poziciji izvršnog menadžera za edukativne usluge kompanije, takođe sam i direktor kompanije Link Group Education Services u Rumuniji koja lokalno posluje u Bukureštu i Temišvaru a od skora i direktor LINK group-a u Bosni i Hercegovini sa sedištem u Sarajevu. Ukupno, što se tiče stalno zaposlenih, odgovoran sam i upravljam radom oko 50 ljudi u 3 države.

- Šta bi ste naveli kao specifičnosti kompanije čiji ste izvršni menadžer?

Specifičnost naše kompanije je to što na svim tržištima na kojima smo prisutni do svojih klijenata dolazimo skoro isključivo putem Interneta. Pre nekoliko godina, menadžment kompanije je na čelu sa predsednikom prof. dr Valentinom Kuletom doneo veoma važnu stratešku odluku da se u potpunosti preorijentišemo na Internet kao kanal komunikacije i u tome smo za ovo vreme postali lider u oblasti kojom se bavimo.

Danas, kada Internet donosi 80% prihoda kompanije i predstavlja najvažniji kanal prodaje naših usluga jasno je koliko je tada donesena odluka bila važna. Orijentisanje poslovanja na Internet nam je omogućilo da se neuporedivo brže menjamo i prilagođavamo tržištu. Ipak, uspeli smo da zadržimo tu osobinu brzih promena koje poseduju male kompanija i danas kada ITAcademy predstavlja najveću IT školu u jugoistočnoj evropi a BusinessAcademy se sa kvalitetom svoga programa i timom predavača ravnopravno takmiči sa međunarodnim visokoškolskim ustanovama profesionalnog ili akademskog obrazovanja. Poslednjih godinu i po dana se odvija „internacionalizacija“ naše kompanije u smislu da smo realizovali projekte lokalnog prisustva u zemljama u okruženju, a neuporedivo veći poslovi nas uskoro očekuju. Ponosni smo na to što smo u prilici da pokažemo kako kompanije iz Srbije mogu biti konkurentne na regionalnom ili tržištu evropske unije, jedini uslov je da imate kvalitetan proizvod ili uslugu i da radite svoj posao uvek najbolje što možete, bez obzira na okolnosti.

Pored svega što sam rekao, značajan je i to da smo mi za poslednjih nekoliko godina primarno postali online škola, jer preko 70% naših polaznika nastavu pohađa ovim putem, a posebno bih istakao i projekat lokalizacije naših usluga na tržištu Rumunije koji je realizovan u neverovatno kratkom roku, uspešno, i u ovoj državi 100% naših polaznika nastavu sluša putem online platforme za učenje na daljinu.

- Koje su po vašem mišljenju najvažnije tehnike promocije koje direktno donose prihode kompaniji u ovim krajevima?

Mnogo toga zavisi od određenog poslovnog modela koji realizujete, zavisi od ciljnog tržišta kome se obraćate, konkurencije pa čak i perioda godine u kome sprovodite promotivne aktivnosti.

Pogrešno je shvatanje da primena jedne ili više tehnika može da vam donese siguran uspeh, naprotiv, u pitanju je pažljivo izbalansiran miks nekoliko tehnika koje pravilnim odabirom mogu, a ne moraju, da vam daju zadovoljavajuće ili odlične rezultate.

Stvar je u tome što ne postoji formula uspeha već je u ovom poslu iskustvo koje stičete vremenom vaš najbolji saveznik. Zato, ukoliko pronađete osobu ili školu u kojoj to iskustvo možete da preuzmete a bez da potrošite godine u testiranju različitih tehnika, tu pruženu šansu treba svakako da iskoristite. Ako baš moram da navedem jedan od modela promocije koji mi koristimo, rećiću da je to model klasičnog direktnog marketinga prilagođen online okruženju i specifičnostima usluge koju pružamo.

- Koliko je po vašem mišljenju teško kreirati i održavati biznis na Internetu u Srbiji, odnosno šta je po vašem mišljenju potrebno za osmišljavanje i održavanje dobrog Internet biznisa u ovim krajevima?

Ne mislim da se Srbija po bilo čemu razlikuje kada je u pitanju pokretanje i vođenje Internet biznisa od zemalja u regionu, u svakoj zemlji postoje specifične okolnosti koje će vam olakšati ili otežati pokretanje i vođenje bilo kog biznisa.  Znam da se mnogi sa ovom mojom rečenicom neće složiti, ali siguran sam da u svakoj zemlji pa i u Srbiji može da se pronađe veliki broj poslovnih modela koji mogu biti uspešni na Internetu.

Moj savet je da se sve eventualno otežavajuće okolnosti koje za Internet biznis u Srbiji postoje posmatraju kao ulazni parametri potrebni da se donese konačna odluka, a ne kao razlog da kukamo nad našom sudbinom. Nesumnjivo je da mnogo stvari može biti bolje, ali da li će se one promeniti ako svi sedimo i kukamo nad njima? Najteže je doneti odluku da se nešto uradi a onda tu odluku sprovesti u delo. Do kraja. Ljudi koji rade su oni koji menjaju ovo društvo i oni su ti koji donose napredak. Znam da u našoj zemlji postoji mnogo vrednih ljudi koji se trude da promene nešto, a naš zajednički posao je da učinimo da ih svakoga dana bude sve više, to je i naša misija na ITAcademy i BusinessAcademy. Zbog toga sam ubeđen da činimo pravu stvar.

Rating: 10.0/10 (4 glasova cast)

Kada se uporedim prošlogodišnje reakcije na konferenciju E-trgovina u odnosu na ovogodišnje, mogao bih izdvojiti sledeće činjenice i mišljenja:

Sličan broj učesnika konferencije je bio i prošle i ove godine na Paliću. Prošle godine je konferenciju preko live streaminga pratilo 620 osoba, dok je ove godine samo prvi dan pratilo 700 osoba, a ukupno je 2.000 jedinstvenih osoba pratilo konferenciju uživo preko Interneta! Ubeđen sam da je ove godine mnogo manje osoba uživo komentarisalo predavanja preko Twittera u odnosu na prošlu godinu. Imam utisak da je ove godine bilo značajnije manji broj reakcija na blogovima (u odnosu na nekoliko prethodnih godina), iako je poznato da prikazi sa  (naročito) Internet konferencija privlače dosta posetilaca na blogove i ostale sajtove koji prate ovakva dešavanja.

O programu konferencije

Kada se posmatra program konferencije sa aspekta mišljenja o pojedinim predavanjima, na osnovu javno izrečenih mišljenja (Twitter, blogovi) i na osnovu razgovora koje sam vodio sa veoma različitim osobama na Konferenciji i nakon Konferencije, mogao bih izdvojiti sledeće stavove o određenom broju predavanja:

Prvi dan konferencije:

- U svom keynote predavanju George Hadjigeorgiou, CEO kompanije Golden Opportunity iz Grčke je najavio početak rada novog servisa za grupnu kupovinu u Srbiji GoldenDeals.rs. Grčka verzija ovog servisa je najveći sajt za grupnu kupovinu u toj državi, a videćemo kako će organizovati posao ovde.

- Ivan Minić je održao jedno od najzapaženijih predavanja na ovoj konferenciji, sa temom kako treba biti “surovo realan” kada se pokrene neki online biznis, a naročito kako se treb ponašati kada vam projekat uspe!

- Vladimir Nikolić iz kompanije Limundo je u svom predavanju “Kažem A, mislim B” naznačio važnost menjanja planova kompanije u odnosu na realno stanje na tržištu, na primeru puštanja u rad servisa Kupindo, koji je morao značajno da odstupi od početne ideje pri realizaciji, jer su potrebe korisnika to zahtevale.

- Bio sam zamoljen da predstavim projekte 100 odsto online knjigovodstvenog softvera Billans.rs i B2B & B2C berza Market4Net.com.

Ova prezentacija je imala za cilj da se predstave prednosti ovih online rešenja, a naročito interesantan detalj (za koji sam video i dosta pozitivne reakcije) jeste javni poziv na saradnju sa srodnim firmama po principu direktne (API) implementacije srodnih online softverskih rešenja u ove projekte (primer iz prakse nečega što bi trebalo da rade svuda pominjani tzv. “fensi-klasteri”).

- Dejan Nikolić je održao jedno od najpominjanijih predavanja u reakcijama slušalaca na temu kako je došlo do uspeha popularnog projekta  Njuz.net.

- Darko Buldioski je predstavio stanje Interneta u Makedoniji kroz primer online prisustva top 100 makedonskih kompanija.

- Nebojša Radović je u veoma zapaženom predavanju podelio svoja iskustva u vođenju kampanja na društvenim medijima.

- Pakom grupa je pokušala da u kratkom vremenu puno toga kaže na temu definisanja digitalne strategije.

Iz prvog dana Konferencije izdvojio bih još mišljenje o predavanju “Uticaj primene e-poslovanja na povećanje prihoda u preduzećima metalskog sektora” gde se eksplicitno moglo videti da online poslovanje može da bude veoma isplativo u nekim oblastima za koje se na prvi pogled to ne vidi – u ovom slučaju metalski sektor.

Tokom konferencije u razgovorima sa učesnicima sam se uverio da ima još sektora za koje se ne predpostavlja da imaju značajne efekte online poslovanja, a da je to danas stvarnost u Srbiji.

Naravoučenije – nemojte na ovakvim događajima komunicirati samo sa osobama koje poznajete (ili koje želite da upoznate). Ima puno toga što može da se čuje, a da niste ni svesni da se sve to dešava pored vas.

Drugi dan konferencije:

- Namerno smo postavili moje predavanje kao prvo ujutru u 09:15, da bi se što više osoba razbudilo na vreme… Delimično smo uspeli u nameri…

- Hana Kazazović je imala dosta komentarisano predavanje na temu blogerske scene u BiH, gde je najviše pozitivnih reakcija doživeo primer bloga na temu uzgoja krastavaca…

- Reakcije na predavanja Dragane Đermanović i Miloja Sekulića su izazvale čak i poseban blog post…

Na žalost, propustio sam kompletnu narednu sesiju u sali 1, jer sam predsedavao u sali 2 (tamo je bilo veoma interesantno predavanje “Imuno-inspirisan sistem za validaciju elektronskih transakcija” gde se moglo videti kako je moguće veoma plastično i jednostavno objasniti izuzetno komplikovanu tehničku materiju), ali sam imao prilike da vidim i čujem pozitivne reakcije na predavanja Aleksandra Vugdelije (iskustva sa prodajom servisa VizioShop.com), Milene Krstić (jedini realno-domaći servis za avio karte) i Jasne Kamatović (nastavak priče o primeni online strategije u kompaniji Positive).

- Olga Maksimović iz kompanije Limundo je održala veoma kvalitetno predavanje na temu “Struktura tržišta e-trgovine u Srbiji“, gde se moglo saznati dosta toga o navikama online kupaca u Srbiji, obzirom da je uzorak istrživanja bio 80.000 korisnika Limundo servisa.

- Okrugli sto na temu stanja i prspektiva e-trgovine u Srbiji je bio jedan od događaja koji je proizveo najviše reakcija, i to s povodom – objašnjeno je da Država dosta toga pokušava da uredi, prozvani su vlasnici e-prodavnica da se konkretnije založe za prosleđivanje svojih problema predstavnicima Države koji su zainteresovani da se aktuelni problemi prevaziđu na što efikasniji način, naravno, u odnosu na mogućnosti koje imaju Ministarstva u čijim nadležnostima je trgovina i razvoj ICT-a i informacionog društva.

- Sandrina Dimitrijević i Goranka Radojčić su održali bazična predavanja na temu neetičkog Internet marketinga i strategije linkovanja (respektivno). U reakcijama osoba koje nisu izverzirane za ove oblasti, moglo se čuti da su ova predavanja veoma pozitivno ocenjena.

- Zoran Stanojević sa RTS-a je imao zanimljivo predavanje na temu svoje percepcije o odnosu klasičnih i online medija u eru Interneta.

- Mario Francešević je održao veoma kvalitetno predavanje na temu prakse korišćenja PPC oglašavanja.

- Dušan Knežević i Nenad Lazarević su održali veoma pozitivno ocenjeni Workshop na temu primene SEO u testiranju i lansiranju novih online projekata.

Treći dan konferencije:

- Trećeg dana Konferencije pored određenog broja predavanja za veoma različtie ciljne grupe, izdvojio bih interesantno predavanje g. Igora Kambovskog iz Makedonije koji je uspeo da objasni ovdašnjim osobama nedoumice oko pravnog okvira e-poslovanja.

- Najvažniji događaj trećeg dana je bio Workshop na temu Web dizajna Internet prodavnica, gde su po mom mišljenju briljirali Maja Vasić i Ivan Ćosić.

Mišljenja o konferenciji

Već nekoliko godina primećujem da postoji neverovatan nesklad između mišljenja određenog dela Internet zajednice o tome čemu služe domaće konferencije, i onoga št se faktički dešava na istim konferencijama:

S jedne strane preovladava stav online zajednice da su konferencije kao E-trgovina i BizBuzz najbolje za druženja, i ako se nešto “na’vata” od predavanja i poslova. Sa druge strane, iz iste online zajednice mogao sam do sada dosta puta čuti dosta pozitivnih mišljenja o konkretnim predavanjima na tim istim konferencijama. U slučaju konferencije E-trgovina, zaboravlja se (ili se na zna) činjenica da predstavnici online zajednice čine samo oko 30 odsto osoba koje dolaze na ovu konferenciju, što znači da je većina učesnika ove konferencije iz realnog poslovnog okruženja, i njihova je želja da slušaju što više predavanja da bi saznali što je moguće više toga što mogu da primene u svom poslu. To se može videti i po popunjenosti sala za vreme praktično svih predavanja.

U razgovorima sa osobama koje su bile na konferenciji, i koje su primarno došle da slušaju predavanja (uz kasnije druženje), imao sam prilike da čujem prilično pozitivne reakcije u vezi sa programom.

Naravno, tu je svakako važan momenat prezentacionih sposobnosti predavača, obzirom da je koncepcija ove konferencije da svako ko prijavi dovoljno kvalitetan RAD, može ga prezentovati na konferenciji, a mi ne možemo da znano za sve osobe kakve imaju prezentacione sposobnosti (to se uči, i može da se nauči).

U nastavku sledi nekoliko reakcija u vezi sa Konferencijom:

Pantic.rs prikaz konferencije (1, 2, 3, 4 deo + interesantna observacija o promotivnim efentima konferencija na blog) E-trgovina podcast by Darko Buldioski Filmetric o E-trgovini RTS prilog na temu stanja e-trgovine u Srbiji Limundo: Umeće ratovanja i E-trgovina Inchoo: Palic beauty and the Magento beasts Cyber Bosanka: Oživljavanje avatara na konferencijama E-trgovina i Internet Marketing Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Hana je pre izvesnog vremena napisala veoma poučan tekst (za kompanije, naročito) o realnom procesu odluke pri kupovini. U ovom tekstu se pominje veoma interesantna reakcija kompanije Banini na jedan tvit (tweet):

Upravo taj tvit je bio povod što je Hana kupila i probala ovaj keks i napisala je veoma koristan tekst na tu temu. Postavlja se pitanje koliko je vrednost ovakvog pominjanja kompanije i njihovog proizvoda?

Da li ste videli raniji tekst Istoka Pavlovića na temu vrednosti FB statusa od milion EUR?

Dovoljno je da kažem da sam na osnovu istog tvita koji pominje Hana kupio prvi put Zlatne cvetove (nikada ih do tada nisam jeo) – i moja žena i sin su potpuno oduševljeni (ni oni nikada ranije nisu probali taj keks). I meni se keks dopada, a moji su odmah pitali kada ćemo opet to da uzmemo…

Možete da pomislite da je nekoliko nas dobro plaćeno da promovišemo ovaj brend – ali nije tako.

Ovo je veoma ilustrativan primer činjenice da živimo u vremenu gde je poverenje u brend isključivo vezano za poverenje u pojedince koji konzumiraju taj brend.

Da li vi verujete u reklamu kada vam iz kompanije tvrde koliko su oni dobri i kvalitetni? Da li verujete osobi koju poznajete kada vam to isto kaže? Ili kada veći broj osoba koje ne poznajete tvrde isto, a vidite da to nije neka lažna fora…?

Da li verujete McDonaldsu?

Kompanije i osobe koje se bave brendingom tvrde da što je jači brend, to znači da ljudi imaju više poverenja u njega. Stvarno ima takvih brendova (pogledajte samo Apple), ali…

Moj sin (8) od momenta kada sam ga prvi put odveo u McDonalds, smatra da je to najbolje jelo koje postoji, a ti hamburgeri i krompir su jedino jelo koje on realno može da pojede za minut, pa ga teramo da sporije jede. Inače, bilo koje drugo jelo zna da oteže i po 15-30 min da bi ga pojeo!

Sa druge strane, ako pitate osobe koje poznajete da li vole McDonalds i šta kupuju kada tamo odu, čućete skoro identičan odgovor – “Ma, to je junk hrana, jedem tamo eventualno sladoled, ili one pite. (i sl.)” Ili će se eventualno naći neko ko će reći da ponekad tamo pojede neki hamburger (koji tamo zovu sendvič!)…

Koliko je jak brend McDonalds dovoljno govori sama istorija njegove pojave u SFRJ.

Praktično, čitav proces promena u ovom društvu koji sada nazivamo tranzicija počeo je baš u to vreme kada se pojavio prvi Mek u Beogradu (1988. g.) i tada ste mogli da vidite redove od nekoliko stotina metara mesecima od kada je otvoren na Slaviji (slično je bilo kasnije i u drugim republikama bivše SFRJ). Tada su postojali transparenti na fudbalskim utakmicama kada su Partizan ili Zvezda igrali u Zagrebu – “McDonalds – 400 km ->”… Da ne pričamo o varijantama protesta protiv SAD, kada prvo strada Mek…

Da li bi sve ovo trebalo da znači da ljudi generalno imaju poverenja u ovaj Brend? Pa… ne!

McDonalds se već godinama trudi da svojim korisnicima objasni kako njihova hrana nije junk (smeće), ali mislim da ćete se složiti da nisu baš naročito uspešni u tome – i dalje ogroman broj osoba smatra da je ova hrana veoma nezdrava.

Ovde se praktično radi o jednoj interesantnoj zameni teza – brza ishrana je nezdrava, a hrana koja se brzo jede ne mora da bude nezdrava!

Pitanje: Da ste vi taj jaki Mek brend, i da znate da imate problem što vas proglašavaju za junk hranu, da li biste stvarno koristili loše sastojke za pravljenje hrane, ili ne?

Ja sam prilično uveren u to da su tačne tablice hranljivih vrednosti koje možete da vidite u Meku, jer je njima u interesu da se jednom desi promena u percepciji ove hrane.

I, da li vi posle svega ipak verujete u to što “odašilja” ovaj brend?

Baš me interesuje šta bi trebalo da se desi da stanovništvo većinski promeni mišljenje o kvalitetu hrane u Meku. Tu ni društveni mediji, ni mišljenje pojedinca ne mogu puno da pomognu, bar po mom mišljenju…

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Zahvalan sam Erste banci što sam dobio dozvolu da predstavim proces definisanja i sprovođenja strategije online komunikacije koji je moja kompanija radila za potrebe Erste banke Srbija u periodu od aprila do decembra 2010. g.

Potreba definisanja strategije online komunikacije

Organizacije u kojima se sistemski pristupa kompletnom procesu klasične poslovne komunikacije, za rezultat se dobija veoma predvidljiv (kontrolisan) način kako organizacija konkretno komunicira putem raznorodnih klasičnih komunikacionih kanala – koji se alati komunikacije koriste u konkretnim slučajevima i koji su očekivani efekti ovakve komunikacije. Kod ovakvog tipa organizacija, osobe koje vode komunikacione aktivnosti imaju potrebu da na isti način “ukrote” i online komunikaciju.

U slučaju Erste banke, direktorica za korporativne komunikacije, Andrea Brbaklić, imala je zahtev za definisanje i sprovođenje strategije online komunikacije na osnovu sledećih indikativnih aktivnosti Banke:

Banka je tokom 2009. g. u nekoliko navrata koristila društvene medije, ali sa veoma različitim efektima – nije se moglo odrediti zašto je u jednom slučaju kampanja na društvenim medijima uspela, a zašto u drugom slučaju nije. Banka ima veći broj namenskih Web sajtova (Web sajtovi različitih kampanja) pored glavnog Web sajta, pa se postavlja pitanje šta raditi sa ovim Web sajtovima, odnosno da li oni mogu da se dodatno iskoriste, pored njihovog primarnog cilja kreiranja, i kako to kvalitetno da se izvede. Postavlja se pitanje konkretnih načina usmeravanja aktivnosti spoljnih resursa -  marketinške agencije, PR agencije i agencije koja kreira i održava Web sajtove u vezi sa online nastupom. Sve ove agencije tokom kalendarske godine predlažu različite online aktivnosti, pa je potrebno uskladiti koje su to aktivnosti koje bi uopšte trebalo da obavljaju ove agencije, i na koji način te aktivnosti uskladiti sa generalnom strategijom komunikacije, kao i sa pojedinačno odobrenim komunikativnim aktivnostima Banke.

Definisanje strategije online komunikacije

Postoje veoma različiti načini kako se može definisati strategija online komunikacije, što u osnovi zavisi od postojećih načina komunikacije organizacije, kao i od ciljeva šta organizacija konkretno želi da postigne online komunikacijom.

U slučaju Erste banke, dokument koji definiše strategiju online komunikacije sadrži definisane sledeće glavne elemente:

Definisanje glavnih ciljeva po vrstama online medija Implementacija strategije online komunikacionih aktivnosti i kampanja (campaign i non-campaign komunikacione aktivnosti) Implementacija strategije komunikacije - na nivou sopstvenih Web sajtovae - na društvenim medijima - na ostalim online medijima Implementacija strategije kreiranja i distribucije online sadržaja Načini evaluacije efekata online komunikacije

Obzirom da je Banka odabrala dominantno ostvarivanje online komunikacije korišćenjem internih resursa, tokom perioda od osam meseci realizovan je set obuka koje obuhvataju načine ostvarivanja online komunikacije i dijaloga putem Interneta, i njihovo usaglašavanje sa ostalim kanalima komunikacije.

Kroz izvedene obuke i njihovu primenu u praksi od strane zaposlenih u Banci ostvarena je inicijalna implementacija strategije online komunikacije.

Obzirom na dinamičko okruženje Interneta, kompletan dokument definisanja strategije online komunikacije izveden je u konačnom obliku nakon nekoliko iteracija u periodu od osam meseci.

Implementacija strategije online komunikacije

Kako to uvek biva – ono što je napisano “na papiru” i ono što se dešava u praksi su potpuno različite stvari, a cilj je da plan koji se donese i usvoji približiti onome što se dešava u stvarnosti.

U nastavku su opisani određeni segmenti implementacije strategije online komunikacije koji plastično opisuju dinamiku poslovnog (online) okruženja.

Erste Tweetup – koji to nije!

Bukvalno pet minuta nakon potpisivanja ugovora za ovaj posao (petak) saznajem da je u utorak (20.04.2010.) predviđeno druženje sa blogerima povodom predstavljanja određenih aktivnosti banke koje bi mogle interesovati blogere.

Taj utorak sam davno ranije ugovorio neke edukacije na Paliću, dan pre konferencije E-trgovina, znači fizički nisam mogao da budem u Beogradu.

Predložio sam da bi možda bilo interesantno da Erste banka organizuje Tweetup, obzirom da u to vreme nije puno kompanija još “pronašlo” ovaj način komunikacije sa online zajednicom u Srbiji. Savetovao sam ih da u nekih 15 do 20 min predstave ukratko to što žele i da dalje praktično imaju klasičan neformalan sistem druženja, što je osnova Tweetup okupljanja.

Naravno, kada želite puno da kažete i mislite da to što pričate jeste zanimljivo – za rezultat dobijate ovo:

Vukašin Stojkov, koji je bio jedan od prisutnih blogera, vrlo brzo nakon ovog događaja pustio je na svom blogu tekst sa temom – Kako (ne) organizovati TweetUp.

Potvrdio sam Milanu Obradoviću, koji je ispred Erste banke organizovao ovaj skup da mu je jedino preostalo da se izvini za učinjeno (što je i sam nameravao da uradi) i da napomene da će sledeći Tweetup koji organizuje Banka biti pravi Tweetup.

U kompletnoj komunikaciji u vezi sa ovim događajem (ali i u ostalim naknadnim online aktivnostima Banke) veoma važnu ulogu je imao i ima Nikola Jovanović koji je poznat u domaćoj Internet zajednici i ima dosta iskustva u online komunikaciji, a zaposlen je u Erste banci.

Rezultat iskrenog dijaloga je i ovo:

Pored reakcije na blogu Vukašina Stojkova, nešto kasnije je i Dragana Đermanović na svom blogu napisala tekst o ovoj temi.

Nakon 3-4 nedelje organizovan je i drugi “pravi” Tweetup:

Tweetup br. 2 u organizaciji Erste banke je prošao sasvim “ispravno”, kako je i obećano, i takve su bile i reakcije.

Naravoučenije:

U velikim kompanijama ne možete zaustaviti sve aktivnosti koje vam se ne dopadaju (nismo ni počeli da radimo a već je tu događaj u vezi sa online zajednicom), pa da se radi samo ono “što smo naučili”. Bez obzira koliko vam se dopada ono što radite i koliko je to vama zanimljivo, to ne znači da je to zanimljivo svima na isti način kao i vama! “Ko radi, taj i greši”, ali je potrebno naučiti da se izvinite kada pogrešite – to nije teško! Potrebno je izgraditi načine usmeravanja aktivnosti u pravcu najbolje prakse online komunikacije i u skladu sa aktuelnom strategijom kompanije (ako ona postoji). Najbolja praksa dijaloga kaže – kada napraviš grešku – iskreno se izvini, jer to nisi učinio namerno! Nemojte učiti na svojim greškama, ako baš ne morate – U slučaju Erste banke to je bio i poslednji put da su se učili online komunikaciji na sopstvenim greškama.

Brzina implementacije usvojenih znanja

Aktivnosti koje su sledile nakon potpisivanja ugovora, pa sve do kraja aranžmana odvijale su se u tri pravca:

Kreiranje i usvajanje delova strategije online komunikacije Edukacija iz oblasti koje obuhvataju raznorodne vrste online komunikacije Primena usvojenih znanja u određenim segmentima online komunikacije, u vezi sa usvojenim planom implementacije.

Aktivnosti koje se uvek (i preporučljivo) veoma brzo sprovode u praksi ozbiljnijeg poslovnog korišćenja Interneta nakon adekvatne edukacije  su online media monitoring i načini evaluacije Web sajtova i aktivnosti određenih online pojedinaca.

U slučaju Erste banke, pored aktivnosti monitoringa i evaluacije, na osnovu usvojenog plana aktivnosti veoma brzo se krenulo i sa korišćenjem već postojećeg Twitter naloga Banke, ali ovaj put sa jasno definisanim ciljevima ove komunikacije i načinima njihovog stvarivanja.

Prema usvojenom planu aktivnosti odlučeno je da je potrebno više vremena za definisanje strategije komunikacije putem Fjesbuka (između ostalog, potrebno je bilo vreme da se završe određene obuke), pa je zvanična Facebook stranica puštena u septembru prošle godine.

Reklama “Uravnoteženo bankarstvo” – odgovor

Kako to obično biva, dok je trajao proces eduva reklama jekacije, u septembru se pojavila prva reklama Erste banke iz serijala “Uravnoteženo bankarstvo“, koja je doživela podeljene reakcije.

Između ostalog, ova reklama je postala i posebna tema na najposećenijem domaćem forumu Burek.com, koju je pokrenuo Ivan Minić, bivši vlasnik Bureka i glavni administrator. Uskoro je usledio i odgovor Milana Obradovića iz Erste banke na ovom Forumu:

Ispostavilo se da baš u to vreme kada se dešavala ova situacija išla je obuka u kojoj sam prikazao primer inovativnog reklamiranja i dijaloga u sklopu reklame – Old Spice Guy:

Suština inovativnosti u pristupu kod ove reklame je da je isti glumac korišćen za odgovore na veoma provokativnu inicijalnu reklamu, i to sve u formi video odgovora koji liči na reklamu. Sve ovo je dovelo do toga da je ovaj serijal postao vest i u veoma tiražnim medijima.

Kako je Erste banka imala resurse da uradi sličnu stvar, došlo se na ideju da se ovakav vid komunikacije u reklami upotrebi kao odgovor na diskusiju koja je vođena na Bureku. Dobijena je dozvola iz Centrale Erste grupe da je moguće napraviti ovaj odgovor na reklamu, i ovo je rezultat:

Reakcije online zajednice su bile veoma pozitivne:

Da li se šaliti na sopstveni račun?

Kada ste u situaciji da postanete mnogo sigurniji u načine kako se kreira i usmerava online komunikacija, onda možete sebi dozvoliti i ovakve “izlete” (link na FB nalogu Banke):

Objava se u ovom primeru desila na veoma posećenom sajtu Njuz.net, i ta objava nije u osnovi maliciozna, a realno je zabavna onima koji razumeju kontekst ove priče. U ovom slučaju, jedino što se moglo uraditi ako se želelo da se uopšte reaguje na neki način, jeste da se ova priča iskoristi za šalu na sopstveni račun.

Ali… Ne preporučujem vam da radite ovakve stvari ako realno nemate već dosta znanja i iskustva u oblasti online komunikacije!

Započete i preostale aktivnosti Banke

Praktično sve online aktivnosti Erste banke u Srbiji se mogu ispratiti preko sopstvenih Twitter i Facebook naloga (i danas je moguće videti sve online aktivnosti do sada, od samog početka).

Iz različitih tehničkih razloga većina operativnih aktivnosti u vezi sa Web sajtovima je predviđena u ovoj godini, uključujući i skorašnje lansiranje nove verzije glavnog sajta Banke. Isto važi i za implementaciju većeg broja aktivnosti  iz oblasti Internet marketinga.

Uskoro ćete biti u prilici da vidite i korporativni blog Erste banke, a u odnosu na do sada usvojena znanja i iskustva, prilično sam uveren u to da će ovaj blog biti jedan od značajnijih regionalnih kompanijskih blogova u narednom periodu.

Nadavno je pušten i dokument sa preporukama za zaposlene kako da koriste Internet i društvene medije, koji je javno dostupan da i ostale organizacije mogu videti ideje kako bi svojim zaposlenima napravili preporuke za korišćenje savremene Internet komunikacije.

Aktivnosti koje su do sada planirane i izvedene predstavljaju samo početak uklapanja strategije online komunikacije u kompletan spektar komunikacijskih aktivnosti Banke, i ovaj vremenski period usvajanja novih znanja i njihova postepena implementacija se uklapaju u ostala iskustva iz prakse primene strategije online komunikacije – potrebno je između šest i devet meseci od početka definisanja i usvajanja znanja da bi se pokazali prvi (“kontrolisani”) efekti ove komunikacije.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Enekretnine.com je jedan od najznačajnijih Web portala iz oblasti nekretnina u Srbiji.

Enekretnine.com je nastao 2003. g., od januara 2005. g. sajt je dobio punu funkcionalnost i značajno povećanje posećenosti, a od 2008. g. su krenuli prvi prihodi.

Vlasnik servisa Vladimir Đačić je aktivan korisnik društvenih medija u poslednjih nekoliko godina. Svoja znanja je veoma lepo primenio u svom poslu, i to naročito na način da konkretna saznanja o funkcionisanju pojedinačnih online kanala komunikacije upotrebi u cilju plasiranja informacija koje pružaju korisnici servisa Enekretnine.com, a mnogo manje da te iste kanale koristi u promociju samog servisa.

API integracije i društveni mediji

Jedan od najinteresantnijih kvaliteta Enekretnine.com servisa, pored same baze ponude nekretnina, svakako predstavlja napredna upotreba savremenih mogućnosti integracija društvenih medija u kontekstu poboljšavanja upotrebljivosti Web portala, kao i poboljšanje promotivnih efekata – uglavnom za klijente ovog servisa.

API (Application Programming Interface) predstavlja skup tehničkih pravila i specifikacija koje može da prati određeni program (programabilni Web sajt) da bi pristupio određenim servisima ili resursima nekog drugog programa. API integracije u poslednjih godinu-dve možete videti na velikom broju Web sajtova i blogova, a njihov najčešći primer predstavljaju Fejsbuk lajkovi na sajtovima izvan Fejsbuka, Fejsbuk komentarisanje u tekstovima, ili npr. prijavljivanje na neki servis sa Fejsbuk ili Twitter podacima.

Upotreba integracije servisa Facebook, Twitter, Gmail…

U sklopu samog portala koristi se integracija sa Tviterom, Fejsbukom i Gmailom za potrebe dodatne promocije ponude nekretnina klijenata servisa Enekretnine.com putem e-mail-a i društvenih medija.

Primer Fejsbuk API integracije na stranicama ponude nekretnina prikazuje kako  zainteresovani posetilac Web sajta može pomoću odabira dugmeta za deljenje informacija preko Fejsbuka da izabere određeni broj svojih FB prijatelja kojima će poslati informaciju o ponudi određene nekretnine. Ova informacija se direktno pojavljuje na FB wall-u posetioca ovog Web portala.

Gmail API integracija omogućuje korisnicima e-mail servisa Gmail da izaberu svoje kontakte iz ovog servisa kojima će poslati e-mail poruku o ponudi određene nekretnine.

Između ostalog, urađena je i direktna integracija sa Facebookom i Twitterom, gde je kontrola nad ovim sistemima prijavljivanja (logovanje) na Web servis Enekretnine.com mnogo više integrisana u sam sistem nego što je to slučaj sa npr. poznatim klasičnim FB ili Twitter dodacima za WordPress ili Joomla platforme. Pored ove mogućnosti za posetioce Web sajta, sami klijenti u svom administrativnom delu Enekretnine.com servisa mogu po sličnim principima da pošalju informacije o ponudi pojedinačnih nekretnina na svoj FB wall ili Twitter.

Facebook aplikacija Enekretnine.com

Ova aplikacija je veoma redak primer ovdašnje upotrebe Facebook komunikacije u B2B sektoru, obzirom da je smisao aplikacije da omogući klijentima (agencije za nekretnine) servisa Enekretnine.com predstavljanje izdvojene ponude nekretnina na sopstvenom Facebook nalogu.

Enekretnine.com Fejsbuk aplikacija koristi podatke o agenciji za nekretnine iz samog servisa, i te informacije plasira u posebnom tabu (jezičku) na potpuno nezavisnoj Fejsbuk stranici agencije za nekretnine (ova FB stranica nije kreirana od strane servisa Enekretnine.com, već klijent servisa samo koristi prikazanu FB  aplikaciju).

Enekretnine.com API

U svrhu istraživanja u pravcu naprednih promotivnih alata koji proširuju vidljivost Enekretnine.com servisa i dostupnost oglasa na većem broju online lokacija, kreiran je poseban Enekretnine.com API.  Ovaj API u ponudi ima widgete i alate koji mogu da se ugrađuju na sajtove, kao što su lista poslednjih oglasa iz određenih gradova, konvertor valuta i kreditni kalkulator.

API alati predstavljaju platformu za korišćenje podataka iz servisa Enekretnine.com s čime je omogućeno da praktično napravite poseban Web sajt iz oblasti ponude nekretnina koristeći podatke o nekretninama koji se nalaze u servisu Enekretnine.com.

E-nekretnine API platforma može da se iskoristi npr. za podršku pokrivanja Web izdanja sajtova lokalnih medija, gde se na sajtu lokalnih medija pojavljuju lokalni oglasi za nekretnine iz baze Enekretnine.com u formi izgleda sajta lokalnog medija.

Uskoro se očekuje WordPress plugin za pretraživanje i prikazivanje rezultata ponude nekretnina. Svi zainteresovani vlasnici sajtova/blogova na WordPress platformi će moći da koriste ovakvo rešenje na sopstvenom domenu (adresi) i sa sopstvenim izgledom Web sajta.

Enekretnine CMS

Pored mogućnosti korišćenja API servisa za kreiranje sajtova agencija za nekretnine (sopstveni izgled i sopstvena adresa), razvijen je i poseban CMS (content management system) za agencije za nekretnine. Ovaj specijalizovani CMS između ostalog koristi mogućnost servisa Enekretnine.com za automatsko dodavanje postojeće baze ponude nekretnina.

Kompanijski blog

Kompanijski blog je nastao početkom 2008. g. i za sada se koristi kao platforma za vesti o kompaniji. Uskoro se planira mnogo ozbiljnija upotreba ovog vida promocije u cilju detaljnijeg obaveštavanja zainteresovanih potencijalnih korisnika servisa.

Specijalizovana društvena mreža za nekretnine

Enekretnine.com mreža predstavlja prvu specijalizovanu domaću društvenu mrežu posvećenu sektoru nekretnina. Ova vertikalna društvena mreža postoji oko godinu dana, i namera je da se u narednom periodu intenziviraju aktivnosti oko većeg angažmana postojećih korisnika i promocije mreže.

Društvena mreža Enekretnine urađena je na Ning.com platformi.

Statistike performansi oglasa i trendovi cena nekretnina

Sistem statistika u samom administrativnom delu servisa za klijente između ostalog omogućuje da se isprati kvalitet postavljenog oglasa za nekretnine. Interna ocena kvaliteta oglasa opisa je Enekretnine rangom, putem kojeg agencija za nekretnine jednostavno može da uoči razloge zašto joj određeni oglasi imaju bolji ili lošiji efekat.

Statistika traženih cena nekretnina na Web sajtu servisa postoji od 2008. g. i mogu se proučavati različiti trendovi po državama regiona i po gradovima.

Razvoj servisa

Servis Enekretnine.com je trenutno je u fazi ekspanzije poslovnih efekata, koji imaju za rezultat prihod od nekoliko srpskih prosečnih plata mesečno. Praktično sav prihod od servisa se ulaže u njegov dalji razvoj.

P.S. Postoji više razloga zašto je ovo sponzorisan tekst, ali to svakako nisu kvalitet predstavljenih sadržaja i njihova istinitost.

Rating: 6.0/10 (5 glasova cast)

Poslednjih nekoliko dana mediji i SEO stručnjaci se zabavljaju oko priče o ogromnoj američkoj trgovačoj kompaniji J.C. Penney (promet prošle godine oko 18 milijardi $US) koju je New York Times otkrio (!) u prevari Gugla. Preporuka je da detaljno pročitate veoma obiman i kvalitetan tekst sa NyTimes.com, jer je tamo lepo objašnjeno šta je tačno [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U poslednjih godinu dana u sklopu poslovnih edukacija koje sam imao, došao sam do definitivnog zaključka da većina osoba nije svesna toga da se u poslednje 2-3 godine dešava prava revolucija u upotrebi softvera koji se se najčešće koriste u firmama – tzv. tekst procesori (tipa MS Word for Windows), programi za tabelarna izračunavanja i [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kako sam i dalje mišljenja da kod nas ne postoji dovoljan broj kvalitetnih blogova, koristim svaku priliku da preporučim neki od postojećih za koji smatram da ima nedvosmislenu vrednost.

Ovaj put predstavljam blog koji postoji od marta 2007. g. (baš i nije mlad) koji je kompletno u funkciji predstavljanja kompanije  Gaia Consulting i ima naziv “Dan u životu kompanije”.

Većinu tekstova na ovom blogu pisao je i piše Ivan Rečević, koga sam imao prilike da u poznam na prvom sastanku “Krokodila“, i na osnovu što sam imao prilike da čujem od ovog čoveka smatram ga definitivno najinteresantnijom osobom koju sam upoznao sa ovih (Internet) prostora u ovoj godini. Pod interesantnim u ovom slučaju podrazumevam način razmišljanja Ivana o vođenju poslovanja na ovim prostorima. Ivan takođe učestvuje i u pisanju kompanijskog bloga kompanije Huge Media.

Tekstovi sa bloga “Dan u životu kompanije” bi trebalo da su nešto što je uobičajeno da se uči na svim vrstama poslovnih studija, ali to na žalost nije tako.

Veoma praktični saveti iz oblasti poslovanja, za koje mi je veoma čudno da uglavnom nemaju komentara, jer ne mogu da verujem da ovaj blog nema sasvim dovoljno čitalaca obzirom da postoji skoro četiri godine.

Jedini problem sa ovim blogom jeste nemogućnost čitanja članaka na osnovu tagova (koji možda i postoje, ali se ne vide), i na osnovu neke kategorizacije u odnosu na vrstu ttekstova. Jedini način kako se mogu pregledati prethodni članci jeste da se ide po arhivi tekstova.

U svakom slučaju, ovaj blog preporučujem svima koji se nalaze u privatnom biznisu, ili bi želeli da nauče šta stvarno treba znati kada želite da vodite privatnu kompaniju.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Više meseci želim da skrenem pažnju na kompanijski blog “Internet prodaja guma”, kao primer kako se može napraviti interesantan blog i na teme o kojima na prvi pogled nema šta puno da se piše.

Na slici se može videti primer serijala interesantnih tekstova iz jula meseca ove godine na temu Indeksa nosivosti guma, otpora pri rotaciji, a u tom periodu je objavljen i tekst na temu indeksa brzine. Ovo su primeri tipova sadržaja na blogovima koji direktno utiču na edukaciju potencijalnih kupaca sa aspekta poboljšanja kvaliteta njihove kupovine – što kupci više znaju o karakteristikama proizvoda, preciznije će kupiti ono što im treba, a po pravilu to su obično skuplji proizvodi.

Problem kod primera ovakvih tekstova je činjenica da ih treba raspodeliti na duži vremenski period (za one koji ne znaju, često pominjem moju pokojnu babu koja je govorila “ima više dana nego kolača“), a ne “ispucati” ih odmah. To za posledicu na ovom ima da su poslednji tekstovi uglavnom promotivno-prodajne prirode (praktično blog kao mesto za objavu vesti), a bilo bi dobro da promotivno-prodajne tekstove s vremena na vreme “preseći” sa informativnijim/edukativnijim/zanimljivijim tekstovima (ili još bolje napraviti sekciju vesti, a blog ostaviti za druge stvari).

Jedan od verovatnih efekata ovakvog bloga na tržištu prodaje guma (videćemo komentare nadležnih), gde baš nije uobičajeno videti kompanijske blogove jeste i informacija da zbog naglog porasta interesovanja vreme isporuke se povećava (što baš i nije popularno, jer ako se prihodi povećavaju, možda se može uložiti i malo u bolju organizaciju distribucije u uslovima povećane tražnje).

Bilo bi interesantno videti koliki je procenat online prodaje guma u odnosu na klasične vidove prodaje u ovoj prodavnici, i da li možemo videti koliki je procentualni porast bio u septembru mesecu, obzirom da ovakvi podaci indikativno upravo govore o tome da potražnja za raznorodnim proizvodima preko Neta postoji, samo se o tome za sada još uvek veoma malo toga zna.

Svakako, mišljenja sam da je ovo dovoljno dobro kreiran i vođen blog da je dobar primer onima koji žele da pokrenu novi kompanijski blog, ili onima koji žele još novih ideja za svoj postojeći kompanijski blog.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Njuz.net online novine sa humoristički “izvrnutim” vestima, po principima poznatog Web sajta The Onion, imao je sjajnu uvertiru karakterističnog datuma 10.10.10., kada je u roku od 24 sata od puštanja ovog projekta dostigao preko 10.000 posetilaca.

Narednog dana poseta se povećala na 25.000 osoba koje su sigurno uživale u veoma zabavnim vestima koje ovaj Web sajt pruža.

Posebno interesantna karakteristika ovog projekta jeste činjenica da je mnogo pre nego što se pojavio ovaj Web sajt, baza “ljubitelja” ovog projekta je formirana preko istoimene Facebook grupe.

Znači, nije slučajno prvog dana Web sajta na njemu bilo 10.000 posetilaca, za sve je “kriva” inicijalna grupa korisnika koji su već pratili vesti preko FB stranice, ali još je važnije to da je plasirani sadržaj (njegov kvalitet) to što je omogućio inicijalnoj grupi korisnika da značajno raširi poruku o ovom projektu!

Prem insajderskim informacijama, sam termin lansiranja ovog projekta je pomeren mesec dana ranije, obzirom na sled događaja 10.10.10., i pojave vesti Džedaji podržali anti-gej demonstracije ili provokacija Sith-a? (ovaj tekst ima preko 3.300 “lajkova”) koja je bila “inicijalna kapisla” za ekspresno lansiranje Njuz.net Web sajta. Viralni efekat ove vesti jednostavno je morao biti iskorišćen, što se i desilo!

Primer akumulacije kapitala društvenih medija

Kao što sam prethodno pisao u slučaju Bubullina (akumulacija korisnika preko Twitter-a), primer akumulacije online zajednice preko Facebook grupe u slučaju projekta Njuz.net potvrđuje važnost kreiranja online zajednice i pre nego željeni projekat “osvane na svetlosti dana”.

Za razliku od jednokratne “filatelije” korisnika (fanova) preko raznorodnih taktičkih “prevara”, angažman u cilju kreiranja online zajednice osoba koje realno interesuje tematika oko koje su okupljeni, za rezultat daje tzv. kapital društvenih medija (Social Media  Capital) -  vrednost koja se stvara postojećim vezama, reputacijom i uticajem pojedinca ili organizacije u posmatranom online okruženju.

Biznis model ili open-source projekat

Kako je početni uspeh projekta Njuz.net prevazišao očekivanja osnivača servisa, trenutno je aktuelna faza promišljanja eventualnih poslovnih modela koje bi mogao da “izrodi” ovaj projekat, a jedna od opcija je omogućavanje  participacije većeg broja online korisnika u pisanju tekstova za Nuz.net (po principima open-source pokreta).

U narednim danima, nedeljama i mesecima mislim da ćemo imati prilike još dosta toga lepog da vidimo i da čujemo o ovom izvrsnom projektu.

Samo da nam potraje na “mnogaja ljeta”.

Rating: 8.5/10 (6 glasova cast)

Prošao je još jedan BlogOpen i drago mi je da su mi obaveze dopustile da budem prisutan na ovom veoma opuštenom i prijatnom skupu.

Pored sada već obaveznog live praćenja Internet-related događaja (više od hiljadu osoba je preko streama ledalo predavanja u dva dana), pre-simpatični Boris-Gadžeterija je uživo blogovao sa SPENS-a, gde se odigravao događaj (prvi dan, rezime prvog dana, drugi dan).

Znači, svakako ste mogli pratiti veliki deo ovog događaja iako niste bili prisutni u Novom Sadu. Sem, što samo na osnovu ovakvih prikaza na blogovima, i eventualno pokojim tvitovima mgli biste dočarati sebi onaj drugi – uvek zanimljiviji deo drušenja – networking…

Zapažanja i kritike

Interesantan je podatak koji mi je ispričala Mooshema (Tatjana Vehovec, glavni organizator skupa) da je nakon prvog dana skupa i većeg broja priloga po različitim klasičnim medijima, na zvaničan email stigao veći broj komentara gde su se javili blogeri koji nisu čuli za to da postoji ovaj skup. Kako to da im nije javljeno da ovako nešto postoji! Ovo je samo još jedan od dokaza zatvorenosti ovdašnjih raznorodnih blog zajednica, kada mnogi nisu primetili onoliki broj banera i raznih informacija po blogovima i ostalim Web sajtovima, društvenim mrežama…

Za sada, najkritičniji prikaz ovog skupa dala je Čarolija (koja je gledala predavanja preko streama).

U vezi sa pričom o samim predavanjima, prepoznajem problem koji postoji i na E-trgovina konferenciji – tema predavanja može da bude veoma privlačna, ali dok ne vidite kako predavač iznese temu, ne znate kakvo će biti predavanje. U tom kontekstu, po mnogima (i meni) najbolje predavanje na ovogodišnjem BO održao je Ivan Ćosić.

- Veoma mi se dopala ideja ID obeležavanja sa keceljama… - Organizacija je sasvim lepo funkcionisala, a kašnjenja na ovakvom skupu su sasvim ok (ovo nije poslvni skup). - Nije mi se dopalo kako je organizovana postavka švedskog stola na večernjoj žurci, jer se čekalo u nedogled (nisam ni prisupio drugom delu obroka).

Interesantno je uporediti kako se npr. Twitter koristio ove godine (uz aktuelan BGPride koji su mnogi pratili), kada se uporedi sa korišćenjem ovog servisa u Nišu prošle godine. Ja sam osetio razliku – sada je to mnogo spontanije i “normalnije”.

Druženje…

Ovo je bio prvi put da sam odgledao skoro sva predavanja, i što je najinteresantnije nisam bio u manjini. Karakteristika ovogodišnjeg BO je bio veoma veliki broj osoba u samoj sali gde se održavao skup, i to oba dana – bez obzira što je drugi dan nije bilo mnogo onih koji su bili prvi dan skupa. Nedostajali su mnogi koji uopšte nisu došl na BO (a čekali smo ih), ali tehnički ni drugi dan je izgledalo kao da je sala skroz puna.

Mislim da ove godine veliki broj osoba u sali i oko sale ima veze sa tim da je u samoj sali bio dostupan kafe-automat, i što se moglo u bilo koje vreme izaći (na puš-pauzu). Ovo je bar moj utisak…

Meni tradicionalno najviše prijaju “čašice razgovora”, pa je tako bilo i ove godine…

Na žalost, nisam se upoznao sa svima koji su bili prisutni, ali će valda biti prilike naredni put…

Ostale reakcije pratite preko Twitter-a, Blogotka, ili preko Google blog pretrage.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Od početka ovog meseca isprobavam servis Linkeri.com, koji praktično predstavlja klon servisa 2leep.com, a za cilj bi trebalo da ima povećanje posećenosti blogova.

Za razliku od klasičnih servisa za razmenu banera, Linkeri.com je servis za razmenu članaka, gde je cilj da sa interesantnom slikom i naslovom teksta privučete posetioce Web sajta sa ovakvim servisom da klikne baš na vaš tekst.

Pročitajte detaljan prikaz ovog servisa kod Miloša Petrovića koji je prvi predstavio Linkere, ali obavezo pročitajte i komentare.

Prikaz efikasnosti – Linkeri.com

Grafički prikaz posećenosti mog bloga u odnosu na dominantne izvore poseta za prvih šest dana oktobra, slikovito prikazuje efekte korišćenja servisa Linkeri.com.

Kao što se sa slike može primetiti, 2., 4. i 6. oktobra ovaj servis je doneo više poseta nego glavni društveni mediji (koji inače donose dominantnu posetu ovom blogu) – Facebook, Twitter, Linkedin.

Dalje, podaci govore da Linkeri imaju najveći bounce rate, ali je ta vrednost (12.76%) inače dovoljno kvalitetna, što potvrđuje podatak da su se posetioci zadržali u proseku preko jedan minut na blogu.

Drugim rečima, ne radi se o spam poseti. Ona nije toliko kvalitetna kao ona poseta koja stiže preko pretraživača (SEO) ili preko glavnih društvenih medija, ali je to sasvim OK.

Napomena: Za one koji bi da pitaju – Ovaj grafik sam dobio tako što sam kreirao posebne napredne segmente (advanced segments) u Google Analytics-u preko linka Create a new advanced segment. Morate se malo poigrati sa ovim da biste videli kako funkcioniše ova veoma korisna funkcija.

Kritike servisa Linkeri.com

Naravno, nije sve idealno sa ovim servisom, počevši od toga da on definitivno ima određene kvalitete, pa nije ih potrebno degradirati slanjem spam poruka (koji sami sam primio, iako sam već bio prijavljen na ovaj servis).

Sa druge strane, veći broj osoba me je prijateljski savetovalo da mi na blogu ne treba ovakav servis, obzirom da predstvljeni članci nisu nikako dovoljno kvalitetni da bi se uopšte našli na ovom blogu.

Činjenica je da se postavlja pitanje da li će ikada biti na ovom servisu prijavljeno dovoljno različitih blogova/web sajtova (na žalost, pored blogova na ovom servisu ima drugih vrsta Web sajtova) da bi realno moglo proraditi ciljanje sadržaja koji se predstavljaju na blogovima/sajtovima po kategorijama sadržaja (ključne reči/tagove da ne pominjemo).

Kao i za slučaj servisa za razmenu banera, servisi za razmenu članaka definitivno ne utiču pozitivno na povećanje reputacije Web lokacije na kojoj se nalazi implementirana ova vrsta servisa (čim su besplatni, svako ih koristi), ali sa druge strane ja do sada (u poslednjih 12 godina) nisam imao prilike da probam neki besplatni servis za povećanje posećenosti koji je toliko efikasan kao ovaj tip servisa.

Činjenica je da su efekti ovog servisa najbolji kada se njegov kod postavi odmah ispod samog članka, ali u mom slučaju, da bih ovaj servis uopšte ostavio na svom blogu, zadržaću ga na kraju stranice posle komentara i formulara za komentare, jer mislim da na taj način on najmanje smeta.

Iskreno se nadam da će Linkeri imati dovoljan broj (kvalitetnijih) blogova iz različitih oblasti da servis može funkcionisati ciljano po kategorijama što pre, a svakako bih podržao kreiranje još ovakvih servisa, koji bi mogli u startu da se fokusiraju na pojedine oblasti…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Obzirom da već na dosta mesta možete pročitati informacije o ovogodišnjoj  BlogOpen manifestaciji, a i program možete pronaći na zvaničnom Web sajtu, ovde bih se osvrnuo na svoje subjektivno mišljenje o ovom događaju i zašto mislim da je korisno doći na ovaj skup.

Kada se pogleda istorijat ove manifestacije, ukratko – “BlogOpen je prerastao jednu podnevnu kafu i postao institucija“.

Interesantno je da BlogOpen odrednica postoji na nekoliko jezika na Wikipediji, od kojih je članak na hrvatskom jeziku izbrisan, a najmanje ima toga opisanog na Srpskom jeziku! Najbolje se drže makedonski i srpsko-hrvatski(!) jezik.

BlogOpen je nastao 2007. g. kao spontani događaj okupljanja određenog broja tadašnjih blogera koji se do tog momenta nisu poznavali uživo. Tada se ispostavilo da je okupljanje blogera (a kasnije i ostalih korisnika raznorodnih servisa društvenih medija – i blog je vrsta društvenih medija) veoma važan aspekt socijalizacije korišćenjem Interneta, što se narednh godina potvrdilo čestim lokalnim okupljanjima korisnika Interneta u realnom svetu i u različitim gradovima, pod nazivima OpenCoffee, ili Tweetup.

Ipak, BlogOpen je ostao kao najznačajniji skup regionalnog tipa iz ove oblasti,  u kojem se zvanično od ove godine pored blogera pozivaju i korisnici Twittera, Facebooka i svih ostalih društvenih medija.

Moja malenkost i BlogOpen (BO)

Sem prvog dešavanja u Pančevu (popularno nazvano – Nulti BO), bio sam prisutan na sva tri “zvanična” dosadašnja BlogOpen skupa (2007., 2008., 2009.), pa mogu prilično precizno da objanim zašto je ovaj skup važno mesto za okupljanje zainteresovanih za razvoj korišćenja Interneta (naročito od strane ne-tehničkih ciljnih grupa).

Veoma je važno napomenuti da je ovaj skup mnogo više neformalan (druženje), nego što je formalan (mesto, vreme, predavanja…), i moje je mišljenje da upravo ovakva forma BO bi trebalo da opstane na dalje.

Ovo napominjem zbog činjenice da na ovaj skup redovno dolazi veliki broj aktuelnih popularnih/uticajnih blogera i korisnika ostalih društvenih medija (značajan broj veoma anti-biznis orijentisanih online korisnika), pa je i sve više onih predstavnika raznorodnih organizacija koje bi na neki način želele da iskoriste takvo okupljanje za neku svoju korist. Svojevremeno sam napisao razloge zašto bi kompanije trebalo da sponzorišu ili samo da dođu na ovaj skup, ali ovde bi trebalo napomenuti da prisustvo kompanija na ovom skupu među samim učesnicima bi trebalo da bude isto tako neformalno, kao što je i sam skup većinski neformalan, sem u slučaju pronalaženja formalnog interesa za sponzorisanje (što smatram dobrom idejom).

Morao bih da napomenem i činjenicu da tradicionalno na ovaj skup isključivo dolazim kao učesnik (i ove godine je to slučaj), bez nekih zvaničnih predavanja ili drugih zvaničnih angažmana. Smatram da sam sasvim dovoljno zastupljen na nekim drugim skupovima, a inače se sve češće napominje kako ovdašnji skuovi boluju od toga da se na njima neprestano pojavljuju jedne-te-iste osobe koje predaju manje ili više slične priče.

Očekujem puno priča koje nemaju nikakve veze sa e-poslovanjem, što je dobro, a bez obzira da li će biti prenosa predavanja ili ne, kao i kod svih ostalih skupova – najvrednije na njima su upoznavanje i druženje nakon zvaničnog programa (što ne znači da zvaničan program nema svoju vrednost).

Ako ste aktivan bloger ili korisnik ostalih društvenih medija, bilo bi veoma dobro ako biste prisustvovali ovom okupljanju.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Porodica Vasić – Slobodan i Maja su poznati u određenim Internet krugovima kao osobe koje koriste na različiti način profesionalno Internet više od deset godina. Blog Maje Vasić svojevremeno sam predstavio ovde, a ovom prilikom možete pročitati interesantnu priču o tome šta Slobodan (Sloba) Vasić radi na Internetu u poslednjih 4-5 godina.

Geneza fotografa i foto aparata

Slobodana odavno interesuju i fotografija i Photoshop.

2003. g. kupuje prvi digitalni foto aparat Compact Fujifilm Finepix 2800 (oko 300 EUR, 3 Mpix/MP), i shvatio je da mu se dopada fotografisanje bez posebnog razvijanja filmova i izrade fotografija. Preduzetnički duh je proradio (njegova poznata karakteristika) pa je počeo da fotografiše svadbe. Kada je taj posao krenuo, kupio je tzv. Prosumer foto aparat Sony DSC-f 828 (oko 850 EUR, 8.1 MP).

2005. se registrovao na Web sajt za prodaju fotografija iStockPhoto.com i na još nekoliko tzv. stock photo Web sajtova, ali nije odmah prepoznao mogućnosti ovih servisa (mislio je da nema nekih para u tome). Četiri godine je doživljavao ove servise kao mogućnost dodatne (ne velike zarade).

2007.g. kupio je na kredit Canon EOS 40D (10.1 MP) koji je planirao da otplati na taj način što će zarađivati od online prodaje fotografija bar 40 EUR mesečno, koliko je bilo potrebno da taj foto aparat isplati sam sebe. Nešto pre kupovine tog aparata je kupio i “nešto rasvete” da poboljša kvalitet fotografija. I… uspeo je da otplati foto aparat (za dve godine).

Zbog poboljšanja kvaliteta fotografija i dodatne produkcije (HD) video materijala, 2009. g. kupio je Canon EOS 5D markII (21 MP).

Profesionalizacija u velikom stilu

Uspeh sa otplatom foto aparata od online prodaje fotografija ga je motivisao da se mnogo ozbiljnije posveti ovom tipu zarade. Prošle godine (2009.) odlučio je da napusti stalan posao u kompaniji Telekom i posveti se samo kreiranju fotografija (i video materijala).

Zanimljivo je da je otpremninu potrošio na adaptiranje kuće, a od prodaje fotografija u poslednjih godinu dana zaradio je dovoljno da je u martu ove godine napravio svoj foto studio.

I Maja se uključila u ovaj posao kao producent, ali kreira i vektorske crteže (npr. ilustracije rađene u programima  Adobe Illustrator, Corel Draw…), koji se takođe prodaju preko stock photo Web sajtova.

Slobodan eksluzivno prodaje fotografije i video materijale preko iStockPhoto Web sajta, trenutno oko 900 fotografija, video materijala i vektora. Taj broj fajlova raste određenom brzinom, obzirom da postoje limiti za dozvoljeni broj fotografija koji se nedeljno mogu poslati na servis.

Svaku fotografiju je potrebno pripremiti, odrediti nazive, opise i ključne reči (od kojih i zavisi uspešnost prodaje), a za to je potrebno dosta vremena po jednoj fotografiji. Svaka poslata slika mora da prođe kontrolu na samom servisu, naročito trademark kontrolu (na slikama ne mogu postojati oznake marki proizvoda).

Razvoj biznisa

U kontekstu razvoja ovog posla, Maja je napravila projekat Foto.in.rs.

Foto IN zajednica na jednom mestu objedinjuje fotografe, foto-modele i sve one pojedince koji učestvuju u produkciji fotografija. Jedan od stalnih zahteva kada ste ozbiljni u poslu profesionalne fotografije jeste konstantna potraga za modelima, pa na ovaj način Maja omogućuje da svaki fotograf (uključujući i Slobodana) lakše pronađe modele, ali i da modeli pronađu posao.

Sledeća investicija Maje i Slobe je ulaganje u rad sa većim brojem modela, da bi se povećala produkcija fotografija.

Preporuke

Za sve one koji su zainteresovani da probaju online prodaju svojih fotografija ako misle da su dovoljno dobri, Slobodan prvo preporučuje ShutterStock.com obzirom da se rezultati prodaje na ovom Web sajtu mogu videti odmah (da li vam ide ovaj biznis ili ne).

Možete probati i servise kao što su Fotolia.com, Dreamstime.com, BigStockPhoto.com, StockFresh.com ili već pomenuti iStockphoto.com.

Morate voditi računa, po rečima Slobe Vasića, da što servis donosi više para autorima fotografija, zahtevniji je sa aspekta kvaliteta primljenih fotografija, i da su ti kriterijumi sve oštriji kako vreme prolazi.

Naravoučenije

Slobodan Vasić nije jedina osoba iz ovih krajeva koja prodaje svoje fotografije preko stock photo Web sajtova, ali sam mišljenja da je njegova priča zanimljiva i poučna.

Ako znate da izrađujete i pripremate dobre fotografije, od toga možete veoma lepo zaraditi u internacionalnom okruženju, gde god da živite (možete i birati gde ćete živeti). Jedini je problem u tome što to ne može preko noći… Kao i svi poslovi kada neko hoće da zaradi, i ovaj posao zahteva dosta (kvalitetnog) rada da bi njegovi efekti imali poslovnog smisla.

Photo credits: iStockphoto.com, file nr. 12586687, 14280752, 13603551, 14198756 Slobodan Vasic (FotoStorm)

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

KlubPutnika.com predstavlja specijalizovanu (vertikalnu) društvenu mrežu koja ima za cilj okupljanje ljubitelja putovanja na jednom mestu. Ovaj “klub” je nastao 2008. g. i trenutno okuplja preko 4.000 članova u preko osamdeset različitih grupa, koje pokrivaju skoro sve oblasti koje bi mogle da interesuju osobe koje su “zaljubljene” u putovanja.

KluPutnika.com je bio predstavljen kao studija slučaja na ovogodišnjoj konferenciji E-trgovina, kao primer kreiranja društvene mreže na (tada)  besplatnoj platformi (Ning).

Studija slučaja -KlubPutnika- eTrgovina View more presentations from predrage.

U sklopu ovog bloga ranije sam pominjao primer društvene mreže KlubPutnika u kontekstu njihovog modela zarade, gde sam najavio da ću napisati poseban prikaz ovog projekta.

Da li ste razmišljali da napravite svoj Facebook?

U Srbiji nema puno samostalnih specijalizovanih društvenih mreža (društvene mreže koje se bave jednom tematikom), a nemam puno informacija da postoji bar pet specijalizovanih društvenih mreža koje imaju preko 1.000 članova.

Na prvi pogled deluje prvo komplikovano imati svoju plaformu za društvenu mrežu, ali takvi servisi postoje, a u poslednje vreme najviše se priča o besplatnom WordPress dodatku za kreiranje društvenih mreža – BuddyPress.

KlubPutnika.com predstavlja primer da se može izgraditi online zajednica na besplatnim platformama za društvene mreže, iako u njihovom konkretnom slučaju oni su tada besplatni Ning nadogradili sa plaćenom uslugom zbog dodatnih prednosti, obzirom da su u startu osmislili komercijalni poslovni model društvene mreže.

Mnogo veći problem od same platforme za društvene mreže jeste kako da zadržite korisnike koji dođu na vašu društvenu mrežu, i da ih pride dovoljno animirate da se oni samostalno angažuju da pišu svoje komentare (putopise), da pozivaju druge članove, postavljaju pitanja, odgovaraju na pitanja…

To je veoma slično kao i kod kreiranja foruma – Softer za forume kao što je PHPBB može da se instalira za minut, ali je pitanje koliko je potrebno vremena da bi se kreirala neka online zajednica.

Savet: Ako nemate osobu koja će da animira posetioce društvene mreže (ili nekog foruma) sa ciljem da kreira online zajednicu onih koji će aktivno participirati na toj društvenoj mreži – nemojte se upuštati u njeno kreiranje.

Model zarade KlubPutnika.com

Do nedavno, model zarade ovog projekta je bio klasičan advertajzing model, u kombinaciji sa varijantom da su turističke agencije (oglašivači) mogli da postave veći broj svojih aranžmana na berzi putovanja, kao sastavnom delu sajta KlubPutnika.com.

U poslednjih nekoliko meseci aktuelno je razvijanje brendiranih putovanja u režiji samog KlubaPutnika, gde je svaki od aranžmana na posebnom pod-domenu kluba putnika.

U ponudi je vaći broj veoma raznorodnih aranžmana koji se uglavnom dosta razlikuju od onoga što možete pronaći u ponudi klasičnih turističkih agencija.

Što ovi brendirani aranžmani budu uspešniji sa aspekta interesovanja korisnika servisa KlubPutnika (ciljna grupa je već dostupna preko društvene mreže), toliko će vlasnici ovog projekta imati mogućnosti da ozbiljnije razvijaju ovaj servis, i da imaju svoja putovanja kao osnovni model zarade ovog projekta.

Mišljenja sam da ovaj projekat ima lepu budućnost, i to im stvarno želim…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kako sam i dalje mišljenja da u Srbiji nema dovoljan broj kvalitetnih blogova, kada “naiđem” na blog koji ima u sebi neki kvalitet, praktično osećam obavezu da ga “pomalo” dodatno ispromovišem posebnim prikazom.

Prvi intersantan detalj u vezi sa blogom MojeVino.net jeste činjenica da ovaj blog vode Maya i Marko, koji zajedno putuju i posećuju razne vinarije i promocije vina, kako kod nas tako i van Srbije kada imaju tu priliku.

Povodom razloga za pokretanje ovog bloga oni napominju:

“Mi smo Maya i Marko, dvoje entuzijasta iz Beograda. Imali smo prilike da putujemo, živimo na raznim mestima, probamo specijalitete različitih svetskih kuhinja i upoznamo mnoge zanimljive ljude. Tako smo otkrili svet vina: svet hiljada ukusa, mirisa, boja, osećanja i iskustava koje ćemo ovde sa vama podeliti.”

“[...] Iako u vinu uživamo već godinama mi nismo eksperti već samo neko ko se nada da će kroz ovaj vid komunikacije sebi i drugima uspeti da još malo približi život i vino.”

Pored klasičnih vesti na ovom blogu iz oblasti (uglavnom) predstavljanja vina, autentičnost ovog bloga (osnovna karakteristika kvalitetnih blogova jeste autentičnost) leži u “putopisima” o različitim vinarijama, odnosno vinima.

Inspirativno je npr. pogledati kako izgleda Kraljeva vinarija pored Topole, a meni se posebno dopadaju prikazi različitih vina sa aspekta opisa ukusa i preporuka koje vino uzeti, kao što je to npr. prikaz sa Festivala vina u Beogradu.

Pomoć za one koji tek žele da uđu u svet degustacije lepih vina može biti jedan od najpopularnijih članaka na ovom blogu je “Uparivanje hrane i vina“.

Za dodatnu promociju vina koja su Marko i Maya probali, veoma lepo koristi top lista vina, sa linkovima do članaka gde se ta vina detaljnije opisuju.

Maya i Marko bi direktno mogli da utiču na povećanje izvoza vina iz Srbije, naročito ako prouče studiju slučaja NakedWines.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Skrenuo bih pažnju na projekat Media Centra – MC Newsletter, online bilten na temu medija i novinarstva. Razlog pominjanja na ovom blogu ovog biltena jeste rubrika koja postoji u njemu na temu online medija i online novinarstva.

Posebno interesantan momenat u pomenutoj rubrici jeste učestvovanje (koje se inače honoriše) određenog bloja poznatih blogera sa temama iz oblasti online medija (i novinarstva):

Istok Pavlović: “Čitalački promiskuitet i mediji u Srbiji na Internetu”

[...] “Tako nas vaspitavaju od malena. Uđete u kafić, poručite piće, i onda ne ustajete dok ne popijete celo piće, čak i ako žurite na važan sastanak. Ono što si platio, moraš da konzumiraš do kraja. A kako se ljudi ponašaju na koktelima i prijemima, gde je piće besplatno? Uzimaju, jedno, drugo, treće piće, nijedno ne popiju do kraja… srknu gutljaj pa ostave čašu na šanku… bacaju opušak u čašu punu pića jer ih mrzi da traže pikslu… znate i sami.

Da biste uspešno vodili medij na Internetu, potrebno je pre svega da prihvatite ovo osnovno ljudsko ponašanje. „Stari mediji“ uporno pokušavaju da se bore protiv ljudi i da ih zadrže samo za sebe. Tu je osnovna greška.

S obzirom da smo profesionalci za Internet marketing, od prvog dana smo znali da treba da radimo kao što rade uspešni mediji na zapadu: Umesto da se trudimo da zadržimo ljude na sajtu, mi radimo suprotno – pomažemo im da sa njega odu. Ovo je jedan princip koji „stari novinari“ nikako ne mogu da shvate i verovatno nikada i neće, jer se kosi sa njihovim osnovnim vrednostima.” [...]

Goran Aničić: “Društvene mreže kao izvorište informacija i evolucija novinarstva”

[...] “Širenjem i procvatom Internet društvenih mreža, postalo je mnogo lakše deliti informativne sadržaje, a samim novinarima kojih u agenciji ima oko 3.000 širom sveta mnogo je lakše da dođu u interakciju sa akterimai krajnjim konzumentima. Prema rečima same menadžerke Lauren McCullough,već sada društveni web mediji imaju centralnu ulogu u njihovom prikupljanju informacija. AP-ovi novinari su aktivni na stranicama društvenih mreža i prate trendove.

Takođe, AP ne samo da koristi medije da prikuplja vesti, većsopstvene izvore vesti prilagođava društvenim medijima, omogućavajući lakše involviranje krajnjih konzumenata, te kaskadno širenje informacija, a kao primer prilagođenog izvora navodi se lokacija wintergames.ap.org koja je bila njihov izvor vesti tokom održavanja Zimske olimpijadeu Vankuveru s početka godine. Ova web lokacija bila je prilagođena društvenoj interakcijii nudila je widget aplikacije koje se mogu koristiti za povezivanje sa drugim društvenim medijima.” [...]

Stevan Majstorović: “Era novih medijskih paradigmi”

[...] “Oni koji pišu o promenama u vrevi neprekidnog prenosa poruka putem medija, u startu moraju pristati na kompromise. Ukoliko se odluče da pišu iz ugla svoje profesije, prikaz će pomalo biti autističan, prepun profesionalnih „fetiša“, često čak i grubo odvojen od „slike“ koju opisuju. Sa druge strane, ukoliko pokušaju da ove promene sagledaju višeugaono, preti im da stvore uopštenu i dosadnu priču.

Neromantično zvuči, ali iza svih tih promena stoji novac, interesi i potrebe. Kada o medijiskim promenama priča novinar, to je često koketiranje sa gotovo sindikalnom pričom, jer zaista, klasični novinari jesu ekonomski najugroženiji ovim promenama. Tehnološki neomanijaci, će vas ubeđivati da je sve što je novo ujedno i dobro. Da je tako, retro stilovi ne bi ponovo bili u modi. Ti gikovi (geeks) sa druge strane profitiraju na ovim promenama.” [...]

Pored pomenutih blogera tekstove na ove teme npr. imaju i Vitomir Ognjanović, su-organizator Konferencije BizBuzz, i moja malenkost…

Pored predstavljenih autora pomenuo bih Danijela Bukumirovića, glavnog i odgovornog urednika portala Mondo, kao i predavača na predmetu “Online novinarstvo” privatnog Fakulteta za medije i komunikacije. G. Bukumirović u svom tekstu u MC Newsletter-u pominje važnost i preporučuje društvene medije novinarima.

Moje je mišljenje da osobe koje rade na edukaciji iz oblasti online medija i novinarstva (ali i u svim ostalim online segmentima vezanim za poslovanje) moraju da imaju ozbiljnije lično iskustvo u konverzaciji putem savremenih online medija (koje obavezno uključuje i vođenje sopstvenog bloga). Konverzacija putem društvenih medija se isključivo uči ličnim iskustvom, i što je to iskustvo ozbiljnije (čitati – više konverzacije putem online medija), stečeno iskustvo se može sistemski preneti studentima/učenicima, ako postoji i adekvatno sistemsko znanje predavača iza svega toga. Aktivnost pojedinca na Internetu je veoma vidljiva i ne može se sakriti.

Kada već pominjem ovu tematiku (online mediji i novinarstvo), po mom mišljenju mogu slobodno/odgovorno da tvrdim da su u Srbiji za sada po mojim saznanjima samo dva ovdašnja novinara ozbiljno poznaju online novinarstvo u svim potrebnim segmentima – Angelina Radulović i Dragan Radović.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Blog Debeljuca.com prati dešavanja Ivana Ćosića tokom celokupnog tretmana   držanja dijete, čiji je rezultat – u šest meseci 40 kg manje, pod sloganom dijete (menjanja životnog stila):

Kvalitetnom ishranom do željene linije bez osećaja gladi!

Sam autor bloga kaže:

Debeljuca je sajt, blog, koji govori o iskustvima čoveka koji je rešio da promeni svoj život i unapredi svoje zdravlje menjajući sistem ishrane.

Ideja je jednostavna. U neku ruku dobro je imati dnevnik za ovakve poduhvate a sa druge strane iskustva u ovom poduhvatu mogu pomoći drugim ljudima da promene svoj život na isti način.

Blog startuje tekstom Počinje put kojim se ređe ide… i preporučujem da počnete sa čitanjem ovog bloga od prvog blog teksta.

Reakcije na ovaj blog i samu tematiku uspešnog vođenja dijete možete npr.  pročitati na ovom i ovom forumu, na FB stranici bloga Debeljuca.com, kao i u komentarima na samom blogu.

Izvodi

U nastavku slede neki od citata sa ovog bloga koji su mi se naročito dopali:

Zašto je blog važan? Zašto su čitaoci važni? Pa zato što je to jako dobar mehanizam motivacije. Prošle nedelje nisam oslabio ni kilograma. Jednostavno je kilaža odlučila da ostane na istom nivou, čak sam i dobio nešto malo. Onda smo imali opet jednu sesiju polu šok terapije, pa sam sada na staroj težini. I zašto su čitaoci važni? Pa zato što ste vi moja publika i jako je glupo da ja sada odustanem. To više nije: žena, roditelji, deo rodbine i svakodnevnih prijatelja, kolega. Vi ste sada već grupa ljudi koji prati ova iskustva, a ja ne želim da vam uzvratim odustajanjem ili posustajanjem, kakogod. Kako ću ja da pokrenem vas na akciju, ako sam odustanem?

[...]

Citat iz Rokija koji mnogo volim je: Nije bitno koliko jako možeš da udariš, već koliko jak udarac možeš da primiš i da ostaneš na nogama.

[...]

Kada se žalimo nesvesno zarobljavamo sebe unutar paralelne stvarnosti koja nam stalno pruža razloge da se sve više i više žalimo. Naš život nije bajka. Naša sreća je ispod proseka. Mi se nikada ne odmaramo, jer smo uvek pod pritiskom problema. Nesretne okolnosti, naizgled van naše kontrole, se konstatno dešavaju. Čini se potpuno nepravedno, ali nije. Konstantnim žaljenjem na ovo ili ono samo smo praktično svedoci ispunjenja svojih zahteva. Svaka misao je deo svesti, a u svesti dok se žališ na nešto, su sve stvari koje ne želiš. Tako je savršeno normalno da počinješ da živiš u stvarnosti koja je okružena negativnim mislima, okružena svim onim što ne voliš. Možeš reći da te tvoja stvarnost izaziva da se žališ na razne stvari, ali je preciznije reći da je tvoja stvarnost ogledalo tvojih pritužbi.

[...]

Prokrastinacija je najkraće rečeno oklevanje ili odlaganje.  Odnosi se na kontraproduktivno odlaganje akcija ili zadataka za kasnije. Sve što možeš danas, ostavi za sutra. Psiholozi često objašnjavaju ovo ponašanje kao mehanizam borbe protiv straha od započinjanja ili završetka bilo kojeg zadatka, posla, obaveze. Postoji tri kriterijuma za ponašanje koje se klasifikuje kao Prokrastinacija: kontraproduktivno + nepotrebno + odlaganje.

Prokrastinacija može proizvesti stres, osećaj krivice i krize ličnosti i jako težak gubitak lične produktivnosti. Nije retka ni društvena ili kolegijalna osuda osoba koje ne ispunjavaju odgovornosti ili obaveze. Ovi osećaji, kombinovani, proizvode lančanu reakciju koja za rezultat ima samo dalje odugovlačenje, još veću, multiplikovanu Prokrastinaciju. Iako se smatra normalnim za ljude da odugovlače svoje obaveze do neke mere, to postaje problem kada počne da onemogućava normalno funkcionisanje. Hronična Prokrastinacija može biti znak da je u osnovi psihološki poremećaj. Treba znati da ljudi koji pate od Prokrastinacije su često plodno tle za Internet zavisnost. Vi ovo čitate zar ne? Znam da se sad smejete sami sebi.

[...]

Lako je reći šta ne valja u životu, i kakva je ishrana ispravna. Ali je jako teško to i postići, jako je lako nekome reći da nešto radi pogrešno, ali je jako teško naučiti ga da nešto radi drugačije, ako je čitavog života navikao na jedan, određeni način.

Motivacija

Kao što je neko na FB-u napomenuo, ovo je jedan veoma pismen blog, i preporučio bih autoru da razmisli o tome da pored knjige sa receptima za kvalitetnu ishranu, objavi i tekstove sa ovog bloga kao knjigu.

Po mom mišljenju, ovo je jedan od najkvalitetnijih blogova koje sam ikada imao  prilike da čitam na ovdašnjim jezicima. Dovoljno je da napomenem da je ovo jedini blog koji sam kompletno pročitao do sada, a da ima više od deset blog postova!

Razlog zašto mi se ovaj blog dopada nije zbog toga što imam veze sa nekom kilažom (pogledati ovde, ili preko Google-a), već što je ceo ovaj blog posvećen pozitivnoj MOTIVACIJI. Smatram da vreme i mesto u kojem živimo, sa svim tim enormnim negativnostima, traži od osoba koje to mogu – da motivišu druge. To i sam radim na mojim predavanjima, i često je to jedino što radim na predavanjima – pokušavam da motivišem osobe da krenu sa Webom na pravi način, jer je veoma teško promeniti bilo šta u životu, pa i sam sistem razmišljanja koji je potreban za savremene sisteme komunikacije.

Bilo bi mi drago da ovaj blog postoji još dugo vremena.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre devet dana postavio sam na svoj blog besplatan servis Tynt.com koji omogućuje praćenje onih sadržaja koji se kopiraju sa vašeg sajta – bloga. Praktično, ovaj servis je uveo praćenje interakcije sajta sa korisnicima na nivou njihovog interesovanja za preuzimanje delova sadržaja sa sajta.

Prema ovom servisu, u tih devet dana bilo 95 kopiranja sadržaja, od čega je 13 puta kopirana neka slika, 31 put su korisnici iskopirali neku frazu za pretraživanje na pretraživačima (Search Copies – kopirano manje od sedam reči), dok je 51 put kopiran tekst za preuzimanje u nekim drugim tekstovima – na nekom sajtu, ili van nekog sajta (Attributed Copies – kopirano više od sedam reči).

Prethodna slika prikazuje kako izgleda kopiran tekst koji se preuzima sa sajta/bloga koji ima dodat Tynt.com sistem merenja broja kopiranja.

Kao sto se može videti, uz sam kopiran tekst dodaje se i link do stranice odakle je kopiran tekst radi referenciranja. To znači da oni koji preuzimaju tekst za upotrebu online, mogu dodati i link do samog teksta, ili ako tekstove koriste za kreiranje različitih radova (seminarski, diplomski i ostali radovi), link mogu iskoristiti za referenciranje – odakle su preuzeli određeni tekst.

Kao što se može videti iz podataka sa prve slike, za ovih 95 kopiranja kreiran je ukupno 51 link. Do sada nije bilo ni jednog dodatnog klika na ove linkove koji su produkovani kopiranjem.

Naravno, servis omogućuje praćenje na kojim stranicama se desilo najviše kopiranja, i šta je kopirano i koliko na pojedinačnoj stranici.

Trenutno, na žalost, ne radi tzv. Heat Map (kažu, unapređuje se) koji omogućuje vizuelni prikaz dela stranice u kom se najviše kopiralo.

Ono što je veoma bitno što donosi Tynt.com servis jeste saznanje koje možete i vi dobiti, a koje sam definitivno dobio – posetioci sajtova/blogova veoma intenzivno kopiraju sadržaje za različite namene, a sa ovim besplatnim servisom možete imati uvid i u ovaj tip interačcije vašeg sajta/bloga sa vašim korisnicima.

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Prošla godina u Srbiji na planu razvoja e-trgovine je bila u znaku aukcijskih sajtova, dok je ova godina definitivno obeležena pojavom većeg broja sajtova posvećenih grupnoj kupovini.

Razgraničenje pojmova

Praktično svi ovdašnji sajtovi iz oblasti koja se naziva Social Commerce (bukvalno prevedeno društvena trgovina – bolje, grupna trgovina) su praktično Web lokacije koje okupljaju grupe pojedinaca da bi povoljnije kupili proizvode koji su na ponudi, uz mogućnost ostvarivanja velikog popusta ako određeni broj osoba kupi određeni poizvod.

Drugim rečima, u ovim krajevima počinje da se razvija jedan segment grupne trgovine, pod nazivom grupna kupovina – nedostaje deo koji se odnosi na grupnu prodaju.

U svim varijacijama grupne trgovine osnova poslovne logike su uštede – ili na strani prodavaca, i/ili na strani kupaca. Ovo je upravo i razlog zašto je ovaj vid trgovine veoma perspektivan, ali ne svima koji bi želeli da naprave ovakve sajtove! Za ospeh ovakvog poslovnog modela potreban je kritičan broj korisnika (kupaca, prodavaca, ili i kupaca i prodavaca).

Trend grupne trgovine se veoma brzo preselio iz svetskih aktuelnih trendova u ovdašnje okruženje, iz prostog razloga što se radi o potencijalno veoma dobrom poslovnom modelu, jer je u osnovi poznat i potreban kupcima – kako nešto kupiti što jeftinije.

Koncept grupne kupovine postoji inače na Webu u različitim oblastima, gde se određeni broj osoba spontano okupi da bi povoljnije kupili neki proizvod (osnovna karakteristika ekonomije obima u kojoj živimo). Takođe, drugi sinonim koji se u ovom slučaju često koristi jesu grupni popusti, ali ovaj vid prodaje je još češći u svetu van Interneta, pa ga iz tog razloga nije zahvalno koristiti u vezi sa grupnom kupovinom na Internetu.

Trend pojave sajtova za grupnu trgovinu omogućuje da se na jednom mestu specijalizuje sistem ponude i potražnje po principu participacije većeg broja učesnika u trgovini, na osnovu interesa, saradnje i dobrovoljnosti (društvena komponenta trgovine).

Primer: Naked Wines – Kako iz ovih krajeva organizovano izvoziti vino u Englesku?

Postojeći domaći sajtovi iz oblasti grupne trgovine nisu još dovoljno razvijeni, ni ne prikazuju sve mogućnosti veoma moćnog sistema grupne trgovine. Iz tog razloga prikazaću veoma ilustrativan primer servisa Naked Wines, koji objedinjuje na jednom mestu karakteristike grupne kupovine i grupne prodaje.

Ovaj sistem grupne trgovine nastao je krajem 2008. g. u Engleskoj. Servis trenutno ima oko 80.000 korisnika i svake nedelje ovaj broj se povećava za 1.000 novih kupaca vina. Pored ovog sajta, vina se prodaju na većem broju specijalizovanih Web lokacija za prodaju vina, uključujući i poznate servise BBC GoodFood i JamieOliver.com.

Kao rezultat ovog poslovanja, kompanija će ove godine imati prihod od 9 miliona funti (više nego duplo u odnosu na prvu godinu poslovanja), a očekuje se da će servis doživeti punu profitabilnost (vratiti uložena sredstva u investicije) naredne godine.

Poslovni model

Logika celog poslovnog modela je u osnovi jednostavna:

U Engleskoj preko 90 odsto prodaje vina ide na jeftina vina u cenovnoj kategoriji do 10 funti. U ovoj cenovnoj grupi se nalaze i veoma kvalitetna vina iz Južne Amerike i Australije. Postavlja se pitanje na koji način da se poveća prodaja domaćih kvaltetnih vina, ili drugih uvoznih vina koja nisu konkurentna sa cenom – odgovor je u ekonomiji obima: Vinar treba da odluči da li mu se isplati da proda mesečno deset flaša vina po ceni koju misli da dobije, ili da proda 1.000 vina mesečno (i više) po ceni koja konkuretna većini vina u ponudi na engleskom tržištu. Poslovni model Naked Wines dodatno omogućuje smanjivanje troškove svih klasičnih posrednika u prodaji – oni nestaju! Distributeri, finansiranje čekanja na prodaju, skladištenje, dužina pregovaranja, dolasci u UK… Trošak ovih aktivnosti može da se prebaci u smanjenje cene Vina na razumnu meru. Drugim rečima, ovaj model omogućuje vinarima da mnogo jednostavnije, brže i jeftinije plasiraju svoja vina na englesko tržište! Kupci dobijaju veoma raznoliku ponudu kvalitetnih vina iz celog sveta, koje do sada nisu mogli da probaju, i to sve po povoljnim cenama.

Dodatno interesantan momenat je mogućnost avansnog finansiranja kompletnog kontigenta vina, i pre nego što počne berba (obično oko 50.000 funti), i to na način da kupci vina mesečno sa 20 funti finansiraju određenog vinara (koji to zatraži), a zauzvrat dobijaju besplatno uzorke novih vina koje proizvede taj vinar.

Ispostavilo se da u celoj ovoj priči najveći problem predstavljaju upravo vinari, koji u većini nisu spremni da se odreknu svog “rigidnog” modela cenovne politike, čak ni po cenu dramatičnog uvećavanja prodaje vina na mesečnom nivou (”Mi proizvodimo kvalitetna vina, i naša cena je zato takva kakva je”).

Rowan Gormley, osnivač i direktor Naked Wines, predlaže vinarima da razmisle o tome da ovaj servis praktično omogućuje pristup kupcima do njihovog vina, a da ako se brend pokaže dovoljno kvalitetan, tada se mogu prodavati različite varijante jeftinijih i skupljih vina.

Prodaja nastaje tamo gde se rešavaju problemi

Kao posledica poslovnog modela Naked Wines, u Engleskoj je aktuelna diskusija na temu budućnosti proizvodnje i prodaje vina, u odnosu na social commerce model direktnog objedinjavanja kupaca i proizvođača vina.

Iz ovog primera se može videti da inteligentnim rešavanjem problema u poslovnim procesima klasičnog poslovanja koriščćenjem Interneta, može se veoma brzo dođi do uspešnih modela prodaje na Internetu. Ono što omogućuje koncept grupne trgovine jeste veoma jednostavno objašnjenje koristi za sudeonike u procesu trgovine – popusti za kupce i povećanje prodaje (smanjenje troškova) za proizvođače.

Interesantno je primetiti da pomenuti Naked Wines u ponudi za sada nema vina iz ovih krajeva – pa prenesite vašim poznanicima i prijateljima koji prave vina da možda i na ovaj način mogu prodavati dosta vina u Engleskoj (za sada).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pronađite još negde pare, sem u advertajzingu!

Veoma se često dešava da sam u situaciji kada objašnjavam (uglavnom studentima, na žalost) da kada kreirate Web projekat koji bi praktično trebalo da donosi zaradu isključivo od prodaje banera (advertajzing model zarade), morate znati da se nalazite u “polju gde se raspodeljuju mrvice”.

Gornja slika pokazuje raspodelu sredstava na tržištu oglašavanja (SAD) između top 50 sajtova u periodu od 8 godina. Sa dijagrama se može videti da 10 najposećenijih sajtova u proseku uzme 80 odsto para od tržišta oglašavanja, a da top 50 sajtova uzme dodatnih 10 odsto. Svima ostalima preostaje onih 10 odsto sredstava (postavlja se pitanje koliki je udeo u tržištu oglašavanja prvih 1.000 sajtova). Ovakva raspodela je slična na svim tržištima oglašavanja (i u Srbiji), a broj sajtova koji ulazi u 90 odsto raspodele kolača oglašavanja zavisi od razvijenosti tržišta (broj kvalitetnih Web sajtova) – što je manji broj kvalitetnih sajtova, manji broj sajtova uzima veći kolač tržišta.

VirtuelniGrad.com – Od poslovnog adresara do edukatora privrede

Obzirom na prethodno prikazane činjenice, podržavam i trudim se da predstavljam sve one online projekte koji uspevaju na smislen način (čitaj – poslovno održiv) da “pobegnu” iz advertajzing modela zarade.

VirtuelniGrad.com postoji osam godina i tokom prošle godine je uspeo da se izbori za status najposećenijeg specijalizovanog online poslovnog adresara u Novom Sadu.

Inače, kreiranje poslovnog adresara na Internetu je tehnički ne naročito zahtevno (naravno, sve zavisi od opcija koje se dodaju kod samog adresara), ali sa aspekta poslovnog modela ovog tipa sajtova – uspešni sajtovi ovog tipa moraju da imaju veoma kvalitetne klasične prodavce (tzv. tašna-mašna-laptop sistem prodaje, ili prodaja “od vrata do vrata”).

Tokom 2009. g. Dragan Nikolić, vlasnik kompanije Panonsoft koja stoji iza projekta Virtuelni Grad, sa svojim timom počeo je sprovođenje u delo konceptuelnog modela Grada kao komunikacionog modela koji koristi Privreda (kompanije, članovi ovog servisa) i Građani (posetioci samog sajta). VirtuelniGrad.com omogućuje građanima da “pronađu firme, usluge i proizvode, ali i da se informišu, upoznaju i zabave”…

Cela ova priča ne bi baš bila toliko interesantna za posebno predstavljanje da se u njoj ne nalazi odgovor na jednu veoma važnu (i strašnu) istinu – većina kompanija u svetu, ali i kod nas u stvari ne zna da posluje!

Ako ste ikada bili u kontaktu sa predstavnicima raznorodnih firmi i bili ste u situaciji da vidite kako te firme posluju, znate da većina firmi posluje po nekom automatizmu koji je stvoren na osnovu nekog osećaja, ali sigurno to poslovanje uglavnom ne postoji na osnovu poznavanja kako stvari u biznisu inače funkcionišu.

Većina vlasnika firmi u svetu i kod nas ne da zna na sistemskom nivou u svojoj firmi uspostavi tri osnovna segmenta održivog poslovanja kompanije na tržištu:

Kako ostvariti na sistemskom nivou dolazak do potencijalnih kupaca? (kako pronaži kupce?) – Sales Lead Management Kako potencijalnim kupcima sistemski uspešno prodavati proizvod ili uslugu? – Sales Funneling, Sales Pipeline Kako uspešno upravljati kompanijom? (kako donositi prave odluke o strateškim pravcima poslovanja kompanije)

Upravo odgovori na ova pitanja predstavljaju okvir trogodišnje online edukacije projekta VirtuelniGrad pod zajedničkim nazivom “Kako da poslujem Bolje?” (zbirka poslovnih znanja), čiji je cilj rešavanje konkretnih problema u vezi sa poslovanjem firme. Pored ove osnovne “literature” postoji još čitav niz aktivnosti i dokumenata koji imaju za cilj da reše drugi najveći problem kompanija – kako saznanje da se nešto u kompaniji mora menjati i sprovede u delo.

Kao što se i moglo pretpostaviti, nisu svi “članovi Privrede Grada” revnosni u usvajanju novih znanja koja im mogu pomoći da opstanu na veoma surovom tržištu, tako da možda nekih 10 do 20 odsto predstavnika firmi koji učestvuju u ovoj edukaciji stvarno i unose promene u svojim firmama.

Uspeh ovog sistema pretplatničkog modela počiva na veoma jednostavnoj, ali veoma zahtevnoj pretpostavci – ako korisnici servisa stvarno povećaju prodaju, koristiće i dalje ovaj servis. Upravo iz ovog razloga, ovaj tip poslovnog modela je veoma komplikovan za kopiranje (kao što je npr. jednostavno iskopirati sajt poslovnog adresara), jer je potrebno veliko znanje da se iskopira edukacija koja za rezultat ima povećanje prodaje klijenta!

Očigledna vrednost koja se daje klijentu omogućuje uspešnu prodaju!

Ovaj primer se lepo nadovezuje na prethodni tekst o načinima zarade online medija, obzirom da ako se pronađe način da se dođe do konkretnog zadovoljenja potreba klijenata, tada tržište koje je spremno da plati tu vrednost uvek postoji.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)