Planeta Srbija

Pronađite još negde pare, sem u advertajzingu!

Veoma se često dešava da sam u situaciji kada objašnjavam (uglavnom studentima, na žalost) da kada kreirate Web projekat koji bi praktično trebalo da donosi zaradu isključivo od prodaje banera (advertajzing model zarade), morate znati da se nalazite u “polju gde se raspodeljuju mrvice”.

Gornja slika pokazuje raspodelu sredstava na tržištu oglašavanja (SAD) između top 50 sajtova u periodu od 8 godina. Sa dijagrama se može videti da 10 najposećenijih sajtova u proseku uzme 80 odsto para od tržišta oglašavanja, a da top 50 sajtova uzme dodatnih 10 odsto. Svima ostalima preostaje onih 10 odsto sredstava (postavlja se pitanje koliki je udeo u tržištu oglašavanja prvih 1.000 sajtova). Ovakva raspodela je slična na svim tržištima oglašavanja (i u Srbiji), a broj sajtova koji ulazi u 90 odsto raspodele kolača oglašavanja zavisi od razvijenosti tržišta (broj kvalitetnih Web sajtova) – što je manji broj kvalitetnih sajtova, manji broj sajtova uzima veći kolač tržišta.

VirtuelniGrad.com – Od poslovnog adresara do edukatora privrede

Obzirom na prethodno prikazane činjenice, podržavam i trudim se da predstavljam sve one online projekte koji uspevaju na smislen način (čitaj – poslovno održiv) da “pobegnu” iz advertajzing modela zarade.

VirtuelniGrad.com postoji osam godina i tokom prošle godine je uspeo da se izbori za status najposećenijeg specijalizovanog online poslovnog adresara u Novom Sadu.

Inače, kreiranje poslovnog adresara na Internetu je tehnički ne naročito zahtevno (naravno, sve zavisi od opcija koje se dodaju kod samog adresara), ali sa aspekta poslovnog modela ovog tipa sajtova – uspešni sajtovi ovog tipa moraju da imaju veoma kvalitetne klasične prodavce (tzv. tašna-mašna-laptop sistem prodaje, ili prodaja “od vrata do vrata”).

Tokom 2009. g. Dragan Nikolić, vlasnik kompanije Panonsoft koja stoji iza projekta Virtuelni Grad, sa svojim timom počeo je sprovođenje u delo konceptuelnog modela Grada kao komunikacionog modela koji koristi Privreda (kompanije, članovi ovog servisa) i Građani (posetioci samog sajta). VirtuelniGrad.com omogućuje građanima da “pronađu firme, usluge i proizvode, ali i da se informišu, upoznaju i zabave”…

Cela ova priča ne bi baš bila toliko interesantna za posebno predstavljanje da se u njoj ne nalazi odgovor na jednu veoma važnu (i strašnu) istinu – većina kompanija u svetu, ali i kod nas u stvari ne zna da posluje!

Ako ste ikada bili u kontaktu sa predstavnicima raznorodnih firmi i bili ste u situaciji da vidite kako te firme posluju, znate da većina firmi posluje po nekom automatizmu koji je stvoren na osnovu nekog osećaja, ali sigurno to poslovanje uglavnom ne postoji na osnovu poznavanja kako stvari u biznisu inače funkcionišu.

Većina vlasnika firmi u svetu i kod nas ne da zna na sistemskom nivou u svojoj firmi uspostavi tri osnovna segmenta održivog poslovanja kompanije na tržištu:

Upravo odgovori na ova pitanja predstavljaju okvir trogodišnje online edukacije projekta VirtuelniGrad pod zajedničkim nazivom “Kako da poslujem Bolje?” (zbirka poslovnih znanja), čiji je cilj rešavanje konkretnih problema u vezi sa poslovanjem firme. Pored ove osnovne “literature” postoji još čitav niz aktivnosti i dokumenata koji imaju za cilj da reše drugi najveći problem kompanija – kako saznanje da se nešto u kompaniji mora menjati i sprovede u delo.

Kao što se i moglo pretpostaviti, nisu svi “članovi Privrede Grada” revnosni u usvajanju novih znanja koja im mogu pomoći da opstanu na veoma surovom tržištu, tako da možda nekih 10 do 20 odsto predstavnika firmi koji učestvuju u ovoj edukaciji stvarno i unose promene u svojim firmama.

Uspeh ovog sistema pretplatničkog modela počiva na veoma jednostavnoj, ali veoma zahtevnoj pretpostavci – ako korisnici servisa stvarno povećaju prodaju, koristiće i dalje ovaj servis. Upravo iz ovog razloga, ovaj tip poslovnog modela je veoma komplikovan za kopiranje (kao što je npr. jednostavno iskopirati sajt poslovnog adresara), jer je potrebno veliko znanje da se iskopira edukacija koja za rezultat ima povećanje prodaje klijenta!

Očigledna vrednost koja se daje klijentu omogućuje uspešnu prodaju!

Ovaj primer se lepo nadovezuje na prethodni tekst o načinima zarade online medija, obzirom da ako se pronađe način da se dođe do konkretnog zadovoljenja potreba klijenata, tada tržište koje je spremno da plati tu vrednost uvek postoji.

Internet omogućuje svakom pojedincu da iskaže svoje mišljenje, i to ostaje mišljenje pojedinca sve do momenta dok se online zajednica ne okupi oko nekog takvog mišljenja i tada je moguće menjati stvari (svet oko nas).

Jedan od najjednostavnijih, obično i najefikasnijih načina u borbi za “isterivanje pravde” protiv “velikih” organizacija jeste isticanje tzv. “crnih lista” organizacija koje su počinile nešto loše. Što se veći broj osoba okupi oko ovakvih lista, one postaju vidljivije, a što su vidljivije ove liste su opasnije za potencijalno urušavanje reputacije organizacije koja je “na tapetu”.

U ovom tekstu predstavljena su dva projekta ovog tipa – KradiMamu.com i NisamOvca.com. Oba projekta postoje već neko vreme, a ovom prilikom sam hteo da ukažem pozitivne i negativne aspekte upuštanja u online aktivnizam na primeru ovih projekata.

KradiMamu.com

Projekat KradiMamu.com je posvećen direktnom ukazivanju na krađe intelektuelne svojine, sa fokusom na novinare klasičnih medija koji upražnjavaju tzv. “copy-paste novinarstvo“.

Pretpostavka ovog projekta je da ako “kradljivac” vidi da je “uhvaćen na delu”, da će tada razmisliti kada će se sledeći put upustiti u krađu autorskih sadržaja.

Veoma dobra karakteristika ovog projekta jeste sama procedura prijavljivanje krađe intelektualne svojine:

Ovim jednostavnim načinom prijave osigurava se sprečavanje velikog broja mogućih nedoumica, nedorečenosti, ili zloupotreba ovakve vrste servisa.

NisamOvca.com

Ovaj projekat je namenjen svima onima koji su osetili problem nedovoljne zaštite potrošača na ovim prostorima, i ovakvi projekti mogu postati veoma opasni za organizacije ako se kvalitetno (relevantno) vode i ako dobiju podršku šire online zajednice.

Za razliku od projekta “KradiMamu”, projekat “NisamOvca” nije koncipiran tako da se jednoznačno vidi problem koji se odnosi na nezadovoljstvo potrošača, odnosno radi se o subjektivnom mišljenju potrošača koje korisnici sajta mogu da pihvate ili ne. Iz tog razloga, najbitniji deo ovog sajta jeste njegov deo Uslovi korišćenja gde se na formalno-pravni način zaštićuju autori ovog Web sajta od strane eventualnih negativnih posledica od strane organizacija koje su predmet različitih primedbi korisnika.

Obzirom da je ovaj servis u osnovi namenjen poboljšanju komunikacije između organizacija i knjihovih korisnika, obezbeđno je posebno prijavljivanje organizacija (firmi) u sistem da bi mogle adekvatno da odreaguju na kritike.

Net aktivizam – blagoslov i pošast

Aktuelni razvoj Interneta ostvaruje mogućnost da bilo koji pojedinac glasnije iskaže svoj stav o nekoj pojavi (organizaciji, proizvodu, usluzi), koji se pojačava kada pripadnici online zajednice prihvate stav tog pojedinca. Ovo je blagoslov za sve one koji imaju stvarnu potrebu da iskažu svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo određenim pojavama…

Problem za organizacije nastaje onog momenta kada ovakvi glasovi dopru do uticajnijih medija nego što su sami online servisi odakle potiču pojedinačne inicijative, a kako vreme prolazi – ovaj prelazak nezadovoljstva pojedinaca u klasične mediji će biti sve češći i očigledniji.

Ako ste ikada želeli da redovno pratite vesti koje su u vezi sa domaćim klasičnim medijima (štampa, radio, TV), jedna od retkih adresa jeste newsletter Asocijacije medija (Asmedi.org). Postoji možda još po koja online lokacija gde se s vremena na vreme mogu pronaći novosti iz domaće industrije medija (npr. Media Centar Beograd), i to je to…

Od pre osam meseci postoji blog MiskoBobic.com, koji objedinjuje vesti iz sveta telekomunikacija, uključujući i vesti o klasičnim medijima.

Kako sam počeo da pratim MiškoBobic.com?

Ima sigurno pola godine kako sam primetio članke iz oblasti medija sa ovog bloga, i pročitao sam one vesti koje su me interesovale, ali ništa dalje od toga. Ono što jesam primetio jeste da se radi o blogu za koji ne znam, čitao sam ove vesti (preko RSS-a) i mesecima nisam primetio da se radi o jednom izvoru (blogu) koji objavljuje ove vesti (obzirom da sam ih čitao sporadično, s vremena na vreme). Trebalo mi je nekoliko meseci (sporadičnog) praćenja ovog bloga, da bih konačno ciljano otišao na MiskoBobic.com i pregledao o kakvom se blogu radi.

Pre skoro dva meseca sam odlučio da ću napisati prikaz ovog bloga, i evo tek sada sam to i uradio (u odnosu na moje obaveze i druge prioritete pisanja na blogu).

Prethodno napisano predstavlja upravo klasičan primer kako se (organski/prirodno) stvara kvalitet poverenja u neki online izvor, i statistike u svetu potvrđuju da je potrebno između 3 i 6 meseci da bi se dobili neki rezultati online angažmana, pod uslovom da je taj angažman kvalitetan.

“Medijska Srbija” nije samo Beograd i Novi Sad!

Miško Bobić je još jedna Bitna osoba iz Bor-a, što u slučaju pomenutog bloga daje poseban kvalitet praćenja (klasičnih) medija koji nisu samo prestonički, ili nacionalni, regionalni… Ovaj blog omogućuje praćenje KOMPLETNE medijske slike u Srbiji, koja uključuje i LOKALNE medije (velika slova su namenjena onima koji još nisu shvatili da je Srbija mnogo više od Beograda i Novog Sada).

Posebno bitan detalj na ovom blogu je činjenica da Miško Bobić redovno prati i novosti koje su u vezi sa Internet sajtovima (klasičnih) medija, i to u posebnoj kategoriji, što daje mogućnost zainteresovanima da na jednom mestu prate Informacije do kojih je stvarno teško doći u ovim krajevima.

Nadam se da će se na ovom blogu uskoro moći pročitati i više vesti i o značajnijim online medijima koje ne pokreću klasični mediji.

Mišljenja o konferenciji E-trgovina 2010 mogli ste pratiti preko Twitter-a u realnom vremenu, ali i putem prenosa uživo (kombinovano gledanje predavanja i komentara preko servisa Twitter).

Prikaz predavanja prezentacija po danima (Sala 1) možete videti na blogu IT Događaji. Počeli su se pojavljivati prikazi pojedinih predavanja (Blog - Dan u životu kompanije, Blog Kovin Ekspres), i uskoro će ih biti još (možete postaviti link u komentarima…).

Panel Diskusija “Mediji i Internet”

Na ovogodišnjoj konferenciji imali smo i dve ekskluzivne vesti:

1. Limundo je najavio još jedan krug investicija u vrednosti od preko 300.000 EUR.

2. Blic je najavio skorašnje puštanje online marketa NonStopMarket.rs.

Konferenciju je u prva dva dana gledalo online 620 različitih osoba. Ukupno je konferenciju pratilo (online i offline) preko 1.000 osoba!

Reakcije na Twitter i prenos uživo

“Obzirom da ćemo ostatak života provesti u budućnosti“, bilo je veoma poučno videti kako će se uskoro twitter posmatrati od strane korisnika Interneta koji do sada nisu baš sasvim shvatali čemu ovaj servis služi. Meni lično, najsnažniji utisak na konferenciji su mi “priredili” komentari osoba koje su na simultanom video i twitter prenosu videli isti twitter “na delu”:

Fenomenološki posmatrano, ne-mali broj osoba imao je ovom prilikom da vidi twitter “na delu”, i reakcije su veoma različite – dok je nekima veoma interesantno, drugi ne mogu da shvate zašto neko to radi na korisnije (za gledaoca), a neko ne.

Mislim da će u narednom periodu prenos uživo različitih događaja biti mnogo manje interesantan bez simultanog twitter kanala, i da će veoma brzo broj korisnika twittera u ovim krajevima biti značajnije veći, jer će ga različite osobe videti u “pozitivnom svetlu”.

Jedan od najjednostavnijih promotivnih saveta za one pojedince i firme koji su u poslu edukacije jeste da kreiraju sajt/magazin/blog na temu saveta iz oblasti koju pokrivaju svojom edukacijom.

Iz oblasti osnova rada na računarima i Internetu, ovom prilikom bih preporučio da koristite online lokacije kao što su Kombib saveti (računari i Internet), Praktikum.rs (korišćenje uglavnom MS softvera), Ebizmags (e-poslovanje)…

Slobodno u komentarima možete ostaviti linkove do vaših favorita kada se govori o sajtovima koji se bave osnovama rada na računarima i Internetu.

Blog Baguje.com

U poslednje vreme, moj favorit kod ovog tipa Web lokacija jeste blog Baguje.com.

Način kako sam ustanovio da mi je baš ova Web lokacija favorit za oblast članaka o osnovama komjutera i Interneta, jeste činjenica da sam baš na ovom blogu proveo najviše vremena čitajući pojedine savete za koje me je interesovalo kako su napisani. I mislim da su stvarno napisani za početnike koji su tek krenuli u korišćenje kompjutera i Interneta.

Npr. priča o dodatnim opcijama pretraživanja putem Google-a (iako ih ima još mnogo) – sasvim dovoljno za početak da se početnici zainteresuju…

Ili npr. činjenica da je veoma popularan tekst o tome kako napraviti FB nalog ili da napravite FB fan stranicu.

Sajt/blog Baguje.com nastao je 2008. pod imenom Kako da…, a kasnije je promenio ime u poznati naziv za greške na kompjuteru (bag/bug).

Iskreno, nije mi baš jasno zašto je adresa sajta praktično izraz bagovati/bagovanje u padežu, jer se to teže pamti. Nadam se da će uspeti da postanu jedna od najboljih Web lokacija ovog tipa  svojim kvalitetom tekstova i pažnjom koju bi mogli da skrenu odabirom tema.

Pregledajte sami kategorije koje vas interesuju, pa ćete sami steći mišljenje o ovom blogu. Uporedite napisano sa sličnim sajtovima tako što ćete istu tematiku pretražiti preko pretraživača, pa videti ko je najbolje po vama opisao posmatranu tematiku…

Mislim da će se u narednom periodu pojaviti veliki broj Web lokacija sa sličnom tematikom, jer je to ipak najjednostavniji način da se promoviše edukacija iz ovih oblasti. Jedva čekam da se to desi, jer će porasti ponuda i kvalitet članaka o osnovama rada na kompjuterima i Internetu – konkurencija je čudo!

Veoma interesantan članak o alatima za lakše praćenje i filtriranje vesti preko Twittera donosi i određeni broj online alata koji se mogu lepo prilagoditi ovdašnjoj statusferi, a generalno su veoma korisni za novinare.

Personalizovano filtriranje Twitter-a

Najviše od datih alata za personalizaciju praćenja vesti preko Twitter-a koristim TwitterTim.es. Primer mog naloga na ovom servisu možete videti ovde.

Sličan alat za personalizaciju vesti na osnovu aktivnosti osoba koje inače pratite je MicroPlaza.com. Za razliku od prethodnog alata, kod ovog servisa nemate fiksni url za vesti različitih korisnika i malo se duže čeka dok vam servis “ne pripremi” vaše vesti.

Simultano praćenje lokalizovanih Twitter vesti u radiusu od 100 km od odabranog mesta, uz upotrebu # tagova može se pratiti preko servisa Monitter.com.

Praćenje generalnih Twitter trendova

Na žalost, ostali interesantni servisi koji filtriraju informacije i izvlaše trendove nisu prilagođeni ovdašnjim uslovima, ali ako vas interesuju generalni trendovi (na engleskom jeziku) postoji veći broj interesantnih alata kao što je najšire korišćeni TweetMeme.com, ili ReTweet.com i Twitturly.com.

Servisi kao što je Muck Rack prikazuju najvažnije vesti novinara koje se prenose preko Twitter-a, a servis HourlyPress.com omogućuje da izaberete koje ćete novinare pratiti a bi ste došli do vama interesantnih vesti. Interesantan je primer upotrebe ovakvog filtriranja novinara preko tematike društveno novinarstvo (social journalism).

Prikazani servisi uz Tweeter aplikacije kao što je TweetDeck omogućuju mnogo lakše i brže shvatanje upotrebe Twitter-a, kao i njegovo efikasnije korišćenje kada ste već ovladali ovim servisom.

Jedan od najinteresantnijih blogera koji je počeo (počela) sa svojim blogovanjem pre nekoliko meseci jeste definitivno Vera – Džepna Venera (@verkic).

NikiBGD kaže o Veri:  ”Inspirativno je videti da neko ulaže toliko truda i kreativnosti u ovakve blogpostove i vrstu komunikacije. Ti si nam živ dokaz da Web nije bezličan i asocijalan.”

Deda kaže: “Moram priznati da se divim Verki na svemu…”

Dijica kaže: “Inače, ovo što si napravila od svog bloga, za ovako kratko vreme, a čitala sam prve postove odmah po objavljivanju, mene ostavlja bez teksta. Džepna drugarice Venero, razbila si nas, svaka čast…”

Dragan Radović joj kaže: “Jedno ogromno HVALA za sve što činiš u ovoj našoj velikoj – maloj Internet družini i na Twitteru!”

Slavko Ilić kaže: “U razgovorima sa ‘online ljudima’ sve češće pominjemo tvoj blog…”

[...]

Navedeni citati se mogu pronaći u komentarima na Verine blog tekstove. Nigde ista Vera ne traži od svojih blog posetilaca da je na ovakav način nagrađuju, ali njeni čitaoci to konstantno čine. Zašto?

Zato što Vera u svojim online tekstovima kobinuje znanje prenosa misli pisanjem, veliko životno iskustvo, šarm, kreativnost i ne-sebično davanje specifičnih znanja koja je i sama “pokupila” po domaćem Internetu.

Posebnu vrednost njenom blogu daje predstavljanje pojedinačnih blogova (#PratiBlogere), i blog postova u kojima objašnjava Twitter kroz prikaz zanimljivih blog postova u datoj nedelji – #PratiPetak. Ovi prikazi pokazuju sate koje vera provodi (stvarno) čitajući ovdašnje blogove, i prikazivajući svima koji su zainteresovani kako da pronađu nešto što ih interesuje iz regionalne blogosfere.

Sama Vera kaže o tome: “U glavu mi sinu ideja, dobra ili ne videćemo, ali sigurna sam  da će mnogima pomoći kako bi lakše došli do svih onih saznanja do kojih sam i ja došla, a koji nemajići nalog na twitteru nemaju mogućnost lako i brzo doći do zaista dobrih blogova. Meni su blogovi osnova za učenje, a da li će biti i Vama pa saznajte.”

Drago mi je da sam svojevremeno preko Twittera skrenuo pažnju na Veru sa tweetom “Dečko, ako nećeš ići do kraja nemoj ni započinjati”

A sve što možete videti i čuti o Verinom blogu traje od novembra prošle godine!

Pre neki dan čuo sam za zanimljiv projekat – PodeliTroskove.rs, koji ima za cilj podelu troškova putovanja između vozača vozila i putnika. Na ovaj način moguće je i u ovim krajevima značajno uštedeti na putovanju, a kako autor projekta Nenad Birešev kaže, u zemljama EU ovakvi servisi se pretežno promovišu u cilju smanjenja zagađenja životne sredine (manje vozila sa jednom osobom).

Kada se uzme u obzir činjenica da kod nas prosečne cene međumesnih autobuskih karata za jednu osobu u dva pravca imaju veću cenu u odnosu na prosečnu vožnju dve osobe u kolima (uključujući i troškove putarine), tada je logično da već sa jednim dodatnim putnikom u vozilu koji deli trošak puta, ovakav tip vožnje je mnogo udobniji i isplativiji od vožnje autobusom.

Igrom slučaja išao sam u poslednje vreme 2-3 puta autobusom na relaciji između Novog Sada i Beograda, i ustanovio sam da je isplativije ići sam vozilom (potrošnja ispod 5,5l/100 km dizel) nego da plaćam autobusku kartu, i pride stižem samo do Autobuske stanice u BG ili NS.

Ovakvu logiku su određene osobe veoma lepo iskoristile za dodatnu zaradu, pa putem pomenutog servisa su u mogućnosti da zarade time to voze firmino vozilo sa plaćenim troškovima puta (gorivo + naplatne rampe), a iste “troškove” podele sa još tri osobe.

Računica je jednostavna:

Ako npr. uzmemo relaciju između NS i BG, troškovi puta su uglavnom ispod 20 EUR (sem ako ne vozite vozilo sa velikom potrošnjom), pa ako idete na put 3 puta nedeljno – to je mesečno 240 EUR dodatnih prihoda… Čuo sam za osobu koja na ovaj način mesečno ima dodatni prihod od 150 do 200 EUR.

A o uštedama onih koji dele troškove ne mora se posebno govoriti…

19. decembra Marija Aleksić a.k.a. @Bubullina napisala je na svom blogu prvi tekst.

Sva je sreća da u poslednje vreme uopšte nije neuobičajeno da se pojavljuju novi blogovi, i sva je sreća da ih ima sve više, i to sve zanimljivijih blogova. Ono što je interesantno u ovom primeru možete i sami videti u komentarima na klasičan “Hello World” (po Marijinim rečima) post.

Ne-mali broj dosta poznatih Internet “faca” je čestitalo ovaj prvi blog post, što baš i nije čest događaj.

Razlog ovakve reakcije domaće Internet “statusfera” leži u činjenici da je Marija i pre puštanja svog bloga bila veoma aktivna na Twitter-u, čijim uspešnim korišćenjem je došla do dovoljnog kapitala korišćenjem društvenih medija, da se isti prenese i na polje novog bloga. Naravno, ona će morati da opravda dato poverenje, jer ono se dugo stiče, a zna da se izgubi u sekundi.

Pridružujem se dobrim željama za buduće blogovanje, a posebno mi je draga činjenica da sam saznao da je Marija bila i jedan od malobrojnih polaznika kursa Content Marketing.

Bez obzira na iščekivanje skorašnje Google Caffeine promene algoritma pretraživanja, imam prilike već duže vremena da vidim da se i kod nas, i u svetu na SEO tržištu pojavljuju alatke koje veoma uspešno počinju da zamenjuju sve manje adekvatan Google PageRank (PR).

Naime, Google već mesecima najavljuje da će se odreći javnog predstavljanja PR-a, jer on navodno navodi na mnoge pogrešne zaključke i sve manje prikazuje pravu vrednost Web sajta. To se nedavno i desilo kada je PageRank nestao iz Webmaster alata Google-a.

Bitno je da se zna da postoje alati koji mnogo preciznije prikazuju pravu vrednost stranica Web sajta, nego što to radi Google PR, i takvi alati su veoma korisni za SEO aktivnosti.

MozRank u kombinaciji sa SearchStatus FireFox plugin-om

O ovoj kombinaciji alata MozRank i SearchStatus već sam pisao u martu ove godine, a vrednost ovih alata može se videti na primeru prve stranice mog bloga (razlika između Google PR-a i mozrank-a), a još bolje na primeru dubljeg linkovanja za jednu od najposećenijih stranica na ovom blogu – Razlika između specijalističkih i master studija.

Na primeru se vidi da je Google PR 0, a mozrank daje vrednost koja je u velikoj vezi sa vidljivošću ove stranice na pretraživačima. Prethodno znači da je ova stranica linkovana sa određenih drugih Web sajtova, i da iz tog razloga ima neki rang.

SEO for Firefox i Majestic SEO

Dodatak SEO for Firefox omogućuje veoma interesantnu opciju pri analizi Web sajtova, da se na jednom mestu nalaze linkovi do parametara i alata za analizu sajtova konkurencije, ili potencijalne sajtove za linkovanje.

U datom primeru vidi se deo opcija koje je moguće videti za pojedinačni rezultat pretraživanja. Takođe, veoma je korisno to što se pored rezultata pretraživanja vidi i pozicija rezultata pretraživanja, što je bitno kod analize 100 rezultata pretraživanja na jednoj stranici (što i preporučujem da se radi).

Jedan od alata koji se može iskoristiti u sklopu pomenutog dodatka za FF je i nedavno nagrađeni inovativni SEO projekat – Majestic SEO.

Ovaj alat dodatno omogućuje proveru broja linkova do posmatrane stranice, kao što rade pomenuti MozRank (LinkScape) ili Yahoo Site Explorer. Njegova osobenost je činjenica da nezavisno od drugih servisa ima samostalan sistem analize medjusobnog linkovanja sajtova, što je veoma bitno za kontrolu podataka o linkovanju.

U datom primeru se vidi potvrda broja linkova do stranice o specijalističkim studijama sa mog bloga.

Pored pomenutih alata, korišćenjem Google alata za ključne reči, dovoljno je za veoma kvalitetno zaokruživanje procesa rada oko optimizacije za pretraživače.

Direktna posledica subotnjeg Twittup-a u Novom Sadu je ideja za tekst o tzv. potrošačkim medijima (Consumer Media). Ideja o ovoj veoma bitnoj tematici potekla je iz priče Zlate Veličković, suvlasnice “veb-log forme magazina o kozmetici” – Kremašica.com. U sekciji pod nazivom “Šta smo ‘tele?“, pored detaljnijeg objašnjenja šta sve ovaj magazin obuhvata, postoji i objašnjenje naziva sajta – Kremašica.com:

Reč “kremašica” je bila u upotrebi već decenijama, i to, uglavnom, u krugovima novosadskih družina, ali se njeno značenje obično tumačilo u negativnom kontekstu. Koristila se pretežno da okarakteriše devojku koja pripada tzv. krem društvu, eliti, ili bolje rečeno kvazi eliti. Na izgovor reči “kremašica”, ljudi bi uglavnom zamišljali doteranu, previše finu i uglađenu omladinku sa preobimnim i preskupim prohtevima, neretko i devojku sa tako omraženom kombinacijom osobina razmažena+uobražena.

Ovaj izraz je polako počeo da se gubi i nestaje, pa smo pomislile da, pre nego što sasvim iščezne, osim toga što ćemo joj vratiti popularnost, pokušamo da spasemo obraz “kremašici”.

Važnost potrošačkih medija

U slučaju sajta Kremasica.com već na prvi pogled se vidi da ovaj magazin u osnovi ima prikaze rezličitih kozmetičkih proizvoda, gde posetioci sajta mogu slobodno da komentarišu i svoja iskustva, pored same recenzije autora magazina.

Zamislite npr. situaciju da u prikazu neke npr. kreme za lice stoji da ona ponekad stvara alergiju, i pritom u sklopu komentara korisnica imate još nekoliko potvrdnih informacija o alergiji. Kolika mislite da je verovatnoća da će čitateljka ovakve recenzije kupiti pomenutu kremu?

Ako ste npr. kojim slučajem išli u neke inostrane hotele (ili neku drugu vrstu smeštaja), veoma je verovatno da ste čitali recenzije korisnika o istim smeštajnim kapacitetima, npr. na sajtu kao što je TripAdvisor.com. Veliki broj osoba (uključujući i moju malenkost) direktno odlučuje o tome koji će smeštaj odabrati, isklučivo na osnovu prikaza koje čitaju na sajtovima sa preporukama korisnika!

Dati primeri bi trebalo da očigledno objasne važnost tzv. potrošačkih medija, odnosno Web lokacija na kojima sami korisnici ostavljaju svoje mišljenje o proizvodima i uslugama. Sajtovi kao što su klasične prodavnice tipa Amazon.com, ili IMDB.com, postaju potrošački mediji iz razloga što komentari korisnika na ovakvim lokacijama direktno opredeljuju posetioce da postanu klijenti ili ne!

Ovakav tip sajtova u ovim krajevima tek počinje da se “zahuhtava”, a u narednih 2-3 godine postaće najvažnije mesto za kompanije da se pokažu “u dobrom svetlu”. Razlog je jednostavan – ovakvi mediji ili donose dodatnu prodaju, ili je eliminišu!

Kako bude rasla posećenost ovakvog tipa sajta, tako će i rasti “zabrinutost” kompanija o javno izrečenim mišljenjima njihovih korisnika. Najbolji lek za to je da kompanije čuju svoje korisnike.

Pedya je uspeo da pokrene Bluesman-a na temu Re:Branding Serbia, koji je pokrenuo konkretne korake da se nešto na tu temu već jednom i uradi. Usledio je TwittupBG na ovu temu, formiran je pod-forum na DPT-u, kupljeni su neki domeni, dobijen softver, hosting (pogledati detaljnije na DPT forumu PRojekat Srbija)…

Veoma je bitno da se puno pozitivne energije koja se može videti na pomenutim online lokacijama i zadrži širim i konkretnim angažovanjem zainteresovane zajednice.

Najbolji način angažovanja zainteresovanih jeste – Kolaboracija zainteresovanih na većem broju tema, projekata i šire koordinacije na projektima.

Trebalo bi učiti od najboljih, a u ovom slučaju to je svakako kampanja Barack-a Obame. Za razliku od te kampanje, u ovoj akciji potrebno je definisati veći broj tema, veći broj slogana (ili varijacije) i vizuelnih odrednica (ili varijacije), u zavisnosti od same tematike.

Npr. Re:PoetrySerbia, Re:ArtSerbia, Re:VideoSerbia…

Bitno je da je lako kreirati doprinos pojedinca, da se mogu koristiti postojeći mediji kao što su Wikipedia, Youtube, FB, Flickr, bitno je da se poruke lako mogu pretvoriti u (hash) tagove…

Ideja cele ove priče može ići u pravcu kreiranja online lokacija (u sklopu postojećih platformi ili novih Web lokacija) od strane većeg broja zainteresovanih korisnika, kroz zajedničko učešće (kolaboraciju) tih korisnika. Najuspešnije lokacije će svakako same “odskočiti”.

Cilj bi mogao biti kreiranje tzv. meta-brendova koji su u službi promovisanja Re:Serbia (jedan od predloga teme Projekta Srbija).

Šta su meta brendovi?

Meta brendovi su generički “proizvodi” koji “govore” u službi nekog brenda, ili postaju brend za sebe, a da nisu nešto što se inače posmatra kao klasičan brend. Meta brand-ovi se najčešće pojavljuju na Internetu u smislu respektabilnih organizacija, standarda, pojava vezanih za određene kompanije i proizvode…

Primeri (online) meta brendova su ICANN, W3C, XML, CSS…

U slučaju Projekta Srbija, ideja je da određene online lokacije mogu postati meta-brendovi koji će veoma uspešno promovisati glavni cilj projekta – re-brendiranje Srbije.

Eto, to je od mene za sada doprinos u vidu 0.02$.

Krenite, ako ste zainteresovani da konkretno doprinesete ovom projektu, pratite koordinaciju na DPT forumu i kreirajte različite online sadržaje po vašim afinitetima…

Prvog avgusta 2008. g. blogerka Monsoon započela je prvu igru za “food” blogere (blogerke) na prostoru bivše SFRJ, koju mogu igrati i svi zainteresovani koji imaju mogućnost da svoj rad fotografišu i postave na Internet (na forum, galeriju slika, Web sajt…). Igra je posle drugog kruga okupila 12 blogerki, koje su je tim povodom nazvale “Ajme, koliko nas je“.

Igra “Ajme, koliko nas je”

U osnovi, ova igra se igra tako što domaćica igre za određeni mesec, putem svog bloga zadaje ključni sastojak, tj. narmirnicu koju učesnici treba da upotrebe. Učesnici igre prave jelo sa zadatom namirnicom i objavljuju na svom blogu, uz link ka osnivaču igre i link ka postu domaćice, bilo kada u toku meseca.

Domaćica izvlači pobednike, objavljuje sve radove na svom blogu i bira novu domaćicu za sledeći mesec. Domaćica može, ukoliko želi, poslati pobednicima poklon po izboru.

Tako je početkom ovog meseca Gaga-Grne objavila pobednike/pobednice kruga igre u oktobru (tema bundeva) i objavila novu domaćicu za ovaj mesec, a to je dvojac Tadeja & Timna, koje su odabrale kupus kao temu za jela u novembru. U ovoj igri sada već učestvuje preko dvadeset blogerki!

Još kulinarskih igrica

Oduševljenje ovom igrom dovelo je do formiranja posebnog kulinarskog bloga pod imenom “Kuvar igrice“, gde blogeri/blogerke zadaju različite igre onima koji su spremni da kuvaju jela i da slikaju ono što su napravili, i da pritom postave recept za uslikano/napravljeno jelo.

Npr. igra FBI rukavice: FBI je akronim od Food Blog Inspection – jedan blog je pod inspekcijom, a ostali su inspektori čiji je zadatak da isprobaju neki recept ili više njih, i na svom blogu objave utiske i slike.

U novembru mesecu u ovoj igri aktuelnan je blog Urbane stonoge, u čast ove žene koja je nedavno umrla! Pravila za novembar u igri FBI rukavice možete videti ovde.

Angažovanje blog zajednice

Ja na ovim prostorima nisam video ovako dobar primer zajedničkog angažmana većeg broja blogera, a sve opisano traje već više od godinu dana u kontinuitetu, i širi se sve više! Sa jedne strane kulinari uživaju u spemanju jela i pisanju tekstova na zadate teme, a sa druge strane čitaoci ovih blogova mogu uživati u novim idejama koje “bujaju” na sve strane.

Svaka čast! Veoma poučno…

Juče je zvanično pušten u rad servis DobarDabar.com, čija je uloga javno deljenje Web lokacija koje ste izdvojili u vaš Favourites ili Bookmarks iz vašeg Web čitača (browser-a) – Social Bookmarking. Servis je zajednicki projekat firme Eksponenta, koja je vlasnik veoma popularnog social bookmarking sajta u Rusiji Bobrdobr.ru i firme Rate Solutions koja stoji iza društvene mreze Karike.com (DPT diskusija na ovu temu).

Social Bookmarking Vs. Social News

Osnovna karakteristika Social Bookmarking servisa je mogućnost uvoza (import) vaših omiljenih Web stranica koje ste zapamtili u Favourites ili Bookmarks, i njihovo javno (ili privatno) korišćenje putem Weba. Najpoznatiji svetski servis ovog tipa je Delicious.com.

S jedne strane, u mogućnosti ste da zapamćene vama bitne sajtove imate na raspolaganju preko ovakvih servisa gde god da se nađete, a sa druge strane kada veliki broj osoba postavi svoje omiljene linkove u ovakav servis, dolazi se do toga da za određene ključne reči (tagove), kojima opisujete ove linkove koje ste ostavili, dobijate rangiranje određenog broja Web lokacija koje je veći broj korisnika servisa obeležio kao omiljene.

Za razliku od Social Bookmarking sajtova, Social News sajtovi omogućuju dodavanje vama zanimljivih vesti, i nakon njihovog unosa, ostali korisnici Social News sajtova glasaju za one vesti koje im se dopadaju. Vesti koje imaju najveći broj glasova “penju se” na vrh stranice kategorije vesti, ili na prvu stranicu Social News sajta (Social Bookmarking servis čuva osnovne adrese sajtova i pojedinačne linkove do vesti – sve ono što ste stavili u Bookmarks).

Na ovaj način, Social News sajtovi omogućuju izdvajanje bitnih vesti na osnovu mišljenja velikog broja korisnika (Crowdsourcing), gde ti korisnici preuzimaju posao urednika koji izdvaja određene vesti po važnosti. Najpoznatiji svetski servis ovog tipa je Digg.com.

Veoma velika sličnost ovih servisa (Social Bookmarking i Social News) dovela je do toga da su se do nedavno ovi servisi izjednačavali pod nazivom Social Bookmarking (Moj članak, i članak Eniax-a), a razlozi za to u sledeći:

Važnost Social News i Social Bookmarking sajtova

Jedan od osnovnih razloga mnogo manje posećenosti blogova u odnosu na klasične sajtove na ovim prostorima je i ne-postojanje veoma posećenih lokalnih sajtova ovog tipa (postoji veći broj Social News sajtova, a najposećeniji je Croportal.net).

DobarDabar.com ima dobar preduslov za eventualnu popularnost, obzirom da mu posećenost može donositi veoma popularan servis Karike.com, ali to ne znači da će ovaj tip servisa i postati relevantan, jer postoje mnogo jednostavniji načini postavljanja linkova na FB i Twt.

Bilo bi dobro da ovaj servis ima dovoljno korisnika i da počne da donosi značajnu posećenost linkovanim lokacijama.

Danas je zvanično počeo sa radom komercijalni servis za online distribuciju saopštenja za javnost - PRObjave.com. U sklopu samog saopštenja o puštanju ovog servisa, možete skinuti dva pdf fajla (tab “Dokumenti” na servisu PRObjave.com) sa ovogodišnje konferencije E-trgovina, gde je detaljnije opisan nastanak i sistem rada servisa ovog tipa koji se u svetu nazivaju PR Wire ili OTS (Original Text Service).

Informacija o početku rada ovog servisa je krenula juče preko Twitter-a i Facebook-a, i već se može nazreti svojevrsna kontraverza u komentarima PR-ovaca na Facebook profilima Miloja Sekulića i Dragane Đermanović. Na blogu Dragane Đermanović možete videti njeno viđenje servisa PRObjave.com.

Zašto PRObjave.com?

Logična posledica tržišne ekonomije jeste rast dnevnog broja saopštenja za novinare (ili saopštenja za medije) u različitim redakcijama klasičnih medija, a još više u samim novinskim agencijama (koje prihvaćena saopštenja šalju obrađena svim medijima koji su prijavljeni za vesti određene novinske agencije).

Taj rast boja saopštenja doveo je do toga da neke organizacije teže dolaze do toga da im saopštenja budu objavljena, a sa druge strane organizacije koje imaju veći broj aktivnosti nemaju mogućnost da sve te aktivnosti budu propraćene u medijima - jer u njima nema mesta za sve to (zamislite da jedna stranica novina, ili ceo blok TV vesti bude popunjen vestima iz samo jedne organizacije).

Prethodni slučajevi su doveli do toga da se u SAD sredinom prošlog veka pojave specijalizovane agencije koje su se bavile komercijalnom distribucijom saopštenja.

Ova industrija je imala dosta problema do momenta pojave Interneta, kada se ispostavilo da sa jedne strane vlasnici Web sajtova imaju problem da dođu do adekvatnih sadržaja (”content is the king”), a sa druge strane organizacije imaju potrebu da plasiraju svoja saopštenja, od kojih jedan deo često ne prolazi  uređivačke politike medija (neke organizacije imaju problem da im se saopštenja uopšte ne objavljuju u klasičnim medijima).

Pojavom specijalizovanih online medija, i nedavnim ulaskom društvenih medija u glavne tokove informisanja pojedinaca (koji mogu biti direktno zainteresovati za informacije koje se šalju saopštenjem, kao korisnici, novinari, urednici, blogeri, vlasnici sajtova…), čitava oblast kvalitetnog kreiranja saopštenja u razvijenim zemljama prelazi u domen pravog informisanja JAVNOSTI. Znači, osnovna uloga kreiranja materijala koji je pripremljen za prihvatanje novinarima, medijima (saopštenja za novinare, saopštenja za medije) - jeste da aktivnost organizacije dopre do javnosti! Odatle izraz - saopštenja za javnost.

Već duže vreme to je moguće putem Interneta kada sajtovi organizacija imaju objavljena svoja saopštenja u delovima Web prezentacije za medije, a te delove sajtova čitaju i svi ostali zainteresovani  posetioci sajta. Aktivnost kompanija koje pružaju uslugu distribucije saopštenja za javnost jeste da takva saopštenja prenesu većem broju online medija - putem onih online medija koji imaju interes da objavljuju ovakva saopštenja.

Servis PRObjave.com sledi ovaj trend, obzirom da se i u Srbiji dešava sve češće “preplavljivanje” klasičnih medija, novinara i novinskih agencija velikim brojem saopštenja, od kojih često preko 90 odsto nikada ne bude objavljeno (informacija potvrđena u većem broju medija).

Odnosi sa medijima Vs. Odnosi sa javnošću

Osnovna uloga servisa za distribuciju saopštenja za javnost jeste povećanje vidljivosti kompanije (od strane zainteresovane JAVNOSTI), proizvoda, usluga preko Interneta; kao i eventualno povećanje posećenosti Web sajta organizacije (od strane zainteresovane JAVNOSTI) koja šalje saopštenja preko servisa ovog tipa. Ta javnost u jednom momentu mogu biti i predstavnici medija.

Online distribucija saopštenja ne predstavlja ZAMENU za posao odnosa sa medijima (što sam primetio da postoji kao bojazan jednog broja PR profesionalaca), već dodatni alat za poboljšanje efekata neke PR kampanje.

Najveći problem koji sam čuo od PR profesionalaca kada sam im opisao sistem rada ovakvog servisa jeste startna negativna reakcija iz razloga što se ovde ne pominje CILJANJE KONKRETNOG MEDIJA ili KONKRETNOG NOVINARA. Tačno, ovaj tip servisa jeste primarno usmeren na JAVNOST, od koje jedan deo mogu biti predstavnici medija, a njihov broj i uticaj zavisi od jačine samog servisa - što se postiže kvalitetom i VREMENOM postojanja servisa za distribuciju saopštenja (drugim rečima - ne možete odmah napraviti E-bay u Srbiji, ali vremenom, ko zna).

Kritike servisa za distribuciju saopštenja

Pre godinu dana (jun 2008. g.) konačno sam odlučio da ću kreirati servis za online distribuciju saoptenja, a nekoliko godina pre toga sam imao u planu da partnerski kreiram napredniju verziju ovog tipa servisa - što očigledno nije zaživelo. U razgovorima sa VELIKIM brojem osoba iz oblasti odnosa sa medijima u poslednje 2-3 godine shvatio sam da je za ovaj, osnovni tip servisa online distribucije saopštenja (kao što je PRObjave.com), čulo pre razgovora samnom manje od pet osoba.

Da bi cela ova priča bila još zanimljivija, bez obzira što PR profesionalci sa kojima sam pričao uglavnom nisu čuli za servise kao što su PRWeb.com ili PRNewsWire.com (najveći svetski servis ovog tipa), već nisu znali da u poslednje 3-4 godine (a možda i duže) postoji domaći komercijalni servis za online distribuciju saopštenja za medije - BETA OTS! Drugim rečima, PRObjave.com uopšte nije PRVI servis ovog tipa u Srbiji!

Posao predstoji!

Lako je pustiti neki online servis, a kod ovog tipa servisa je sve u tome kako će se on poslovno razviti, koliko će biti korišćen od strane organizacija, javnosti i medija (online i offline).

To je ono čime ćemo pokušati da se bavimo u narednom periodu, i nadam se da “nećemo biti neuspešni”.

Btw. ovo je prvi online servis (a da nisu Pretraga.co.yu ili ovaj blog) koji pokrećem od kada se komercijalno bavim Internetom.

Beograđanka, Milica Stojković ima nekoliko umetničkih blogova, naloge na veoma različitim društvenim medijima kao što su Youtube, Slideshare, Scribd, Twitter, Netvibes (ovde se može videti dosta njenih aktivnosti na društvenim medijima)… Ovo ne bi ni bilo tako neobično da ova dama nema 77 godina, a od 2004. g. koristi kompjuter!

 Milica stojković je u svom radnom veku do početka devedesetih godina prošlog veka bila violinistkinja, a u penziji je počela da se bavi slikarstvom. Kako nije uspevala da napravi samostalne izložbe slika (jer nije član udruženja likovnih umetnika), u potpunosti je iskoristila aktuelne Internet trendove (društvene medije) da javnosti predstavi svoja dela.

Online aktivnost Milice Stojković ima ozbiljne pouke mladima:

Ako koristite Firefox plugin SearchStatus (najkorisnija alatka za evaluaciju Web stranica), verovatno ste primetili da u poslednjim verzijama postoji još jedan besplatan servis za analizu svake stranice nekog sajta na koji dođete - MozRank.

MozRank je generalni pokazatelj uspešnosti linkovanja neke Web stranice, i slično kao Google Page Rank, daje podatak o popularnosti nekog Web sajta (i pojedinačnih Web stranica) sa aspekta strategije linkovanja. Strategija linkovanja posmatranog Web sajta na drugim Web sajtovima je verovatno najvažniji faktor kvalitetnog rangiranja sajta na pretraživačima.

(more…)

Danas je puštena nova verzija sajta kompanije Positive, koja se bavi prodajom IT proizvoda i uslugama IT rešenja. Radi se o okončanju prve faze projekta redefinicije online nastupa, koja je ukupno trajala više od deset meseci! Druga faza, koja uključuje kompletnu integraciju online prodavnice, trebalo bi da bude završena do juna ove godine.

Od tih deset meseci, sama izrada nove verzije sajta je trajala nešto više od dva meseca, a celokupan period (uključujući i period same izrade Web sajta) je iskorišćen za pripremanje usvajanja nove filozofije postavke prema online nastupu kompanije. Drugačije rečeno, kako da se zamišljeni sistem online komunikacije kompanije Positive sprovede u delo sa aspekta usvajanja potrebnih znanja od strane zaposlenih, i kako da se predložene izmene poslovanja sprovedu u delo sa aspekta usvajanja novih poslovnih procedura (implementacija e-poslovanja u poslovne procese organizacije).

(more…)

Online izdanje City Magazina ima okupljeno nekih pedesetak blogera u svojoj blog sekciji. Ova informacija ne bi bila naročito interesantna, obzirom da u poslednje vreme sve više sajtova klasičnih medija pravi svoje blog sekcije, ali u ovoj grupi osoba koje bloguju se nalazi i određeni broj poznatijih blogera kao što su Elektrokuhinja i Marko Jeftić.

Obzirom da je i sam direktor City Magazina bloger Ivan Bevc, nije čudno da određeni broj osoba koje bloguju u ovom magazinu imaju blogerski staž od ranije. Ovo je svakako interesantna konbinacija blog sekcije magazina na Internetu gde postojii određeni broj iskusnijih blogera, pored osoba kojima je blog u ovom magazinu i prvi blog u kojem pišu.

Sama blog platforma ovog skupa blogova je urađena tako da se putem RSS-a mogu pratiti samo svi blogovi, i ne može se izabrati pojedinačni bloger za praćenje (bar ja nisam uspeo da pronađem tu opciju). Druga bitna stvar je da ako hoćete da ostavite komentar, morate se registrovati na sajtu, što ne smatram da je baš dobro rešenje.

Nadam se da ovo nije još jedna izdvojena grupa blogera koja je dovoljna sama sebi, i da praktično nema kontakta sa ostalim blogerima u ovdašnjoj blogosferi. Na žalost, to je karakteristika praktično svih mreža blogera - od besplatnih blog servisa, do blogova na sajtovim klasičnih medija. (more…)

Servis Mloovi.com poseduje jednu veoma interesantnu karakteristiku - koristi Google Translate za prikaz RSS-ova blogova, i daje mogućnost da se kreira adresa RSS-a bloga na jednom od odabranih jezika koje prevodi Google Translate.

Upravo sam to uradio za Top 10 regionalnih blogera i napravio sam varijante njihovih RSS-ova na engleskom prevodu. Kreirao sam tzv. OPML file u kojem se nalaze RSS URL-ovi ovih blogera sa prevodima blogova na engleski jezik.

Sam file otvorite sa Notepad-om (za one koji ne znaju kako se čitaju ovi fajlovi) i kopirate adrese (URL) koje se nalaze posle teksta “xmlUrl=”. Razlog zašto nisam direktno postavio adrese ovih RSS-ova u post jeste što određeni broj primarnih URL-ova ide preko Feedburner servisa koji će u ovom obliku funkcionisati samo do kraja februara, pa će se ovi URL-ovi svakako menjati (i originalni i engleski RSS).

U svakom slučaju, sami možete napraviti RSS preko Mloovi servisa, pa ga možete poslati svojim internacionalnim prijateljima.

Od danas je u funkciji video sekcija na sajtu Konferencije “E-trgovina”, i to deo sa određenim brojem predavanja sa prošlogodišnje konferencije.

Možete pogledati predavanje Vladimira Živaljevića, koje je poznato po tome što je na njemu ekskluzivno objavio da izlazi iz kompanije Pakom (čuveni izraz - “buy-out”).

Tanja Gligorović iz kompanije Podravka imala je jedno od najzapaženijih predavanja na prošlogodišnjoj “E-trgovini”, gde je prikazala jedan od tada malobrojnih svetskih primera kvalitetnog kompanijskog korišćenja širokog dijapazona društvenih medija.

Stefan Salom iz Kompanije Infostud pričao je na temu aktuelne situacije sa poslovnim potencijalima Interneta u Srbiji (2008). Ovo predavanje je u većem svom delu i dalje aktuelno.

U narednom periodu se očekuje dodavanje još interesantnih predavanja iz prethodne godine.

Za vreme ovogodišnje konferencije “E-trgovina” biće objavljivani pojedini video materijali tokom samog trajanja konferencije, pa će oni koji ne budu imali mogućnosti da dođu na Palić, imati mogućnost da isprate bar deo atmosfere sa ovog događaja.

Predstavljena predavanja samo potvrđuju činjenicu da Konferencija “E-trgovina” nije namenjena samo bankarima (kako neki misle), a ove godine će se to još bolje videti već pri prvoj zvaničnoj najavi predavanja.

Čisto da napomenem, sutra je poslednji dan prijava za one koji su zainteresovani da iskoriste popust za prisustvo na konferenciji.

Petar Stanić se upoznao sa značajem brendova radeći u veleprodaji sportske odeće i obuće. Sarađujući sa celim tržištem Srbije primetio je da svest o značaju brenda, poznavanje istorijata i nastanka brendova veoma mala.

Petar se susreo sa knjigom Biblija brendova (o odeći i obući), koja je predstavljala inicijalnu kapislu projekta Brendovi.com koji je zvanično lansiran pre šest meseci.

Ideja je bila: Zašto ne pružiti posetiocima sajta svojevrsnu enciklopediju svih svetskih brendova, vesti o najnovijim trendovima, kampanjama, cenama i strategijama kompanija i brendova. Brendovi.com nudi mogućnost da se na najlakši način upoznaju različiti  brendovi,  uštedi vreme i novac donošenjem odluke o najboljem odnosu cene i kvaliteta pojedinačnih brendova. (more…)

Nova verzija poznatih novina iz doba Socijalizma - Borba pojavila se na kioscima 12. januara, a sa njom i online verzija ovih novina.

Ove sada privatne novine predstavljaju klasičnu konkurenciju ostalim klasičnim dnevnim novinama, s tim da online izdanje, pored dopadljivog (preglednog) izgleda, postoje dve interesantne “stvari” u vezi sa ovim sajtom novina:

- Izgleda da je rađen u Joomla softveru (što je generalno OK, ali je mogao biti mnogo ozbiljnije urađen od ovakvog, pre-jednostavnog sistema prikazivanja dodatnih elemenata sajta - ima samo box za prikaz ostalih tekstova u kategoriji u kojoj se korisnik nalazi). - Iako Joomla po defultu ima RSS, sajt ovih novina nema RSS, što samo govori o nepoznavanju online tržišta novina od strane izvođača radova izrade sajta (na žalost, većina novinara i urednika još ne shvata koliko je bitno imati RSS).

Videćemo kako će se ove novine ponašati na klasičnom i online tržištu

Juče sam imao prilike da posetim jedan veoma interesantan Web sajt koji se prvenstveno bavi pitanjima Web dizajna - Sajtoteka.com.

Radi se o veoma interesantnom sadržaju koji kombinuje edukativnu i prodajnu komponentu izrade Web sajtova (radi se praktično o Web lokaciji koja promoviše izradu Web sajtova). Posebno su interesantni edukativno-prodajni sadržaji “Cene Web dizajna” i “Cene izrade Web sajta“.

Ako se pomenuti sadržaji (koji definitivno nisu česta pojava kod nas) stave u kontekst samog izgleda posmatranog Web sajta (korišćena tehnologija izrade, sistem prikaza tekstova u tri kolone, kao i sama navigacija sajta), dolazi se do toga da je u ovom slučaju autor verovatno pokušao da originalni tekst postavi u originalni izgled Web sajta (informaciona arhitektura i navigacija).

Koliko je to uspešno urađeno, i koliko kompletan Web sajt sa aspekta svoje inovativnosti ima uticaj na kredibilitet autora i predstavljanja svog posla - procenite sami.

Srđan Janković (inače, student Specijalističkih studija iz E-poslovanja) drži dva korporativna bloga: Economy blog i Inventa blog (Srđanova kompanija koja za sada ima fokus na Hosting servisima). Sami tekstovi na ovim blogovima potvrđuju Srđanovo dugogodišnje iskustvo iz oblasti poslovne primene Interneta.

Veoma je uputno pročitati poslednje postove na ovim blogovima, gde na Economy blogu možete pročitati retrospektivu Internet dešavanja u 2008. g., a na Inventa blogu kratke prikaze obaveznih WordPress SEO alatki.

Nadam se da će g. Janković još intenzivnije voditi svoje blogove u 2009. g.