Planeta Srbija

Iznošenjem podataka o poslovanju kluba sa Malog Kalemegdana, novi predsednik Vladislav Lučić je u isto vreme otvorio Pandorinu kutiju i prozvao sve bivše rukovodioce u klubu, „otkrio toplu vodu“ funkcionisanja srpskog i jugoslovenskog sporta uopšte, poslao nekoliko romantičarskih poruka i, najvažnije, još jednom ukazao na ogromnu nemoć države, koja je po svemu sudeći najveći krivac

Navijači Crvene zvezde saznali su prošle nedelje da grb njihovog košarkaškog kluba star 65 godina vredi 300.000 evra. Da je osnovni račun blokiran duže od pet godina, da je klub poslovao preko računa sestrinskih firmi koji su takođe blokirani, da se duguje menadžerima, povericioma, donatorima. Najkraće rečeno Bogu i narodu. Pa čak i za stanove, struju, telefone… Ukupno „12 miliona evra i plus“ kako je saopštio novi predsednik Vladislav Lučić na konferenciji za novinare koja je za cilj imala upoznavanje javnosti sa stanjem i klubu i najavu revizije poslovanja koju bi uskoro trebalo da završi KPMG.

Nemoć države

„Mi smo u klub došli bez dinara, oni koji su ranije prolazili imali su, možda, neke koristi. Revizija je počela kao što smo obećali, želimo da vidimo kako je novac trošen. Imamo mnogo štetnih ugovora. Crvena zvezda je svake sezone dovodila skupog trenera i desetak skupih igrača. Budžetom od pet miliona evra i oni koji nisu košarkaški stručnjaci mogu da naprave kompetitivan tim“, dodao je Lučić koji je svojim izlaganjem otvorio Pandorinu kutiju, prema jednima, odnosno „otkrio toplu“ vodu prema drugima.

Ovo prvo zbog toga što je, hteo – ne hteo, prozvao i osumnjičio za lopovluk ili u najmanju ruku nesposobnost sve dosadašnje rukovodioce, ali i ljude koji su, valjda, glasali da on bude tu gde jeste. Ovo drugo zbog toga što je nekoliko dana posle ove konferencije izašlo na videlo da situacija nije ništa bolja ni u ostalim gigantima nekadašnje jugoslovenske košarke. Tako je ispalo da velika petorka NLB lige, ukupno duguje 36.000.000 evra: Partizan i Olimpija (po 4.000.000), Cibona (8.800.000), Zadar (7.400.000) i Crvena zvezda (12.000.000). Klubovi za koje – uz Split (nekadašnju Jugoplastiku, višestrukog prvaka Evrope koji se već godinama ne takmiči u regionalnom takmičenju) i makedonski Rabotnički – navija 95 odsto stanovništva počivše države dužni su, ne baš kao Grčka, ali ipak toliko da ih ni grčki brodovlasnici koji vole da se rasipaju novcem ne bi tako lako vratili sa litice provalije.

I tu dolazimo do srži problema. Nemoći države. Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su vlade u ovim državama na vreme donele zakon o sportu i u okviru njega model privatizacije posle koga bi se znao stvarni vlasnik. Nije važno da li je to jedan čovek sa imenom i prezimenom ili su to, kao u Barseloni u Realu, sosiosi, odnosno pojedinačni vlasnici akcija kluba koji na izborima glasaju za one koji će upravljati njihovim vlasništvom. Ključno je da u klubovima mora postojati titular, kako bi se znao red. Jer, finansije su daleko stabilnije u Cedeviti, Zagrebu, FPM-u, Hemofarmu, Širokom i Heliosu. Dakle, u privatnim klubovima. Dok u ostalim sportskim kolektivima (računajući tu i fudbalske klubove) transformacija još nije ni Pročitaj ceo tekst

Apsurdno i (ne)očekivano već duže vreme, AP Vojvodine odlučila je da podržavi banku. Bojan Pajtić i izvršno veće uputili su krišom pismo o nameri da preuzmu kapital Metals banke koja je gotovo izvesno sa namerom dovedena u položaj koji se trenutno nalazi (nijedna banka u Srbiji osim Metals banke nije u tako “lošem” položaju).

Naravno, skuština akcionara u upravni odbor su “oberučke” prihvatili nameru, tako da će sada Metals banka biti ono što je zapravo nekada bila Vojvođanska banka, koja je - gle čuda nedavno prodata grčkoj NBG banci. A bila je prava vojvođanska razvojna banka osnovana od strane vojvođanske provrede i koja je ulagala u tu istu privredu.

Zašto sad, na kraju sveopšte privatizacije - podržavljenje, kada svi govore da je država loš upravnik kapitala? Odgovore treba tražiti i u ovdašnjim medijskim spekulacijama koje govore da je došlo vreme za smenu Pajtića i da će ga zameniti Dulić, što pretpostavlja da podržavljenje banke  ide u prilog teze o  kreiranju svojevrsnog “rezervnog položaja” i adekvatno udomljavanje vojvođanskih funkcionera.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: AP Vojvodine, Izvršno veće, Metals banka, podržavljenje, privatizacija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Uvek me je oduševljavao entuzijazam i uložen trud koje Želimir Žilnik ispoljavao na svim svojim projektima. I ne samo to, u svojim dokumentarnim delima koji predstavljaju otisak naše svakodnevnice, uvek se bavio onim temama o kojima niko nije smeo ili želeo da se bavi.

Tek nedavno, odgledao sam njegov film “Pioniri Maleni Mi Smo Vojska Prava, Svakog Dana Nicemo Ko Zelena Trava” koji se, pazite 1968.godine - u vreme “Titove Juge” i totalno kontrolisanih medija, bavio temama  napuštene dece sa novosadskih ulica, maloletničkoj prostituciji, delinkvenciji i prosjačenju. I sve to, bez ikakvih ondašnjih socijalističkih idealno-društvenih oblandi, neuvijeno, otvoreno i grubo kako jeste.

Ovaj izuzetni režiser i filmski stvaralac uopšte, već dugo radi na novom projektu “Slučaj: stečajna masa“. Radi se ponovo o tematici kojom osim možda “Insajdera“, niko u Srbiji ne sme da se bavi - analitično i istinito, a to je tzv. privatizacija.

Novi film je dokumentarni zapis o borbi radnika i neuspelim privatizacijama dva zrenjaninska preduzeća (Šinvoz i BEK).

Film će biti prikazan prekosutra (28.05 četvrtak) u Omladinskom centru CK13 u 18:30 u okviru projekta - serijala  “Proces privatizacije u Srbiji“. Struktura ovog serijala sastoji se od kombinacije dokumentarnih snimaka radničkog protesta, video arhive i izjava eksperata iz različitih društvenih oblasti, a njegova osnovna namera je da aktuelizuje pitanje odnosa društva prema procesima privredne transformacije, kao i da se prekine ćutanje o položaju i pravima radnika u Srbiji.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: BEK, CK13, film, privatizacija, Šinvoz, Želimir Žilnik

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Najdraži Moji i Još Draže Moje, posle skoro dva meseca od Mog poslednjeg javljanja, mnogo toga se izdešavalo: kada čujete zašto Vam se nisam javljao za to vreme, sve će Vam biti jasno, Mili Moji, te će te mi stoga oprostiti. Naime, dan nakon Mog poslednjeg Unosa, u kome ste mogli Razumeti da sam započeo [...]

Radosnog Srca Vas, Dragi Moji Čitaoci i Još Draže Čitateljke, obaveštavam da ćemo Moja Nova Sekretarica, sveža još uvek, i Moja Ličnost od sutra do sredine sledeće nedelje biti na Službenom Putu na jednoj od tajnih lokacija koju su izgrađene radi Bezbednosti našeg Nezamenjivog Predsednika, kome su to od Sveg Srca podarili Prebogati Biznismeni kako [...]

Dragi Moji Poreski Obveznici i Predrage Poreske Obveznice, Boraveći početkom nedelje na Rečnoj Jahti Jednog Funkcionera Druge Vladajuće stranke Srbije, sa Svojom Novom Sekretaricom, shvatio sam da i život nas Stranačkih Funkcionera i Državnih Službenika može biti prijatan. Vreme je bilo divno i ceo dan je protekao u Lepoj Atmosferi. Malo Bolje smo se Upoznali sa [...]

Dragi Moji Čitaoci, Građani i Poreski Obveznici, Kao prvo, želeo bih da Vam se izvinim što nisam nekoliko dana ništa objavljivao. Takođe, želeo bih ovim putem da uvedem novu praksu u ovaj Moj Projekat Transparentnosti, jer će ubuduće biti objavljivano dva do tri unosa nedeljno. Pored toga, uskoro idem i na Letovanje sa Svojom Sekretaricom [...]

Dolaskom u kancelariju, Novoj Sekretarici sam naredio da proveri da li dogovor za ručak u 14 časova u Jednom Poznatom Beogradskom Restoranu sa Poverenikom Jednog Našeg Prebogatog Biznismena još uvek važi. Kada je on potvrđen, odlučio sam da svoje vreme isplaniram u skladu sa tim. Pozvao sam Nadležnog Načelnika i on me je upoznao sa [...]

Jutros me je pozvao Direktor Jedne Velike Strane Banke da me podseti na poklon-putovanje koje će njegova Banka da plati meni i mojoj porodici. Objasnio sam mu tom prilikom da neću ići sa porodicom, već samo Supruga i ja, a najverovatnije neće ići ni ona već neko Drugi. On je odmah sve razumeo. Oko 11 [...]

Prvo što sam uradio kada sam u 10 časova i 30 minuta stigao u kancelariju jeste to da sam naložio svojoj Novoj Sekretarici da pozove Vlasnika Jednog Velikog Građevinskog Preduzeća. Njemu sam dao broj mobilnog telefona Jednog Funkcionera Večito Opozicione stranke Srbije i zamolio ga da ga pozove u vezi sa kućom koja bi trebalo da se sagradi Čoveku. On mi je rekao da ga je zvao i Predsednik Vladajuće stranke Srbije i da mu je rekao nešto slično. Obećao mi je da će zvati Čoveka već danas u toku popodneva.

Pošto sam dobio dodatnu obavezu od Predsednika Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora, morao sam i danas da odložim posetu Glavnom Uredniku Jednih Dnevnih Novina.

Poverenika Jednog Našeg Prebogatog Biznismena sam pozvao odmah nakon toga. Kako se ispostavilo, Sastanak koji smo danas trebali da održimo nećemo moći jer mu je iskrsao hitan Privatni Put u Pariz, pa me je zamolio da se u ponedeljak u 14 časova sastanemo u Jednom Poznatom Beogradskom Restoranu. Prihvatio sam i o tome odmah obavestio Predsednika Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora (koji je ujedno i Veoma Visoki Funkcioner Vladajuće stranke Srbije) koji me je potom sa svoje strane obavestio da je Sastanak Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora zakazan u 17 časova u stanu Jednog Visokog Funkcionera Treće Vladajuće stranke Srbije.

U međuvremenu, svratio sam do Funkcionerske Kafane na ručak. Ekipa je bila standardna, i vreme mi je brzo prošlo u prijatnoj i neopterećujućoj komunikaciji.

Na Sastanak sam došao malo pre zakazanog vremena. Ceo Sastanak je prošao u neformalnoj atmosferi, i pored Predsednika Tog Odbora i Vlasnika Stana, bili su prisutni još neki Funkcioneri Vladajućih stranaka Srbije, kao i dva Pomoćnika Jednog Našeg Prebogatog Biznismena. Istaknuto je da je neophodno ovu Privatizaciju obaviti u najboljem interesu Radnika Jednog Domaćeg Giganta kao i svih Građana Naše Zemlje. S tim u vezi, biće formirana posebna Nezvanična Dvočlana Komisija Ovog Odbora koja će se pozabaviti nedostacima članova Ovog Odbora koji ih mogu omesti u obavljanju Uštede Novca Građana. Do toga se došlo nakon što je Jedan Funkcioner Treće Vladajuće stranke Srbije obavestio skup da mu je automobil neudoban te da ne zna kako će uspeti da završi ovaj Posao koji zahteva dosta vremena provedenih u putovanju. Jedan Pomoćnik Našeg Prebogatog Biznismena je podvukao da je Njegov Šef spreman da pomogne koliko je u njegovoj moći. Zahvalili smo se i prihvatili, s teškom mukom.

Juče

Oko 10 časova već sam bio u kancelariji. Morao sam psihički da se spremim za večerašnji Sastanak, te sam svojoj Novoj Sekretarici rekao da prosleđuje samo pozive sa VIP liste. Telefonom sam razgovarao sa Svojim Advokatom oko 13 časova, u vezi laži i kleveta koje su upućene na račun Moje Ličnosti, putem MySpace sajta, od strane Jednog Mladog Gospodina na mom Profilu kao i od strane Drugog Mladog Gospodina, ovde, na blogu, u komentarima. Rekao mi je da je to loš Publicitet i da može naškoditi mojoj budućoj Karijeri, te sam rešio da se toga manem i da ne isterujem Pravdu.

Od kako je došla Nova Sekretarica moram priznati da sam prilično živnuo. Više nego inače, imam neodoljivu želju da Pokazujem Spavaću Sobu Svog Apartmana. Tako je bilo i danas. Kao da mi čita misli upitala me je da li može ponovo da je vidi, a ja sam naravno, kao i svaki džentlmen, rekao da može. I kao za baksuz, i danas me je u toj Humanoj Radnji prekinuo mobilni telefon. Bio je to Predsednik Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora, da me pita da li bi mogao da svratim do njega oko 16 časova da se dogovorimo nešto oko Prodaje Jednog Domaćeg Giganta, pošto sam uključen u to već neko vreme, ali samo povremeno. Rekao sam da mogu, a onda sam nastavio da Pokazujem.

Predsednik Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora me je obavestio da je odlučeno da se aktivnije uključim u ovu Prodaju. Rečeno mi je da moram da se sastanem sa Poverenikom Jednog Našeg Prebogatog Biznismena i da se potanko dogovorimo oko toka Dogovora između Nadležnih i Njega, kao i da moram da dođem u petak na Sastanak Nezvaničnog Koordinacionog Odbora na kome će se raspravljati o načinima i modalitetima Uštede Novca Poreskih Obveznika.

Sastanak

Sa tim u mislima, krenuo sam put Generalske Kafane na Magistrali, na Sastanak sa Jednim Funkcionerom Večito Opozicione stranke Srbije. Oko deset minuta pre 19 časova sam parkirao auto i ušao u Kafanu u kojoj nije bilo gostiju, izuzev Dva Kontraverzna Biznismena. Ubrzo je došao i On.

Večera je bila prava Naša. Meso sa roštilja, salate, sve zalivano Jednim hladnim Inostranim Pivom. Jeli smo uz slast i pričali. Razgovor se vodio u Pozitivnoj Atmosferi Razumevanja. Nakon što sam popričao sa njim o radu Jednog Odbora, prešao sam u napad. Istakao sam važnost Strateških Integracija, i pokušao da mu dokažem svoju tvrdnju. Ispostavilo se da to i nije bilo toliko neophodno. Taj Časni Čovek je već znao ono što sam ja govorio i bilo mi je milo sa kojim je žarom podvukao da se tu ne slaže sa Politikom Večito Opozicione stranke Srbije, čije je Funkcioner. Već dugo je želeo da pomogne Svojoj Stranci, i kada sam mu ja ponudio da nas s vremena na vreme obaveštava o potezima Njegove Stranke koje su uperene protiv Strateških Integracija, on je to oberučke prihvatio, i podvukao ponovo svoju želju da Pomogne Svojoj Stranci, kao i Državi. Bilo mi je drago da vidim da postoji Čovek koji sa mnom deli Ljubav prema Svojoj Stranci i Državi. Retki su takvi u današnje vreme.

Zatim smo počeli da pričamo o privatnim stvarima. Onako uzgred se požalio da živi sa Suprugom i dve Kćerke u omanjoj kući. Pošto je on tako častan Čovek, ja sam se dosetio kako bi bilo odlično da takav Čovek kakav On jeste, i živi kao Čovek. Preporučio sam mu jedno Veliko Građevinsko Preduzeće, napomenuvši da je Jedan Moj Prijatelj ujedno i Vlasnik. Rekao sam mu da će mu On, kada ga Ja budem obavestio kakav je Čovek, sagraditi Novu Kuću. Uzgred, spomenuo sam da je taj Moj Prijatelj takođe i Finansijer Vladajuće stranke Srbije.

Nakon što smo završili večeru i nazdravili Dogovoru, razgovor se poveo o nekim drugim nebitnim stvarima. Uz viski sa ledom dugo smo pričali. Kafana se napunila, a uskoro je počela i muzika. Moram priznati da nas je prilično uhvatilo. Pevačici smo novčanice stavljali u predeo Vidljivog Grudnog Koša. Pošto su nam smetale kravate, skinuli smo ih. Neke dve Devojke su nam se pridružile nakon što smo ih zvali, i bilo je veoma veselo. Pevačica je pevala ono što smo naručivali, i međusobno smo se čašćavali sa Dva Kontroverzna Biznismena. Na kraju smo svi seli za jedan sto, a onda su nam se pridružile još neke Devojke. Oko ponoći smo otišli da Prilegnemo jer se ispostavilo da Generalska Kafana ima i svoje sobe na iznajmljivanje. Devojke su bile tako drage da su nam se pridružile. Pošto sam imao manjih Problema, popio sam Jednu Tabletu i onda je sve bilo u redu.

Danas

Današnji dan mi je prošao u odmaranju. Kući sam stigao tek oko 5 časova ujutru i spavao sam do otprilike 11 časova. Posle ručka (koji sam pojeo sam na terasi, jer je srećom Supruga bila na Ručku sa Starim Prijateljem) sam ponovo dremnuo u dnevnoj sobi.

Kada je Sin došao oko 19 časova, obavestio sam ga da ga je pozdravila Jedna Mlada Dama preko komentara Mog bloga. Odmah se setio da je video pre nekoliko dana u Poznatom Beogradskom Klubu. Setio se, jer sam mu rekao da je gledao preko ramena svoje Nove Devojke. Nisam želeo dalje da insistiram na tome kakvi su mu planovi s tim u vezi.

Pre nego što završim, želim da Vas obavestim da sam obnovio stranicu sa svojim Imovinskim Stanjem, pošto nije bila potpuna.

Ustao sam na levu nogu. Najteže mi je palo kada me je za vreme doručka na mobilni telefon zvao Drugi Funkcioner Vladajuće stranke Srbije da mi kaže da je Predsednik Vladajuće stranke Srbije rekao da danas moramo da dajemo krv, pošto će dolaziti mediji da slikaju. Dodatno sam se iznervirao kad mene uopšte i nije bilo na vestima. Valjda ću biti sutra u novinama.

Dan je protekao prilično nezanimljivo. Ambiciozna i sposobna Nova Sekretarica nije mogla da dođe na posao zbog smrtnog slučaja, a njena zamena nije ni iz bliza toliko ambiciozna. To me je pomalo „smorilo“, kako bi rekli moji Sin i Kćerka.

Nakon što sam se sa Visokim Funkcionerom Druge Vladajuće stranke Srbije sastao u Nadležnoj Agenciji kako bi se dogovorili oko papirologije u vezi one aukcije što je spremamo, otišli smo na ručak i pričali malo o odnosima između naše dve Stranke, malo o evroatlantskim integracijama kojima težimo, malo o Hagu (u vezi sa boravkom Velike Tužiteljke), a ponajviše o načinima na kojima možemo uštedeti novac građana, to jest nama najdražih poreskih obveznika, za dobro i njih i nas i naših Stranaka. Razumljivo je da smo tada snizili ton kako nas niko ne bi čuo, jer mediji to uvek pogrešno protumače. Malo smo se sporečkali oko toga ko će platiti račun, ali je on ipak izdejstvovao da plati ovoga putah i ćeegike Tužiteljke) njeg ruge Vladajuće stranke Srbije je . Rastali smo se u najboljem raspoloženu i ubeđivanju da će prijateljstvo među našim Strankama večno trajati.

Posle toga, odmah sam se zaputio kući koja je bila prazna kad sam se vratio. Deca su bila ko zna gde, a sluškinja me je obavestila da je Supruga izašla sa Ženama Drugih Funkcionera i da mi je poručila da je ne čekam. Pomislio sam da to i nije tako loše. U poslednje vreme sve mi je manje milo da je gledam.

Za vreme velikog odmora posetio sam Direktorku Sinovljeve gimnazije, kako bih video šta se to prekjuče desilo i zbog čega je moj Sin dobio ukor. Pošto sam zaključio da Sin zapravo ništa posebno nije uradio (zapretio je profesoru koji je njemu zapretio da će ga oboriti na popravni - pretnja na pretnju; pored toga, bila je subota pa je to dodatna olakšavajuća okolnost), podsetio sam Direktorku na moje veze sa Nadležnim Ministrom. Nije reagovala, te sam morao to malo da podmažem sa obećanjem da ću se u Nadležnom Ministarstvu zauzezi da ova gimnazija upadne na listu za obnovu tokom predstojećeg letnjeg raspusta. Odmah se promenila, nabacila neki veseli i ružni osmeh i na moje oči ukinula odluku o ukoru.

Nakon što sam to sredio, otišao sam u kancelariju. Nova Sekretarica je bila veoma izazovno obučena, i pošto nisam nikako mogao da ostanem ravnodušan na njen dekolte i kratku suknju koja je više pokazivala nego što je skrivala, predložio sam joj da je povedem u obilazak mog apartmana u Hotelu Slavija. Oberučke je prihvatila ponudu.

Dok sam joj „pokazivao“ spavaću sobu, zazvonio mi je mobilni telefon. Direktor Velike Banke me je obavestio da je novac legao i da ga je on prebacio na Maršalska ostrva kao što sam mu i rekao. Predložio sam mu da ovog leta za moj račun ode sa porodicom na krstarenje Karibima. Pristao je. Tada sam se setio onoga što mi je juče predložio Direktor Jedne Velike Strane Kompanije. Počeo sam da razmišljam da sa ovom Novom Sekretaricom odem na taj odmor, jer od moje Supruge mogu jedino suvoći da se nadam. Nisam ništa rekao, ali odluku gotovo da sam doneo. Srećom, Supruzi nisam spomenuo ništa oko toga. Nastavio sam potom da završavam „pokazivanje“ intimnih odaja mojoj Novoj Sekretarici.

Kada sam se vratio u kancelariju pozvao sam Visokog Funkcionera Druge Vladajuće stranke Srbije kako bi se dogovorili oko aukcije koju mi je juče spomenuo Nadležni Ministar. Dogovorili smo se da je ne objavljujemo u medijima. Ja sam rekao da nema potrebe jer ja već znam nekoliko Preduzetnika koji bi bili zainteresovani, a i on se složio da bi oglašavanje bilo čisto bacanje novca građana i da ne bi bilo fer prema njima.

Pošto smo tako uštedeli novac državi i samim tim joj pomogli, okrenuo sam tih nekoliko Preduzetnika, i obavestio ih o predstojećoj aukciji. Pošto me je jedan od njih podsetio da smo po zakonu obavezni da oglasimo svaku aukciju, ponovo sam se čuo sa Visokim Funkcionerom Druge Vladajuće stranke Srbije i dogovorio da oglasimo dva dana pre datuma aukcije, kako ne bi bilo dovoljno vremena da se spremi dokumentacija, a sve zbog toga što bilo šta drugo ne bi bilo u redu prema našim prijateljima Preduzetnicima. To takođe ne bi bilo fer ni prema našim porodicama koje hranimo.

Kada sam video da kiša samo što nije počela da pada, krenuo sam kući.

Kad sam stigao, Sin je ravnodušno primio vesti iz škole koje je već znao.

Kćerka nije bila kod kuće.

Supruga mi je pokazala letnju haljinu i „Louis Vuitton“ torbicu koju je danas kupila u Milanu. Nisam čak ni tražio seks, jer nije bilo potrebe.