Planeta Srbija

Kako se moje ponašanje može okarakterisati kao pf… ekscentrično recimo, verujem da ste imali već prilike da saznate da mi je FB profil ukinut. Moji pokušaji da ga povratim baš i nisu saslušani, i ako neki jesu uspeli u tome, te sam ovaj period od 20ak dana iskoristio da se malo preispitam koje su posledice nestanka jednog značajnog dela online prisustva.

Photo: Smilons12

Jedno vreme furali smo onu priču ne postojiš ako nisi na Facebooku i to se u poslednjih godinu nekako i ostvarivalo. Tetke, strine, babe, stričevi “primili” su se na novi hit idealan za povraćaj kontakta sa starim prijateljima, ubijanje vremena i preispitivanje svojih zavodničkih mogućnosti skriven u ekranu računara koji su kupili deci da uče školu (što se opet nekako nije desilo). Neki od nas, koji su “na vreme” krenuli sa Facebook životom počeli su isti da koriste i u poslovne svrhe kao i pomažu drugima da poboljšaju svoje online prisustvo. Krenulo se stidljivo sa profilima, grupama pa i stranama, a onda smo rešili i da se uozbiljimo i pljunemo neku kintu na oglašavanje. I sve se to fino odvijalo, dok nismo počeli da doživljavamo intezivne promene koje su počele sve više da nam kopaju oči, a Facebook-ova nebriga o korisnicima postala nešto što će osnovcima zameniti temu Jesen u mom kraju za koju godinu. Zašto bi uopšte i brinuli kad i dalje imaju ludački rast – pola milijarde korisnika kojima smo promenili život, dovoljno je valjda to zar sad moramo i da se brinemo o njima? Znam da je teško, radio sam tako nešto slično ali opet, da li bi bilo svega toga da nije nas?

Tako, jedne večeri surfujući naglo sam bio izlogovan, a svaki sledeći pokušaj da se ulogujem bio je sankcionisan obaveštenjem – Account disabled. U međuvremenu je stigao i mail sledeće sadržine:

Hi,

You were disabled because you created or posted content (i.e., photos, groups, shares, etc.) that violated Facebook’s Statement of Rights and Responsibilities.

Types of content that are prohibited from Facebook include, but are not restricted to the following:

• No nudity or other sexually explicit content • No content that contains hate speech or directly attacks an individual or group • No content that contains self harm or excessive violence • No content that contains illegal drug use

Unfortunately, we won’t be able to reactivate your account or respond to your email directly. This decision is final and cannot be appealed. You can visit the Warnings section of the Help Center for more information:

http://www.facebook.com/help/?topic=warnings

Thank you for contacting Facebook,

The Facebook Team

Naravno ništa od ovoga nisam radio ali nešto je morao biti razlog. Ispostaviće se da su to bile fan strane koje sam kreirao, ali ne i održavao a sadržaj na njima otišao u pogrešnom pravcu. Nisam ih moderisao jer nisam imao toliko vremena a ispostaviće se da je to bila pogrešna odluka. No svako normalan bi očekivao neko upozorenje…

Čuo sam već u međuvremenu da je Istok imao sličnih problema i uspeo zahvaljujući upornosti i slanju jednog istog maila beskonačno puta da povrati nalog, ali tek posle 20 dana. Po Internetu je uglavnom moguće naći tekstove koji kažu da ako niste Robert Scoble vrlo verovatno nećete ni vratiti nalog, postoje i spiskovi e-mailova na koje možete pisati ali sve se uglavnom svodi na ignorisanje ili eventualno odgovore nekih botova koji vas ubeđuju da ste uradili nešto što zaista i niste. Naravno da nisam kačio eksplicitne slike (osim ako se ne računaju one iz kupatila), imao sam previše normalnih ljudi tamo da bih to radio, o govoru mržnje verujem da nije potrebno komentarisati, self violence sam im objasnio svojim narcisoidnim ponašanjem a za droge čak i nudio urin. Međutim ni jedan od odgovora nije našao svog čitaoca, jbg nebitan sam.

To nebitan zna malo da zaboli kada pogledate poslednje 3 godine i svaku moguću konferenciju na kojoj sam spomenuo Facebook, preporučio ljudima da se aktiviraju na istom, pozvao ih da se druže, pokazao kako pametno da ulože novac. Daleko od toga da mislim da sam sad Bog sam kome trebaju da ljube cipele, ali makar malo poštovanja su mogli da pokažu prema ljudima koji ih “guraju”. Naravno oni to ne znaju.

I onda se desi da sve što ste sticali u prethodne tri godine najednom nestane. Gomile konferencija i putovanja, poznanstava, prijatelja iz detinjstva koje ste jedva čekali ponovo da vidite ali i poslovnih detalja nestalo je tek tako. Facebook disabled kažu.

Posledice

Ok, najmanji problem je vratiti prijatelje. Štaviše nije loše vratiti se na početke i malo bolje reorganizovati svoje virtualne drugare ali postoje neke stvari preko kojih nije tako lako preći. Profesionalne, pre svega, jer kada se bavite društvenim medijima najmanje što vaš klijent očekuje je da vam nalog bude obrisan zbog nedozvoljenog korišćenja. Svaki normalan čovek upitaće se: “Ako nije mogao da sačuva svoj profil, da li će uspeti da sačuva i naš”. To znatno povećava rizik ulaganja. Uz sve to, deaktivacijom profila gubite i sve strane na kojima ste samo vi bili administrator, što nije bio redak slučaj te je tako nestala i Facebook strana ovog bloga (napravio sam novu večeras) ali i strana nekih klijenata koji su ovako dobili nebranjen ugao da mi upute packu. Odatle i topao savet da podelite svoja administratorska prava sa klijentima, ili makar lažnim profilima.

Izgubljeni su i podaci o kampanjama koje su vođene (a za koje je nekad trebalo dati i izveštaje) te sam tim povodom kontaktirao i FB Ads, odgovorili su ali već posle trećeg maila dobijate odgovor da to nije u njihovoj jurisdikciji. Žao mi je, ali vi ste “disabled”.

Ne smem da zaboravim i hvaljeni Facebook Connect koji dobija novi smisao onda kada izgubite nalog preko kog ste se “connectovali”. Super laka registracija za slučaj da vam Facebook ne stane na žulj, u tom slučaju predstavlja super lako izgubljene podatke.

I na kraju kad preživite sve ovo i pomirite se nekako da više nemate stari profil (Nesta fejsa, nesta prijatelja) dobijete pitanja od vama bliskih ljudi zašto ste iz izbrisali sa Facebooka i koji problem imate sa njima. Oduvek sam voleo scenu kako se ruše domine…

Šta raditi na kraju? Verovatno ništa, probajte, šaljite mailove, sličice, pesmice, sve što vam padne na pamet pa možda vas i primete… Meni nije uspelo ali svakako nije nemoguće, samo treba da vas pogledaju oni odozgo. Umesto toga krenuo sam od početka jer mi to obaveze nalažu, ali i mnogo opreznije. Naravoučenije je valjda da se nikada ne treba u potpunosti oslanjati na nekog drugog, kako nikada ne znate kad će da vas izda i u najmanju ruku pomuti ono što ste do sada radili. Pomutili jesu, ali proći će već i to, na kraju bili smo ovde i pre Facebooka verujem da ćemo preživeti i bez njega…

PS. Zaboravio sam da dodam da sam u sličnom periodu pisao Twitteru oko @grandkafa naloga koji je bio zauzet sa jasnom porukom koja ukazuje da je cilj prodati vlasniku brenda. Odgovorili su mi isti dan, kroz 2 dana je vraćen nalog. Ne zaboravite da i oni imaju skoro 150 miliona korisnika, pa ipak mogu.

Sigurno ste primetili da neki sajtovi znaju odakle ste, iako ste im prvi put prišli. Takvi sajtovi vas obično sačekaju reklamama ciljanim prema državi mestu gde se nalazite a neretko i na vašem jeziku.

Sajt saznaje odakle ste na dva načina: od veb čitača dobija informaciju koji jezik je podešen kao podrazumevan. Tako znaju koji jezik da koriste u komunikaciji sa vama, a preko jezika, nagađaju i u kojoj državi se nalazite.

Preciznost dodatno povećavaju preko internet adrese vašeg računara, koju svakako znaju jer bez toga ne može da se ostvari komunikacija sa vama. Internet adrese se dodeljuju provajderima, a oni ih […]

U današnjoj Politici je objavljen razgovor za zaštitnikom građana (ombudsmanom), Sašom Jankovićem. Članak se bavi njegovim poslom i mogućnošću da zaista ispravlja greške državnih službi i menja njihovo odnos prem agrađanima.

Na samom početku članka zaštitnik građana iznosi zastrašujući događaj:

Pre izvesnog vremena, MUP je od jedne banke tražio podatke o promenama na računu jednog njenog korisnika. Direktor banke je tražio sudski […]

Kada sam otvorio nalog na Fejsbuku, u svoj foto album sam stavio nešto fotografija. Poseban foto album je posvećen mom gradu - Užicu. Napravio sam i Fejsbuk grupu  Užice i jednu od svojih fotografija izabrao i priredio za naslovnu stranu grupe. Kako sam sve to uradio tako je počelo i kopiranje tih fotografija na sve znane i neznane načine. Nije mi bilo pravo, ali tolerisao sam.

Međutim kako vreme prolazi bezobrazluk postaje sve veći, hajde što ih kače svugde, nego ih još poptisuju kao svoje, nekad prikriveno a nekad otvoreno. Ponekad čak i uklone moj potpis koji sam stavio na fotografije. Sad malo-malo pa kod nekog na Fejsbuku naiđem na foto album koji se zove Užice ili slično, a u kome su…

Posle Šta je to digitalni identitet, Zašto ga kreirati kao i Kako graditi svoj lični digitalni identitet, ovu kratku seriju završavam sa člankom o Kreiranju poslovnog digitalnog identiteta.

Za razliku od ličnog online identiteta, kreiranje poslovnog ima svojih specifičnosti i malo drugačiji pristup. Takođe, sistematologija kreiranja poslovnog digitalnog identiteta zavisi od toga da li se radi o potpuno novoj ili već postojećoj kompaniji. Ukoliko se ne radi o novoj kompaniji, bitne su informacije da li je kompanija bila već online prisutna ili ne. Ako nije, opet je bitno pokupiti i sve off line feedback-ove. Sve ove informacije su jako bitne za kreiranje “mape puta” po kojoj će se raditi na kreiranju poslovnog digitalnog identiteta.

Photo by Assbach

Kreiranje digitalnog identita ili e-reputacije za jednu kompaniju nikada ne treba biti haotičan rad nekompetentnih osoba jer svaka greška može skupo koštati. Ovaj posao je najsigurnije raditi u sinergiji između kompanije, pravnih stručnjaka i stručnjaka za online identitet. I naravno, uvek sa tačno određenim ciljevima ;)

Pre svakog rada na svom kompanijskom digitalnom identitetu treba znati da taj identitet ne zavisi samo od kompanije. U stvari, online reputacija jedne kompanije ne pripada samo toj kompaniji! Poslovna online reputacija se gradi na bazi mišljenja svojih klijenata, a ne sa PR saopštenjima, plaćenim bilbordima ili banerima!

Danas je totalno nemoguće u potpunosti kontrolisati svoj poslovni digitalni identitet. Iz tog razloga je neophodno raditi na njemu permanentno. Jedna kompanija može potrošiti i par miliona dolara na svoju komunikaciju, ali dovoljno je par loših feedbackova na influentnim blogovima i ceo trud je uzaludan. Što je najgore, loš feedback će se preslikati i u off-line svet za par dana ili sati.

Photo by DailyPic

Iz tog razloga je jako bitno da postoji stalna dvosmerna komunikacija sa klijentima. Da je politika kompanije što je više moguće transparentna i da postoji jedna izuzetno brza online reaktivnost.

U toku svake online kampanje jedne kompanije ili rada na svom digitalnom identitetu, neophodno je imati uvek i PlanB, ali i Plan C, D, E.. Nazvao bih to kao jedan “krizni online plan” sa kojim bi se urgentno online odreagovalo ukoliko se neka stvar “otme kontroli” (gaf u klasičnoj komunikaciji, curenje osetljivih kompanijskih informacija, loš feedback na socijalnim mrežama ili blogovima itd.).

Photo by Daniel H. Agostini aka dhammza

Koliko god na prvu loptu građenje e-reputacije ili digitalnog identiteta za jednu kompaniju izgledalo komplikovano i delikatno, uz dobar plan sa tačno definisanim ciljevima, ovo je izuzetno velika šansa i mogućnost za povećanje prometa. Pogotovo na našem web tržištu gde trenutno konkurencija nije jaka, a samo tržište se povećava svakim danom.

Što se tiče web tržišta na srpsko-hrvatsko-bosanskom govornom području, podsećam na podatke (2008 god.) o njegovoj veličini (izvor InternetWorldStats) :

Srbija : 2 602 478 korisnika sa internet penetracijom od 32.4 % (April 2008) Hrvatska : 1 984 800 korisnika sa internet penetracijom od 44.2% (Decembar 2008) Bosna i Hercegovina : 1 441 000 korisnika sa internet penetracijom od 31.4% (Maj 2008)

To daje tržište od 6 028 278 ljudi !!! Zaključak ostavljam vama…

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Treći u nizu tekstova o osnovnim stvarima iz Digitalnog identiteta, odmah posle Šta je to digitalni identitet i Zašto ga kreirati. Ovaj put, fokus je usmeren na Kako graditi svoj lični digitalni identitet.

Građenje svog digitalnog identiteta se ne radi u par nedelja ili meseci. Već sam napomenuo da je digitalni identitet skup svih informacija koje ostavljamo na raznim web sajtovima tokom godina. Isto tako, sve staviti u ovaj - jedan post, nije moguće. Kako god, istakao bih par stvari-alata na koje bi trebalo obratiti pažnju i koji vam sigurno mogu pomoći u tome.

Photo by Meanest Indian

U današnje vreme, ukoliko ste online aktivni, nije bitno samo da li ste vidljivi na mreži, nego i koja će od vaših ukupnih online aktivnosti biti izbačena u prvi plan. Istakao bih online aktivnosti koje od svih, najviše doprinose građenju vašeg digitalnog identiteta :

Lični Blog Micro-Blogging Socijalne mreže Komentarisanje na forumima i blogovima Domen sa svojim imenom Google profil Lični blog

Voditi i imati lični blog je možda najači alat u kreiranju digitalnog identiteta. Imate neograničeno i gotovo besplatno mesto na netu gde slobodno možete pokazati kako vaše privatno interesovanje, tako i vaše tehničke veštine. Web pretraživači obožavaju blogove, pogotovo one koji se redovno dopunjuju svežim sadržajem. A često im daju i prednost u rezultatima pretrage iznad konzervativnih web sajtova. Blog vam pored auto-promocije pruža i mogućnost za pravljenje privatnih ili profesionalnih veza. Jedina mana vođenja bloga je velika količina vremena koja je potrebna za njegovo editovanje :(

Micro-Blogging

Micro-blogging vam pruža mogućnosti izuzetno brzog deljenja informacija. Imati svoj account na Twitteru kao i svoj “socijalni mikro-sistem” na njemu je danas više od obične “Geek igračke”. Pomoću ovog alata možete na izuzetno efikasan način graditi svoj personal brend, biti informisani gotovo u real time-u ili raditi promocije (ne previše, molim ;))… Ukoliko vam account nije protected, Google indexira vaše aktivnosti na Twitteru koje svakog trenutka mogu biti i izlistana tokom pretraživanja na pretraživaču. Lično, u skorije vreme očekujem izuzetno veliku važnost rezultate pretrage koja dolazi sa Twittera. Ne zapostavite ovaj komunikativni kanal ;)

Socijalne mreže

Još jedan izuzetno efikasan alat za građenje svog digitalnog identiteta. Ovaj put se ne oslanjamo na web pretraživače nego na samu socijalnu mrežu koju koristimo za networking. Socijalne mreže koristimo za usko targetiranje ljudi sličnih interesa i uspostavljanje ličnih ili profesionalnih kontakata. Takođe, socijalne mreže su izuzetno efikasne za auto-promocije.

Komentarisanje na forumima i blogovima

Isto jedan od efikasnih alata kojim se mogu postići više ciljeva. Pravljenje novih kontakta, promocija za svoje veštine, učenje novim veštinama. Ipak, ovo može biti i jedna od najnezgodnijih stvari u kreiranju svog digitalnog identiteta. Ponekad nam se desi da nas nečiji topic na forumu ili blog post izvede iz situacije za koju možemo reći da je “sve pod kontrolom”. Komentari koje tada ostavljamo su uglavnom u afektu i često prenagljeni. Problem je što nad administracijom tih komentara nemamo nikakvu kontrolu i lako se uđe u situaciju “Molim vlasnika foruma ili bloga da mi obriše komentar” što je manje očigledna stvar. Naravno, i sve ovo ulazi i na servere web pretraživača. Znači, komentarisanje DA i to u ogromnim količinima, ali samo hladne glave ;)

Domen sa svojim imenom

Kupiti domen sa svojim imenom i prezimenom ili jednim od ta dva je takođe stvar o kojoj treba razmisliti. Nije efikasno kao sve gore navedeno, ali ima dve pozitivne stvari. Prvo: na taj način osigurate domen i u njemu osnovne stvari vašeg digitalnog identiteta - ime i prezime kao keywordse! Druga stvar: mnogo je lepše imati svoj lični ili profesionalni mail ukombinovan sa vašim imenom i prezimenom (npr. ime@prezime.com) nego recimo @hotmail.com ili @gmail.com.

Google profil

Još jedan od alata za građenje svog digitalnog identiteta, a koji bi zaista trebali shvatiti ozbiljno. Trenutno nema neku veliku važnost, ali kako dolazi iz “Google kuhinje” tipujem da će se u najskorijoj budućnosti jako dobro “kotirati”. Radi se o Google profilu, koji je po meni prirodni nastavak “Google sage”. Dobro ga proučite i dajte mu na važnosti ;)

Čista prošlost ili alat za profesiju?

Da polako završavam - u zavisnosti od ciljeva za šta ćemo koristiti svoj digitalni identitet, očigledno je da ćemo imati različiti pristup problemu. Da li želimo samo “čistu prošlost” ili ga koristiti kao još jedan alat za svoju profesiju? U svakom slučaju, na svom digitalnom identitetu treba raditi - ali istovremeno ne treba biti opsednut. Nemoguće je folirati se, samo treba voditi računa o sebi, i o tome da pisana reč ima veću težinu od izgovorene, kao i u real lifeu u ostalom ;)

U sledećem postu: Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ovo je drugi post u nizu, odmah posle šta je to digitalni identitet?

Živimo u digitalnom vremenu. Već sada u industrijskim razvijenim zemljama, penetracija interneta među stanovništvom dostiže i preko 70%. U našim krajevima se kreće nešto više od 30% sa velikom tendencijom na gore. Ukoliko do sada još niste počeli pisati blog, ostavili slike na nekom web servisu, obavili on-line shopping ili ispunili neki on-line formular sa vašim imenom i prezimenom - to će se uskoro sigurno promenuti!

Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!

Svi oni koji još uvek nisu on-line aktivni, za veoma kratko vreme će morati menjati neke navike. Ono što je realnost u većini industrijski razvijenim zemaljama, za veoma kratko vreme će biti i kod nas. Javna preduzeća će polako veći deo poslovanja sa strankama prebaciti na net, banke i osiguravajuća društva takođe. On-line shopping će postati sasvim uobičajena stvar. Jednostavno, život će postati mnogo brže i lakše organizovati preko neta. Neke stvari, nećete ni moći drugačije obavljati nego preko mreže.

photo by FredArmitage

Pored praktičnog i drugi deo života se nalazi na netu - onaj zabavni. U stvari on je bio tu i pre onog praktičnog, ali sada će procenat ljudi biti još veći. Gotovo da nema osobe koja nije na Facebooku. Na forumima se traže praktične informacije, umesto preko mobilnog - chatujemo preko MSN-a i Skypea i ugovaramo gde ćemo se naći večeras. Blogovi polako zamenjuju mainstream medije. A umesto TV-a gledamo Vimeo, Youtube…

Kontam (bar ovde u FR) da ne može proći ni jedno veče negde sa prijateljima a da jedan deo iste nije “iškljocan” digitalnim foto aparatima, zatim ide priča o Facebooku, onda neko mora da nam pokaže neki sajt pa se brzo pronalazi komp i svi bleje i gledaju foru. U međuvremenu, pola ekipe vadi svoje mobilne i proverava mailove. Oni “najgori”, sve to i Twittuju.

Do juče smo za one što provode sate na kompu govorili da su asocijalni, sada su asocijalni oni koji odbijaju da se povinuju vremenu u kome žive i ne žele Internet kod sebe u životu!

U takvom svetu, vaše on-line prisustvo je neminovno. A sa njim i digitalni tragovi i identitet koji sam pominjao u prošlom postu. Zašto ne shvatiti celu stvar ozbiljno i raditi na njemu blagovremeno. Pre nego što otkrijemo da nam je tokom regrutovanja za posao u dobroj firmi, ekipa iz HR-a “iz-googlala” neke “opuštene” slike. Ili opet, čeprkajući po otvorenom Facebook profilu, našla “detaljne alko izveštaja” sa prošlog weekenda. Zašto sve prepustiti slučaju?

Business i digitalni identitet

Danas jednostavno više nije dovoljno imati svoj corporate sajt i reći to je to - na Internetu sam! Korisnici vaših usluga ili kupci vaših proizvoda, kao što sam napisao gore, sada komuniciraju 24/7 preko mreže.

Imati svoj business danas, koliko god on veliki ili mali bio, a ne razmišljati o digitalnom identitetu kompanije je isto kao prelaziti Atlantski Okean na jedra bez informacija o vremenskim uslovima koje nas čekaju.

Zamislite da neka vaša usluga ili proizvod i nije baš tako “idealna”. Uz par argumenata, za nekoliko sati, za to može saznati par hiljada ljudi preko raznih kanala komunikacije na webu. Ajde i katastrofa scenario : vaša konkurencija organizuje manji Buzz oko toga!! U roku od 24h, informacija može dostići cifru i od par desetina hiljada ljudi ili više!

photo by hellabella

Ukoliko ne radite monitoring vašeg brenda na netu, nećete ni primetiti taj negativni Buzz koji se širi o vama. Prodaja će vam jednostavno pasti, a nećete znati ni zašto ni kako. A čak i da primetite, ulazeći u jednostavnu raspravu po forumima ili blogovima sa korisnicima napravićete još više štete. Da li je potrebno da vas podsetim da nemate gotovo nikakvu mogućnost intervencije na privatnim sajtovima koji su hostovani van vaše zemlje (u USA baš nikakvu)!

To su samo neki od primera zbog čega je kreirati i voditi računa o digitalnom identitetu neophodno već danas. Kako za vas privatno, još više za vašu kompaniju. Digitalni identitet je preozbiljna stvar koju ne možemo izbeći i o kojoj trebamo pedantno voditi računa. Bar u onoj meri kao što obraćamo pažnju šta imamo obučeno na sebi kada izlazimo van svoje kuće…

U sledećim postovima: Kako raditi na svom Digitalnom identitetu, Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

U više navrata sam na ovom blogu pisao o Digitalnom identitetu još krajem 2006te godine. Tada cela priča još nije bila toliko aktuelna - o tome se još uvek pričalo samo u nekim “užim krugovima”. Glavna “kapisla i okidač” koja je dovela do pitch-a desila se tek sa “epohom Facebooka“. Početkom 2007. Facebook prestaje da bude zatvoreni studentski social network i ceo Buzz oko frke sa digitalnim identitetom počinje.

photo by jacobrendell

Iako se Facebook karakterizuje kao najveće zlo što se digitalnog identita tiče, to baš i nije tako. Najveće zlo možemo biti mi sami, mada i ne moramo. Ali da krenemo od početka..

Šta je zapravo digitalni identitet?

Na wikipediji, možete naći (ne)oficijalnu definiciju - ja ću ovde izneti neku svoju, možda malo vulgarizovaniju varijantu.

Sa eksplozijom bloginga i socijalnih mreži, sami korisnici su postali i stvaraoci sadržaja na webu (web 2.0). Pišemo blogove ili video-blogujemo, micro-blogujemo, scroblujemo muziku na Last.fm-u (više ne :)), ostavljamo podatke na Facebooku, kačimo slike na Flickr, pišemo wiki-e, forumujemo… Jednostavno, dajemo informacije o svom životu i to u realnom vremenu - informacije uglavnom dostupne bilo kome na planeti ko ima internet konekciju.

Orvelova 1984. je odavno tu, kao i Warholovih 15 minuta. Uzbuđenje i izazov da se iz anonime izađe u mainstream u samo “dva klika” su preveliki da bi mogli da se odupremo. Krećemo sa pravljenjem web sadržaja svuda po malo - po svakom prokletom kutku “mreže” ostavljamo svoj trag, svoj digitalni trag.

Gotovo uvek, taj digitalni trag nije dostupan samo posetiocima sajta gde je on ostavljen. On je dostupan i web pretraživačima (Google, Yahoo, MSN). Roboti pretraživača psihopatski i svakodnevno njuškaju po netu u potrazi samo jedne stvari - svežim web sadržajem (content)!! Web sadržaj je danas postao jedna od najskupljih roba na netu. Onaj web pretraživač koji može da ponudi svojim korisnicima najsvežiji, relevantan (po pretrazi) i kvalitetan sadržaj - on je N°1.

photo by d70focus

Onog trenutka kada je vaš digitalni trag indeksiran na servere pretraživača, dostupan je celom svetu u deliću sekunde - dovoljna je samo jedna ključna reč koja se nalazi u vašem sadržaju. Možda samo vaše ime ili prezime?

Tako, polako, od digitalnih tragova razbacanih svuda po malo i to godinama, dolazimo do nečega što počinje da liči na sliku o vama. Da liči na digitalni identitet. Kada ste on-line aktivni, jednostavnom pretragom imena i prezimena na Google-u, mogu doći do gomile vaših informacija i u okviru toga formirati neku sliku o vama koja nije daleko od realnosti. Naravno, bez da sam vas ikada upoznao ili komunicirao sa vama ;)

Ajde da zaključujem polako ovaj prvi deo, Digitalni identitet je skup informacija o vašem privatnom i (ili) profesionalnom životu koje ostavljate on-line godinama, a koje se arhiviraju na serverima širom planete. Ukoliko ste on-line aktivni, svakog momenta je moguće povezati vaš digitalni identitet sa vašim identitetom u stvarnom životu. Izgradnjom vašeg digitalnog identiteta, moguće je povećati vaš kredibilitet u privatnom ili profesionalnom životu, ali isto tako ga je lako i poljuljati.

I da ne dođe do zamene teza, u ni jednom slučaju ne mislim da na svom digitalnom identitetu ne treba raditi - naprotiv. Ukoliko ga nemate ili vam se ne sviđa, na njemu je potrebno raditi odmah!

U sledećim postovima: Zašto je neophodno kreirati svoj Digitalni identitet, Kako raditi na svom Digitalnom identitetu, Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

I ako se ne bavim hardverom, nekako je u prirodi struke kojom se bavimo, kako je isti oruđe za rad, da se informišemo i poznajemo ovu oblast. Neretko, jedan od upita koje sam dobijao, bila je kupovina računara za decu, to je sada trend i poput televizora pre 30 ili video rekordera pre 20 godina, sramota je da u kući ne postoji računar. To u neku ruku i nije loše što se tiče nacionalne informatičke pismenosti, ali fokus ovog teksta zadržaću na kupovini računara za dete.

Dobro je što se kod nas pojavila svest o dobrim stranama i neophodnosti računarske pismenosti u savremenom društvu, bilo za lične ili poslovne svrhe. Možda razlog kupovine nije potkovan ovim motivima (često je to i zavist/novostečena potreba kao u gorespomenutim primerima televizora i videorekordera), ali je ono što bi trebalo da je krajnji ishod svakako nešto približno tome. 

Prva dilema koja se kod mene javljala jeste vreme za kupovinu računara detetu. Na ovo pitanje je jako teško odgovoriti. I ako sam bio protivnik kupovine računara pre recimo 7-8 razreda osnovne škole, to je gotovo sada nemoguća misija jer je informatika sastavni deo osnovnoškolskog obrazovanja i u tom kontekstu računar je neophodno nabaviti ranije. Razlog mog odugovlačenja nabavke računara bio je lični primer. Da sam ranije dobio računar, bez stečenih radnih navika što se skole tiče, verovatno nikada ne bih došao do stadijuma da upišem fakultet. Sa druge strane, ljudi kojima sam branio da nabave detetu ranije računar, i koji me nisu poslušali, sada su svedoci upravo takve situacije, a to je da dete provodi dobar deo dana za računarom, a učenje istorije, biologije i tih predmeta koji su često puni detalja i neomiljeni, uz postojanje Interneta čak i nama nemaju smisao, a kako to tek objasniti detetu.

Sa druge strane, korišćenje računara od malih nogu doprinosi boljem shvatanju funkcionisanja računara, klinci počinju da hvataju osnovne cake, upoznaju radno okruženje što im kasnije mnogo znači prilikom naprednijeg korišćenja. Deca se oslobađaju od fobije koje stariji korisnici računara imaju, i novu tehnologiju doživljavaju kao nešto jednostavno i primereno njima.

No, druga dilema, i ujedno razlog ovog posta jeste razlog kupovine računara detetu. Ono što mi je neoprostivo u ovom slučaju jeste činjenica da se kompjuter često tretira kao bilo koja druga igračka koja služi da smanji vreme koje provodite sa detetom, time što ćete mu pružiti ono što ono želi. Ovo poseban značaj ima u slučaju ako detetu, sve u paketu sa računarom nabavite i Internet i date mu pristup u potpuno novi svet, paralelan sa onim realnim, što vrlo često dovodi do alarmantnih situacija poput skorašnjeg skanadala sa pedofilom. 

Kompjuter nije igračka, na njemu se mogu igrati igrice, ali pored toga, pogotovu prilikom kombinovanja sa Internetom otvara se širok spektar mogućnosti, ili je možda u slučaju dece bolje definisati pretnji, koje vrebaju i u svakodnevnom životu. Ne bih da zvučim paranoično, ali problem u ovom slučaju nije do tehnologije, već do roditeljskih odgovornosti. Rad na računaru deteta od 7 ili 10 godina treba pratiti isto tako kao što pratite dete u ostalim aktivnostima. Ne bih da zalazim u diskusiju oko tipa igrica koje se daju deci, gde je dosta kritičara za zabranu pojedinih žanrova kompjuterskih igrica među mlađom decom, iz razloga što znam da je ovo nemoguće. Klasičan primer za to je GTA, koji je ako se ne varam 18+ igrica, a nema deteta koje je ne igra. 

Boravak na Internetu, pak,  je nešto što svakako brižno treba pratiti. Kao što sam gore spomenuo, Internet sa bezbednosne strane nije mnogo manja pretnja od realnih okolnosti. Porno sajtovi (deca su radoznala a i nije teško doći do istih), kojekakve zajednice na kojima lako mogu biti obmanuti, jer ipak oni nemaju dovoljnu životnu zrelost da donose odluke, i uopšte filtriranje sadržaja koje se nudi na Internetu može dovesti u najboljem slučaju do problema sa virusima na računaru a u najgorem verovatno ni sami ne možemo naslutiti. 

Računar nije i ne sme biti zamena za vreme koje trebate provesti sa svojim detetom. U procesu odrastanja, uz sve bube i radoznalost dobro je naći se i iz prikrajka kontrolisati aktivnosti vašeg deteta da ne bi došlo do neželjenih posledica.  Za praćenje kretanja na Internetu postoji gomila parental control rešenja kojima se može kontrolisati aktivnost deteta na računaru/Internetu, naravno ne u želji da ugrozite njihovi privatnost, već da se osigurate da neće biti žrtve nečijih izopačenih umova. 

Bojim se da ovaj post ne daje odgovore već ostavlja mnogo pitanja, pa eto pozivam vas na diskusiju u komentarima. Nisam roditelj, i možda u tom slučaju nisam previše referentan da pričam o ovoj temi, ali prethodna dešavanja, kao i prilika da posmatram decu koja danas provode dane ispred računara umesto napolju (mada ovo zvuči kao klasičan generation gap problem) čini mi se da će otvoriti jednu potpuno novu dimenziju problema kod nas u budućnosti, od gojazne dece poput Amerike, do ko zna čega već što smo tamo imali prilike da vidimo. Koji su vaši utisci?

Photo credit: Mitikusa

Odmah na početku da se razumemo. Ja nisam pobornik teorija zavere čipovanja ljudi i smatram da je digitalizacija dokumenata dobar put.

Međutim, to ne znači da ne treba ignorisati potencijalne probleme.

Naša javnost je već neko vreme prepuna svakojakih apokaliptičnih komentara vezano za digitalizaciju ličnih karata i pasoša koji su uglavnom posledica nerazumevanja tehnologije.

Lična karta

U lične karte je ugrađen čip koji se može pročitati isključivo kontaktim čitačem. To znači da karta mora da se stavi u čitač da bi je on pročitao. To uslovljava fizički kontakt sa ličnom kartom. Podaci na njoj su trećem licu dostupni samo ako ono ima pristup ličnoj karti, a to nije ništa više opasno nego i kada staru ličnu kartu date nekome daje pročita ili priložite  fotokopiju.

Čip…

Zatvorio sam pristup svojim postovima na svom Twitter nalogu!

Evo ovako, od kada je krenula cela ona “Twitter sapunica” pa posle i posta kod Dragana (tačnije rečeno pojedinih komentara u njemu), palo mi na pamet par stvari. Prvo, moji postovi nisu uobičajeni. U njima pišem i o klasičnim stvarima, ali i bez frke se “skidam” i skroz otvaram svoj privatni život. I zaista nemam nikakav problem sa tim. Ali imam problem sa drugim stvarima.

OK, ja ću da sedim u izlogu i skinuću se bez problema, imam i voajere ispred sebe i to mi je OK. Ali da li je OK da ti voajeri prvo zatamne to staklo da ih ja ne vidim, pa posle i iz sve snage pljuju po tom izlogu i meni. Pojedini se čak zanesu i ladno iskenjaju?

Meni nije OK!! Ne može goveda jedna. Prvo Request za pristup mom nalogu da vidim tvoju facu, pa tek onda možeš da me gledaš koliko hoćeš. Naravno, najbolje je da se i sam uljučiš u diskusiju, ali barem se predstavi.

Uopšte mi nije stalo da imam hiljade followersa, Twitter koristim za svoju dušu. Bez ikakve intelektualne masturbacije ili posla koji ostavljam u officeu i ne iznosim ga odatle. Na mom kanalu imate par dobrih web/geek linkčina dnevno sa light erotikom i sexy provokativnim postovima. I da, ne trudim se baš ni da budem politički korektan. Kome je to OK neka dođe, kome to želudac ne može da svari ili mu moral ne dopušta preporučujem da ide ovde, ovde ili recimo ovde. No hard feelings people, ali ako već želite nekog da psyho analizirate, vodite vašu mamu, muža ili ženu, and leave me alone please…

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Može se reći da je i bukvalno tako, jer je predlogom budžeta u pripremi uskraćeno 40% sredstava Povereniku za zaštitu privatnosti građana, a da ne pričamo o tome da četiri godine država Povereniku nije obezbedila osnovne uslove za rad, počevši od odgovarajućih prostorija pa do kadrova.

No, vrhunac je objavljivanje spiska građana kojima su odbijene prijave za besplatne akcije. U spisku su navedeni ime i prezime, ime roditenja i matični broj (JMBG). Sve - sve, ali da se matični broj, ne jednog nego 33.000 ljudi objavi, to je nedopustivo.

Prosto ne mogu da razumem, o čemu je taj mastiljar koji je odlučivao o formi spiska mislio kada mu nije palo na pamet da možda nije baš uputno objaviti bilo čiji matični broj?…

Mnogi su već dosta pisali o privatnosti na Facebooku i kako da zaštitite svoju privatnost. Ovo je jedna od onih tema kod kojih nikada ne možete da stignete do kraja. ali ostaviću to filozofiranje i analiziranje za neki drugi put. Sada ću samo pomenuti jednu korisnu “sitnicu” na koju sam slučajno naleteo i koja vam [...]

Ovih dana smo se baš raspričali ovoj temi. Ali ovaj put ne bih pričao globalno o privatnosti na Facebooku, nego pre naveo jedan primer na koji sam juče naleteo. Klasika šta može da vam se desi pri traženju posla.

Juče smo u agenciji regrutovali jednu malu devojku za posao (asistenta e-marketara). Razgovor je prošao skroz OK, posao je očigledno njen. Mlada (i privlačna :)) devojka odlazi i kolega koji je obavio razovor sa njom seda na laptop. Pretpostavljate koja je URL destinacija bila prva u svom web browseru :) Zatim sledi ukucavanje imena mlade (i dalje insistiram: privlačne :)) devojke i buduće koleginice u pretraživač sajta, podatke naravno nije zaštitila i hopa… Njen ceo private life na dlanu :)

Kolega nabacuje bananu na lice i poziva da mu se pridružimo u explorisanju pikanterija mlade zavodljive 24godišnjakinje. Prvo ide lagani obilazak svojih drugarica, pa koju muzikicu sluša, šta gleda, na šta se loži, šta čita (WTF!! nije Geek)…

Pogled lagano pada na grupe čiji je član.. Namerno ne navodim tačne nazive, ali u fazonu Grupa za legalizaciju Canabisa, Weekend sex grupa i sl.. hmmm, tako znači… Sada ceo muški deo nabacuje banane na lica, polako se guramo oko kolege sa laptopom i izguravamo koleginice. Sa jezicima do patosa vičemo na kolegu: slike, slike… idi na slike jebote!!

Ovaj se kao kurva smeje klikćući na tab photos.. Yes… tri, četiri albuma koja “obećavaju“. Naravno, mlađani slatkiš nije odrastao u nekom manastiru i za svoje godine ima manje više fotke kao i sve svoje godišnjakinje. Mislim u današnje vreme kada svaki mobilni telefon ima foto aparat ništa čudno. Ono što je fuck, je što je sve ostavila na open svima iz svoje mreže :(

Nastavak priče pretpostavljate i sami. Kreću oni naši muški typique komentari :)) Koleginice beže se vraćaju ispred svojih mašina zaključujući da su ipak svi muškarci… kh, kh… :)) Mi još malo nastavljamo da uživamo u voajerisanju života mlade koleginice i posle par minuta ih testoteronski obavijeni zadovoljstvom sledimo i lagano back ispred svoje mašine.

Svi kao nešto rade, a svima prepoznatljiva color šema Facebooka na ekranu ;)

Sledeće nedelje nova koleginica bi trebalo da nam pridruži. Sreća u nesreći za nju je što se zapošljava u Web-Marketinšku agenciju gde je prosek godina 29 i gde je sve to sa njenog Facebook profila više pozitivno nego negativno. Zamišljam samo da je konkurisala u nekoj od osiguravajućih kompanija, banaka ili slično. Zamisli da joj je HR iz takve firme checkovao FB nalog :) Budite pametni i zaštitie svoje profile onemogućavajući da ga iko osim vaših prijatelja može videti. Isto tako i za svoje slike. Ukoliko već imate profil na Facebooku, posećujte ga redovno i proverite da nije neko od vaših prijatelja objavio neke “nezgodne” slike i tagovao vas na njima. Ako jeste slobodno uklonite tag i zamolite prijatelja da to više ne radi. Obratite pažnju na vaš digitalni identitet, može biti jako neugodno u nekim situacijama ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Dobih sad sliku na jedan od svojih mailova, o budućnosti Facebooka, i posledicama naših današnjih aktivnosti na njemu. I ako na prvi pogled izgleda kao kojekakva zezalica, to je ustvari nista drugo do opomena da kontrolišete vaše svakodnevne aktivnosti.

Slika (klik za veću) se verovatno može najbolje opisati kao Facebook kroz narednih 5-6 decenija, naravno u preterujućem fazonu časopisa koji je vlasnik ove slike (verovatno CKM, FHM ili Maxim nemam tačan izvor, ko sazna nek me obavesti), no i kroz to preterivanje verovatno možemo više saznati nego kroz kojekakve komplikovani-izrazi tekstove koje ni sami autori ne razumeju. Suština svega je valjda da se morate brinuti o tome koliko su dostupni vaši podaci, kao što deda kaže, činjenica da se krijete iza nekog nadimka neće vam pomoći da se ne sazna koje zaista autor. Nadimak vam je samo lažni privid anonimnosti, koji često kod mnogih ljudi u potpunosti oslobodi onu tamnu stranu, te ne čudi ogromna količina mržnje, psovki i čega sve ne, koje možemo naći u lokalnim online zajednicama.

Svi ti podaci vrlo lako postaju dostupni širokim masama, ne samo prijateljima već i potencijalnim firmama koje žele da vas zaposle, ili klijentima sa kojima želite neku saradnju. Ne dozvolite da vas nepromiljenost odvede do vrlo neprijatnih situacija.

Ono što je dobro, jeste da se o privatnosti sve više ljudi interesuje i piše, od toga da Google naslovljavaju velikim bratom novog doba, do opšte popularnog brisanja ličnih podataka sa Facebooka… Sve ovo navodi na činjenicu da je možda anonimnost na Internetu biznis budućnosti.

Profesor Jason Hoffman govori o istraživanju koji je urađeno na Harvardu. Cilj istraživanja bio je uticaj Facebook-a i ostalih socijalnih mreža. Tokom istraživanja praćena je ista grupa studenata u periodu od četiri godine. Rezultate možete da pogledate u video prezentaciji ovog predavanja (traje oko 50 minuta).

Smatram sebe komunikativnom osobom. Možda se sa tim neko ko me poznaje neće složiti, ali meni se nakako čini da vrlo lako ulazim u komunikaciju sa drugima preko Interneta, znao ih ili ne znao, bilo na forumima, bilo na četu, fejsbuku, skajpu, ajsikjuu i drugim načinima komunikacije. Pored toga, nemam…

IP adresa (Internet Protocol address) Vašeg računara, niz od 12 arapskih cifara, grupisanih po tri i odvojene tačkama, je po pravilu prvi podatak koji se beleži na brojnim prezentacijama koje posećujete. Na osnovu IP adrese određuje se lokacija sa koje pristupate prezentaciji. Budući da je širokopojasni pristup Internetu, koji karakteriše uslovno “statična” IP adresa, danas postao standard za veliki broj korisnika aplikacijama za praćenje poseta ne predstavlja problem da na osnovu IP adrese sa koje pristupate prate vaše “kretanje” i beleže navike na prezentacijama koje posećujete. Uostalom, ako mi ne verujete, razmislite kako su mesecima policiji nepoznati “Oslobodioci”-palikuće iz Novog Sada identifikovani nedugo nakon objavljivanja video-spota svog poduhvata na YouTube-u!?!

Upravo je značaj i značenje IP adrese, u zakonskom i društvenom smislu, u osnovi rasprave o zaštiti privatnosti na svetskoj mreži koja se ovih dana vodi pred Evropskim Parlamentom. Nemački komesar za zaštitu podataka, Piter Šar (Peter Scharr), pred komisijom evropskog Parlamenta izneo je stav da ukoliko Sud ili koji drugi državni organ može IP adresu koristiti kao metod identifikacije pojedinca tada se ista ima smatrati ličnim podatkom, i kao takva, lična i privatna, potpada pod garantovanu zaštitu ličnih podataka propisanu Zakonima i preporukama Evropske Unije. Šar predvodi evropsku komisiju za zaštitu (privatnih i drugih o.a.) podataka koja trenutno radi na izradi izveštaja koji treba da da ocenu o tome kako su metode praćenja korisnika i prikupljanje podataka o istima od strane najvećih internet prezentacija (Google, Yahoo!, Microsoft) usklađene sa regulativom Unije kao i predlog mera koje, ukoliko ima potrebe, treba preduzeti kako bi se kompanije naterale da poštuju regulativu na prostoru Evropske Unije. Tvrdnje o klasifikaciji IP adrese koje dolaze od jednog od kreatora politike zaštite privatnosti Evropske Unije izazvale su i odgovarajuću reakciju druge strane - pretraživača. U svoju odbranu, pre svih Google, pretraživači ističu značaj koji za lokalizaciju rezultata predstavlja “očitavanje” IP adrese korisnika koji postavlja upit, zatim značaj koji IP adrese imaju u sprečavanju pokušaja prevara i “fer” odnosa sa oglašivačima, kao i internu politiku pretraživača usmerenih na zaštitu ličnih podataka korisnika.

Kako bilo, nakon dugotrajnih rasprava i “nevoljnih” ustupaka sa obe strane oko razmene ličnih podataka putnika u avio saobraćaju, čini se kako se otvara još jedan front na polju zaštite privatnosti između zakonodavaca i administracije Evropske Unije, s’ jedne, i s’ druge strane američkih kompanija sa globalnim uticajem, uvek “žednih” informacija i sa inovativnim pristupom monetizaciji istih.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora