Planeta Srbija

Nije bilo potrebno mnogo da se za najbrži način uvećavanja fanova na stranicama organizacija izdvoji nagrađivanje. Lajkuj najlepšu fotografiju, “glasaj” za najbolji predlog, “izaberi” svoj dizajn neke su od udica kojima se mame FB korisnici da učestvuju u nagradnoj igri … Continue reading →

Nepobitne činjenice u vezi sa Jelenom Karleušom (JK):

Karleuša je popularna pevačica novokomonovane etno/folk/pop… (smestite u fah po želji) muzike, koja ima stotine hiljada slušalaca/fanova na prostorima okolnih država, a najviše u Srbiji, naravno. Omražena je od strane onih koji ne slušaju taj tip muzike, naročito od strane “(kulturne) elite”.

Photo credit by ivandsv

Ovim tekstom bih želeo da skrenem pažnju na mnoštvo stereotipa na ovim prostorima, sa akcentom na one koji su u vezi “likom i delom” Jelene Karleuše.

Srpska mitologija na delu: “Srbi poznaju istoriju” Vs. “Narodnjaci su glupavi”

Nedavno je objavljeno ozbiljno istraživanje poznavanja istorije od strane Srba u formi knjige “Novosti iz prošlosti“, koje između ostalog prikazuje i ovakve podatke:

Ispitanici veruju da Srbi na Balkanu žive oduvek (49 odsto), da su došli pre Hrvata (29 odsto) i da su došli u isto vreme kad i Hrvati (22 odsto); veruju da su Srbi u vreme Kraljevine SHS bili najpismeniji narod (40 odsto)… Većina ispitanika (55 odsto) veruje da je Niš bio u sastavu Srbije kneza Miloša; čak 63 odsto građana misli da su u sastavu carstva cara Dušana bili, ni manje ni više, nego Solun i Beograd. Najveći procenat onih koji misle da su Dubrovnik i Solun srednjevekovni srpski gradovi, visokoobrazovan (Dubrovnik 56 odsto visokoobrazovanih, Solun, 68 odsto). Građani Srbije ne znaju koji je najveći zločin u periodu poslednjih ratova na prostoru bivše Jugoslavije (31 odsto), dok ih 21 odsto zna da je to Srebrenica. Ne znaju šta se desilo na Ovčari (48 odsto), u Sjeverinu (71 odsto), u Medačkom džepu (59 odsto), ne znaju ko je bombardovao Dubrovnik (40 odsto) ni koliko je Sarajevo bilo pod opsadom (30 odsto; sledeći odgovor je da uopšte nije bilo pod opsadom 20 odsto). Kada je u pitanju genocid u Srebrenici 30 odsto ispitanika ne zna šta se desilo, dok 19 odsto građana to naziva “ubijanjem, masakrom Muslimana”.

Preporučljivo je da detaljno pregledate rezultate ovog istraživanja, pa bi onda mogla uslediti i još neka istraživanja ovog tipa da bi se konačno raskrstilo sa mitom (urbanom legendom) kako Srbi poznaju svoju istoriju (pa i oni “Tradicionalisti”).

Mitovi “Dve Srbije”: Tradicionalisti (“Milošević, Šešelj, narodnjaci…”) Vs. Demokratisti (“Sonja Biserko, Peščanik, izdajnici…”) (termin “Demokratisti” se ne odnosi na stranke)

Neki priznaju, a neki ne, pojam “dve Srbije“, koji se može videti svakodnevno u raznorodnim situacijama, a za potrebe ovog teksta bitan je sa aspekta priče o “potpuno neočekivanom” publicitetu gore pomenute JK povodom njenog teksta u “Kuriru” na temu Parade ponosa.

Kao što je veoma poznato, krenuli su potpuno neumereni komentari u svim pravcima (“glupačica” Vs. “genijalka”), a sve sa velikim upitnikom koji se našao pred mnogima:

- Kako može ta “glupava narodnjakinja” nešto tako da “izrekne”. Ona je predstavnica “one druge (tradicionalne) Srbije”?

Kao jedan od rezultata ove “pometnje” je tema o ovom članku u TV emisiji “Utisak nedelje” na B92. “Pazi, Karleuša na B92 – zemljo, otvori se!”.

“Ne mogu da verujem da je ova JK napisala nesta pametno u svom zivotu a takodje ne verujem da se slazem sa njom ( procitao i ovaj i prethodni txt ) … nesta se cudno desava na ovom svetu …

u potpisu: Naj veci anti-fan iste…”

Danas, Strongman ističe još jedan “biser” pomenute JK – Javni napad na “Cecu Nacionale” preko Facebook-a!

Iza ovih priča/čuđenja o Karleuši krije se jedan veoma veliki mit velikog broja  onih koji nisu u taboru “Tradicionalista”, koji se sastoji od većeg broja “manjih”  mitova:

Oni koji slušaju “turbo folk” su “iz one druge Srbije”. “Narodnjaci su glupavi” po defaultu, jer pevaju/prave “glupavu muziku”. Vrednosti “Demokratista” (npr. pozitivan stav o Paradi ponosa ili negativan stav o Arkanovoj Ceci) ne mogu biti “deljeni” sa “onom drugom Srbijom”

Iskreno, mene ovi ostrašćeni “napadi i čuđenja” u odnosu na stavove JK veoma podsećaju na isto tako ostrašćene stavove povodom Parade ponosa.

Zašto bi “narodnjaci” bili glupavi?

Krajem osamdesetih godina sam imao prike da gledam intervju sa Brenom u kojem je između ostalog pričala o muzici koju sluša. U tom intervjuu je pomenula da sluša i AC/DC! Kako u to vreme (ni sada) nisam slušao ovakav tip muzike (“narodnjake”), ali sam mogao da čujem šta neko ko je određenoj ciljnoj grupi veoma važan i popularan kaže, shvatio sam jednu veoma važnu činjenicu:

Ne mora da znači da osoba koja peva određenu vrstu muzike mora i da sluša samo srodne vrste muzike. Mislim da je to sasvim normalno.

Tokom devedesetih godina voleo sam da gledam TV emisije u kojima je bila gost Tanja Banjanin, jer je smatram veoma zabavnom i interesantnom/inteligentnom osobom za čuti. Sa druge strane poštujem njene glasovne mogućnosti, ali pesme koje peva bukvalno doživljavam kao “ekstremno glupave”, i nikako mi ne stoje uz ono što sam imao prilike da čujem i vidim od nje same (van pevanja). Tada sam definitivno sebi potvrdio da tada već poznati mit o glupavim pevačicama zbog glupavih pesama – ne stoji!

Ljudi pevaju javno različite vrste muzike iz različitih razloga, ali razlozi za pevanje određenih tipova muzike ne moraju da imaju nikakve veze sa njihovim intelektualnim sposobnostima!

- Da li mislite da je Brena “glupava”, pa je kao takva napravila najuspešniju muzičku kuću?

- Da li mislite Da je Željko Mitrović (ex. Oktobar 1864) “glupav” jer ima televiziju koja je sinonim za “turbo folk”?

JK i promocija kod “one druge ciljne grupe”

Prvi put sam slušao šta priča JK prilikom njenog čuvenog ulaska u kuću “Velikog brata”. Sat vremena sam pratio šta se tamo dešava (najviše zbog nje i Čanka), i to je bilo jedino vreme da sam gledao bilo šta sa predznakom reality-show.

Ono što sam tamo čuo iz njenih usta mi je delovalo sasvim OK (obzirom da se sve vreme osećala napadnutom, kao i u TV emisiji “Utisak nedelje”), i stekao sam utisak da se radi o sasvim normalnoj i inteligentnoj osobi (to što malo “eksplicitno” izgleda, opet ne znači da je glupava).

Kako je JK prva osoba iz “onog tamo tabora” koja je praktično izrekla “blasfemiju” (vrhunska jeres) time što je rekla nešto što je “eksluzivno pravo” one “Demokratistične” strane, ona je svesno ili nesvesno (mislim svesno) postala prva osoba iz “onog tamo tabora” koja polako počinje da stiče određenu vrstu poklonika i sa strane “onog dela Srbije koji njoj ne može da pripada”.

Ovaj FB tekst o Ceci ide dalje u istom pravcu – svesno ili nesvesno, i mislim da je ova kompletna pojava veoma lekovita za taj tzv. “Demokratistički” deo Srbije – možda jednom shvate da su isti mitomani, kao i oni drugi!

Oni koji mogu da čuju i “neprijatelja”, ili jednostavno da sa strane hladne glave posmatraju šta se dešava oko njih, primer Karleušinog publiciteta od momenta objavljivanja pomenutog teksta u “Kuriru” može da se posmatra kao model komunikacije između strana koje inače ne mogu da komuniciraju (slušati i čuti šta ti drugi govori, dijalog), ili još bolje kao model promocije onim ciljnim grupama koje ne žele da čuju za vas.

Rating: 5.5/10 (8 glasova cast)

Jedan od velikih problema pri kompanijskom usvajanju strategija korišćenja društvenih medija jeste činjenica da svaka pojedinačna platforma za društvene medije oduzima dosta vremena i to u različitim segmentima:

Potrebno je odvojiti od radnog vremena dosta termina za inicijalnu edukaciju o korišćenju raznorodnih društvenih medija. Da bi se usvojio optimalni način (vreme) korišćenja pojedinačnog društvenog medija, potrebno je na njemu provesti dosta vremena da bi se potrebne akcije na njemu brzo sprovodile u delo. Sve vrste društvenih medija u normalnoj (optimalnoj) upotrebi za potrebe organizacije traže svaka neko svoje vreme.

Veoma je bitno znati da je jedna od osnovnih razlika kvalitetne upotrebe društvenih medija u svrhe online komunikacije organizacije, u odnosu na klasične sisteme promocije upravo potrebno utrošeno vreme za angažman oko svakog pojedinačnog društvenog medija. Za razliku od trenutnih efekata klasičnih sistema promocije, efekti angažmana na društvenim medijima se u proseku vide tek za 6-9 meseci od momenta pokretanja kvalitetne online komunikacije. I nakon tog perioda potrebno je ulagati zbirno dosta vremena u društvene medije da bi efekti bili vidljivi i merljivi…

ROE – Return of Effort

Svaka taktika promocije traži neko svoje vreme da bi bila sprovedena u delo. Postavlja se veoma zbiljno pitanje kako preraspodeliti radno vreme osoba koje imaju za posao sprovođenje u delo različitih promotivnih tehnika, na takav način da se najviše vremena troši na najefikasnije taktike.

Return of Effort (ROE) predstavlja meru ulaganja vremena u određeni posao u odnosu na efekte koje donosi taj posao.

U kontekstu ove teme, HubSpot i Econsultancy su objavili studiju na temu povratka investicije u uloženo vreme promocije (podaci iz jula 2010.), iz koje sam odabrao četiri veoma važna grafika. Ovi grafici praktično govore mnogo na temu gde trošiti vreme na promociju i koje taktike promocije koristiti sa aspekta brend promocije i promocije sa ciljem direktnih efekata (za slučaj malih i srednjih preduzeća). Bez obzira što je ovo istraživanje rađeno na engleskom tržištu (preko 500 kompanija je učestvovalo u istraživanju) i što se radi o raznorodnim industrijama, podaci su veoma indikativni i poučni.

Prva dva grafika predstavljaju brand advertising taktike sa aspekta korišćenja u B2C i B2B sistemima poslovanja kompanija.

Na Y osi se nalazi ocena uticaja pojedinačne taktike na bend, a na X osi se nalazi ocena troška vremena za pojedinačnu taktiku. Veličina krugova prikazuje generalnu popularnost pojedinačne taktike promocije, a boje razlikuju tip promocije (sistemi promocije na osnovu prekidanja korisnika u nekoj akciji – outbound marketing, tehnike promocije na osnovu privlačenja korisnika – inbound marketing). Sopstvene mailing liste (House e-mail) prikupljenih adresa sa Web sajta mogu se posmatrati veoma različito sa aspekta kom tipu promotivne tehnike pripadaju, pa su zbog toga označene posebnom bojom, ali i zbog toga što je to veoma značajna tehnika promocije.

Neki od zanimljivih zaključaka za brend oglašavanje:

Ne treba zaboraviti nikako na Web sajt (što neki rade kada se “zanesu” u “fensi” tehnike promocije), i treba dosta vremena u njega ulagati konstantno! Očigledno je da određeni broj promotivnih tehnika veoma dobro fukcioniše u poslovanju sa pojedincima, a druge tehnike “pale” kod promocije u poslovanju između kompanija. Interesantno je koliko White papers i događaji iskaču kod B2B sistema poslovanja. Sa aspekta društvenih medija, veoma je važno videti da Twitter i blog predstavljaju prvenstveno efikasne B2B brand alatke (!) Da se primetiti da je za B2B sistem poslovanja potrebno trošiti više vremena za blog nego za B2C, ali su i efekti bolji. Takođe, iz oba dijagrama se vidi da ako se koristi više vremena za Twitter (nego što ga kompanije koriste u ovom istraživanju), postavilo bi se veoma ozbiljno pitanje njegove isplativosti – zato je veoma važno vremenski optimizovano koristiti društvene medije. Dodatno je interesantno da se sam monitoring društvenih medija relativno dobro kotira u brend sistemima oglašavanja, i to verovatno zbog uvida koji se dobija posmatranjem kako uspešno kompanija i njena konkurencija koristi društvene medije.

Dijagrami sa direktnim efektima od taktika promocije u odnosu na uloženo vreme prikazuju logično da u prvi plan “iskaču” tehnike koje su inače namenjene prodaji ili lead management-u.

Podaci iz oba dijagrama pokazuju aktuelnu ogromnu važnost SEO tehnika u odnosu na PPC (Paid Search). Interne diskusione grupe (važne u B2C segmentu) se odnose na zaštićene delove Web sajtova za obraćanje postojećim klijentima i njihovu međusobnu komunikaciju. U slučaju direktnih efekata promocije, kod korišćenja Twitter-a situacija je obrnuta (u odnosu na brend efekte), pa kod B2C sistema sada ima više smisla “prodavati” preko ovog društvenog medija nego u B2B slučaju. Slično je i za blog, gde sada u B2C slučaju ima mnogo više smisla kreirati tekstove koji uvode u “prodaju”. Ovi uporedni podaci upravo govore da za slučaj B2B tržišta mnogo je više isplativo uložiti vreme za brend efekte kroz blog, nego da se isto vreme baca za priču o prodajnim aspektima ponude na blogu. Veoma je važno ne zaboraviti da se delovi tekstova sa blogova (i sa Web sajtova) koriste kao materijal na drugim društvenim medijima, pa time važnost blogova dodatno raste.

Zaključak

Ovi podaci su samo indikativni, obziom da se ipak situacija sa efektima tehnika promocije veoma razlikuje od same privredne grane, ali ono što plastično pokazuju ovi podaci jeste da bi trebalo da u svoje analize efekata raznorodnih klasičnih i online taktika promocije uključite i vrednovanje utroška vremena za pojedinu taktiku u odnosu na njene efekte.

Na ovaj način ćete sa sigurnošću znati koliko bi trebalo “potrošiti” vremena za one tehnike koje jesu neophodne, ali možda ne donose toliko efekata kao neke druge tehnike promocije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Za kraj godine Olympus je napravio tri odlične ponude za kupovinu dodatne opreme. Što će vam dati jedan razlog više za kupovinu Olympus DSLR fotoaparata.

Ponude su vremenski ograničene i traju do 31.01.2010.

Olympus E-620

Uz kupovinu Olympus E-620 DSLR fotoaparata, u kitu ili samo tela dobijate mogućnost da naručite dodatnu litijum jonsku bateriju (BLS-1) za Oly E-620 sistem.

Olympus E-30

Uz kupovinu Olympus E-30 DSLR fotoaparata, u kitu ili samo tela aparata, imate mogućnost da naručite battery buster (HLD-4) ili blic (FL-36R). Samo da napomenem da E-30 u telu ima mogućnost za bežičnu kontrolu i okidanje bliceva, sa kojom je FL-36R blic kompatibilan. Što omogućava korišćenje blica dok nije na telu aparata i daje velike kreativne mogućnosti za manipulaciju svetlom.

Olympus objektivi

A, ukoliko već posedujete Olympus DSLR telo, postoji odlična ponuda za kupovinu dodatnih ZUIKO DIGITAL objektiva, cene nisu snižene, plaćate punu cenu objektiva, ali možete ostvariti povraćaj novca. Od 30 eura pa sve do 120 eura.

Top Pro ZUIKO DIGITAL objektivi ZUIKO DIGITAL ED 7-14mm 1:4.0 (14-28mm)  €90 povraćaj ZUIKO DIGITAL ED 14-35mm 1:2.0 SWD (28-70mm) €110 povraćaj ZUIKO DIGITAL ED 35-100mm 1:2.0 (70-200mm) €120 povraćaj ZUIKO DIGITAL ED 150mm 1:2.0 (300mm)  €120 povraćaj

Pro ZUIKO DIGITAL objektivi ZUIKO DIGITAL ED 8mm Riblje oko 1:3.5 (16mm) €50 povraćaj ZUIKO DIGITAL ED 50-200mm 1:2.8-3.5 (100-400mm) €70 povraćaj

Standard ZUIKO DIGITAL objektivi ZUIKO DIGITAL ED 9-18mm 1:4.0-5.6 (18-36mm) €50 povraćaj ZUIKO DIGITAL ED 70-300mm 1:4.0-5.6 (140-600mm) €30 povraćaj ZUIKO DIGITAL ED 18-180mm 1:3.5-6.3 (36-360mm) €40 povraćaj ZUIKO DIGITAL 35mm Macro 1:3.5 (70mm)  €30 povraćaj

ZUIKO DIGITAL telekonverter ZUIKO DIGITAL 2.0x Telekonverter EC-20  €40 povraćaj

Sama procedura za ostvarivanje pogodnosti nije baš najjednostavnija, za ponude uz E-620 i E-30 potrebno je poslati kopiju računa, odštampanu kopiju registracionog formulara sa interneta i originalni barkod sa kutije proizvoda na adresu Olympus centrale u Nemačkoj. Uz sve to potrebno je poslati i vašu adresu na koju želite da vam isporuče dodatnu opremu. Olympus D-SLR Promotion Postfach 1420 32773 Lage Germany

Što se tiče ostvarivanja povraćaja novca za kupovinu objektiva, procedura je ista, osim što je potrebno da u banci otvorite namenski devizni račun i uz dokaze o kupovini pošaljete i IBAN podatke o računu, na koji će vam Olympus uplatiti novac.

Pozdravljamo promociju Olympusa, ali procedura je mogla biti bar malo jednostavnija, ipak mi imamo ovlašćenog predstavnika Olympusa ovde, pa je malo suludo slati sve dokumente poštom za Nemačku i otvarati devizne račune samo da bi primili povraćaj novca.

Više o uslovima Olympusove promocije možete naći na Olympus sajtu.

Pomocija važi i za Hrvatsku, i sve infromacija ćete naći takođe na Olympus sajtu.

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Stigao je i taj dan!

U poslednjih godinu dana najveći broj pitanja koja dobijam i najveći broj poslova koje sam dobio, počeli su sa pitanjem “Kako da se oglašavam na Internetu?”. Drugi po broju tip pitanja se svodi na sledeću rečenicu “Razumem se (znam) klasičan marketing, ali ništa ne znam o Internet marketingu - kako da ga naučim?”. U osnovi, [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre neki dan me je Pedya preko DMa na Twitteru pitao za savet, kada je najbolje objaviti blog post i plasirati ga u “Twitosferu”? To mi je dalo ideju za ovaj post koji ne bih ostavio samo na toj informaciji. Na Twitteru sam već nekih 2 godine, sa tim da sam u poslednjih 10-11 meseci dosta aktivan, i pokušaću preneti svoje iskustvo kako na twitteru radim promociju za svoje blog postove.

Napominjem da po Google Analytics podacima, gledajući referring sajtove, u poslednjih 30 dana od nekih nešto više od 6,5k poseta, na prvom mestu izlazi Twitter sa 1200 poseta. U to naravno treba uračunati i broj followersa na Twitteru, koji je u istom periodu varirao između 780 i 870.

Ostavljam mesta za reTwitt

Kada pišem twitt za blog post, razmišljam o tome da može bitii retwitovan. Šta to znači? Pa jednostavno ostavim dovoljno mesta za broj karaktera jednak mom pseudonimu + RT. Znači, napišem tekst i pogledam da li u isti twitt može stati još (u mom slučaju) RT @Blogowski. Ovo uglavnom nije problem pri direktnoj promociji članaka sa bloga, ali sam primetio da ljudi ne vode puno računa o tome i “napune” twitt karakterima što kasnije otežava drugima da ga “proslede dalje” pomoću retwitta.

Pazim na “sastojke” u promo twittu

Gledam da je “promo” twitt uvek jednostavan, sa četiri najbitnija “sastojka“. Ime članka, skraćeni link, napomena da se radi o blog postu i hashtag za blog. Pomoću ova dva poslednja podatka, ljudima koji me prate dajem takođe podatak da se radi o samo-promociji. Primer kako to izgleda:

Bojama sam naglasio svaki od ova četiri detalja + naravno, u desnom uglu broj slobodnih karaktera koji mi opušteno daju prostora za moguće retwitove.

Gledam šta se dešava pre objave

Sećam se pre par godina, kada sam svako veče religiozno čekao da Borja objavi svoj post. To je, ne računajući weekende, bilo svako veče u 00h! Ali zaista u minutu tačno :) Po meni je Borja bio totalno u pravu. Ja se skoro nikada nisam pridržavao ovoga, ali za blog je relativno bitno da svoju publiku naviknete na jedan ritam i da u njemu radite.

Što se Twittera tiče to nema nikakve veze. Twitter je “živ” i ukoliko mi je bitno da što veći broj ljudi pročita moj twitt, “slušam” prvo šta se dešava pa tek onda objavljujem. Gledam da su ljudi “tu negde“, ali i da nema nikakva sportska manifestacija, nekakvi ispadi političara koji istog trena izazovu ogromnu “buku” ili bilo kakav veći buzz koji bi umanjio interesovanje za informaciju koju ja nudim.

Naravno, ovo ne radim sistematski, nekada jednostavno twittnem bez obraćanja pažnje šta se dešava na twitteru, ali definitivno sam primetio da ukoliko se pazi na ovaj momenat, on vam donosi bolju posećenost.

Twitter je dvosmeran

Kada pročitam sve ovo gore, izgleda kao da mi twitter služi samo za auto-promociju :)) Znate šta mi se sviđa kod twittera? Što se auto-promotivci jednostavno i radikalno sankcionišu unfollowom. Jednostavno, nema šanse da spamaš nikoga jer te ljudi skidaju direktno sa follow liste ili čak blokiraju ako smaraš sa @reply. OK, OK.. ima i izuzetaka :) Kao što je Guy Kawasaki, verovatno najveći spamer-auto-promotivac na twitteru koga ljudi ipak prate (ne i ja).

Mislim, da ako hoćeš imati koristi od twittera, na njemu moraš ostavljati mnogo više nego što uzimaš. Lično, ne pratim nikoga kome su twitovi jednosmerni, bez komunikacije ili meni ne zanimljivi.

Pored svojih auto-promotivnih twittova, tokom dana ostavim i brdo linkova ka meni zanimljivom sadržaju ili neke informacije za koje znam da su bitne drugima da se prenesu. Na taj način delim i druge stvari osim svojih promotivnih linkova. Tokom dana komuniciram sa ljudima i odgovorim na neko pitanje ukoliko znam odgovor. U proseku, od nekih 30-40tak twitova dnevno, tokom jedne sedmice nemam nikada više od 7 svojih auto-promotivnih twitova.

Ne tražim reTwit

Za dve godine, možda sam 3-4 puta zamolio ljude da me reTwituju. I koliko se sećam, nikada za svoju direktnu auto-promociju nego isključivo kada mi je bilo bitno da dobijem-raširim neku informaciju ili pomognem nekome u istome. Ukoliko se u traženju RTa oseti auto-promocija to uglavnom nema nikakvog efekta.

Recimo zatražim od ljudi koji imaju veliki broj folowersa za neke domaće pojmove (npr. @IvanBrezakBrkan, @Eniac, @Beler…) da me reTwituju. Oni će to verovatno i uraditi, ali ako je informacija u mom twitu smor, to će verovatno i ostati na tome. Efekat nikakav, a pucaš kredite kod tih ljudi. Ako je informacija u twitu zanimljiva ili kvalitetna, RT će sam doći bez nepotrebnog moljakanja za njim, ako nije, ni moljakanje ne pomaže da informaciju raširiš ;)

Ankete su malo drugačije, gde ponekada u pisanoj formi tražim reTwitt (RT pls). Opet, gledam da u tim zahtevima ne preterujem, jer ako to radim za svaku glupost, sutra kada mi bude trebalo za nešto ozbiljno niko neće obraćati pažnju na to.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Danas u podne u Narodnom Muzeju u Aranđelovcu  je bila promocija knjige “Životopis Jevrema Grujića”, koju je priredila Zorica Petrović, istoričar – kustos u Narodnom muzeju u Aranđelovcu. Knjigu je objavio Narodni muzej povodom proslave 150 godina od osnivanja grada.

U ime Muzeja, promociju je organizovala direktorka, Lila Drobac Krstić, čijom zaslugom je ova prilika izgledala sasvim neuobičajeno i vrlo interesantno (naravno i radnici Muzeja su imali udela u svemu ovome) . Gosti na promociji, koji su govorili o životu i radu Jevrema Grujića kao i o važnosti jednog ovakvog Životopisa, bili su  prof dr Radoš Ljušić, dr Miloš Jagodić kao i Lazar Šećerović (jedan od potomaka Jevrema Grujića). U ime SO prisutne je pozdravio predsednik SO Milutin Đurić a u ime organizatora gospođa Lila Drobac Krstić. Odabrane citate iz Životopisa čitala sam ja a da promocija bude još bogatija doprineo je i Hor “Rastko” sa dirigentom Miodragom Vlatkovićem.

Za razliku od promocija na koje smo navikli, na ovoj su se smenjivali gosti, citati, hor sa odabranim repertoarom, zatim film iz kuće Jevrema Grujića, priređivač i organizator. Sam prostor je doprineo drugačijem ugođaju (uz nameštaj iz Sale kneževa i muzejsku postavku) i moram priznati da je ovom prilikom postavljen neki sasvim drugi standard promocija knjiga koji će ostali organizatori sličnih prilika, ako hoće da budu uspešni kao Muzej, morati da se potrude da dostignu.

Lila svaka čast

Mozda sa malim zakasnjenjem, ali tek sada sam dobio informaciju: „Laboratorija slavnih“ je inicijativa Festivala nauke u Četlemu u Velikoj Britaniji, a cilj ovog takmičenja je da podrži mlade naučnike (18-35 godina) da vizijom nauke dvadesetprvog veka inspirišu i izazovu maštu kod publike. Naš partner u ovom projektu u Srbiji je Radio-televizija Srbije. Ovo takmičenje traži nova [...]

U okviru ”Projekta podsticanja, promocije i popularizacije fizike i prirodnih nauka u južnoj i jugoistočnoj Srbiji”, i projekta SEENET-MTP mreže, Odsek za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, Podružnica Društva fizičara Srbije - Niš i Astronomsko društvo ”Alfa” iz Niša, u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije organizuju: 1) promociju knjige: Milutin MILANKOVIĆ, putnik kroz vasionu [...]

Napokon sam našao normalan download manager za Rapidshare (za free korisnike). jDownloader je download manager pisan u Javi. Iako nisam neki ljubitelj programa pisanih u Javi (Java mi je nekako spora), odlučio sam se da probam ovaj, zato što nigde nisam mogao da nađem rešenje koje skida listu fajlova sa Rapidshare-a (i sličnih servisa), ali da to radi automatski, odnosno da skine fajl, pa sačeka 15 minuta (ili koliko već treba da se čeka), pa sledeći, i tako do kraja. Našao sam neke slične programe, ali nisu radili kako treba (ili nisu uopšte radili.

jDownloader odlično radi, barem sa Rapidshare-om (kod kojeg ne postoji CAPTCHA), tako da sam sinoć ostavio listu linkova da skine i jutros je sve bilo gotovo i raspakovano u poseban folder. Topla preporuka za ovaj program svima koji dosta koriste Rapidshare, a nemaju mogućnosti (ili ne žele) da plate premium nalog.

Program je u potpunosti besplatan, a kako je pisan u Javi, radiće na Windows, Linux i MacOS operativnim sistemima.

Pitanje koje muči svakog blogera je, da li je zarada na internetu moguća.

Postoji nekoliko načina:

1. da nekome prodate oglasni prostor na blogu - super stvar, ali morate imati soolidnu posećenost kako bi neko imao interesa da se reklamira kod Vas.

2. da stavite oglase drugih službi - GOOGLE ADSENSE, ETARGET, HTTPOOL - svi servisi su dobri, svaki na svoj način, ali realno, ista priča, mora se imati veeelika posećenost na sajtu kako bi, realno mali procenat Vaših posetilaca kliknuo baš na taj banner a ne na sadržaj Vašeg sajta!

3. Affiliate programi - relativno dobra stvar ! Jedini je problem što ih u Srbiji nema mnogo, a strani affiliate programi su manje interesantni za nas !

Šta je affiliate program? Kroz konkretan primer!

Sajt www.vizioshop.com je najveća internet prodavnica za majice na Balkanu.

Napravili su svoj affiliate program koji se nalazi na adresi zarada.vizioshop.com i koji predviđa sledeće:

- Vi se učlanite kod njih,

- postavite na svoj blog njihovu reklamu, i kad neko od Vaših posetilaca klikne taj banner i kupi kod njih majicu, Vi dobijate 1 € od svake prodate majice !

- dalje, ako neko klikne, poseti vizioshop i ne kupi, a dve nedelje kasnije ponovo, čak i preko nekog drugog bloga koji je isto u affiliate programu, dođe i kupi, Vi dobijate 1 €, jer je kod Vas prvi put saznao za VIZIOshop !

- dalje, ako imate drugara koji ima blog, i preporučite mu sistem, VIZIOshop će Vas častiti 0,1€ po majice njegovog prometa.

To je to ! … i to RADI, čak i ako nemate extra veliku posetu na sajtu !

P.S. I da, sistem je takav da Vas ne pušta ako im ne kažete ko Vam je sve to preporučio, pa, ako neko želi da proba, moraće pri registraciji da upiše ” chux ”

Posle legendarnog hita “Mobilni telefon” i dovoljno velike pauze Laser je objavio novu pesmu u duetu sa Cecom Slavković, “Čarape za goste”.

U pripremi je i spot za ovu numeru, pa poslušajte…

DOWNLOAD

Upravo odgledah film iz naslova na TV B92, i pokušah da nađem film na netu, ali osim par mesta gde se isti može kupiti (Amazon, AFMP) nisam našao gotovo ništa. Nije meni problem da platim kopiju ovog filma, ali kako nemam kreditnu karticu koja se može koristiti online, naručivanje ovog filma sa pomenutih sajtova mi je problem. Ako neko zna gde se ovaj film može kupiti kod nas, bio bih mu zahvalan za tu informaciju.

Naježio sam se više puta dok sam gledao film. Te 2000. godine sam bio 7. razred osnovne škole ako se dobro sećam, i bio sam isuviše mlad da bih učestvovao u demonstracijama 5. oktobra, nisam bio član Otpora, ali kako je Filip bio član istog, ja sam bio pomagač. Sećam se koliko puta mi je Filip rekao da ide da lepi plakate (ili da radi nešto drugo za Otpor) a moj zadatak je bio da, ako se ne vrati do 1 sat posle ponoći, pozovem određeni broj telefona, tražim izvesnog Ivana (moguće je da sam zaboravio ime, ali čini mi se da je bio Ivan) i da kažem da je Filip pao, kako bi ga oni izvlačili.

Danas imam punu kutiju propagandnog materijala Otpora (CeSIDa, DOSa i raznih stranaka koje su tada bile aktuelne) koju čuvam za sebe i svoje naslednike, a voleo bih da se u njoj nađe i (po mogućstvu DVD) kopija ovog filma.

Takođe, pretražujući internet za ovim filmom danas, našao sam kompjutersku igru “A Force More Powerful” koja je napravljena po događajima u Srbiji 1999. i 2000. godine, odnosno inspiracija za igru su bili ti događaji, a šta se stvarno dešava u igri ne znam pošto je nisam igrao.

Prvo reklama za uvod, a kasnije pogledajte 2 sajta koji se bave distribucijom ovog proizvoda. Nekim ženama je ovo definitivno potrebno. U komenatarima očekujem Vaše mišljenje o ovom pomagalu

http://www.youtube.com/watch?v=T47kt6DuT-4

WhizBiz.com ShePee.co.uk

Sajt “Serbian bloggers” je jako mlad, a predstavlja tzv. planetoid sajt (agregator blogova) kao i forum za podršku domaćim blogerima. Ako ste bloger i imate nekih pitanja, nedoumica, problema, ili ste pak iskusni bloger i imate iskustva u blogovanju i podešavanju/održavanju blogova, ovaj sajt ne smete propustiti

http://www.serbianbloggers.info/

Odavno sam nabasao na Digsby, “maleni” programčić (svega 15 MB velik) koji može da se poveže sa nekoliko IM (instant messaging) servisa (AIM, MSN, Yahoo!, Google Talk, ICQ, Jabber i Facebook chat), na najpoznatije webmail servise (GMail, Yahoo! mail, Hotmail, AOL), ali i na POP/IMAP e-mail naloge, kao i na četiri najpoznatija social networking sajta (Facebook, MySpace, Twitter i LinkedIn). Međutim, valjda zato što sam navikao na Pidgin, nikada nisam uspevao da odvojim vremena da isprobam ovaj program. Do sad.

Ono što mi je prvo zasmetalo je to što mi je za svaku socijalnu mrežu ubacio ikonicu u tray, a ja se trudim da imam što manje tray ikonica. Ali dobro, našao sam u podešavanjima gde se to isključuje. Dalje - smajliji su mu ODVRATNI, a ionako ih ne volim pa sam ih i na Pidginu držao isključene, a evo vidim i Digsby ima opciju da ne prikazuje smajlije. Odlično. Takođe, ne sviđa mi se što mu se ovi popup prozorčići malo baguju kada im se menja veličina - na primer kada prikazuje više redova, odnosno kada chatujem direktno iz njih, ali mi se s druge strane jako sviđa upravo to što mogu direktno iz njih da chatujem i samim tim ne prekidam ono što radim (osim dok otkucam poruku :-)). I da, mana mu je što u memoriji zauzima 20-50 MB. Sviđa mi se i to što automatski prati Twitter i Facebook, ali s druge strane - sada nemam izgovor za gubljenje vremena na dotičnim sajtovima - ranije sam morao konstanto da refreshujem nekoliko tabova u Firefoxu

Na kraju krajeva, sviđa mi se ovaj program, i po funkcionalnosti i po dizajnu, ali još uvek nisam siguran da li ću nastaviti da ga koristim za stalno. Sve ove zajebancije što poseduje su skroz super, ali nekako sam navikao na konstanto refreshovanje tabova u browseru. Takođe, Pidgin mi je prirastao nekako za srce, a i Digsby nema opciju da grupiše korisnike sa više IM naloga u jedan. Ne znam - ostaviću ga još neko vreme pa ćemo videti kako se ponaša i da li mi odgovara.

Program se može preuzeti sa zvanične stranice, instalaciona datoteka za Windows zauzima 15 MB, a postoje i verzije za Linux i MacOS. Probajte ga

Posle izbora Milene Djuričić za regionalnog Google konsultanta, ne može se reći da je Google nešto značajnije bio prisutan na ovom tržištu, bilo nekim projektom ili saradnjom. Naravno, niko nije očekivao da će tako biti zauvek, i jedna od prvih saradnji izmedju Googla i neke domaće kompanije je postignuta, u pitanju je CRI, verovatno najjači domaći registrar Internet domena, ujedno i hosting provajder.

CRI je sa kompanijom Google sklopio ugovor kojim će korisnici koji su svoje Internet domene registovali ili preneli kod CRI-a, omogućiti da se veoma jednostavno prijave i akviraju Google Apps servis. I ako će neverne Tome prvo reći, ih pa to je besplatno može svako da uradi, ovim ugovorom se Google rešenja integrišu zajedno uz domen i dostupna su na samo klik od korisnika. Obzirom da tu ima jako kvalitetnih servisa, gde pre svega mislim na GMail aplikaciju, koju verujem da većina čitalaca koristi, a koja se u ovom slučaju javlja kao webmail aplikacija za mailove na našem domenu, i to sa 7 gb prostora po korisničkom nalogu, što verujem da je više nego što će Vam bilo koji hosting provajder ponuditi.

Ovom prilikom CRI organizovaće promociju Google Apps servisa i predstavljanje daljih aktivnosti u procesu završetka tranzicije sa .yu na .rs domen, 27. avgusta u 12 časova, u galeriji O3ONE, pa eto prilike i da se vidimo i proćaskamo malo o vrletima srpskog Interneta.

Više informacija o Google Apps alatima možete pronaći na stranihttp://www.cri.rs/gapps kao i http://google.com/a

Nalik na popularni Facebook, i na domaćem webu je osvanuo jedan takav portal koji ima za cilj da privuče što više korisnika. Kako mi deluje na prvi pogled sajt je vrlo ozbiljno i dosta profesionalno urađen. Vidi se da se vodilo računa o detaljima i funkcionalnosti, zbog čega mu i predviđam svetlu budućnost. Postojeći servisi: [...]

Na adresi www.halobing.eu je pre neki dan osvanuo novi oglasni portal predodređen samo za IT oglase. U moru oglasnih sajtova za kuće, automobile i bolji posao, ovo je definitivno osveženje na oglašavačkom tržištu. Dakle ako imate za prodaju stari ili novi računar, bilo koju komponentu, gps ili bluetooth uređaj, Halo Bing je mesto da to oglasite. [...]

Cela ova halabuka oko blog381 sistema inspirisala je Viktora da napiše tekst koji je meni mesecima u draftu, vezan za moje iskustvo prvo na Bloggeru, pa i kasnije na sopstvenom tj. ovom ovde domenu. Pre svega hteo bih da se ogradim od te halabuke, i da naglasim da blog nije o tome, niti sam ja nešto u fazonu to da komentarišem. Volim ljude a ne sisteme, i dok je tako, uvek ću voleti i Aurorin blog gde god bio, ali i recimo Ivanin, koja je ponosan član 381 zajednice.

Pre svega treba razdvojiti 3 stvari, blog zajednice globalnog karaktera (Blogger, Typepad, Wordpress), blog zajednice lokalnog karaktera (mojblog.co.yu, blog.co.yu, blog381.com, ali i blogovi kao delovi društvenih mreža myexit.org npr.) i na kraju blog na sopstvenom domenu. Zašto pravim razliku izmedju prve dve stvari. Jer razlika postoji i velika je. Najpre u promociji bloga, kao deo blog zajednice mnogo vam je lakše da izadjete na videlo, da vas ljudi primete i ostave po koji komentar na vašem blogu. Na Bloggeru to baš i nije lako, osim ako ne stavite u 1500 potpisa svoj URL, tako da je on mnogo sličniji samostalnom domenu. Ovo ujedno može biti i mana, jer imate slučaj da blog zajednice bivaju često previše zatvorene, funkcionišu same za sebe, neke se ne pojavljuju ni na blog agregatorima, služe svrsi, ali teško da se mogu smatrati kao ozbiljan elemenat lične promocije, za šta većina ozbiljnijih blogera zapravo i koristi blog (svako ima pravo da misli drugačije, ali ovo je moje mišljenje). Imao sam prilike da testiram prodju istog bloga na sopstvenom domenu, i na myexitu recimo, i moram priznati da je sa strane interakcije mnogo bolje prošao onaj na myexitu, što je i logičnije obzirom da društvene mreže predstavljaju vrhunac interakcije u odredjenoj zajednici, te je i ostavljanje komentara mnogo slobodnije, ali i vrlo često besmislenije. Jer složićete se i komentare neko čita.

Druga stvar vezana za blog zajednice jeste fleksibilnost. Ma koliko jake blog zajednice bile, nikada nećete moći da uradite baš šta poželite, kao na sopstvenom domenu, i uvek će postojati opcija da vas neko ukori zbog toga što radite, što najbolje svedoči gore navedena situacija, čime se sloboda, kao jedan od osnovnih preduslova blogovanja gubi. Znate svi oni čuvenu - don’t hate the media, become the media. Čemu vaše mišljenje ako nije iskreno?

I na kraju sopstveni domen. Činjenica je košta, nažalost 25 eur godišnje, većini ljudi predstavlja luksuz za nešto od čega “nemaju nikakvu dobit”. Uz sve to ide i do skora svima mučni upgrade, pa praćenje zajednice, pa ovo pa ono. Ali (sledi lista, nešto poput top 5 razloga, ako ih skupim 5, zašto pisati na sopstvenom domenu):

1) Isto kao kad sami morate da provalite oblast iz matematike. Mučenje jeste, imate zbirke i svakojake gluposti, ali na kraju dosta toga naučite. Naučite kako funkcionišu blog platforme (wordpress u mom slučaju), kako ih podesiti, kako izmeniti temu, dodati neke nove mogućnosti i sl. 2) Svoj na svome - ne treba previše objašnjavati, ne zavisite ni od kog, platili ste svojih 25 eur slobode i mirno nosite svoje slušalice. 3) Profesionalnije je - imate situaciju da se bavite web dizajnom i neko vam zatraži reference. Vi mu date adresu eniac-junachina.freewebs200.f8.net. Koliko će vas smatrati ozbiljnim ako makar malo imaju dodira sa webom? Ako ste naumili da vaš blog bude VAŽAN elemenat lične promocije, potrudite se oko njega, uložite u sebe i vratiće se, možda ne za mesec ili godinu dana, ali svakako u nekom periodu života vaš aktivizam na blogu će se na neki način valorizovati. 4) Zabavnije je - što je jako povezano sa kecom. Hej pa mene čita 100 ljudi dnevno wow. Zamisli da sa pretraživača dodje još 20% ljudi to bi znatno uvećalo moju popularnost, i svakako nahranilo moju sujetu. Hm pretraživači, ajd da vidimo kako se to radi. I dodjete do SEO-a. Učenje može da bude i jeste zabavno, kada imate konkretan lični cilj i kada se i usto vreme zabavljate. 5) Čisto da ih bude 5, ali mislim da ovde treba dodati ono što uvek volim da spomenem kada pričam o blogovima. Blog je proizvod, kao auto, kao hleb, kao jelen točilica. Vi radite na tom proizvodu sa ciljem da ga ponudite svetu, i da na ovaj ili onaj način taj rad valorizujete. Nije li to srž biznisa. Blog je mala škola biznisa, pogotovu onog na Internetu. Način na koji budete promovisali blog i tražili nove i inovativne načine za to, na koji se budete povezivali sa ljudima iz branše, na koji opet da ponovim se posvetite celoj priči rezultiraće isto tako kao da ste umesto bloga imali deterdžent. Naravno drugačija je niša ali suština je ista. Sopstveni domen je samo lepši način da taj brend približite ljudima, i ma koliko moja mama volela domen eniac-junačina složićete se da je mnogo lepše ovako

Napomena: Za one koji posećuju iz Srbije, ako im ne prikazuje ovaj post na adresi www.eniax.net, imam malih problema jer sam selio blog na drugi server, a domaći DNSovi nikako da se osveže tako da eto, i ja sam poslovično neprofesionalan, a tu prodajem neku priču