Planeta Srbija

Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini i najćešce bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogucih tokova, a u drugi ce me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog odredjenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku miješanja. Ne možeš je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš ili potoneš.

Meša Selimovic

Slični postovi:Šta je to s nama i sa životom Šta je to s nama i sa životom, u kakve ...Mi smo ničiji. "Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji ...Da li je trebalo da podjem Da li je trebalo da podjem na ovaj daleki put Posao ...Smrtna čovečija priroda Samo po sebi je jasno da čovek, sve dok se ...Tvoja usta "...dodirujem ti usta, prstom dodirujem rub tvojih usana i ocrtavam ...Primjecena je, a vi ste uhvaceni! - Vjerujem! - konacno je uskliknuo artist i ugasio svoj ...Pa za sto onda da se odlučimo? Nasuprot tome, apsolutna odsutnost tereta čini da čovjek postaje lakši ...Prva ljubav Poemu Prva ljubav napisao kad sam bio prvi put u ...Kako su ljudi nesavršeni. Kako su ljudi nesavršeni. U svemu. Ne mogu da žive ...Krivica je u nama Zbog toga, najpametniji ljudi i ne putuju.Sede na trgu na ...

„Dopade mu se tad jedna lepa i pametna devojka, i on se uskoro oženi njome, maštajući da će ženidbom odagnati svoju usamljeničku tugu i da će se, stupivši na nov put i vršeći revnosno svoju dužnost prema ženi i deci, sasvim osloboditi starih uspomena. Još prvog meseca braka poče ga uznemiravati neprekidna misao: „Eto, žena me voli, a šta bi bilo kad bi doznala?“ Kad je ostala trudna sa prvim detetom i kazala mu to, on se najednom zbuni: „Ja dajem život, a ovamo sam oduzeo život.“ Naiđoše deca: „Kako ja smem voleti, učiti i vaspitavati, kako ću im govoriti o vrlini kad sam krv prolio!“ Deca rastu divna, hteo bi da ih miluje: „A ja ne mogu da gledam njihova nevina, vedra lica, nisam dostojan toga.“ Naposletku poče grozno i gorko da mu se priviđa krv ubijene žrtve, pogubljen njen mladi život-krv koja vapije za osvetom. On poče sanjati strašne snove. Ali kako je bio krepka srca, dugo je podnosio to mučenje. „Sve ću ja to iskupiti svojim tajnim mučenjem.“ Ali i ta nada bi uzaludna: što dalje, patnja je postajala sve jača. U društvu počeše ga uvažavati zbog dobrotvorne naravi; a njemu, što su ga više poštovali bivalo je sve nepodnošljivije.“ 

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, „Braća Karamazovi“

Slični postovi:Neke traže davola, pa pišu romane. Avaj! Ljubav žena! Poznato je da je divna ali i ...Ljubav bez nade "Kceri moja, ima jedna ljubav koja se nikako ne poverava ...Život, mladi čoveče, to je žena "Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi ...Znam ja to… "Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...Lepota je strašna, jeziva stvar! Lepota je strašna, jeziva stvar! Strašna je jer je niko ...Znam ja to… Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...Šta je bilo prvo, muzika ili patnja? Šta je bilo prvo, muzika ili patnja? Jesam li slušao ...Život je pitanje nerava Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, ...Koliko puta u zivotu jedemo tudje piskote… Jedna devojka čekala je let na aerodromu. Kako se čekanje ...Život ratnika nikako ne može biti hladan ‚‚Život ratnika nikako ne može biti hladan, usamljenicki i lišen ...

„…dodirujem ti usta, prstom dodirujem rub tvojih usana i ocrtavam ih kao da izlaze iz moje ruke, kao da se tvoja usta prvi put malko otvaraju, dovoljno je da zažmurim pa da se sve raspline i sve ponovo počne, svaki put stvaram usta koja poželim, usta koja moja ruka bira i crta na tvom licu, usta izabrana od svih mogućih suverenom slobodom mog sopstvenog izbora da ih svojom rukom iscrtavam na tvom licu a koja se, pukom slučajnošću koju ne nastojim da dokučim, podudaraju baš na ustima što se smeše ispod ovih koja ti moja ruka crta…“

Hulio Kortasar – Školice

Related posts:

Dodirujem ti ustaTvoja i moja misaoBrod u magli

Smešljiva sam osoba. Neko bi rekao detinjasta. Verovatno i to. Često se smejem i mnogo se smejem. Događaji, situacije, igre rečima, i slične stvari su mi izgleda smešnije nego drugima. Šta ću, ne mogu protiv sebe. Desi mi se da se danima, mesecima pa i godinama smejem nečemu, kada god me nešto podseti na to. [...]

(Please open the article to see the flash file or player.)

Krcedinski stadion - FK Fruskogorac, Krcedin

Kuca u polju kukuruza.

Put iz sela Krcedina ka vikend naselju.

Pogled iz krcedina ka novom sadu.

Autor fotografija : Berus Andrea

(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Ograda i put u blizini manastira VracevsnicaAutor fotografije: Jovana TomasevicPogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Drugi put u Osijeku sam bila letos :) išli smo kolima posle svadbe koju nikad ne zapisah ovde :/ Uglavnom, bilo je fino, na kraju su sestra i zet odlučili da me dovezu, da oni budu sigurni da se opet neću vratiti :D i dan danas se šalimo na konto toga kako je mene teško ispratiti [...]

Bila, videla, vratila se. Kao što već negde rekoh, ova poseta je bila malo manje ‘dinamična’ nego prethodne, a pošto o prethodnim nisam pisala, osvrnuću se ovaj put i na njih. U decembru prošle godine se dogovorim sa sestrom da dočekamo Novu godinu u Osijeku. Sve super, sve dogovoreno, moje je samo da se pojavim. Sva srećna, [...]

Odoh malo u skitanjac. Neće me biti sedam - osam dana. Ako vam nije mrsko, zalijte cveće, ključ je ispod otirača ;) ako neko hoće razglednicu neka pošalje adresu mailom. Do tada uživajte u pesmama :) čuvajte se i budite dobri kao što ste i do sada bili :) I da, Guza mi duguje 20e, pa ako [...]